Tomislave, mislim da sam razumljivim rečnikom objasnio zbog čega to nije tako i neće biti tako.
Avioni ni slučajno ne padaju kao kruške - ne znam otkud Ti to?
U odnosu na broj poletanja, prevezenih putnika i časova leta, kilometraže i čega god želiš - avio prevoz je na mestu №1 po pitanju sigurnosti. Pisano je o tome mnogo puta, imali smo i jednu veliku temu i premda mnogi gaje neki iskonski strah od letenja i u to ne veruju, to je jednostavno tako.
Moraš da razgraničiš pre svega šta od kompjutera očekuješ. Dakle, kompjuter ne bi bio sposoban da popravi avion koji je u problemu, baš kao što to nije sposoban ni čovek. Ali isto tako, kada do problema dođe, pilot ima mozak, tj. ima dva, dok kompjuter može da se osloni samo na unapred definisani scenario. Da, shvatam i to da laici uglavom idealizuju i misle da je letenje već pitanje rutine: "pilot tu malo čačne autopilota, isprogramira i onda ovaj sve to sam radi, a pilot odmara...". Međutim, u stvarnosti je priča kudikamo kompleksnija. NE POSTOJE DVA ISTA LETA! Ma koliko delovalo da je to ponavljanje jedne te iste rute, iz dana u dan, gomila dinamičkih parametara svaki let čini unikatnim do te mere, da se sam proces leta može načisto razlikovati.
Veruj mi da je "aerospace-grade" elektro-mehanika na mnoooogo višem nivou od "consumer" kvaliteta, pa se ipak dešavaju kvarovi. NASA u svoje letelice ulaže milijarde, u njih je uloženo milione časova ultra-detaljnog ispitivanja, pa se ipak dešavaju kvarovi.
S druge strane, verovatnoća da oba pilota istovremeno pošašave i zaborave kako se leti, praktično ne postoji. Na sve ovo postoji i problem oko donošenja odluke u kritičnim situacijama. Piloti u tu svrhu idu na check-ride, na simulator letenja, dva puta godišnje i tamo se treniraju na milion i jednu varijantu otkaza i kombinacije otkaza raznih sistema u avionu. I OPET se na letovima dešavaju situacije koje simulator jednostavno ne pokriva. Kako zamišljaš kompjuter koji donosi odluke? Kao HAL-9000? If-then-else petlja je prilično primitivan način rešavanja problema, a nebo je jedna izuzetno dinamična sredina.
Kombinacija svega toga je zastrašujuće kompleksna operacija koju NI SAM ČOVEK ne poznaje do najsitnijih finesa, te ne može pripremiti ni nekakav kompjuter na nepoznati scenario.
Još jednom, finalni prilaz često radi kompjuter (auto-pilot), ali se nakon ulaženja u "glideslope" i nadletanja određenih uređaja na zemlji, pilot prihvata komandi i isključuje auto-pilota, jer se dešavalo da autopilot, u odsudnom trenutku načini psihotični otklon u stranu i potpuno prevuče ili sunovrati avion, dok je avion već debelo u out-u što se snage i inercije tiče. Tada skoro nema vremena za "go-around", a i da ima, verovatnoća da se putnici razmažu po nekom brdu je višestruko uvećana.
Koliko mi je poznato, kompjuteri do danas nisu pošteno zauzeli ni daleko benigniji vid prevoza - železnicu, pa to samo po sebi nameće pitanje kojom bi se logikom vodio neki projektant aviona bez pilota?
Pozdrav
