@Kao prvo,ovo ne pricam da bi kod sebe stvorio promenu u dusi,(daj boze),ali malo je verovatno.
Sa svojih 14 godina i moj drugar istih godina smo nasli dva mrtva coveka,u jednom napustenom atomskom sklonistu,ispod brda na kojem smo se igrali pre rata drugari i ja.Bilo je popodne ,leto,bili smo na brdu i sisli do sklonista ,otvorili smo gvozdena vrata,i odma na pocetku naisli na dva mrtvaca,lezali su jedan preko drugog,mrsaviji je lezao preko stomaka ovog debljeg,video sam te ljude i nista nisam osetio smejali smo se kako smesno izgledaju, ceprkali smo po njima po odeci,ne bi li nasli nesto od dokumenata,i onda drugar upita hocemo li dalje,posto je to samo bio pocetak sklonista,ja onako kazem,pa ne znam mrak je i ima jos vrata i slozi se i on da je mrak i nismo isli dalje.Ko zna jel tamo bilo jos ljudi mrtvih(to mi je palo na pamet tek posle par godina),posle tog smo otisli u policiju i rekli im sta smo nasli,a oni kazu ajte vi djeco kuci,mi ce mo to resiti. Otisli smo kuci ja i drugar Sasa kao da smo bili na bazenu.
To je jedan slucaj sjebavanja psihe(ko me tero da se igram po brdu i ispod njega)
Drugo:Sedim u kaficu sa sestrom i njenom drugaricom,sestra mi je mladja godinu i po,sestra je slavila rodjendan,pa kao izasli,u kafic ulazi neki "vojnik" i seda za sank,sestra je ustala i otisla do drugara za sankom,posle par sekundi okrenuo sam se i video sestru i noz pod njenim grlom koji je drzao taj vojnik u pripitom stanju ,privukao je sebi drzi joj noz pod grlom,ustao sam i prisao polako do njih ,smrzao sam se i uplasio nikad me u zivotu nije bilo strah nicega kao tada,a svasta sam doziveo,ali valjda kada se tebi nesto desava onda se desava tebi ,ali to mi je sestra,bojao sam se u glavi mi je bilo kako da skocim ipak je on stariji oko 35 - 40 godina ,a ja klinja 14,tada nije bilo milicije,nisi nikoga mogao da zoves da ucini nesto svi su ostali gledali ludaka kako hoce da mi zakolje sestru,smrad jedan,i hocu da kazem ,posle par minuta ulaze dva momka onako stariji dosta od nas i prilaze ovom sto mi sestri drzi noz pod grlomi pocinju razgovor sa njime i on pusta moju sestru i odlazi sa njima dvojicom.posle sam cuo da su pili zajedno dok ga nisu napili i onda ga ubili ko svinju od batina,jer "vojnik" koji kolje decu je imao automatsku pusku,sablju oko pasa i taj noz ,pa su valjda morali da ga napiju jos.
Ovo je drugi slucaj sjebavanja psihe(beznadje ili bespomocnost).
Ima jos dosta takvih i slicnih stvari koje su mi se desile,hocu da kazem,ja to ne mogu da ne pricam u drustvu,izleti sta da radim,znam da to nije za pricu,i da ljudima ne treba ovakva vrsta price,ljudi se jednostavno uplase ili ustanu krenu kuci odu,beze ljudi od nas i ne krivim ih,zasto sjebati svoj mozak bez potrebe,
ali pitam sada,ako zanima ikog,za gde sam ja .za ludnice ili psihajtra?ili da preskocimo psihijatra,kad sam sam ne smeta mi ,ali u drustvu nisi normalan,oseti se to,
kao deo tvog zla u a nisi kriv za to,a osecas se krivim,i tako nosis to u sebi vec 20 godina,i tako napravis kristal u svojoj dusi koji ne moze niko da dodirne niti da povredi,a puno je ovakvih dusa u Srbiji,gladnih zdravog smeha,svako od nas je povredjen na ovaj ili onaj nacin,ali niko se ne leci kako treba,jer svi smatraju to je normalno,to je novi svet,to je treci milenijum."Napredak" covecanstva.
•Postujte sve ucesnike diskusije, pa cak i kada se ne slazete sa necijim misljenjem!
Re: Mrtvi ljudi i covekova dusa
