Deca iz Srbije, uzrasta 11-15 god, obučavana u Rusiji za rukovanje vatrenim oružjem

djordje1979

malopre rekoh dok ja budem odlučivao... Tako da...

Mislim, naravno da neću uvek biti uz njega da ga kontrolišem, niti to želim. Ali ga sigurno neću slati u vojni kamp, niti ga ''paliti'' kako je oružje do jaja.

Ja sam skoro uvek imao pristup oružju i oduvek mi je bilo neinteresantno. Ne vidim što bi njemu obavezno bilo drugačije.

Dete je uglavnom onakvo kakvo mu je okruženje, a prvenstveno porodica.

Potpis

Tada sam pogledao kroz prozor... Imao sam sta da vidim... Napolju je bila fabrika MACIJE TRAVE! Morao sam nesto da ucinim!

nikad se ne zna kada ćemo u oslobađanje svetih srbskih zemalja odavde do Tokija.
tada će i deca odigrati svoju ulogu.

Pazi, nije nas posao da njega ubedjujemo, ja nikom ne osporavam pravo da donosi odluke cemu ce izloziti svoje dete. Kao sto rekoh ni ja nemam ni najmanju nameru da saljem dete u neke strane patriotske kampove, to je po meni teska ludorija iz mnogo razloga. U osnovi pistolj je oruzje, oruzje je i secivo duze od par cm i podjednako moze da osakati i povredi nekog pa ipak ucimo decu koriscenju noza i pored opasnosti da ce se poseci i ne polazimo od toga da ce nositi skakavac u skolu i pretiti ili povredjivati nekog. To nisu neke stvari koje se mogu nauciti iz knjiga ili iz tudjih iskustava niti je potrebno nekome davati pistolj napunjen bojevom municijom da bi se neko upoznao sa pistoljem. Moj otac ima pistolj jos iz doba moje srednje skole, kad ga je kupio posadio me je i rekao mi da ne smem da ga diram sam ali da mogu da ga pitam da mi pokaze sve sto me interesuje. I pokazao mi je, i par puta smo na livadi ispalili po par manevaraca i to je zadovoljilo moju znatizelju i iz cele te price ponistilo neku privlacnost svega toga kao neceg misterioznog i zabranjenog.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

s tom razlikom sto nozu nije jedina svrha ubijanje, za razliku od pistolja i drugog vatrenog oruzja
(otac te je dobro poucio, steta sto i ostali vlasnici nisu takvi, vec su takvi retki, secam se iz doba moje srednje, bila vest, klinac je pokazivao ortaku tatin pistolj - pistolj je naravno opalio - crna hronika, ali, pistolj nije bio zakljucan, nego je bio ostavljen samo u baru... prva stvar, druga, njemu otac verovatno nije kao tebi rekao, sta je u stvari pistolj, a ovo nije jedini slucaj)

Eee... a mi jadni crtali kredama u raznim bojama po putevima :-)

Potpis

oligofrenolog

ja sam voleo likovno i tehničko...
ni sam nisam svestan za šta sam bio uskraćivan.

... Ili napuniš žumance od kinder-jajeta kvascem, promućkaš malo i baciš.
Ili staviš u metalnu "minu" od olovke malo fosfora sa šibice, pa preko nešto i onda priđeš plamenom i ispališ "hitac".
Itd.

Brate... kupujte bre deci Lego kocke, 'ebale vas puške...

Pozdrav

Ups!

Ili ovo




jos kad ga spojis na mindstrom, eto ga killer robot

Cuj, storm, razumem tvoj stav, ali niko nije ni pominjao kupovanje puske detetu da je drzi na zidu i ide u lov po komsiluku kad hoce. Nemojmo karikirati pricu, radi se o upoznavanju sa oruzjem, ne o naoruzavanju.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Pa nisam to ni rekao!
Ovo što vi okačiste - to je karikiranje.

Nemam ja protiv ni dečijih plastičnih pušaka, pištolja i koječega, ali "upoznavanje" sa pravim oružjem ne služi ničemu. Znam, tj. znao sam barem dvojicu koji su tako bili upoznati, a sad mirišu cveće odozdo.

Potpuno vam je naopaka ta psihologija "ako mu ja pokažem, onda ga to neće interesovati i neće praviti sranja". Oni klinci koji napraviše masakre po školama širom sveta - svi su bili lepo upoznati sa pucanjem, još od kolevke. Mislite o tome i nemojte umišljati da se bolji psiholozi od ljudi kojima je to posao i koji ispisaše tolike knjige o tome.

Pozdrav

A ko ih je upoznao? Neko kome je stalo da steknu ispravan odnos prema tome ili neko kome su posluzili za neke ciljeve? I na kraju krajeva ne vidim kakvu to uopste ulogu igra, ako hoces primer evo ti mene. Da kucnem u drvo jos uvek mirisem cvece sa gornje strane. Nisam cak ni neki zaljubljenik u pistolje, kuci ne drzim nijedan niti sam clan streljackog kluba.

I gresis za masakre, retko ko od njih je bio porodicno upoznavan sa time, ni Harris ni Klebold nisu ranije koristili oruzje i isto su dobili od starijeg drugara, neverovatno kako su bez formalne obuke uspeli da isto iskoriste. Weise je imao Rugera za kojeg niko nije znao da ga on ima. A to bez pominjanja mentalnih problema, koji su pre bilo cega uzrocnik ovih dogadjaja. Sa druge strane imas te rednecke (a i texas) gde deca redovno barataju bojevom municijom pa nisu masovno izrasli u psihomanijacke revolverase. A da ne pominjemo ceo spektar malokalibarskog vazdusnog oruzja, dok Srdjan nije krenuo da nabavlja svoju vazduzsaru nisam ni znao da imas vazdusne puske kojima mozes da lovis divljac. Opet ne kazem da treba ici iz jednog ekstrema u drugi i postati redneck i slaviti oruzje kao stil zivota.

Psiholozi ti isto nisu nikakav reper, iskreno sam se nacitao gomile tih razvojnih psiho knjiga, jos nisam nasao dva pshihologa da se SLAZU oko iste stvari ma sta ona bila, od dojenja, preko razvojinih koraka do seksualnosti. I sad ocekujes od tih ljudi da ti daju adekvatan i ispravan stav oko ove taboo teme? Niko to nece napisati jer je to taboo, ubica karijere. Hush, hush, kao npr tinejdzerske trudnoca. Apstinencija je resenje, zar ne.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Tacno! Neka uce da stvaraju, a ne da unistavaju.

Miksi, mislim da si promašio poentu. Tu decu ne uče samo da koriste oružje, već ih nečemu i uče. Šta misliš, šta? Patriotizmu i ljubavi prema svom narodu i otadžbini? Ne uči se to na taj način, već potpuno suprotno. Ovako se uči samo mržnja prema drugome. Pitanje je samo kada će učitelj pritisnuti taster u mozgu svog učenika i aktivirati ga. Da li će ga aktivirati i nahuškati na Albanca, Bošnjaka, Hrvata, Crnogorca, homoseksualca, lezbejku, policajca, Roma, pripadnika neke političke stranke koja ima suprotnu politiku od one za koju se učitelj zalaže, ... lista je baš dugačka, i širi se. Kao što vidiš u poslednje vreme i na sve one koji drugačije misle.

Svoje dete nikada ne bih prepustio nekoj neformalnoj grupaciji i poslao u inostranstvo da ga oni indoktriniraju i uče. Ovde se ne šalje dete u Vojsku Srbije ili u policiju, pa da ti bar znaš na čemu si. Ne bih voleo da mi dete vaspitava i obučava neko ko će ga vaspitavati tako da mrzi sve živo. To mi je skroz bolesno. Poslao bih ga da trenira neki sport, plivanje, vaterpolo, fudbal, ili šta već hoće, može i borilački. Ali na ovakve "kurseve" ... jok! Nema šanse!

Ako procitas ponovo moje postove videces da sam ja to upravo i rekao, jos od prvog svog posta.



A zasto ne oba? Uz moralni i eticki mentalni sklop da pravilno odlucuju kad sta primeniti?

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić