Citat:
Darko Nedeljković:Ventilator o kojem pricam mogao bi biti ili usisni (na vrhu dimnjaka) ili protocni (na ulasku cevi u dimnjak, ili bilo gde u dimnjaku ako ga je negde zgodno ugraditi). On bi se koristio u kombinaciji sa mnoooogo cevi, koje bi uzele svu toplotu iz dima. Energija koju ventilator potrosi, bila bi visestruko manja od one koja bi se mogla dobiti oduzimanjem toplote iz dima. Toplota bi se mogla oduzeti sve do sobne temperature.
Odgovor iz drugog foruma:
Citat:
Ovo je citat iz prvog posta na ovoj stranici o vrsti lozista kojem pricamo. Ili ne pricamo o takvom nacinu rada ?
Navedeni proizvod kotao tipa FK kako se navodi u tehnickom uputstvu za montazu i upotrebu ne radi uopste na ovim principima, nema odsisni ventilator, nema lambda sondu niti elektroniku koja regulise proces sagorevanje.
FK je rekao bih klasicni kotao bez regulacije rada povratnom spregom, i to je tzv. klot - bez obavezne pratece opreme koja je nuzno neophodna da bi se pustio u rad.
Na stranici 11 sa http://www.radijator.rs/products/tehuputstvo2.pdf
je popis i shema povezivanja te pratece opreme uz izuzetak da je solarni kolektor opcija koja nije nuzna za rad kotla.
Koliko kosta prema tvojim informacijama takav komplet kotla sa opremom, uz prosecnu cenu ugradnje ukljucivo i fazu pustanja u rad?
Okvirna cena koju sam naveo navode vlasnici sistema sa kotlom uz lambda regulaciju u Austriji i Sloveniji, materijal + rad, a to je jedini reper koji je meni dostupan. Ne znam za domaca iskustva ni da li kod nas ima upotrebi takvih sistema.
Ovaj sistem FK kotla sa uduvavanjem primarnog vazduha sam probao, i po mom iskustvu ima nekoliko jasnih mana u praksi:
- posto je pod natpritiskom unutar lozista nema prirodni dovod vazduha za sekundarno sagorevanje cime bitno opada stepen iskoriscenja goriva
- svako otvaranje bilo kojih vrata lozista u toku rada dok radi ventilator obavezno dovodi do zadimljavanja prostorije i izlaska otrovnih izduvnih gasova
- mora da se iskljuci kotao kada se dodaje gorivo
- ne postoji pouzdana informacija o samom efektu sagorevanja, sastavu izduvnih gasova osim posredno preko temperature na izlazu iz kotla (pri cemu se potpuno gubi informacija sta se dalje desava u sklopu dimnjaka i stepenu hladjenja dimnih gasova tj. kondenzacije.
Kod novijih sistema sa odsisnim ventilatorom na kraju putanje dimnih gasova uz ugradjenu sondu za merenje sadrzaja kiseonika (lambda sonda kao kod automobila) otpadaju ili su skoro zanemarive mane gore navedene.
Racunar prati sastav izduvnih gasova i mnogo preciznije upravlja procesom sagorevanja tako da kondenzacija moze da se prakticno izbegne odrzavanjem kotla uvek u rezimu najboljeg moguceg sagorevanja.
Ja sam navodio cenu za takav kotao - grejni sistem imajuci u vidu citirani tekst ideje sa drugog foruma znaci ventilator odvoda vrelih dimnih gasova nakon sagorevanja a ne ventilator dovoda hladnog obicnog vazduha.
Koliko znam cena jednog i drugog tipa ventilatora se dosta razlikuje.
Inace, svakako pozdravljam domaci (u uputstvu pise Berreta, Italija) ? razvoj na poboljsanju efikasnosti rada i ekologije kotlova za primenu cvrstih goriva.
===================================================================================
Radijator Kraljevo nudi i kotao serije GR, kako oni zovu gasogenerator koji najpribliznije odgovara opisanom procesu sagorevanja sa visokim stepenom iskoriscenja tvrdog goriva.
http://www.radijator.rs/products8.htm
Uputstva za montazu i upotrebu nije ponudjeno na sajtu, kao ni karakteristike elektronskog upravljanja.
S obzirom da je stelovanje vazduha kako primarnog tako i sekundarnog rucno verovatno nema ni automatike sa povratnom spregom u ponudi za potpuno samostalan automatski nadzor procesa sagorevanja.
Navedeni proizvod kotao tipa FK kako se navodi u tehnickom uputstvu za montazu i upotrebu ne radi uopste na ovim principima, nema odsisni ventilator, nema lambda sondu niti elektroniku koja regulise proces sagorevanje.
FK je rekao bih klasicni kotao bez regulacije rada povratnom spregom, i to je tzv. klot - bez obavezne pratece opreme koja je nuzno neophodna da bi se pustio u rad.
Na stranici 11 sa http://www.radijator.rs/products/tehuputstvo2.pdf
je popis i shema povezivanja te pratece opreme uz izuzetak da je solarni kolektor opcija koja nije nuzna za rad kotla.
Koliko kosta prema tvojim informacijama takav komplet kotla sa opremom, uz prosecnu cenu ugradnje ukljucivo i fazu pustanja u rad?
Okvirna cena koju sam naveo navode vlasnici sistema sa kotlom uz lambda regulaciju u Austriji i Sloveniji, materijal + rad, a to je jedini reper koji je meni dostupan. Ne znam za domaca iskustva ni da li kod nas ima upotrebi takvih sistema.
Ovaj sistem FK kotla sa uduvavanjem primarnog vazduha sam probao, i po mom iskustvu ima nekoliko jasnih mana u praksi:
- posto je pod natpritiskom unutar lozista nema prirodni dovod vazduha za sekundarno sagorevanje cime bitno opada stepen iskoriscenja goriva
- svako otvaranje bilo kojih vrata lozista u toku rada dok radi ventilator obavezno dovodi do zadimljavanja prostorije i izlaska otrovnih izduvnih gasova
- mora da se iskljuci kotao kada se dodaje gorivo
- ne postoji pouzdana informacija o samom efektu sagorevanja, sastavu izduvnih gasova osim posredno preko temperature na izlazu iz kotla (pri cemu se potpuno gubi informacija sta se dalje desava u sklopu dimnjaka i stepenu hladjenja dimnih gasova tj. kondenzacije.
Kod novijih sistema sa odsisnim ventilatorom na kraju putanje dimnih gasova uz ugradjenu sondu za merenje sadrzaja kiseonika (lambda sonda kao kod automobila) otpadaju ili su skoro zanemarive mane gore navedene.
Racunar prati sastav izduvnih gasova i mnogo preciznije upravlja procesom sagorevanja tako da kondenzacija moze da se prakticno izbegne odrzavanjem kotla uvek u rezimu najboljeg moguceg sagorevanja.
Ja sam navodio cenu za takav kotao - grejni sistem imajuci u vidu citirani tekst ideje sa drugog foruma znaci ventilator odvoda vrelih dimnih gasova nakon sagorevanja a ne ventilator dovoda hladnog obicnog vazduha.
Koliko znam cena jednog i drugog tipa ventilatora se dosta razlikuje.
Inace, svakako pozdravljam domaci (u uputstvu pise Berreta, Italija) ? razvoj na poboljsanju efikasnosti rada i ekologije kotlova za primenu cvrstih goriva.
===================================================================================
Radijator Kraljevo nudi i kotao serije GR, kako oni zovu gasogenerator koji najpribliznije odgovara opisanom procesu sagorevanja sa visokim stepenom iskoriscenja tvrdog goriva.
http://www.radijator.rs/products8.htm
Citat:
Kod kotla serije GR dimni gasovi se dejstvom centrifugalnog ventilatora vode vertikalno nadole, ispod ložišta, u prostor ispunjen odlivcima od sivog livenog gvozda i specijalnih keramičkih masa. U tom prostoru koji se vremenom zagreje do visokih temperatura dimni gasovi dodatno sagorevaju, tako da imamo dodatno i potpunije sagorevanje goriva. Ovo je princip poznat kao pirolitički. Potvrda da dimni gasovi zaista potpunije sagorevaju je modronarandzasti, gotovo plavi plamen koji može da se vidi kroz okular donjih vrata. Pri korišćenju punog drveta, procenta vlažnosti ispod 25%, procent iskorišćenja serije GR je 90%.
GR kotao mora da radi u režimima pune snage, tako da je njegovo priključenje na instalaciju nemoguće bez akumulatora tople grejne vode AK.
• Visok stepen iskorišćenja od 90% je sigurno i potvrda vrlo niske emisije štetnih materija i gasova u okolinu sto je prednost GR konstrukcije u odnosu na sve ostale.
• Štelovanje količine primarnog i sekundarnog vazduha je ručno.
• Obavezna upotreba akumulatora tople grejne vode omogućava kontrolu celog procesa sagorevanja čvrstog goriva.
GR kotao mora da radi u režimima pune snage, tako da je njegovo priključenje na instalaciju nemoguće bez akumulatora tople grejne vode AK.
• Visok stepen iskorišćenja od 90% je sigurno i potvrda vrlo niske emisije štetnih materija i gasova u okolinu sto je prednost GR konstrukcije u odnosu na sve ostale.
• Štelovanje količine primarnog i sekundarnog vazduha je ručno.
• Obavezna upotreba akumulatora tople grejne vode omogućava kontrolu celog procesa sagorevanja čvrstog goriva.
Uputstva za montazu i upotrebu nije ponudjeno na sajtu, kao ni karakteristike elektronskog upravljanja.
S obzirom da je stelovanje vazduha kako primarnog tako i sekundarnog rucno verovatno nema ni automatike sa povratnom spregom u ponudi za potpuno samostalan automatski nadzor procesa sagorevanja.
