5.000 din. kazna za sušenje veša na terasi koja gleda na ulicu

Iz te zone nikada ni ne izlazim


Atomski rat, bum-tras, nestala civilizacija. Preživelo 10000 ljudi. Kada se egzistencialno stabilizuju, postaće srećni (većina i u priličnoj meri) za desetak godina, a njihova novorođena deca će postati srećna odmah po rođenju i početku igranja sa drugom decom. Jedini faktor koji može da kvari sreću jesu sećanja ovih odraslih, ali ta sećanja će biti problem samo dok oni budu živi. Njiihova deca će ta sećanja prepričavati, ali neće im predstavljati bitan problem za ličnu sreću.


A zbog toga čovek ponekad glanca već uglačano, ponekad hoće hleba preko pogače pa izgubi sve što ima, ponekad je nesrećan samo zato što nešto nema umesto da bude sretan zato što mnogo toga ima, i tako.... mač sa dve oštrice. Naročito zato što sve što ima početak, ima i svoj kraj.

Inače, ma koliko ti uživao u svom materijalnom okruženju, ti u stvari nisi bogznakako srećniji od nekog u Indiji . Jesi malo, i to taman toliko koliko ti činjenica da imaš "više" od onog u Indiji pruža zadovoljstvo što si "ispred" njega, i što njemu (ako se uopšte bavi takvim razmišljanjima) to što ima "manje" od tebe ostavlja nezadovoljstvo. Ali to u stvari nema stvarne veze sa time šta je to što vi imate ili nemate, nego sam sa time šta želite da imate . Ako on ne želi baš ništa više od onog što ima, biće srećniji od tebe. I to je činjenica.

I, gde je smisao života: u tome da imaš, ili u tome da budeš sretan? Glasam za drugo! Mada znam da ovde mnogi ne mogu da ukapiraju razliku između toga, i uvek trče da što više imaju misleći da će time biti i sretniji.

Ako nisi ukapirao (a nisi), moju sreću kvari samo to što drugi nisu srećni nego su nervozni i stalno hoće više i brže i bolje iako u stari imaju sve što im realno treba. Oni unose nemir (kriminal, pohlepa) u celo društvo bez ikakvog razloga, samo zato što u stvari ne shvataju da materijalno <> sreća. Ganjaju svoje duhove (ili duhovi ganjaju njih) celog života, i to je to. Ujedno doprinose tome da one "najave smaka sveta" ne budu tako nerealne, jer kao što rekoh sve što ima početak ima i kraj, a ako ne vidiš gde je kraj jer hodaš zatvorenih očiju, može da te opali iznenada u glavu.

E, zato se ja trudim. Inače, kada mi to ne bi smetalo, boleo bi me q sa sve njih. Bio bih na Leslijevoj frekvenciji.

Ja inače nekada osetim veliku sreću dok se tuširam toplom vodom u svojoj kući. Zašto? Zato što imam: 1) Kuću, 2) toplu vodu, i zato što 3) nisam gladan. To je sve što je čoveku potrebno da u potpunosti zadovolji sve egzistencijalne potrebe, a kao što rekoh sve preko egzistencijalnog nivoa je nebitno za pravu sreću. A ne sumnjam da i neko u kartonskim kućicama može osećati sreću koja je 95% moje sreće, iako se tušira vodom ugrejanom iznad logorske vatre.

Ali jbg, empatija i humanost me ubi.

Nešto si negde pogrešno razumeo, bolje reći nisi se dovoljno udubio u ono što sam napisao. Ja upravo i kažem da nisu povezane direktno . A ti ponovo pročitaj spornu rečenicu pa je analiziraj dublje.



Pogled nije uopšte iskrivljen već sa asocijalne visine, a većina ljudi od drveta ne vidi šumu i ja ovde u stvari samo opipavam koliko su ljudi duboko u zabludi i koliko je teško promeniti im mišljenje. Dakle, nije samo izduvavanje u pitanju. Ali bravo Dimke, i ćorava koka ubode neko zrno .