Pravljenje briketa ?!?!?

Inace slike koje je postavio "rosan" predstavljaju(slikana je bas Komaferova presa)

1.Hidraulicna usta prese(stega na onoj pravljenoj presi), "usta" za presovanje
Hidraulicna usta stezu alat u kojem se presuje, i opustaju se pritisnim prekidacem koji se moze podesiti na zeljeni pritisak.
Prekidac je sinhronizovan za kretanjem klipa koji presuje piljevinu ,te kad pritisni prekidac okine i usta se otvore presovanje je zavrseno i klip gura briket napolje.
2 i 3. sam klip za presovanje sa prekidacima koji diktiraju duzinu kretanja klipa
4.Telo u koje se piljevina presuje.Posotji jos jedan klip koji je pod uglom od 90% u odnosu na klip koji presuje , a koji dozira piljevinu u deo za presovanje.
Piljevina iz kosa(vidi se jednm delom na slici)upada u "kasetu"(doziranje se povecava ili smanjuje povecanjem ili smanjivanjem te "kasete") odakle se posebnim klipom transpoistuje u deo gde ga klip na slikama presuje .

Kosta hvala na ovim postovima i objasnjenjima kojim si potvrdio moje sumnje da se hidraulicka briketara moze napravit u nekoj "homemade verziji"Ako i moze onda bi po cijeni bila kao i neka fabrickaTo je opet samo moje misljenje a zamolio bih te da mi kazes ako imas bilo kakvih iskustava oko puzne briketare.Mozda bi takva briketara mogla da se i napravi...hvala

Pozdrav..

Ovo sto sam video na video klipu.......
Mi nije bas najjasnije, pa bih trebao vise pogledati i udubiti se.
Mada, samo na osnovu temperature koja se olsobadja, pretpostavljam da alati za proizvodnju moraju da budu specijalne tvrdoce, sto samo po sebi poskupljuje izradu takve masine.

Nego.vidim da ovde mnogo vas razmislja o presama za briket za kucnu i licnu upotrebu.
Za takvu presu vam nije uopste potrebno nista slicno onome sto mozete videti kod klasicnih briketirki.
Dovoljno je da imate dovoljno jaku silu za presovanje(odgovarajuci klip, motor i pumpu), i da napravite alat u obliku "gnezda" gde ce se presovati piljevina.
Posto to nije komercijalna presa doziranje u "gnezdo", presovanje, vadjenje briketa iz alata moze biti i rucno.
I sigurno cete dobiti kvalitetan briket za vase potrebe.Potrajace malo duze dok ispresujete sve ono sto vam treba za sopstveno grejanje ali....Zar je to bitno?
Posebno stoga sto bi vam za takvu varijatnu presovanja bilo potrebno neuporedivo manje novca nego za bilo kakvu presu koja ce liciti na industrijske.A i ne bi postojali skoro nikakvi problemi u samoj proizvodnji.

Pozdrav Kosta
Kazi ti meni (nama) gde mogu da se iskopaju te KOMAFER-ove prese i za koju lovu (polovne)?
Zanima me jos nesto u vezi sirovina!
Psenicna slama i kukuruzovina koju odprilike vlaznost imaju nakon skidanja zita odnosno branja kukuruza i mogu li se presovati?To me zanima posto imam takve sirovine na izvolte i dolaze u razlicite vremenske periode (izbegavanje lagerovanja sirovine),i kolka bi mogla biti kalorijska vrednost takvog briketa?
Bio sam malo opsiram ali mora se!
Hvala

Bio otpad mozes presovati samo puznim presama gde temperatura u kalupu prelazi 300 stepeni pri kojoj se oslobadja lignin.
Sto se tice izrade hidraulicne briketirke i to je moguce pa i u fabrikama rade ljudi samo je potrebno imati dokumentaciju. pogledajte google patents. Na osnovu skica bilo koji mas ing koji je imao dodira sa masinskom obradom moze vam uraditi radionicke crteze za masinu i pri tom dati tehnoloske postupke.

Da li ta puzna presa ima neke grejace posto na par klipova sa youtube vidim kao grejace na kraju cevi.Da li neko znas ta o ovome

Moze da ima ustvari zavisi sta se presuje. moja nema a moze da se montiraju nije problem

aj baci te linkove sa youtube

@milvar

Sto se KOMAFEROVIH presa tice, trebalo bi da ih ima u oglasima.....

Inace, ne znam kolika je vlaznost sirovine za koju si pitao, skoro sam siguran da je vlaznost veca od potrebne za briketiranje odmah posle skidanja zita ili kukuruza(ne drzi me za rec, to je moja odokativna procena).
Takodje NIJE TACNO da su potrebni bilo kakvi grejaci i da je takvu biomasu moguce briketirati samo puznim presama.
Ja ne sporim da je mozda moguce briketirati I PUZNIM presama, ali je sasvim sigurno moguce i komaferovom briketirkom.
Treba imati jednu seckalicu koja ce tu biomasu isitniti na potrebnu velicinu koja ce omoguciti ravnomerno doziranje, i naravno da ta masa ima odgovarajucu vlaznost.
Licno sam komaforovom presom briketirao sve vrste piljevine(od najstinije do one krupne), hartiju, seno, otpatke od tekstila iz jedne krojacke radnje...

@sanda734

Ovo je licno iskustvo.
Postojala je skica, tacnije kompletan tehnicki crtez prese.Vodja projekta je bio inzinjer koji se bavi presama, u jednoj renomiranoj firmi(tada drzavnoj).
Covek je poznavao tehnologiju u prste.
Napravio je presu, i od tog trenutka pa do trenutka kada je presa postala upotrebljiva u proizvodnji proslo je skoro 6 meseci, i najmanje desetak prepravki.
Istina, kada je rpesa bila upotrebljiva bila je u odnosu na ostale prese kao formula 1 u odnosu na yuga, ali je prepravka a i sama defektaza problema bila veoma mukotrpan posao.
Ni svemirski brod nije komplikovano napraviti.Imas crteze, nacin, tehnologiju....ali je problem sto veoma veoma malo ljudi kod nas ima bio kakvu prakticnu predstavu o samoj proizvodnji briketa.
Teorija je jedno, a praksa nesto sasvim drugo.
Sto se tice puzne prese i biomase, to sam vec odgovorio iznad......

Ukoliko zelite da samo sabijete sirovinu nije potrebno imati grejace, ukoliko zelite da se iz biomase oslobodi lignin, potrebno je da briket prilikom izlaza ima od 250-300 stepeni celzijusa.Lignin poboljsava stepen iskoriscenja briketa, jer bolje sagoreva(potpunije od celuloze uostalom. ne kazem da su lose hidraulicne prese vec da im je stepen korisnog dejstva 30% manji koliko nisu sa dva kosa tj dva kalupa za briketda da bi se koristio klip u oba smera. vidjao sam i takve prese. postoje i escentar prese sa veoma teskim zamjcima. ukoliko se ne ljute moderatori evo likna za lignin pa pogledajte.http://en.wikipedia.org/wiki/Lignin . inace briket dobijen hidraulicnom presom je manje gustine od onog napravljenog na ekcentar ili puznoj presi.

Ni ovo sto si naveo nije potpuna istina..
Ono sto sam ja naucio je:
Da bi se napravio briket(ono sto se standardom smatra briket) potrebno je da povrsinski pritisak prilikom presovanja bude najmanje 1000 kiloponda po kvadratnom santimetru.
To je granica na kojoj se bez obzira na temperaturu, razgradjuju materije koje nisu sagorive u biomasi.
Verovatno je to moguce postici i povecanjem temperature na racun manjeg pritiska, jer je sasvim jasno da puzne prese ne mogu postici toliku snagu presovanja.
Takodje, hidraulicna presa stvara briket VECE gustine od ekscentar prese.Maksimalna vrednost gustine kod ekscentar presa ja oko 1050kg/m3, dok je briket iz komaferove prese bio gustine 1100kg/m3, a kod moje pravljene prese, kad je pocela da radi skoro 1250kg/m3......
U prevodu, komad briketa iz ekscentar prese kada bacis u vodu, on potone i posle 5-10 sekundi pocen da se raspada izranjajuci na povrsinu.Briket iz komaferove prese i moje pravljene ostane na dnu bar ceo minut pre nego pocne da se raspada.
Naravno da ni kod jedne ni kod druge prese nije uopste potrebno praviti maksimalnu gustinu, jer to ne predstavlja optimalnu proizvodnju, zbog mnogo veceg habanja masina, za racun veoma malog dobitka u presovanju, tj. kapacitetu.

Koriscenje dva kosa, ili iskoriscavanje oba kretanja klipa je lepa ideja, ali se u praksi pokazala neekonomicnom.Razlog za to je mnogo vece habanje masine, mnogo brze zagrevanje hidraulicnog ulja, na racun veoma male dobiti u kapacitetu.Stvar je u tome sto klip kada ide nazad , u praznom hodu taj hod obavi za 2-3 sekunde, dok hod "presovanja" traje mnogo duze(kod komaferovih presa skoro 15,16 sekundi, za resu kapaciteta do 100kg/sat).
Optimizacijom je mnogo lakse "izgubiti" tih 2-3 sekunde nego praviti potpuno novu masinu(prakticno) da bi povecao kapacitet za tih 20%.
Inace.ekscentar presa kapaciteta 1000kg/sat je tolika da je potrebna posebna hala za nju.Pokrecu je dva motora od po 55KW, i ekscentar ima 180 udaraca u minutu.Kada se maksimalno zategnu glave, tj usta cevi , da bi se dobio briket gustine 1050kg/m3 cela hala u kojoj se masina nalazi "poskakuje".
Komaferova presa kapaciteta 250/600(mislim najveca) pravi toliku buku da mozes slobodno spavati pored nje(dobro, ne bas ako imas mnogo lak san).
PS:Sasvim sam siguran da nigde nisi mogao videti fabricki pravljenu briketaru sa dva kosa , koja kako kazes iskoristava oba kretanja klipa.To bi uistinu bio takav inzinjerski promasaj, da to sigurno ne bi nijedna firma dozvolila sebi.

Postovani!
evo i ja sam procitao ovu diskusiju o briketirkama,ima dobrih ideja!
moj problem je sledeci:bavim se poljoprivredom tako da bio mase ima na pretek,obradjujem oko 30 hektara zemlje,od toga skoro 15 hektara je pod sojom svake godine!zamislite tu kolicinu slame koja se na kraju pali da ne smeta oranju!
razmisljam vec duze vreme da se ta slama skupi, da se briketira i da resim grejanje za celu sezonu!Toliko od mene,cekam pametne i strucne ljude da mi pomognu u odabiru pozeljne masine za ovakav posao!
Hvala unapred!!!

http://zishan.com/video/l1YglW...riquetting-80-mm-diameter.html
http://zishan.com/video/-Td7F9...ice-husk-briquete-machine.html

Evo ako neko moze da da neki komentar ,sugestiju prijedlog ili bilo sta da kaze sto bi pomoglo svima nama koji trazimo rjesenje za briketiranje slame piljevine ili druge bio mase.Hvala
Pozdrav!!

Ne volim da kritikujem, ali cini mi se da iako tema nije predugacka, jako malo ljudi procita prethodne postove pre nego sto postavi pitanje.


... " Re: Pravljenje briketa ?!?!? 27.01.2010. u 11:53

Pozdrav svima!

Posto sam do sada uglavnom postavljao pitanja, evo da se potrudim malo i oko odgovora:
Pritisak formiranja briketa je definisan sa jedne strane osobinama potisnog mehanizma (hidraulicnog klipa, puza ili cekica ekscentar prese), a sa druge strane otporom pomeranja vec proizvedenih briketa kroz stazu za hladjenje. To na zalost znaci da se preteranim povecanjem otpora kretanja gotovih briketa kroz stazu za hladjenje (tipicna greska tokom razradjivanja masine u cilju povecanja cvrstoce briketa) stvara preveliko opterecenje u samoj presi sto dovodi do kvarova koji se ne otklanjaju bas lako – pucanje cilindra za ulje, defekt pumpe za ulje, deformacija u ekscentru, deformacija puza. Zbog toga je najbitnija stvar u izradi prese osmisljavanje konstrukcije kod koje se delovi koji cine srce prese mogu lako nabaviti ili zameniti sto puz kupljen na otpadu svakako nije – tesko je naci isti takav, a proizvesti ga je jos teze. Isto vazi i za hidraulicke sisteme skinute sa starih masina – svaki kvar je katastrofa. Da bi se smanjila opasnost od ostecenja prese tokom razradjivanja smanjuje se pritisak formiranja briketa, a oni se na neki nacin ucvrscuju, na pr. termickim tretmanom spoljne povrsine briketa (omotac) ili dodavanjem veziva. Ova prva metoda se cesto primenjuje kod proizvodnje briketa ekstrudiranjem, a druga nije bas omiljena jer je relativno kompikovana i skupa. Pravljenje mehanicke prese uz upotrebu znacajno predimenzionisanih celicnih poluproizvoda (pre svega cevi i okruglih stapova) bi mogla da bude dobar pravac.
Evo jednog odlicnog primera:

youtube.com

A evo i jednog odlicnog dokumenta koji malo detaljnije opisuje ono sto sam ja pokusao da vam napisem u par recenica:
http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/studije/studija.pdf "...

Pa pogledajte studiju, stvarno se moze procitati za sat vremena u jednom dahu, pisao je covek koji je zaista strucan u toj oblasti. Ovako, cini mi se da diskusija postaje malo neozbiljna...

Pozdravljam sve ljude koje su za izkoriscavanje biomase!

Citam vec dugo ovaj forum,pa reko` `ajd i ja da kazem koju. :) Ja se bavim preradom poljoprivrednih ostataka i finalni proizvod mi je peletiranje istog tj. pelet.Sa obzirom na trziste Srbije pelet i nije toliko trazen koliko je briket...pa zelja mi je da ikako napravim mehanicku ekscentar presu za brikete...Nesto znam ali nije dovoljno,jasno je meni da su to jaki udari...E sada da pitam ja Vas koji je odnos mera sa izlazom briketa i cilindrom koji ga stiska-udara(ako je na pr. fi50 briket koji je onda cilindar fi70-80)?Alat kroz koji materijal prolazi i sabija se tj formira briket pod kojim uglom treba da bude i duzina...?Koji su obrtaji motora i kolicina udaraca u min.? Jer za poljo. ostatke treba veca tempetarura jer su sve ostale biljke sem drveta siromasnije sa ligninom pa im je zato potrebna veca temperatura presovanja...P.s. nije potrebno 300C. da bi lignin odradio dovoljno je do 70-90C. to je temperatura na kojoj meni pelet izlazi a alat jeste malo na vecoj ali ne mnogo...Ljudi ako mozete pomozite mi bar oko promera uglova i duzine alata...a za uzvrat sve info vezano za pelet!!!

tacno tako se i dogodilo... napravio sam puznu briketaru i jos je testiram nikako da postignem onaj "pravi briket" jer izlazi 2-5cm duzine probao sam i sa grijacima i nikako da izlazi u jednom dijelu bar 20-ak cm Ako neko moze da mi pomogne sa prijedlogom ili savjetom ili ako zna neko koliko puz treba da ude u cijev za prsovanje

daj mi precnik puza na vrhu i na izlazu, precnik osnove pza i pocetni i krajnji precnik kalupa. javi mi kad mozes pa cu ti reci sta da radis. znaci puca, kolika je vlaznost piljevine ili biomase

Puz sam radio po skici koju je na forum okacio jankovic nenad 76 Debljina je 60mm a na kraju je smanjen za 4mm Majstor koji je radio puz je kalio celik ali ne znam na koliko rokvela tvrdi i garantuje da moze izdrzati temp do 700stepeni C.
Cijev je unutarnji fi 60mm i na ulazu i na izlazu duzine 32cm.Postavio sam grijace 4kw koje onako odokativno palim i gasim i kad se cijev pregrije puz sluzi kao transporter piljevine a kad cijev nije zagrijana ne moze da izlazi briket onako kako bi trebalo ili puca ko top.Narucio sam termostat prkidace kojima cu regulisat temperaturu jer mislim da treba odredena temperatura Postepeno cu pojacavat temperaturu da isprobam ne bi li postigao neki napredak.Sanda ako mislis da postoji neko drugo rjesenje molim te pomozi mi.Piljevina koju bi da briketiram nema vise od 15 % vlage a evo islika puza

Pozdrav

posalji mi skicu . Kalup ili cev treba ugrejati na 300-350 stepeni, stim da i cev treba da bude konusna pocetni precnik recimo 65mm a iylayni 62-3na 300mm skice mi posalji na [email protected] pa da pogledam interesuje me gde puy ulazi u cev i koliki je zazor zato moze da dodje do pucanja

puz nije konusan daj mi tacne dimenzije puza, a i cev je potrebno da bude konusna, koliki je broj obrtaja, aj posalji mi skice pa cu ti reci sta da radis

Slazem se da je najbolje kupiti industrijski napravljenu presu i to po mogucstvu novu. sa garancijom i obukom za rukovanje.ali ja za to nemam sredstava.A kad bih imao kupio bih peletirku. zbog cega si presytao da se bavis proizvodnjom briketa.