Da li neko može dati neku cros listu,koje su cene hleba u okruženju i koje su to težine za te pare.
Potpis
•Postujte sve ucesnike diskusije, pa cak i kada se ne slazete sa necijim misljenjem!
Srbi u redu za bajat hleb
Zaključano
Zakačeno
^
http://www.mercator.si/trgovin...m_izdelkov.asp?idcatalog=P4102
http://www.mercator.si/trgovin...m_izdelkov.asp?idcatalog=P4102
Potpis
Bolje ispasti glup nego iz aviona
http://www.mulaz.org/
http://www.mulaz.org/
Evo cena hleba u Bugarskoj 30 centi. Negde sam video i benzin 90 centi, itd.
a tek kroompirrrrrrrr
ljudi jedite banane !!!!!!!!!!
ljudi jedite banane !!!!!!!!!!
Iz Mire 100 djavola vire.
samo veselo : ))))))))))
Citat:
Nemački "buđav lebac"
Izvor: B92
Svet | četvrtak 14.04.2011 | 10:48
Jedan nezaposleni nemački pekar bezuspešno je pokušavao da nađe posao. On da se odvažio i otvorio pekaru u kojoj sve proizvode prodaje za 1 evro.
Za istu cenu se može dobiti kilogram hleba, dvanaest kifli ili tri kolača.
Glavno pitanje svih koji su čuli da u Nemačkoj postoji pekara u kojoj se sve prodaje za jedan evro, bilo je kako se to gazdi isplati. Sledi neobičan odgovor za jednu bogatu i visoko razvijenu zemlju, peciva su stara dan, dovoljno sveža da se jedu, ali ne i da se prodaju po klasičnim cenama.
"Ekonomska situacija je trenutno veoma teška i napeta. Svi moraju da paze na svoje troškove i da štede. Neprimereno je da se hrana baca. Dok ljudi gladuju nije u redu da neko baca hranu", kaže vlasnik pekare "1 evro", Bernd Heberger.
I mušetrije su zadovoljne i nemaju nikakav problem zbog činjenice da kupuju peciva od prethodnog dana.
"Ne vidim zašto bih nešto što ovde mogu da kupim jeftinje na nekom drugom mestu platio skuplje. Ja imam malo dete i vidimo na kraju meseca da smo na ovoj način uštedeli. To je novac koji mogu da upotrebim za dete", smatra Aleksandar Pricl, koji kupuje namirnice u toj pekari.
potražnja ca pecivima od jednog evra je velika, pa Herberger prodaje oko 1.500 proizvoda dnevno. "Da je na prodam, hranu bi i onako bacili", poručuje gazda pekare "Jedan evro".
http://www.b92.net/info/vesti/..._category=78&nav_id=506122
Jel to znači da nam uvode Nemačke plate?
Vlada još nema rešenje za rast cena
Marija Škrbić/Vladimir Spasić | 17. 04. 2011. - 00:02h | Foto: V. Lalić
BEOGRAD - Kilogram šećera Nemci plaćaju 65,91 dinar, pilećih bataka 283,92, dok mlečna čokolada sa lešnicima od 100 grama košta svega 50,7 dinara. Osim što kupuju jeftiniju hranu, Nemci imaju mnogo veće zarade nego građani Srbije. Prosečna plata u Nemačkoj iznosi oko 2.000, a kod nas je oko 350 evra.
Država još nije preduzela adekvatne mere da bi sprečila divljanje cena hrane
Nije čudno što se Nemci hvale kako imaju najstabilnije cene hrane u Evropi, ali jeste što su u zemlji seljaka krompir i jabuke za godinu dana poskupeli 172, odnosno 94 odsto. I dok građani ne mogu da shvate šta ih je snašlo, proizvođači imaju spremne odgovore.
Poskupljenja su neminovna, kažu, zbog skoka kursa i cena hrane na svetskom tržištu, zatim zbog rasta cena struje, goriva, ambalaže i sirovina, ali i usled skupog semena i sredstava za zaštitu bilja. Po pravilu, i rod je loš, a i vremenske prilike takođe. A šta je sa trgovačkim maržama, monopolima? Odgovore na ova pitanja Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra ključnim da bi se otkrilo zašto je hrana skupa.
- Cene su visoke više zbog trgovačkih nego zbog proizvođačkih monopola. Naši trgovci su navikli da imaju maržu od 30 do 50 odsto, i kada toga nema, neće da rade. Koliko na taj način zarađuju, govori podatak da marže na zapadu iznose od 10 do 15 odsto. Vlast je imala ideju da će tržište regulisati cene, i vidimo dokle smo došli. Država mora da vodi računa o cenama - kaže Papović.
Primer krompira, koji se donedavno prodavao po ceni i od 120 dinara za kilogram, možda najbolje govori kako uništavanje domaće proizvodnje, što direktno, što indirektno, povećava cene. Evica Mihaljević, koordinator Asocijacije „Plodovi Srbije”, kaže da su od 2007. godine do danas površine pod krompirom smanjene sa 900 na 400-450 hektara.
- Prethodnih godina ljudi su bacali krompir jer su fabrike za preradu radile manje, a nije bio moguć izvoz u EU; država je prethodnih godina uradila malo da obezbedi dozvolu za to tržište. Sve je na Ministarstvu poljoprivrede - poručuje Mihaljevićeva.
Da seljaci zbog problema plasmana i malih subvencija gube interesovanje da nešto gaje, ističe i Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
- Da bi se zaustavio rast cena, država mora da poveća subvencije, da obezbedi dovoljno skladišnog prostora, ali i izvozne dozvole kako bi seljaci mogli lakše da prodaju robu. Robne rezerve bi trebalo da funkcionišu tako što će hranu kupovati kada je jeftina, a prodavati je kada je skupa, a ne kada se to nekom prohte - ističe Hamovićeva.
Vlada Srbije s novim ministrom trgovine i poljoprivrede Dušanom Petrovićem na čelu najavila je mere kojima će biti zaustavljen rast cena hrane. Za sada je doneta uredba o pšenici i brašnu, kojom je izvoz ovih proizvoda zabranjen, ali i uredba o hlebu kojom je cena vekne od brašna T- 500 do kraja septembra ograničena na 54,22 dinara. Ostale vladine mere, kažu, biće ubrzo gotove.
Za to vreme trgovci prave nove računice, budući da su im proizvođači i uvoznici već dostavili nove cenovnike koji će početi da se primenjuju u maju, a po kojima će poskupeti slatkiši, mesne prerađevine, riblje konzerve, smrznuto povrće...
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-...-jos-nema-resenje-za-rast-cena
Marija Škrbić/Vladimir Spasić | 17. 04. 2011. - 00:02h | Foto: V. Lalić
BEOGRAD - Kilogram šećera Nemci plaćaju 65,91 dinar, pilećih bataka 283,92, dok mlečna čokolada sa lešnicima od 100 grama košta svega 50,7 dinara. Osim što kupuju jeftiniju hranu, Nemci imaju mnogo veće zarade nego građani Srbije. Prosečna plata u Nemačkoj iznosi oko 2.000, a kod nas je oko 350 evra.
Država još nije preduzela adekvatne mere da bi sprečila divljanje cena hrane
Nije čudno što se Nemci hvale kako imaju najstabilnije cene hrane u Evropi, ali jeste što su u zemlji seljaka krompir i jabuke za godinu dana poskupeli 172, odnosno 94 odsto. I dok građani ne mogu da shvate šta ih je snašlo, proizvođači imaju spremne odgovore.
Poskupljenja su neminovna, kažu, zbog skoka kursa i cena hrane na svetskom tržištu, zatim zbog rasta cena struje, goriva, ambalaže i sirovina, ali i usled skupog semena i sredstava za zaštitu bilja. Po pravilu, i rod je loš, a i vremenske prilike takođe. A šta je sa trgovačkim maržama, monopolima? Odgovore na ova pitanja Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra ključnim da bi se otkrilo zašto je hrana skupa.
- Cene su visoke više zbog trgovačkih nego zbog proizvođačkih monopola. Naši trgovci su navikli da imaju maržu od 30 do 50 odsto, i kada toga nema, neće da rade. Koliko na taj način zarađuju, govori podatak da marže na zapadu iznose od 10 do 15 odsto. Vlast je imala ideju da će tržište regulisati cene, i vidimo dokle smo došli. Država mora da vodi računa o cenama - kaže Papović.
Primer krompira, koji se donedavno prodavao po ceni i od 120 dinara za kilogram, možda najbolje govori kako uništavanje domaće proizvodnje, što direktno, što indirektno, povećava cene. Evica Mihaljević, koordinator Asocijacije „Plodovi Srbije”, kaže da su od 2007. godine do danas površine pod krompirom smanjene sa 900 na 400-450 hektara.
- Prethodnih godina ljudi su bacali krompir jer su fabrike za preradu radile manje, a nije bio moguć izvoz u EU; država je prethodnih godina uradila malo da obezbedi dozvolu za to tržište. Sve je na Ministarstvu poljoprivrede - poručuje Mihaljevićeva.
Da seljaci zbog problema plasmana i malih subvencija gube interesovanje da nešto gaje, ističe i Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
- Da bi se zaustavio rast cena, država mora da poveća subvencije, da obezbedi dovoljno skladišnog prostora, ali i izvozne dozvole kako bi seljaci mogli lakše da prodaju robu. Robne rezerve bi trebalo da funkcionišu tako što će hranu kupovati kada je jeftina, a prodavati je kada je skupa, a ne kada se to nekom prohte - ističe Hamovićeva.
Vlada Srbije s novim ministrom trgovine i poljoprivrede Dušanom Petrovićem na čelu najavila je mere kojima će biti zaustavljen rast cena hrane. Za sada je doneta uredba o pšenici i brašnu, kojom je izvoz ovih proizvoda zabranjen, ali i uredba o hlebu kojom je cena vekne od brašna T- 500 do kraja septembra ograničena na 54,22 dinara. Ostale vladine mere, kažu, biće ubrzo gotove.
Za to vreme trgovci prave nove računice, budući da su im proizvođači i uvoznici već dostavili nove cenovnike koji će početi da se primenjuju u maju, a po kojima će poskupeti slatkiši, mesne prerađevine, riblje konzerve, smrznuto povrće...
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-...-jos-nema-resenje-za-rast-cena
Potpis
"Nikad ne raspravljaj sa budalom: Prvo ce da te spusti na svoj nivo, a onda ce da te
dobije na iskustvo!"
dobije na iskustvo!"
Citat:
Da bi se zaustavio rast cena, država mora da poveća subvencije
Ovo je ocigledno pisao neko ko nema blage veze sa ekonomijom.
Sta je subvencija? Subvencija je doplata cene koju placaju svi gradjani.
Kako bre subvencija moze da smanji cenu krompira? Subvencija je PLACANJE VECE CENE OD TRZISNE i to uz pomoc novca svih poreskih obveznika.
Na koju to intergalakticku foru moze da smanji cenu necega? To sto ce nominalna cena biti manja (i to samo mozda, iako nema nikakvog razloga da se smanji - seljaci ce samo pokupiti jos kinte od drzave, a drzava ce samo nagomilati preplaceni krompir koji ce da satrune), a ostalo biti doplaceno od strane drzave nije nikakvo smanjivanje cene vec najobicnije presipanje iz supljeg u prazno - neko to, opet, mora da plati.
Pretpostavljam da se tu ide na jeftini populizam - kao i obicno, ako nesto placa budzet, to se vodi kao da ne postoji - svacije=nicije. A dug drzave samo raste iz godine u godinu... S'o da ne, dug ce da placa sledeca generacija... ko ih sljivi.
Citat:
ali i izvozne dozvole kako bi seljaci mogli lakše da prodaju robu. Robne rezerve bi trebalo da funkcionišu tako što će hranu kupovati kada je jeftina, a prodavati je kada je skupa, a ne kada se to nekom prohte - ističe Hamovićeva.
UUUUUUUUUUUU, ovo je konstatacija za Nobela covece... kupi kad je jeftino a prodaj kad je skupo... Ej, to niko nije znao do sada!!! Treba drzava to da objasni!
I kako ce to "izvozne dozvole" da smanje rast cena? Pa to bi upravo smanjilo ponudu na domacem trzistu jer ce seljak to naravno da proda gde je skuplje (citaj: napolju) a ne obrnuto. Bez ulaska u smisao "izvoznih dozvola" samo konstatujem da je rezultat toga sve samo ne smanjenje cena koje se valjda zeli.
Totalna sizofrenija.
U jednom tekstu pokusaj dodvoravanja kako puku, tako i seljacima uz pomoc "magicne ekonomije" koja moze biti samo rezultat rada teskih droga.
Potpis
DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
Izvozne dozvole bi mogle dugoročno da dovedu do smanjenja cena, t.j. sprečile bi dalji rast! Ako nemamo jaku domaću poljoprivredu onda ćemo morati da uvozimo, a kada nešto moraš da kupiš onda nema mnogo razgovora oko cene. Povećanjem izvoza bi skočile domaće cene ali bi se ubrzo i povećao obim proizvodnje.
Što se tiče subvencija, ne sviđa mi se to što bi poljoprivrednici postali zavisni od države i što bi najveću korist od toga imali oni koji loše rade. Za nas bi bilo dobro kada bi razvijene države prestale sa subvencijom svoje poljoprivrede, što one naravno neće da urade.
Što se tiče subvencija, ne sviđa mi se to što bi poljoprivrednici postali zavisni od države i što bi najveću korist od toga imali oni koji loše rade. Za nas bi bilo dobro kada bi razvijene države prestale sa subvencijom svoje poljoprivrede, što one naravno neće da urade.