Koliko je za vas presudno kod odlucivanja

Imaj jedno malo kompleksnije pitanje, cisto me interesuje koliko na vas utice "image" jednog preduzeca ili pruzaoca usluge kod odabira istog.
( ovo bi bio radni naslov), sad da pojasnim boje moje pitanje (razmisljanje). Radi se o pruzanju servisnih ili zanatskih usluga.
Ja mislim da je jako isplatljivo da preduzece koje pruza odredjene zanatske usluge ili nekakvu vrstu servisa da investira i gradi svoj vizuelni "imige" umesto da se sledi logiku
jako prisutna na ovim prostorima da je bitno da se majstor procuje po klalitetu, a da ce musterije posle same po sebi doci.
Konkretan slucaj:
Preduzece A vrsi pruzanje sanatskih usluga ( servisiranje elektricnih aparata), kvalitet usluga je standardnog kvaliteta, kvalitet materijala je standardan, usluga je brza,
serviseri su uvek cisti, uvek u cistim uniformama, alat koji se koristi je prve klase, vozila su nova ili bar odlicnog izgleda, telefon za kontakt uvek dostupan, izgled servisa je
odlican, sve je sredjeno, cisto i besprekorno sredjeno. Sef servisa (ili vlasnik) ima hrpu sertifikata, pohvalnica ili zahvalnica na svom zidu (mada to zakon i ne nalagao), ali
su njihove usluge malo skuplje od preduzeca B.
Preduzece B pruza istu vrstu usluga, istog kvaliteta, ali su njegovi serviseri sarenoliko obuceni, alat koji koriste je losog izgleda, nemaju definiran nacin ponasanja. Vozilo
koje koriste je staro, vlasnik servisa (ili sef servisa) nema nikakve ekstra sertifikate na zidu kancalarije (osim zakonom propisane), dosta cesto nikoga ne mozes dobiti na
telefonu. Cena ulsuge je bar za 20% niza od servisa A.

Intreresuje je me vase misljenje.
A. za koje preduzece bi se vi odlucili
B. sta mislite, za koje bi se preduzece odlucila vecina korisnika
C. sta vi obicno gledate kad trazite neki servis.

Jedno potpitanje:
da li mislite da je skupljanje certifikata i odlazak na dodatne treninge, kurseve, seminare isplatliva investicija?

Evo podji od sebe, koliko na tebe utice "vizuelni dojam" kod odlucivanja?

Ja na primer volim taj sminkeraj, praktikujem ga u radu i spreman sam platiti za isti.

pitanje je poteklo od diskusije sa prijateljima koji su serviseri i kojima ja sugeriram da uloze malo vise para u izgled svojih prostorija, izgled svojih zaposlenih i vlastiti "image" i da malo vise prave film, da malo podignu cene, pa ako treba i da se odreknu dela svojih musterija, a da ce im prihod opet ostati ist. Medjutim desava da me jedan deo njih pokusava razubediti i ubediti u to da je za njihov uspeh presudno to sto je narod naucio da su oni dobri majstori i da treba cene prilagoditi tako da svakome budu prihvatljive.

Meni je na prvom mestu kvalitet uradjenog i cena. Ali ako recimo obe firme imaju isti kvalitet i gotvo istu cenu - onda gledam to o cemu pricas... uredjenost prostora, velicinu firme, koliko ozbiljno generalno sve izgleda.

Nekako je taj izgled mozda nagovestaj da oni misle ozbiljno i da planiraju taj posao na duze vreme, pa im zato nije zao para da to maksimalnko skockaju, kao i da nece fusherisati jer je mnogo vishe para ulozeno, pa ne zele da se kockaju sa ugledom (npr. da im neko napishe esej na blogu kakvi su prevaranti :)) zbog neke sitne kinte.

Naravno to sve vazi ako su im cene iste ili vrlo slicne sa ostalim takvim servisima. Ako imaju vecu cenu, onda se ide tamo gde se dobija isti kvalitet za nizu cenu... bez obzira sto nemaju nasminkane uniforme i toliko reprezentativan poslovni prostor. Naravno postoji neki minimum reprezentativnosti koji se ocekuje od svakog... nesto sto je uobicajno za podnevlje u kom se nalazis (tipa da se ne izliva kanalizacija sa sprata iznad, pa se plafon naklobucio i smrdi cela radnja :), da postoji minimum kulturnog ophodjenja, da postoji jasno definisana cena, da se daje nekakav racun/garancija, da mogu da se dobiju na telefon, da se neceka na deo duze nego kod konkurencije itd... neki minimum koji postoji u svakoj prodavnici u koju udjes).

Tako je: imidž, piće i okaciti od poda do plafona sto vise uramljenih sertifikata.
Diplome isto urami ali samo one iz vremena Kraljevine Jugoslavijie.

Pod obavezno, idealna uniforma za tvoju firmu:

Isto je i ovde. Inace ta pojava nije karakteristicna samo za Srbiju ili Makedoniju. Ja sam tu pojavu uocio jos pre desetak godina na prostorima cele Ex-Yu. Istu sam pojavu uocio u Grckoj i Bugarskoj. Tako da razumem sve sto si rekao. To je uglavnom i razlog zasto neki od servisera sa kojima sam razgovarao ne zele da investiraju u svoj " image" ili kao sto rece Devanagari, u svoj 'profesionalizam". Jednostavno ide im dobro ovako, nemaju volje da nesto menjaju jer su tako naucili i osecaju se na svom terenu. Imam osecaj kao da se jedan deo "starih" majstora boji da ce izgubiti svoje musterije ako nesto promene. Primetio sam jos jednu pojavu, a to je odbojnost prema koriscenju HTZ opreme. Retko ko koristi zastitne rukavice, zastitne naocare, primetio sam da se malo ko trudi da pocisti iza sebe. Ima jos nekoliko stvari koje se nisu promenile jos od pre deset godina, na primer: nepostovanje rokova, pa ostajanje majstora na kafu i pice posle zavrsenog posla, "aktivno ucesce clanova porodice u pomaganju majstoru, pa slanje musterije da kupi delove zato sto ih servis nema i tako redom. Ja sam zanat radio do 2000-te, posle sam iskljucivo radio industrisku elektroniku, mozete pogledati moju staru firmu (vise ne radi, ne postoji) ovde, znaci jos tada sam uvek prigovarao svojim kolegama zbog nekih idiotskih ponasanja koje su postale praksa.
Uzecu primer sa ostajanjem na kafu i pice, po mene nesto idiotsko i nerazumljivo. Zasto bi mene neko goscevao, a jos mi platio za izvrsenu uslugu, a sa druge strane zasto bi ja sedeo, gubio vreme sa nekim koga prvi put vidim i jos da pijem i jedem neko djubre od pica ili hrane.
Ima jos jedna pojava koja je dosta prisutna na ovim prostorima, gledano u vezi "majstora", nemaju nikakvu volju da se dodatno obucavaju, ne prate nove tehnologije, ne usavrsavaju se. Ucecu dva primera. Prvi, auto-elektrika, sad je to vise auto-elektronika i primecujem da malo servisera uspeva da prati nove tehnologije, malo njih kupuje literaturu, oprema se kupuje onako bez veze. Istu pojavu sam primetio kod novih aparata za domacinstvo. Nove ves-masine i frizideri imaju relativno jednostavnu elektroniku, ali ipak treba odredjeno znanje iz elektronike, medjutim malo ko se upusta u servisiranje iste ili jos gore pocne se servisiranje pa se za*ere.

Prava tema ^^^ pljuvačine je posledica propasti bizMis plana: Kako edukovati - organizovati Majstore i zajahati im na grbaču.

Svaki dan pre nego sto se nju emerdzing market biznis diveloperi, prdakšn manageri i ostali prodavci magle probude iz svojih vlaznih snova
dobar i iskusan Majstor solista ubije 100 evrica čisto, do podne
a posle podne kad opere ruke: pije kahvicu sa svojom ekipom i povremeno "servisira" supruge prezauzetih bizMis muzeva.

Musterije su veverice pa ih je lako fascinirati baronisanjem u astronautskim uniformama i sertifikatom: ISO kurs Kriva Palanka 2011, Zamena kineskog Creva na Sudoperi.
Hau jes nou, evo kako na na delu izgleda jedan sertifikovani, propisno opremljen, sa lepim rostrfaj alatom i HTZ opremom sve po pe-esu:





Kao sto je govorio Comrade Lesli: Lopata čeka... !

Majstori ce se pre ili kasnije morati organizovati i to je proces koji ce polako doci i u nase krajeve. Tako je svude u normalno organizovanom sistemu, pa ce doci i ovde, ma koliko bilo otpora tome. To se polako ostvaruje kod auto servisa, pa ce se preslikati i na ostale zanate.

Suplja prica o majstorima solistima i njihovim sposobnostima (posebno svalerskim) je realna samo ako tu ulogu odigra Gidra, mada bi i Bata Zivojinovic bio dobar za takvo nesto.

Sertifikati i licence su takodje jedna neminovnost koja ce polako doci i kod nas. To se polako ali sigurno desava u IT sektoru, pa ce se neminovnost toga uvideti u svim ostalim sektorima.

Jednostavno treba da sazri, to je pitanje vremena. Ja samo pokusavam da utvrdim kako napreduje proces sazrevanja.

Production controls, project controls i project management kao jedna multidisciplinarna grana su takodje nesto neminovno ako se ocekuje kvalitetno i uspesno vodjenje bilo kojeg posla. To sto ovde ima velik otpor tome je samo posledica nepismenosti, neukosti i straha od usvajanja novih znanja. To je inace tipicna odlika palanackog mentaliteta.
Primena i insistiranje na HTZ zastiti i insistiranje na primeni mera zastite su metode koje su svuda dale rezultata, ovde se takodje pruza strasan otpor tome, a sto je najstrasnije i od samih radnike kojima je to primarno namenjeno uz debilno objasnjenje kako ih neko gusi. Medjutim kad se desi nesreca i neko nastrada, onda im je djavo kriv i uvek se krivica po navici trazi kod drugog.

Tacno tako, medjutim ovde ide tesko izgraditi takav stav prezastiti na radu i prema odgovornosti uopste. To se jasno vidi kod poplava. Mestani neke oblast svojim nemarom i svojim ponasanjem zapuste odvodne sisteme, nabacaju djubre po kanalima i recnim koritima, ne zele osigurati svoje kuce i jednostavno se ponasaju idiotski, boleci ih kita za sve. Onda se desi poplava i svi ocekuju da ce neko drugi da im nadoknadi stetu, pri tome niko ne pokusava da kaze kako je apsurdno da neko ko nicim nije kriv za nesto, treba platiti onome ko je sam kriv za sve sto mu se dogodilo.