Kako najekonomičnije ložiti ugalj? Najmanje uglja , a najviša temperatura?

Evo me opet ma da sam se bio naljutio na one sto me ismejavaju.
OVAKO
Ako neko pise o ekonomicnosti da vam iznesem moj podatak o uglju i lozenju ali stvarno.
Za stan od 60 kvadrata potrosio sam za sest mjeseci nepune dvije ipo tone banovickog uglja i kubik ipo drva a pri tome imao konstantnu tem u stanu oko 24 c.
Da jos jednom ponovim grijanje je pocelo 15 oktobra a prestalo 15 aprila .
Da pojasnim potrosnju
Jedna tona Banovickog uglj kosta 75 eura a kubik drva 30eura kod mene su bosanske marke tona banovickog 150km kubik drva 60km
Jedan euro 2 marke pa racunajte.
Svi sto neznaju sta je mis ventil i zasto sluzi nek mi se jave na e- mail sto je moderator skinuo,A oni sto misle da je se najbolje prikljuciti na centralno grijanje da nauce da se to zove Toplana.A oni sto imaju srecu i jezero kod kuce da im pojasnim da toplotna pumpa moze da radi i na voda voda vazduh vazduh pa jezero i netreba obavezno da se ima.
Ako inzenjeri sa ovog foruma mogu nesto ekonomicnije da naprave od mene molio bih da mi posalju semu pa da zajedno proucimo .Za nekoga sto misli da 1 kw 50 litara akumulacije ogromna kocka bespotrebno i nevalja nek malo ode preko granice pa pogleda linkove iz nekih razvijenih zemalja a ne samo klasiku .Kotao izlaz ulaz pumpa i to je sve.Nekome kome je 50 eura ogromna investicija za za mis ventil sa pogonom nek kupi smederevac tamo to netreba.

Oko veličine bojlera piše na http://www.centrometal.hr/akumulacijski_spremnici.php i to sledeće:
''Prijedlog je da se na svaki 1 kW snage kotla ugradi min. 50 do 60 litara volumena spremnika, što znaći da je npr. uz Bio-Tec 40 kW potrebno ugraditi akumulaciju od najmanje 2000 litara''
Može li i više od 50-60l po kW, nisu li veliki gubici ili predugo čekanje do postizanja adekvatne temperature i naprezanje kotla?

Potpis

Ko se stidi ostaće gladan ;-)

Ako imaš mesta i novca?


Ra di se o dobro izolovanom zatvorenom sistemu za koje važe zakoni fizike: koliko energije uđe u sistem, toliko i izađe.


Da se spremnik potpuno napuni sigurno treba neko vreme, stim da je za temperaturni menadžent sigurno zadužena neka elektronika.
Ako ti toplota treba odmah onda se ona(verovatno) usmerava prema potrošaču, a ako ima viška ono se onda skladišti u spremniku toplote.


Kotao se najviše "napreže" u "Stop and Go" režimu. Zato se i preporučuje taj spremnik toplote da sam kotao radi
u dužim vremenskim periodima u, za njega optimalnom režimu.

Nema tu naprezanja .To radi na istom pritisku kao i obican kotao bez bojlera.Da je potrebno vremena da se zagrije potrebno je ali to se negrije odjednom 2000 litara.Princip rada je ovakav .Kod prvog lozenja ide brzo zagrijavanje kotla pa sistema a kad se zadovolji sve potrebno onda se zagrijava akumulacija ako dodje do toga.Sto znaci konstantna temp. u kuci pa onda rezerva.A rezerva se postize tako sto se izracuna koliko nam je potrebno energije za normalno zagrijavanje zamisljene prostorije i onda se doda onoliko enegije koliko vremena nezelimo da lozimo.Sta dobijemo sa tim???????
Pa kotao radi punim kapacitetom sa velikom temp. sagori sve sto normalno ne sagorijeva AKO GA TUSIMO .Ako neko zeli da ocisti kotao od bitumena i cadji onda ga nalozis maksimalno sve izgori i cadj i smole.Prednost ovakvog nacina je ta da ako imamo grijanje imamo a ne neke intervale sad ima sad nema.Znaci konstantno zagrijavanje prostorije.Uzima se tamo gdje ima a ima uvijek ako je proracun priblizno tacan .Kazem priblizno jer ima amortizer ako je malo lozices svaki dan ako je vise redje ce se hladiti.Ustede su sigurno samim tim sto ne pregrijavamo kad dodje do potrebnog akumulira se i nebaca.Negdje sam imao proracun koliko se potrosi energije kod paljenja brenera kod loze .Ili koliko se potrosi vise sirovih drva u odnosu na suva mislim da je cak 50 %.Razlika je u tome ako neko moze da bude u kuci obucen u dzemper i duge gace pa grijanje i nije toliko potrebno.Gubitci postoje samo su zanemarljivi u odnosu na cetiri lozenja pri klasicnom lozenju od 4 sata.Tu se najvise izgubi.Ono sto ja nevolim je sad vruce sad hladno.Nekad su ljudi palili grijanje samo za slavu a sad je potreba svaki dan.Sto se tice elektronike nista posebno.Moze se to izvesti i od naseg materijala.Kod mene radi na razlici od 5 stepeni.Kad je na 60
onda je napolju minus 15 a u sobi 24.Jedan stepen oko 5 % ustede pa kad smanjis 5 stepeni onda 25% cuvas za drugi dan.
Ugalj je idealan za ovo sto ne sagorijeva tako brzo pa odgadja lozenje.Kod nas je nezgodno sto imamo malu ponudu materijala.Nema polovne robe i malo obucenih ljudi.Ako trazis majstora on vjerovatno bio zidar pa vidio kako se radi.A onda ko njemu da objasni da postoi i nesto drugacije.Na netu malo imformacija malo podataka.A sve je izvodljivo sa malo truda isplati se za kratko vrijeme.

Sve ovo ispada teoretisanje sa kojim se slazem ali....Ta posuda za dodatnu akumulaciju nije mala, i sigurno nije male cene.Alternativa je da se koristi nesto drugo ali sta? To mozda i mozemo resiti kao i automatiku , ali mene konkretno zanima izmenjivac koji treba da predaje temperaturu peci nasem akumulatoru tople vode.Sta tu iskoristiti ?

Izmjenjivac toplote .
Kakvu ideju imas ??????

Jednostavno nemam ideju ,a to je najbitnija stvar .Ako se odlučim da to radim to će biti od "priručnih "sredstava i u vlastitoj reziji.Od toga zavisi dinamika rada.

Pa ja sam naišao samo na Centrometalov bojler od 2000l i košta oko 1000 evra.
Padalo mi na pamet da sam pravim bojler od nekih velikih cevi (Ø 750 mm ili sl.) ili rezervoara za naftu (ima ih od 1-2.5t) pa i inox kaca(ima ih od 500l pa da redno vežem par komada) time bi smanjio cenu par puta ali pitanje je koliko bi to trajalo jer fabrički bojler ima emajliranu unutrašnjost a pravljeni je nema pa bi rđa pojela negde i ko po marfiju procureo bi u sred januara za par godina pa tad sve ponovo + nerviranje. A i taj smanjeni vek trajanja mi poništava uštedu jer ako kupljeni traje 10-20 godina a ja treba da krpim ili pravim na svakih par godina, gde je tu računica?
Što se tiče izmenjivača najlakše rešenje je spiralna cev u bojleru kroz koju prolazi vrela voda, a najefikasnije je rešenje kao kod parnih lokomotiva gde imaš puno (20-30) cevi koje prolaze kroz bojler i preko svoje ogromne površine brzo i efikasno predaju toplotu, al' to je malo mnogo zezancije za napraviti u sopstvenoj režiji.

Potpis

Ko se stidi ostaće gladan ;-)

@pecinjo
ako hoćeš rezervu vode za grejanje izmenjivač ti ne treba a ne treba ni bojler koji je rađen da izdrži pritisak iz vodovodne mreže. Treba ti rezervoar koji će maksimalno bitri toplotno izolovan radi svođenja gubitaka na minimum. Problem sa korozijom se u ovom slučaju može rešiti na dva načina: kvalitetnom bojom kojom iznutra ( a i spolja) premažeš čeličnu cisternu ili da cisterna bude od plastike. I, što deblji sloj izolacije.

Potpis

PIO me hlebom hrani-sve drugo kako se snađem

Ja sam to oko izmenjivača pisao kao savet-predlog-ideju mnm-u, znam da mi ne treba ali ne znam zašta će čoveku.

@djsloba10
Ček, ček to bi bilo super da bojler ne mora da trpi pritisak. Naime kod mene je zatvoreni sistem grejanja koji je pod pritikom 1.5-2.5 bara i mislio sam da se bojler povezuje u mrežu preko mešnog ventila i da je i on pod istim pritiskom kao i ostatak sistema.

Potpis

Ko se stidi ostaće gladan ;-)

Pretpostavljam da imaš kuću?
Da li je visoka 15 metara? to je samo pet spratova! Ako je tolika onda mora da imaš mogućnosti da kupiš ojačan rezervoar koji će da "trpi" 2.5bara.
Ja sam uradio otvoreni sistem - ekspanziona posuda na tavanu i pritisak 7 metara vodenog stuba. Izdržala bi ga i čaša od jogurta!
Da odmah napomenem -zbog pojedinaca koji traže ovuda razlog da dokazuju sebe - da je činjenica da kad je sistem sa nadpritiskom voda ključa na višim temperaturama, ali to u sistemu sa rezervoarom nema potrebe (kad ćeš napraviti takvu vatru u kotlu da ti proključa 2000+sistem litara vode?)
Uzgred majstori koji rade grejanje mnogo više vole zatvoreni sistem jer zavare parče cevi i prirubnicu i prišrafe sud i gotovo! Kad im pomeneš otvoreni sistem odmah počinje ubeđivanje koliko je ovo bolje, jer treba vući cev do tavana i izvesti prelivnu cev na krov ili je vratiti u kotlarnicu.
Ako baš hoćeš toliki pritisak za cenu bojlera koji si pominjao imaš cisterne za propan-butan koje trpe >15 bara a tu su po ceni kao taj bojler.

Potpis

PIO me hlebom hrani-sve drugo kako se snađem

@djsloba10
Da živim u kuću na 4 sprata koju delim sa još 2 porodice, ja sam na I spratu kotlarnica zalepljena uz kuću u prizemlju. A oko razlika u sistemima nisam imao poima kad se radilo, verovao sam majstorima koji su slovili za ''dobre, proverene i poštene'' međutim ispostavilo se da su me malko za*****i jer da ko što ti reče njima je bilo lakše da privare i prišrafe tu i tamo iako je u odnosu na celokupan posao razlika u radu smešna između različitih sistema i rešenja al njima tako bilo lakše pa di si ušparaju koji minuta rada.
Al' sad je to gotova priča (umro majstor u međuvremenu), ko mi kriv što se nisam unapred dobro informisao pa sad moram da prepravljam, budžim i krpenišem jer pare niti crtam niti berem na drveću!

Potpis

Ko se stidi ostaće gladan ;-)

Mnogo ste zakuvali ovu temu i ima dosta stvari koje ne stoje, ali da podelim lično iskustvo.
Jesenas sam završio i pustio u rad rezervoar od 2.5 m3 (od plastike, 600evra), izolovao ga dvokomponentnom poliuretanskom penom od 10cm (100evra), ubacio izmenjivač (150evra, inače 20mm Rehau plastična cev za podno grejanje z apritiske do 10bara), spojio sa sistemom i sve radi super.
Ono za pritisak u rezervoaru: ja nemam pritisak u rezervoaru jer mi rezervoar služi samo kao kanta tople vode. Izmenjivač je pod pritiskom. Ovo zato što rezervoari ne mogu da izdrže pritisak od 2.5bara, a oni koji mogu su oko 1500evra.
U rezervoaru imam ugradjena 3 grejača od po 6KW pa se noću akomulator puni jeftinom tarifom struje. Loženje jednom popodne kad je ispod -5*C. Gubici kuće 11KW/h na -20. Površina 270m2.
Za prošlu zimu potrošio sam: struje za 11500din (6400kw niže tarife), drva za 20000din (6m3), zemnog gasa za 15000din (i to za 3 nedelje grejanja kada sam bio na putu pa niko od ukućana nije hteo da se zeza sa grejanjem). Ukupno 46500din.
I onda kada čitam ove neverice ne mogu da odolim a da se ne uključim.
Cela invesicija se isplati za 2 godine tj zime ne računajući da se loži 1-2 puta na dan, kad si kući, a temperatura uvek zadata. Milina.
Evo kako to izgleda:
http://www.samsvojmajstor.com/...0/postorder=asc/start=135.html
http://www.samsvojmajstor.com/...=0/postorder=asc/start=15.html

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Hvala tihi, ovo je genijalno rešenje!

Potpis

Ko se stidi ostaće gladan ;-)

Neko je ovde gore pisao za izradu rezervoara u kucnoj varijanti ali ga je bunilo oko zastite rezervoara od korozije , e pa evo kako treba da se uradi
Izvariti rezervoar i ubaciti spiralu ( ko hoce nije obavezna) i onda rezervoar odneti na toplo cinkovanje ili emajliranje i tako je on zasticen 30+ godina , ako se radi od prohroma onda zastita nije potrebna

pozdrav
Marko

Tihi svaka cast vratio si me u zivot .Mislio sam da sam crna ovca.
Ako pisemo o ekonomicnosti ima tu milion nacina.
Tema je ugalj.
Za mene je sve isto ako je ekonomicno i da grije ali zadano a ne vruce hladno.Neko spomenu teorisanje.Pa mora tako dok nedodje do zakljucka kako.Razni ljudi sa raznim idejama.Covjek je naveo kako se moze i za koliko a moze i drukcije i za manje i vise.Ponavljam da na nasim stranicama nema bas puno podataka np. raznih proracuna .Zatvoreni sistemi su za mene prakticniji zbog korozije i oksidacije.Bojler moze biti pod pritiskom a moze i bez pritiska.Samo da navedem jedan podatak da u njemackoj bez bojlera akumulacije grijanje se neradi.Normalno da neke firme kao Centrometal hoce da zarade pa prave razne mogucnosti.Ne objasnjavaju nikako pa zato i ne prodaju.Cilj bojlera je da omoguci kotlu da radi punom snagom jedino tad je ekonomican.Trebamo da znamo sta hocemo da grijemo i koliko treba energije pa tek proizvodimo.Najbolje je kombinovati ako hocemo da stedimo novac a ne da se mrznemo.Gore su pisali da mmoze pocinkovani plasticni ne znam stobi kromirani.

Ima o sam bar dvadesetak najstora od zanata koji nisu uopšte mogli da razumeju kako to radi. Ne mogu da razumem da za njih izmenjivač znači da topla voda ide u izmenjiač i da greje okolnu vodu i da tvrde da ne može obrnuto. Radi se i o ljudima koji su završili fakultet, koji rade zgrade, ali zdrava logika ne postoji. Sad kad sam uradio hoće da dodju da vide (pošto su mi polupoznanici) a ja nemam volje da im to pokažem jer sam se u njihovo znanje toliko razočarao. Jedan mi je, posle 2 sata objašnjavanja kako sam ja to zamislio i kako to radi, najzad razumeo i tražio 400evra za projekat, pod uslovom da on ne računa kapacitet imenjivača tj da sva odgovornost za funkcionisalje bude moja. Kad sam ga pitao šta time ja dobijam, kaže "pa to je komplikovana šema, ja ću izračunati protoke, dimenzije cevi i ventile itd".
Hoću reći, teško će neko od majstora ovo sam smisliti. Ostaje jedino samostalna varijanta, pa polako. Majstori rade samo proverena prepisana rešenja, a kad ne prepišu dobro onda se izgube. Oni dobri su za običan narod preskupi.
Jedino sigurno je naučiti njihov posao, a onda uz malo veštine mekog lemljenja i bakarnih cevi sve sam odraditi.
Dakle, knjige u šake i proračunati sam, a onda zvati majstora da pri pogadjanju i on proračuna, pa ako se slaže onda je lekcija naučena. Pa kupiti alat (brener+žica+pasta ukupno 2000din), skupiti volju i znanje i napred. I osta u džepu 50evra po grejnom telu i 150evra za kotlarnicu.
Malo li je?

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Kako meni bojler ima izmenjivač ja sam ugradio diferencijalni termostat koji pumpu uključuje tek kad voda u sistemu za grejanje bude toplija od vode u bojleru. To da ne bih imao "izvlačenje" toplote iz bojlera.

Potpis

PIO me hlebom hrani-sve drugo kako se snađem

Za nekih 20 godina rada u Njemackoj samo sam vidio dobroga milion ideja.Tu mozes sve sam da proracunas netrebas inzinjera sve potrebne tabele imas.Danas svako moze da zaletuje stegne mufnu pa gje je onda problem.Interesantno da D ferme daju same ideje seme proracune.Rezultat je dobra prodaja materijala.Ako neki majstor sto je obukao radne pantolone i zato misli da je majstor za svaku sitnicu uzme 100 evra.Ili inzinjer ima diplomu a zna ono iz 70ih to je nesto drugo.Ovdje ljudi jeftino se griju a mi imamo milion mogucnosti samo necemo.Kad sam ja uradio svoje grijanje sa 3000 li tara rezervur smijali se a sad pitaju kako .Neko prica da samo cetiri covjeka znaju u gradu to da urade smijesno.Nije to skupo samo treba malo volje.Kazem nije skupo zato sto je najskuplje kad se mrznes ili kad puno das za grejnu sezonu.Svaki energent se moze dobro iskoristiti i biti dobar samo malo volje.Po nekom mom vidjenju materijal i nije toliko skup koliko je skupo neznanje.
Najsmjesnije bi bilo da nacrtam jos neku semu hidraulike kako to ovdje zovu.E onda bi mi se smijali.A zaista funkcionise.
Ona nasa klasika je prevazidjena skupa to trosi ili se smrzavati.Pola nas zivi u sumovitim krajevima sjetite se kotla na pirolizu kako lijepo radi.A ONAJ STO NA PIJACI KUPI DRVA U DECEMBRU TO NEMOZE SIGURNO.

Tehnika stalno napreduje u stalno treba da se uci !
Koji si kotao to ugradio sa rezervoarom , piroliticki ili ?

pozdrav
Marko