Cime se ponosi moj gazda i ostali njegovi sugradjani, Srbi? Zasto toliko dizu glave i s naduvenom gordoscu i prezrenjem gledaju na moj rod?... Ponose se otadzbinom, ponose se time sto im je milostiva sudbina dodelila da se rode ovde u Srbiji. Pa i mene je majka otelila ovde u Srbiji, i ne samo da je ovo otadzbina moja i oca moga, vec su i moji stari, kao i njihovi, svi zajedno presli u ove krajeve jos iz stare slovenske postojbine. Pa niko od nas volova ne osecase ponos zbog toga, vec smo se mi uvek ponosili time koji vise tereta uz brdo moze povuci, a nijedan vo do danas ne rece nekom svapskom volu: "Sta ti hoces, ja sam srpsko vo, moja je otadzbina ponosna zemlja Srbija, tu su se otelili svi moji stari, tu su, u ovoj zemlji, i grobovi predaka mojih|" Boze, sacuvaj, time se mi nikad nismo ponosili, to nam ni na um nije padalo, a eto se oni i time ponose. Cudni ljudi
...
U tom izađe gazda iz mehane. Pijan, prepleće nogama, pomutio očima, izgovara neke nerazumljive reči, i krivudajući, pođe kolima.
- Eto našta je taj ponosni potomak upotrebio slobodu koju su mu preci izvojevali. Hajde, moj je gazda pijan i krade, ali našta su je drugi upotrebili? Samo da ne rade ništa i da se ponose prošlošću i zaslugama svojih starih, u kojima oni nemaju nikakva udela, ni koliko ja.
Razmisljanje jednog obicnog srpskog vola, Radoje Domanovic, 1902
Re: Srbi u redu za bajat hleb
