elitemadzone.org - Ruše se predrasude o Balkanu - Žitelji EU češće praznuju i kraće rade od Srba

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5220
*.dialup.sezampro.yu.

Sajt: www.akcenat.info

+8 Profil

Ruše se predrasude o Balkanu - Žitelji EU češće praznuju i kraće rade od Srba

^{20.04.2006. u 22:22 - pre 219 meseci}

Zaposleni deo nacije od petka će moći kolektivno da „napusti radna mesta“, jer sledi sedmodnevna serija svetkovina, za koje zakonodavstva propisiju neradne dane. Prema republičkim i saveznim zakonima o praznicima zaposlenima u Srbiji za vreme uskršnjih praznika, počevši od Velikog petka, slede četri neradna dana, a ubrzo zatim, 27. aprila, za Dan države koje nema, Savezne Republike Jugoslavije, neradan je jedan dan. Zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za proslavu Međunarodnog praznika rada ne radi se 1. i 2. maja. Prema zakonodavstvu o praznicima, zaposleni su ove godine mogli da iskoriste 11 neradnih dana za državne praznike i još po jedan za verski praznik, ali zbog sklonosti žitelja Srbije da im pridoda i radne dane koji se nađu između dve svetkovine, teško je utvrditi koliko neradnih dana stvarno ima.

Zvanično, neradni dani bili su:
- 1. i 2. januar, za proslavu Nove godine, zatim
- 7. januar, prvi dan Božića, pa
- 15. februar, na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije,
a onda dolaze:
- četri neradna dana za uskršnje praznike.
- 27. aprila, Poslednje u nizu su proslave Dana Savezne Republike Jugoslavije i
- 1. i 2. maj, Praznika rada.

Zaposleni imaju pravo da ne rade i za određene verske praznike, tako da pravoslavcima sleduje jedan neradni dan za krsnu slavu, katolicima i pripadnicima drugih hrišćanskih verskih zajednica pripada pet neradnih dana, od kojih jedan za Božić i četri dana za Uskrs, prema Gregorijanskom kalendaru. Pripadnici Islamske zajednice mogu neradno da proslave Ramazanski i Kurbanski bajram, a pripadnici Jevrejske zajednice jedan dan za praznovanje Jom Kipura.

Zaposleni u privatnom sektoru mogu u dogovoru sa poslodavcem da spoje neradne dane dva bliža praznika, što je proteklih godina obilato korišćeno za vreme januarskih ili božićnog i prvomajskog praznika, tako da se praznovanje prilično protegne u prvoj trećini godine. Kada je reč o državnom sektoru, poslanici republičkog ili saveznog parlementa mogu ad hok odlukom da za koji dan produže dane slavlja i u državnim, odnosno društvenim firmama.

Zvaničnu računicu, koliko praznovanje košta naciju, teško je utvrditi i malo se ko bavi time, ali je svojevremeno jedan od članova republičke vlade došao do sume od nekoliko milijardi dinara gubitka od potencijalnog bruto-proizvoda u januaru, kada, prema nezvaničnim podacima, više od 50 odsto zaposlenih praznuje oko 10 dana. Statistički podaci takođe potvrđuju da domaća privreda već godinama beleži gubitke u tom mesecu.

pregled

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 05.08.2006. u 14:33 GMT+1]}

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}