solarno zagrevanje vode slikovito moj sistem

Da da, aluminijumski lim, debljina 0,5mm, možda bolje ovako odozdo da krenem:

- pocinčani lim 0,8mm
- staklena vuna 50mm
- alu folija (kuhinjska)
- bakarne cijevi 15mm
- preko njih alu lim 0,5mm
- trapezoidni akril


Okolo je borova daska 30 i 20 mm, impregnirana i troslojno premazana lakom za čamce.
Akril naliježe na drveni ram a preko je učvršćen metalnim lajsnama (bronzom premazani zbog odbijanja svjetlosti, odnosno pregrijavanja).
Sve to dobro silikonirano odozgo, odozdo i sa strana.
Spoj aluminijumskih absorbera i bakarnih cijevi urađen visokotemperaturnim silikonom, a ostalo običnim silikonom (ide do 120 C).
Na prvoj cijevi nisam koristio silikon za spajanje pa se može primjetiti da su absorberi malo se pomjerili niz cijev, vidi se to na slici.
Kasnije sam pronašao podatak da je silikon deset puta bolji provodnik topline nego vazduh, pa sam to primjenio na ostale četiri.
Osim silikona fiksiranje lima za cijevi je urađeno ekserčićima (ispod se nalazi traka laminata u za koju se sve to pričvršćuje), nisam imao dovoljno jaku klamericu pa sam to ekserčićima uradio.
U svakom slučaju efikasnost kolektora premašila je čak i moja očekivanja.
Kondezat na dnu je zbog rupa koje sam izbušio na donjoj dasci u slučaju da prodre voda u kolektor da se ima kuda cijediti, ali sada te rupe su u travi pa zbog suvljeg vazduha u kolektoru preko dana povuče vlagu iz trave. Mislim da kada ga podignem da toga neće biti.
Jedini nedostatak jeste ovaj nesretni akril koji me je koštao kao pola kolektora, a ustvari bolje da sam koristio valoviti poliester koji je četiti puta jeftiniji a i temperaturno stabilniji. Akril jest mehanički jači i prozirniji ali ima velika istezanja i skupljanja zavisno od temperature. Ali šta je tu je.
Zato ću sljedeći raditi sa poliesterom, koji je sasvim dovoljno propustljiv za infracrvene zrake.

- Trapezoidni akril i valoviti poliester su, pretpostavljam, vrste plastike. Zanima me o kojima tačno vrstama plastike je reč? Da li postoje neki drugi nazivi jer za ove prvi put čujem?
- Zašto je bolje koristiti providni pokrov u obliku trapezoida ili vala nego ravan providni pokrov (kao što je obično ravno staklo)?
- Da li bi bilo pametnije da se apsorber i bakarne cevi okrenu tako da bakarna cev bude sa spoljne strane, tj. strane okrenute suncu? Kontakt između apsorbera i bakarnih cevi bi bio uspostavljen takođe silikonom. Na ovaj način bi silikon delimično bio izložen suncu. Na tim mestima bi se preko silikona mogla samo prelepiti traka isečena od kuhinjske aluminijumske folije. Da li bi ovo bilo bolja solucija?

-Valoviti poliester - je ono cime ljudi pokrivaju verande ili terase.
-Trapezoidni akril - ???

Imas toga po onim glomaznim marketima pa mozes i tamo da vidis sta je sta.


-Obicno staklo nije otporno na vece temperatura kao kaljeno koje se i koristi za kolektore.
Mada se nailazi na netu da prave i od obicnog ali tada ostave veci razmak izmedju stakla i samog kolektora ali niko ne garantuje da nece puci.

-Nista znacajno

Pazite... najbolje je kaljeno staklo, ali koristio sam ono što sam mogao lakše nabaviti. Ideja mi je i bila da sam materijal košta što manje.
za 2m2 kaljenog stakla platio bi isto kao i za akril samo što bih ja ovdje u BiH morao da organizujem prevoz nekih 150km (budalaština a'l tako je). Čak i ovaj akril sam dobavio iz Mostara (imao sam usputan prevoz pa je bila prilika). Sada kada sumiram sve bolje da sam koristio prozirni valoviti polyester koji je manje trensparentan od akrila, ali za razliku u cijeni mogao sam maltene nabaviti ostali materijal za još 2m2 kolektora.
Smijem garantovati da četiri kvadrata sa poliesterom pokrovom ugriju daleko veću količinu vode nego dva kvadrata sa akril pokrovom. Dalje, polyester je lakši i temperaturno stabilniji, ali je manje otporan na udare od akrila. A kakve udare će to trpiti, samo udare grada za šta je već projektovan.
Obično staklo ne dolazi u obzir, lako se razbija kod udara leda manje veličine, a puca i kod pregrijavanja.
Evo link sa karakteristikama polyestera i akrila koji se kod nas nalaze na tržištu:

http://www.gutta.com/html/en/p...lastics/corrugated-sheets.html

Sam oblik i materijal pokrova nije toliko kritičan sve dok mehanički može izdržati težinu snijega i udare grada. Naravno prozirnost je bitna ali vidim na netu kod dosta fabričkih kolektora pokrov nije transparentan već mi više liči na takozvano "mraz staklo". Ono što trebate imati na umu jeste da ono što nas interesuje jesu infracrvene zrake koje dolaze od sunca, a one na sreću prodiru i kroz maglu i kroz tanje oblake i kroz stakla koja nisu kristalno prozirna.
Tako me je zapanjilo kada sam jednog kišnog dana primjetio da je na izlazu iz kolektora temperatura vode 24 stepena dok je na ulazu bila 18.
Jedino objašnjenje su IC zrake koje su u ljetnom periodu tako jake da u znatnoj količini prodiru kroz oblake.
Položaj cijevi i lima absorbera nije bitan, ali bolje je da lim ide odozgo zbog učvršćivanja. Zašto? Pa zato što se lime ne učvršćuje za cijev već za podlogu (u mom slučaju traka od podnog laminata) tako da cijev dođe priklještena između podloge i lima. Silikon je tu više zbog termičkog spoja a ujedno i mehanički učvršćuje sve to.

Veličina limenih absorbera nije bitna. Na netu sam vidio da ih rade u dimenzijama 20x60cm ili tako nešto ali onda koriste macole da to oblikuju oko cijevi. Ja sam koristio 20x25cm, i kao što se vidi na slikama dovoljna je moja težina da savije u kalup. Sljedeći kolektor ću raditi sa dimenzijama 20x10cm tako da mogu lagano na radnom stolu rukama da oblikujem u kalup. Čak sam po kondezatu na absorberima primjetio oda je bolji termički spoj kraćih absorbera nego onoh dužih. U svakom slučaju što su duže ploče absorbera treba vam više stega, više snage, pomoćnika za oblikovanje i montiranje istih na cijevi i podlogu, a termički spoj slabiji nego kada se radi o kraćim absorberima. Nije bitan spoj između ploča već između ploče i cijevi.
Da, zaboravih reći da sam na kraju bojenje mreže i absorbera uradio sprejem mat crne silikonske boje (visokotemperaturne).

Pozdrav svima,

Izuzetno me interesuje ova tema jer planiram da uskoro pocnem sa izradom jednog ovakvog panela. Pocetnik sam u ovome i osim majstoricavosti ne znam puno o solarnim plocama odnosno kolektorima. Moje pitanje je u stvari, sta je bolje (kvalitenije - jeftinije - isplativije) solarne celije ili ovaj sistem sa cevima?
S obzirom da imam suncanu stranu krova koji je prekticno preko cele godine osuncan, kako da propacunam koliki kolektor mi je potreban (planiram da koristim jedan bojler recimo 150l i jedan mali 10l u kuhinj)? I jos jedno pitanje koliko se samogradnja isplati?

sto se tice samogradnje ako imas dosta slobodnog vremena mozda ti se isplati(meni nije) pogledaj slike od pocetka teme
pa ces videti kako funkcionise ovo sto je ugradjeno kod mene. stace ti kuhinjski bojler to ti samo komplikuje stvar
bolje ti je dovesti samo toplu vodu iz centralnog bojlera(hladnu vec imas)nego stavljati izmenjivac u kuhinjski bojler.
e sad 150l hm to ti je malo a i zavisi koliko vas ima.
pozdrav..
genije..

Slobodnog vremena bas i nemam, ali ne zurim, radio bih jedno po jedno, u kuci smo dvoje (za sada), u principu najveci problem po meni koliko vidim je izrada tih kolektora. Jer neko probao da nabavi neke solarne celije, preko e -baya se mogu naci dosta jeftino samo je problem to dobiti na adresu a da ne bude previse skupo.

ma ima i jeftinih solucija panela ali ti niko ne moze pomoci jer nemas uredno popunjen profil da
bi dobio potrebne info.
pozdrav..
genije..

@mali genije

Kako riješavaš snabdjevanje toplom vodom iz centralnog bojlera i za kupaonicu i za kuhinju. Da li ti je i u kuhinji baterija? Obično su za kuhinje predviđene slavine sa mješalicom vode i rade sa bojlerima koji nisu pod pritiskom. Kod mene je u kuhinji takva mješalica i ona upuštanjem hladne vode u kuhinjski 10L bojler istjeruje toplu vodu koja kroz slavinu ide bez ikakve druge regulacije. Dok mi je u kupatilu baterija i bojler pod pritiskom (otvara se slavina u položaju toplo i topla voda izlazi, pod pritiskom hladne vode iz vodovoda koja ulazi u bojler). Pošto mi je na tavanu kombinovani 80L bojler i pod pritiskom je. Izmjenjivač mu je urađen po principu kazan u kaznu, tako da u primarnu stranu stane 4,5 L grejne tekućine, ima dva ulaza i dva izlaza. Mogu ga znači koristiti samo za kupaonicu i za sudomašinu. Za kuhinju planiram u onaj probni 50 L bojler ugraditi spiralni bakarni izmjenjivač (jednostavno je, kroz rupe od el.grijača) i spojiti ga u seriju sa postojećim 10L u kuhinji: vodovod->mješalica->50L->10L->slavina. Namjera mi je da solarnim kolektorom ugrijem vodu u 50L bojleru, tako da iz kuhinjske mješalice potjeram hladnu vodu direktno u 50L bojler, odatle će topla voda preći u 10L bojler pa tek odatle izlazi na slavinu.
U ovoj kombinaciji 10L bojler bi služio samo za dogrijavanje vode iz velikog bojlera ukoliko nije dovoljno topla.
Inače i u 80L i u 50L bojleru u primarnoj strani (i kolektoru) će biti glikol, tako da mogu koristiti i zimi.
Šteta što neću moći i vešmašinu priključiti na sistem, zbog potrebne mlake ili hladne vode kod nekih programa. Moglo bi se i to nekako sa dva priključka i slavinama ali mi se čini komplikovanim (skuplje će biti ako strada ženin vuneni džemper nego ušteda energije :))

@popiosi

Solarne ćelije otpiši ako misliš osim radoznalosti da imaš i neku korist. Trenutno solarnim kolektorima dnevno možeš dobiti nekoliko kWh u toploj vodi dok za toliku dnevnu količinu el.energije iz fotonaponskih panela treba ti investicija od nekoliko hiljada eura. Osim toga toplu vodu možeš pohraniti i koristiti noću, a el. energiju samo teoretski akumulatorima (praktično nisam sreo nijedan ozbiljan slučaj).

@edo_ze
pa vidi kod mene je neko razmisljao na vreme pa je povezao dva kupatila i dve kuhinje toplom vodom
tako da se sve napaja iz jednog bojlera a opet postoji mogucnost da se ubaci na svaku etazu zaseban
bojler.
sto se tice tvog sistema ja to nebih komplikovao toliko, jednostavno ti je lakse da stavis klasicnu bateriju
i dovedes toplu vodu a da taj planirani bojler od 50l stavis pored onog na tavan jer ti je bolje imati
sto vecu akumulaciju tople vode a i ne zauzima prostor.
meni je u planu povecati akumulaciju za sledecu sezonu bar na 300l
nisam jos stigao da ti uslikam konstrukciju nosaca malo sam zauzet ali cu ti okaciti fotke za koji dan.
pozdrav..
genije..

U svakom slučaju ništa ne gubite ako krenete investiratu u solarne kolektore, može nabavkom gotovoh ili još bolje samogradnjom. Kao prvo, ne možete pogriješiti, litar vode se na suncu ugrije i u običnoj boci a da ne govorimo stotinu puta većoj površini za isti taj litar. Drugo, možete ga uvijek dograđivati i poboljšavati. Treće, obadvije ruke vam počinji bivati desne: nakon kolektora, na red dolazi npr. solarni kolektor za zagrijavanje vazduha u zimskom periodu ili recimo sistem za neprekidno napajanje vodom u vrijeme sušnih perioda ili filtracija uvijek sumnjivog javnog vodovoda, a da ne govorimo dalje o raznim hidroponicima na balkonu... (odo' ja ljedi predaleko:)), uglavnom stvari koje nisu neophodne ali prave stvari u slučaju da vas ne interesuje politika i kladionice, a još ste mladi za pecanje ribe. I još četvrto, a u vezi sa trećim, sve te aktivnosti imaju daleko jači domet nego što mislite, par kilovata manje više nije nešto, ali kada uložite truda za tih par dodatnih kilovata drugačije onda gledate na one kilovate što su se do tada nepotrebno rasipali pa i njih komotno dodajte u računicu, pa još drugih gluposti na koje potrošiš pare a da i nemaš pojma kuda su pare otišle. Vidjećete da računica kaže da sve to dođe kao registracija auta ili ljetovanje na moru ili nova stvar u kući ili... hehe neke nove gluposti. Nema veze, jednom se živi...neko voli da radi..neko da rasipa. Odoh ja na podforum filozofije :)

@mali genije

Izvini, ja se ovamo raspisao pa ne vidjeh tvoj post. I ta kombinacija stoji, prvo da završim ovo testiranje, dignem kolektor, oslobodim probni bojler za adaptaciju pa kad ga sredim sve to na tavan. Ja ti to polako što kaže 'popioje', ćejfim, jedno po jedno. Dajte samo još mjesec dana da ga timarim i glancam ovdje dolje na zemlji, kad ode na krov mogu ga samo gledati iz daljine :)
Šalu na stranu, imam još nekih proba da uradim, vezano za cijevi za spajanje. Bile su mi plastične alkaten pa sam zamijenio ih fleksibilnim ali daleko manjeg presjeka i imam utisak da je nešto manja efikasnost, zato ću ponovo da vratim alkaten cijevi pa ću vidjeti da li je u pitanju presjek cijevi ili je u stvari ljeto pri kraju. Mada mislim da je ipak presjek jer mi je se kolektor više grije nego u julu.

@edo_ze
pa to sto ti se desilo sa povecanjem temperature je normalno jer si manjim poprecnim presekom
cevi ugusio i ovako slabu cirkulaciju sve ce to nestati kad stavis na krov i montiras pumpu.
evo ti i neka fotka kao predlog za izmenjivac.
pozdrav..
genije..

@mali genije

To bato... znači već probano u praksi. Ja sam mislio da to uradim sa jednom cijevi, recimo 10mm ili 12mm, one za klimauređaje, a opet vidiš tanje cijevi je lakše motati u spiralu prečnika 5-6 cm. Pošto radim po principu uradi sam tako da ne mogu da varim bakarne cijevi, mogu samo da ih lemim kalajem, volio bih da cijevi izmjenjivača budu neprekidne unutar bojlera, a spojevi da budu izvan kako u slučaju popuštanja lema nebi došlo do curenja glikola ili antifriza u sam bojler, pogotovo onaj kuhinjski.
A spajanje sam planirao izvesti termosifon na tavanu pošto mi je bojler na tavanu već postavljen visoko tako da će izlaz iz kolektora na krovu biti niži za 10 cm od ulaza u bojler. Čak ne mislim ni ekspanzionu posudu koristiti već kao kod auta samo bocu u najvišoj tački sa nekim min-max nivoom. Reko da puno ne komplikujem sa kontrolom i regulacijom, kada grije neka grije, kada ne grije neka miruje. Tako bih izbjegao i pregrijavanje u slučaju nestanka struje. Obzirom da mi je drveni ram i 'plastika' u igri bio bi u problemima u slučaju dva sata stagnacije u ljetnom periodu, a takvo iskakanje elektromreže nije ništa neuobičajeno, pogotovo vikendom kada vazda nešto rade na elektromreži.
E sad to kod tebe sa mikrokontrolerom, LCD displejem, elektromagnetnim ventilima, UPS-om... to ko da si radio sebi za pare

@edo_ze
sta fali mekom lemu ako je unutar bojlera zalemljeni spoj ako je dobro zalemljen.
izmenjivac na slici je uradjen cevima 12mm i paralelno su vezani zbog veceg ucinka (smanjen delta T) na minimum
a i povecan je protok zbog cirkulacije.
tebi bih savetovao da stavis i pumpu i motorni kug.ventil a exp. posudu obavezno jer mora nesto da ti odrzava
konstantan pritisak sistema bez velikih oscilacija i da amortizuje sirenje i ublazava posledice kuvanja kolektora.
sigurnosni ventil ti je pod stavkom obavezno.
sa reculacijom i ostalom pratecom opremom koju sam naveo smanjices naprezanja kolektora na minimum.
kako si mislio u nedostatku suncanih dana ili nocu da sprecis da ti topla voda ide iz bojlera u kolektor
i tako izbegnes zagrevanje krova?
hm dobro me podseti pa i jesam radio za pare samo ne znam kako da naplatim xa xa xa.
pozdrav..
genije..

Nesto minijaturne slike izmenjivaca.

Kako napraviti i ubaciti izmenjivac u bojler sa otvorom 5/4 cola (ne kupujte takve bojlere!)

@PedjaZ
e bas ti se neda samogradnja . za takav tip bojlera imas da kupis gotov izmenjivac koji se konstrukciono
razlikuje od cevnog.
sto se tice slika nesto sam zajebao verovatno prilikom prebacivanja na komp.
pozdrav..
genije..