Citat:
Lesli Eldridz: Normalno, samo ja bih i to "pronalazio" iz svojih licnih sebicnih interesa. Ranije je bre bilo dovoljno da se nadjemo vise od dvoje u istoj prostoriji i to je odmah padala situacija i hepening, palio se rostilj i islo se po logistiku, a sad treba da ih molis po mesec dana. A i kad ih namolis, to sve nesto kilavo, kljakavo, umorno, otupelo, utrnulo... Ako se i umilostivi da dodje, sedi i sve gleda na sat pa pobegne kao qrva posle par sati, i ja onda opet ostanem sam na pola hepeninga. Mislim pola za mene, za njin ocigledno nije pola. Pa sam nekako prestao da se trudim da ih okupljam. Ali sa "somom" bi mozda bilo kao pre. Ako za neke vec nije kasno, jer mozda su se nekima vec prespojile mozdane sinapse koje te stvari obradjuju, pa im je poremecenost postalo prirodno stanje i nikakva "soma" to ne moze da sredi.
Kanda Lesli da ti se ne sviđa što stariš
Čuj, sve to što ti navodiš da te nervira kod drugih ljudi je potpuno normalno. Normalan proces sazrevanja/menjanja čoveka(naravno nemoj sad da me držiš bukvalno za reč, ali manje više toga je normalno)
Čovek, kako stari, menja sfere svog interesovanja i menja svoje ciljeve u životu a samim tim i pojmove sreće, dobrog provoda/osećaja zadovoljstva.
To tako i treba da bude. Zar ne bi bilo glupo da nekom sa 40 godina bude cilj za ovu nedelju recimo, da kresne novu ribu?!? Mislim, normalno je da ga je to prošlo, da je to radio kada je bilo vreme za to (tipa u 20-im) i sad hoće nešto drugo. Sad ga recimo više zadovoljava blejanje u tačku i ispijanje kafice ili pak naručivanje dodatne opreme za nova kola, ili igranje sa detetom, unukom ili štagod.
Pogrešno bi bilo vraćati se na staro. Trebalo bi koristiti najbolje od svoje životne dobi i uživati u stvarima koje dolaze u svakoj dobi.
Kažem, ja verujem da je u stvari osnovna razlika to što kao zreo čovek imaš odgovornost i brigu o opstanku a kao klinac - neko drugi brine tu brigu a tvoje je samo da juriš ribe i dobro se provodiš.
Kada ne bih imao taj osećaj materijalne odgovornosti sada tj, kada bi imao neki siguran priliv novca koji bi bio siguran kao kada su moji mislili za mene(drugim rečima kada ne bih morao da mislim o parama- ne da ih imam gomilu, nego samo da ne moram da mislim o njima) ja bih bio potpuno zadovoljan čovek!
I negde si pomenuo da na kraju dvoje ljudi postanu samo cimeri.
I to ti je pogrešno,čisto da znaš
Mislim, gomila tvojjih razmišljanja mi je skroz OK (iako si preterano direktan u izlaganju
) ali kad bi svet funkcionisao baš kako ti misliš, onda bi baš sve bilo kaka- a to baš nije tako
Tada sam pogledao kroz prozor... Imao sam sta da vidim... Napolju je bila fabrika MACIJE TRAVE! Morao sam nesto da ucinim!
Re: 5.000 din. kazna za sušenje veša na terasi koja gleda na ulicu
Registrovani: 3 ( Seyokiller, baresi, Andra_Ivic )
. E, sad, šta se dešava: telo (mozak ili šta već) zbog toga počinje da smanjuje količinu dopamina koju proizvodi (adaptacija na delu), i polako postaje zavistan od veštački unete količine lažnog dopamina. Onda naravno droga više ne deluje kao nekada i čovek povećava količinu droge da bi zadržao željeni nivo visokog zadovoljstva. Što opet tera telo da dalje smanjuje količinu dopamina koju proizvodi... Krug se zatvara, i čovek postaje zavistan, jer bez droge više nema dovoljno dopamina za normalan život. Sem toga, tu su i neki drugi detalji, a među njima je i recimo to da usled prevelike količine neke hemijske supstance u mozgu, počinju i receptori za tu supstancu fizički da se zatvaraju i nestaju (i to nepovratno) da ne bi svojom preteranom osetjivošću ometali rad mozga. Opet adaptacija na delu (ali ovog puta nepovratna).
