Srbija i srpski narod (pod time ne podrazumevam samo etničke Srbe, već sve stanovnike Srbije) imaju svojih kvaliteta i mana. To je tema koja prevazilazi okvire jednog forumskog posta, ali onako ukratko...
Srbija tradicionalno nikad nije pretendovala da bude neka ekonomska sila, niti narod ima takvih aspiracija. Ljudi su mahom zadovoljni ako imaju ono što se u razvijenim zemljama smatra za osnovno, znači krov nad glavom, da nisu gladni/žedni, da imaju neki osrednji auto, da otputuju porodično na more ili već gde im se ide i da imaju da odškoluju i ožene/udaju decu i otpreme ih u sopstveni život. To se može kvalifikovati kao neambiciozno po zapadnjačkim standardima, ali to je "naš" način života, kao što Amerikanci favorizuju svoj način života tako i mi imamo neki svoj. S tim što mi nemamo ambicije da ga drugima namećemo.
S druge strane ta "neambicioznost" dovodi i do toga da Srbi nisu vodili osvajačke ratove, već uglavnom odbrambene. Ovde se ograničavamo na moderna vremena, nećemo u srednji vek. S tog aspekta smo civilizovaniji od svih zapadnjačkih velikih/kolonijalnih sila, koje su svoje ambicije za bogatstvom ostvarivale prolivanjem krvi i preko grbače drugih naroda s cele zemaljske kugle. Najzad i svetski ratovi su se vodili jer su jedne kolonijalne sile bile ljubomorne na kolonije drugih kolonijalnih sila pa su se oko toga krvili.
Znači, da li je ambicija za bogatstvom suštinski dobra ili loša, to je dilema između socijalizma i kapitalizma. Srbija više teži socijalizmu nego kapitalizmu, premda nam se liberalni kapitalizam nameće kao društveni model od 2000. naovamo.
To je ukratko što se tiče aspekta ekonomskih poređenja, za koje naš narod mahom ne haje dok ima ono što sam gore naveo.
S kulturnog aspekta, Srbija se može pohvaliti relativno bogatim kulturnim nasleđem u odnosu na svoju veličinu i ima svoju sopstvenu kulturu kao i nekulturu.
Koliko ima naroda sa svojim sopstvenim jezikom, pismom, crkvom, bogatim muzičkim nasleđem i svetovnim i duhovnim, pa i književnošću koja je srazmerno mala ali ima posebnost u srpskim narodnim pesmama što epskim što lirskim. Ja nisam stručnjak za sve ove stvari, ali i kao laiku mi je očigledno da mi kao mali narod imamo srazmerno bogatu kulturu, iako važimo za nekulturne. U Srbiji takođe živi jako mnogo narodnosti, tradicionalno mirno i zajedno. Krvili su nas jedino strani okupatori. Ne sećam se da su Srbi tek tako iz čista mira krenuli da istrebljuju neku narodnost na svojoj teritoriji, kao što su to činili recimo Nemci ili njihovi puleni Hrvati. Što se tiče susednih država, uglavnom su one nas napadale a mi se branili (Bugari, Mađari, Albanci, Hrvati, mahom svi osim Rumuna). Srpski narod je, i pored svoje tradicionalne čangrizavosti, uglavnom solidaran prema drugim narodima.
Ovi uvredljivi nazivi koji se spominju za pripadnike drugih narodnosti, to postoji svuda u Evropi, nismo mi to izmislili, tako da dogod je to u formi viceva, to je sasvim normalno, makar i ne bilo lepo.
Srbija je nešto kao Vizantija u malom. Vizantija nije bila politička imperija, ali jeste bila kulturna imperija. Tako i Srbija, nije politički i ekonomski lider i centar regiona, ali jeste kulturni.
Moj skromi pogled...
P.S. Što se tiče solarnog parka, sve je ok dok nam ne uvaljuju vetrenjače. S tim što mi ni Akva park nismo uspeli da sagradimo :)
Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.
U Srbiji NAJveći solarni park ikada
