Istina o dinosaurusima

Došao sam na ovaj forum da proširim istinu kako bi što više ljudi izašli iz mraka kojeg nam je nametnula zvanična nauka. Decenijama nam je zvanična nauka ispirala mozak sa njihovim lažnim teorijama kao što je ona o nastanku života iz nežive materije koja se slučajno rasporedila u oblik koji obrazuje živu materiju, preko teorije evolucije, vakcina i faramaceutske industrije koje izmišljaju viruse kako bi zaradjivali masne pare na proizvodnji vakcina i lekova. Na svu sreću u poslednje vreme sve je više ljudi koji razmišljaju svojom glavom i tragaju za istinom van naučne dogme kojom su nas kljukali u školama. Jedna od tih raskrinkanih dogmi je i bajka o dinosaurusima. Po zvaničnoj nauci dinosaurusi su navodno izumrli pre 65 miliona godina kada ih je kao zveknuo nekakav kamen iz svemira pa svi odjednom pomreše. Ova priča je rakrinkana kao izmišljotina pošto se konačno došlo do otkrića da su ljudi i dinosaurusi živeli zajedno. Dokazi o svemu tome slede:

Svako veliko naučno otkriće je propraćeno prikladnom veselom/neobičnom/simpatičnom pričom, protkanom slučajnostima i čudesnim sticajima okolnosti, koja će otkriće učiniti interesantnijim i prijemčivijim širem auditorijumu. Tako se npr. Arhimedu javilo u kadi, Njutnu pod jabukom, engleski hemičar C.R. Wright je slučajno zaboravio da na šporetu kuva morfijum sa anhidridom sirćetne kiseline pa je dobio heroin, a otkriće jedne od najpoznatijih nestalih civilizacija istorijski je zapalo Gideonu Mantelu, akušeru po profesiji, geologu i paleontologu po hobiju. Ona vesela, simpatična priča koja je okruživala Mantelovo otkriće je ta da su 1822. godine, za vreme radova u geološkom nalazištu Negde u Nekim Šumama u Engleskoj, u obližnjem selu trebali njegova akušerska znanja, a za to vreme Gideonova žena, Mari An Mantel je iskopala fosilni ostatak zuba od kojeg je kasnije počela da se razvija cela priča o davno nestaloj civilizaciji.(1851. godine Gideon je priznao da žena uopšte nije bila sa njim i da je on pronašao fosilni ostatak). Treba pomenuti i to da je Mantel 1820. godine našao neke velike zube koji su imali odlike zuba biljojeda, ali ih je u tom trenutku interpretirao kao da su pripadali nekom velikom krokodilu. Kasnije, 1821., predložio je ideju o mogućnosti postojanja ogromnog reptila biljojeda u tim slojevima, a 1822. je došlo do otkrića ''zuba'' u šumama. U maju te godine je Geološkom društvu u Londonu predstavio svoja otkrića ali su ga članovi društva odbili sa obrazloženjem da je u pitanju verovatno rog nosoroga iz Tercijara. Jedan od članova društva je bio i Vilijam Baklend, profesor geologije na Oksfordu, a on je 1824. godine objavio publikaciju imena ''Notice on the Megalosaurus or Great Fossil Lizard of Stonesfield'' u kojoj je ''obrađen'' fosil vilice neke životinje (pronađen 1815. ogdine, a stoji u muzeju Oksforda od 1818.) koju je Baklend nazvao Megalosaurus.



U međuvremenu, 1823. godine Čarls Lajel, poznati geolog, poznat kao autor ''Principa geologije'' je Mantelove fosile dao poznatom francuskom prirodnjaku Žoržu Kuvijeu koji je prvi put za fosil takođe rekao da je verovatno u pitanju rog koji pripada nosorogu, a godinu dana kasnije, 1824. Mantel je ponovo slao fosile Kuvijeu, dopunjene sa još pronađenih kostiju, i tad je Kuvije utvrdio da su fosili definitivno reptilski, i da je sva verovatnoća da je u pitanju biljojed. On je to i objavio u novom izdanju njegovih 'Recherches sur les Ossemens Fossiles' 1824. godine. Priznao je svoju prethodnu grešku da je u pitanju fosil nosoroga, i praktično je na taj način uveo Mantelova otkrića novog guštera u naučni krug. Pomenuti Vilijem Baklend je 1824, na jednoj izložbi Mantelovih fosila, takođe potvrdio da su u pitanju fosili reptila, on je tvrdio da je u pitanju neka vrsta Megalosaurusa, roda koji je on ''definisao'' par meseci pre te izložbe, ali je izričito odbijao da je u pitanju biljojed. Međutim, njegova varijanta nije zaživela.
Dalje, Mantel je pokušavao da pronađe nekakvu vezu između fosila i modernih, postojećih vrsta reptila upoređujući zube. Istraživanjem, uz pomoć Semjuela Stačberija, došli su do zaključka da su fosili zuba jako slični zubima iguane (samo što su naravno dosta veći ), pa je tako Mantel u svom radu od 10.2.1825 prvi put ostavio pisani trag o tim fosilima.

Novu vrstu je nazvao Iguanodon, kombinujući iguana i odon/odontos, zub na grčkom. On nije imenovao vrste, to je 1829. prvi uradio Fridrih Hol koji imenovao Iguanodon anglicum, a kasnije je to preimenovano u I. angelicus.
1832. godine Mantel pronalazi fosile koje je označio da pripadaju rodu Hylaeosaurus. To je treći po redu koji je pronađen, posle megalosaurusa i iguanodona.
1834. godine Mantel dolazi do fosila nađenih u kamenolomu kod grada Maidenstone u Engleskoj. Po saznanju informacije da u kamenolomu ima interesantnih fosilnih ostataka, Mantel se zaputio tamo, ali pre nego što je stigao od miniranja u kamenolomu je urušen i upropaćen veliki deo fosilnih ostataka, ali je pronađeno dosta kostiju u jednom kamenom bloku.

Ovaj kameni blok, tj kosti iz njega su po prvi put omogućili konkretniju rekonstrukciju skeleta, kao i prve umetničke doživljaje kreatura kojima su skeleti pripadali.
Ovo je Mantelova rekonstrukcija na osnovu pronađenih fosila


međutim, on je tu napravio grešku (kako se kasnije ispostavilo), stavljajući onaj ključni zub na vrh nosa iguanodona.
1841. godine ser Ričard Oven, biolog, anatom i paleontolog je tri roda - Megalosaurus, Iguanodon i Hylaeosaurus, tvrdivši da imaju zajedničke strukture kičme, grupisao pod zajedničko ime Dinosaurus, što u prevodu sa grčkog znači strašni gušter.
1854.godine je održana velika Crystal Pallace izložba, za koju je angažovan skulptor Bendžamin Hokins da napravi replike od kamena do tada poznatih dinosaurusa. On je Društvu za Umetnost priložio i dve slike na kojima je grafički predstavio svoje replike dinosaurusa

[/URL]
[URL="http://img241.imageshack.us/img241/3063/haw1h1.jpg"]

[/URL]
Replika iguanodona, specijalno urađena za tu Crystal Pallace izložbu:

gde se vidi da je to stvorenje na 4 noge koje ima ''rog'' na nosu.
Ovo je ilustracija Iguanodona iz 1859. godine u nekom prirodnjačkom žurnalu

Dalje, 1854. godine, Semjuel Bekles je prijavio pronalazak otiska troprstog stopala, za koje se pretpostavilo da je pripadalo nekom dinosaursu


Kasnije je Bekels pronašao fosil zadnjeg ekstremiteta mladog iguanodona i pokazao je to otkriće Ričardu Ovenu. Kosti stopala su upućivala na to da je bilo trporsto i iste veličine kao prethodno pronađeni otisak stopala. 1858. godine Ričard Oven definitivno povezuje fosil ekstremiteta sa tropsrstim otiskom u svom radu 'Monograph on the Fossil Reptilia of the Wealden Formation Part IV'.
Ovaj korak je omogućio Tomasu Haksliju, koji je bio zagovornik darvinove pretpostavke da ptice i dinosaurusi imaju zajedničkog pretka, da 1868. godine izbaci svoju pretpostavku da je iguanodon imao dovoljno razvijene i snažne zadnje udove da bi mogao da se održava na njima, tj dao je pretpostavku da je iguanodon bio dvonožni dinosaurus.
To se i potvrdilo 1877. godine, kad su u rudniku uglja Bernisar u Belgiji na dubini od 321m pronađena 23 cela fosila skeleta iguanodona i 8 nekompletnih skeleta. Iskopavanja je predvodio i nadgledao Luis Dolo, a on je i objavio rad o pronalascima i rekonstruisao je skelete dinosaurusa. Rekonstrukcija je rađena u crkvi, jer je to bilo jedino mesto sa dovoljno prostora da se to uspešno uradi. Prva rekonstrukcija je objavljena 1882. godine. Ovo je slika na kojoj je prikazana rekonstrukcija skeleta u crkvi.

Po pronalasku fosila u Bernisaru, i nakon rekonstrukcije, postalo je sasvim jasno da je iguanodon bio dvonožni reptil. Dve vrste su identifikovane, manji I. mantelli i veći, novopronađeni I. bernissartiensis

Rekonstruisani skelet I. mantelli iz Bernisara, iz 1884, nalazi se u Royal Museum of Natural History u Briselu. Za ovo se pretpostavlja da je prva objavljena ilustracija rekonstruisanog skeleta.
1895. godine British Museum of Natural History je za svoje potrebe uradio gipsanu kopiju skeleta

a bazirano na ovom skeletu, nastala je ilustracija iguanodona, koja se nalazi u odeljku o reptilima u Royal Natural History, delu Ričarda Lajdekera

U knjizi 'Poreklo ptica' Gerharda Heilmana iz 1927. godine nalazi se ova ilustracija iguandona

Međutim, u istraživanjima kičme iguanodona rađenim 1992/93, stručnjaci su došli do zaključka da
iguanodoni ipak nisu hodali uspravno kada odrastu, dok su mladi pretežno se dvonožno kreću, ali kada odrastu ''postaju'' četvoronožni, a dvonožni položaj koriste samo prilikom ishrane.


U British Museum of Natural History su prilagodili skelet ovom ''novom'' otkriću, kojim se priča u suštini vraća na prvobitni koncept četvoronožnosti koji su u startu predstavili Mantel i Oven.
Ovo je ukratko bio (d)evolutivni razvoj priče o jednoj vrsti dinosaurusa, sa kojom je započeto otkrivanje jedne davno nestale civilizacije, kojoj je posvećena čitava jedna oblast nauke, koja se danas praktično zasebno izučava, a to je evolucija dinosaurusa. U okviru te priče se takođe nalazi i podatak da su dinosaurusi izumrli pre oko 65 miliona godina, posle velike katastrofe koja je zadesila planetu. Uspostavljanjem tog podatka kao validnog, koji se putem školskog programa predstavlja i utiskuje kao opšteprihvaćena istina, dolazi se do logične činjenice da od 65 miliona godina pre nove ere pa sve do sredine 19. veka naše ere, svo svesno i nesvesno stanovništvo planete koje je živelo u tom periodu nikako nije moglo da zna za postojanje dinosaurusa (jer njih je jelte, otkrila i definisala napredna zapadna nauka).
Ovde još treba pomenuti i Roberta Plota, profesora hemije sa Oksforda, koji je još 1677. u radu ''The Natural History of Oxfordshire'' postavio sliku fosila velike kosti(dinosaurusa).

Plot je znao da je u pitanju deo butne kosti iznad kolena, ali niko u to vreme nije mogao da (u)tvrdi kojoj životinji je pripadala. Robert Plot je bio uverenja da je u pitanju kost od ogromnog čoveka, a neki su govorili da kost potiče od slona. 1763. godine R. Brooks je imenovao tu kost kao Scrotum humanum. Kasnije još dosta sličnih kostiju nađeno u tom području, od kojih jedna i pomenut fosil vilice Megalosaurusa, pronađen 1815. godine.

Mislim da sam dosta sam tupio o periodu od početka 19. veka pa naovamo, tj o periodu od kad je religija zvana nauka počela da zauzima svoje mesto na sceni i polako da osvaja srca obožavatelja smiling0
Sad ćemo malo da izađemo van okvira školskog programa i da vidimo šta nam je svo svesno i nesvesno čovečanstvo koje je živelo u periodu od 65 miliona godina pre n.e. pa do sredine 19. veka n.e. ostavilo u amanet putem crtanja, pisanja i usmenih predanja smiling0
Samo pre toga da navedem jednu činjenicu o funkcionisanju ljudksog uma, nekima poznatu, nekima ne...čovek ne može da izmisli ništa što je u potpunosti novo i neviđeno, čovek može da smisli nešto novo i neviđeno samo kombinovanjem postojećih utisaka, doživljaja i znanja. Primera radi, do sada je na planeti identifikovan određen broj tipova tela u životinjskom svetu i recimo da neki crtač za potrebe horor filma treba da nacrta nekakvo čudovište. Crtač neće moći da nacrta ništa novo što nije viđeno do sada, potpuno nepoznato ljudskom umu, već će samo moći da nacrta čudovište proizvoljno kombinujući sve što već postoji i što je viđeno, za šta se zna. To takođe podrazumeva da čovek ne može da izmašta bilo šta što je njegovom umu nepoznato, već mu se i mašta takođe svodi na kombinovanje postojećih utisaka.

A šta su ljudi imali do pojave rekonstrukcije prošlosti od strane zvanične nauke?...nezaobilazan motiv u legendama, umetnosti, literaturi i folkloru skoro svih naroda na svim kontinentima. World Book Encyclopedia iz 1973. godine kaže - svaka narod i nacija su ih imali u svojoj mitologiji...jedina bića koja imaju zapanjujuću sličnost sa dinosaurusima su zmajevi (i slična stvorenja reptilske orijentacije smiling0).Kao što već pomenuh zapisi, priče i crteži su značajan faktor u donošenju suda o tome kako je izgledala prošlost. Oni nam daju uvid šta su ljudi iz nekog doba radili, čime su se bavili, kako su razmišljali, kako su doživljavali svet. Istina je da je pojedini izvori ne moraju da daju precizan ili realan odraz onoga što se dešavalo, ali ovde je slučaj takav da širom sveta, praktično kroz sva vremena i kod skoro svih naroda imamo jedan te isti lajtmotiv, a to se nikako ne može nazvati slučajnošću ili nečijom bujnom maštom. Do sada se pokušavalo da ovaj fenomen bude ''objašnjen'' preko univerzalne ljudske mašte, instikta, nasleđenog podsvesnog sećanja, potreba nasleđa i sl, ali je sve to vrlo neubedljivo i plasirano sa ciljem kako bi se zaštitila važeća priča, ona po kojoj je slučajno došlo do dugotrajnog samoorganizovanja neorganske materije u organsku, što je dovelo do stvaranja prvobitnog oblika života, a potom i prvobitnog organizma sposobnog za razmnožavanje čiji neki potomci sada sede i čitaju ove redove smiling0.

Aboridžini svoje legende i mitove o prošlosti nazivaju Vreme Sna. Između ostalog, u tim pričama se govori o strašnim velikim stovrenjima, od kojih neka veoma podsećaju na dinosauruse i još neke druge preistorijske životinje. Aboridžini nisu ostavljali pisane tragove o svojoj istoriji, već su znanje, tradiciju i priče prenosili usmeno sa generacije na generaciju. Ovakav način prenošenja i čuvanja informacija ne može da seže u prošlost više od nekoliko hiljada godina, a da ne dođe do gubitka prvobitne infomacije ili neprepoznavanja originalne priče.
Opšte je poznato da su zmajevi glavni simbol Kine. Nalaze se na umetničkim delima, građevinama, narodnim svečanostima, grnčarstvu. U Kini i Mongoliji su pronađene stotine fosila raznih vrsta dinosaurusa. Otkriće ovih kostiju je u kineskoj literaturi zapisano oko 1000 godina pre prvog pomena fosila u zapadnoj literaturi. Kineska reč za dinosaurusa - konglong, znači užasni zmaj.
Anasazi indijanci, koji su živeli u periodu od 1300 do 400 godine pre n.e., na stenama su ostavili slike raznih životinja, među kojima ima i dinosaurusa. Jedna slika predstavlja brontosaurusa i to vrlo slično kako ga današnja nauka predstavlja (ovaj petroglif se danas nalazi u [COLOR=#000000]Natural Bridges National Monument parku).

Na zidovima Velikog Kanjona je 1879. godine otkiven crtež na steni koji su tkđ načinili indijanci



Ovo mesto je posetila i naučna ekspedicija na čelu sa dr. Čarlsom Gilmorom, kuratorom Paleontologije kičmenjaka Nacionalnog muzeja u SAD. Publikacija koja je objavljena potom, pod imenom Doheny Scientific Expedition, govori o činjenici da je ''neki preistorijski čovek načinio crtež dinosaurusa na zidovima Velikog Kanjona'' (beličasta rupica na početku repa na crtežu je trag od metka, jer je neko koristio crtež kao metu).

U Koloradu, u oblasti Montroze, postoji još jedan petroglif gde je zabeležen dinosaurus koji su sačinili Fremont indijanci.


Inke su pripremali oslikano kamenje za ceremonijalne pogrebe. Dr. Havijer Kabrera i njegov otac pre njega su do sada otkrili preko 1100 primeraka tog kamenja. Prvobitno je pronađeno kamenje za koje se pretpostavlja da potiče iz Nasca kulture










Kabrera je kasnije otkrio razne predmete u Nasca grobovima koje datiraju od oko 700. godine naše ere, a koje takođe imaju interesantne motive na sebi












Nedaleko od južnoameričkih Naska lokacija su otkrivene arheološke lokacije Moše indijanaca koji su naseljavali sverni Peru u periodu od 100-700 godine naše ere.




Kultura Čupikuaro indijanaca je takođe vrlo interesantna. Ona je bila zastupljena na području Meksika u periodu od 800. godine pre n.e. do 200. godine naše ere. 1945. godine nemački arheolog Valdemar Julsrud je otkrio zakopane glinene figure u podnožju planina El Toro i Čivo, obe na suprotnim stranama grada Akambaro. Ukupno je pronađeno oko 33 000 figura, među kojima se nalazi i dosta figura dinosaurusa. 9 godina kasnije, 1954, meksička vlada je poslala svoja 4 najpoznatija arheologa da istraže ovaj slučaj. Oni su pronašli još figura prilikom svojih istraživanja i zaključili su da Julsrudovo otkriće autentično. Međutim, u zvaničnom izveštaju koji je objavljen oni su tvrdili da ovo otkriće mora biti obmana jer su zajedno pronađene figure ljudi i dinosaurusa. Neke od pronađenih figurica:
[URL="http://img573.imageshack.us/im...83/julsrudhousefigures1955.jpg"]
[/URL]
[URL="http://img574.imageshack.us/img574/268/26614101.jpg"]
[/URL]
[URL="http://img842.imageshack.us/img842/4844/3claydinos.jpg"]
[/URL]

1955. godine, Čarls Hepgud, profesor antropolgije na Univerzitetu Njuhempšira, je detaljno ispitivao ove figurice, uključujući i metod određivanja starosti metodom radioaktivnog ugljenika. Tri testa koja su urađena dala su rezultate starosti - oko 1640 godina pre n.e., oko 4530 godina pre n.e. i 1110 godina pre n.e.
Uzorak od 18 ovih figurica je nešto kasnije podvrgnut termoluminiscentnom testiranju na Univerzitetu Pensilvanije i sva testiranja su pokazala starost od oko 2500 godina pre n.e. Ali, svi rezultati su na kraju odbačeni iz razloga jer je bilo figurica dinosaurusa među njima. 1990. godine je bio još jedan pokušaj da se skrene pažnja na ove figurice, rađena su opet testiranja metodom radioaktivnog ugljenika koja su pokazala starost između 1500 i 4000 godina...ali i taj put su ovi dokazi odbačeni i ''pobijeni činjenicom'' da je sigurno u pitanju obmana jer su prisutne figurice dinosaurusa. Ako se ima u vidu očigledna činjenica broja, raznovrsnosti i preciznosti ovih figurica, kao i njihov značaj, više je nego očigledna bila potreba mejnstrim nauke da figurice prikaže kao lažne ili kao obmanu.
Odavde priča ide tragom figurice koja se nalazi na poslednjoj sličici u donjem desnom uglu...krilati zmaj/zmija smiling0
Red Pterosauria je sastavljen od dva podreda - Rhamphorhynchoidea(dugorepi pterosaurusi) i Pterodactyloidea(kratkorepi pterosaurusi). Podred Rhamphorhynchoidea je sačinjen od nekoliko rodova od kojih je jedan Scaphognathus. Ovaj rod sačinjava jedna jedina vrsta koja je do sada poznata - Scaphognathus crassirostris. Ta vrsta je jedina dugorepa vrsta sa skeletnom krestom na glavi. Oni su tkđ imali i pljosnato proširenje poput lista ili lopatice na kraju repa, za koje se smatralo da mu je koristilo za kormilarenje tokom leta. Do sada su poznata dva fosilna primerka, jedan odrastao primerak i drugi, mladi primerak, koji je potpun fosil, jer mu je pronađen ceo rep koji nedostaje odraslom primerku. Fosili su pronađeni u krečnjaku u blizini Colnhofena u Nemačkoj.


Ovo je rekonstrukcija pronađenog fosila mladog primerka.


Herodot je bio jedan od najpoznatijih istoričara starog veka, poznat po tome što je pokušavao da dokaže skoro sve priče ili izveštaje koje je čuo. Koristio se unakrsnim proverama i ispitivanjima izveštaja zarad što veće pouzdanosti informacija. U svojoj ''Istoriji'' je zapisao sledeće - 'Postoji mesto u Arabiji, smešteno u blizini grada Buto, u koje sam otišao pošto sam čuo o nekim krilatim zmijama, i kada sam stigao tamo video sam kosti i kičme zmija u takvom broju da je to nemoguće bilo opisati. Oblik zmije je kao kod vodene zmije, ali je imala krila bez pera i, koliko je to moguće, nalik krilima slepog miša.'' Takođe je zapisao i sledeće u opisu Arabije : 'Krilate zmije, male veličinom i raznih oblika, čuvaju drveće koje rađa tamjan, u velikom broju oko svakog drveta. Ovo su iste one zmije koje upadaju u Egipat'....i još - 'početkom proleća, krilate zmije lete iz Arabije prema Egiptu, ali ibisi, jedna vrsta ptica ih sreće u prolazu i ne dozvoljavaju zmijama da prođu, nego ih ubijaju''. Josef Flavijus, jevrejski istoričar, u njegovim 'Jevrejskim starinama' pominje krilate zmije i njihovo neprijateljstvo sa ibisima. Postoji još najmanje desetak zapisa o krilatim zmijama u starom veku, Aristotel u 'Historia Animalum', Ciceron u 'De Natura Deorum'...naučnik Džon Gercen je pronašao četiri egipatska pečata. Tri opisuju ibisa koji lovi pterosaurusa, a četvrti predstavlja lov pterosaurusa na neku gazelu.

Procenjeno je da je ovaj pečat starosti između 1300 i 1150 godina pre n.e. i trenutno se nalazi u Institutu za arheologiju na Univerzitetu Tel Aviva.
Postoji jedan rimsko-aleksandrijski novčić koji prikazujue pterosauruse sa krestom na glavi, krilima i dugačkim repom. Na prednjoj strani novčića je rimski car Hadrijan, i novčić se datira na 137-138 godinu naše ere. Car Trajan je takođe iskovao novčić, oko 117. godine naše ere, na kojem su krilate zmije sa krestom i vuku dvokolice.


Francuski naučnik Prosper Alpin je u periodu od 1851. do 1854. godine napisao 'Prirodnu istoriju Egipta' u kojoj je zabeležio sledeće: ''Ne postoji ništa sigurno o bazilisku, ali smo ipak čuli priču da postoji mala zmija, dugačka kao palmova grana, koja ima rep debljine kao mali prst. Imala je malo parče kože, kao krestu, na svojoj glavi, i na sredini leđa dve opne smeštene na jednoj i drugoj strani koje su služile kao krila, da bi kretanje bilo mnogo brže. Veliki broj ljudi je rekao da ove zmije žive u velikom broju u blizini izvesnih jezera u kojima Nil ima svoje izvorište. Ljudi ne putuju blizu ovih jezera, jer je dobro poznato da ove zmije predstavljaju opasnost. Ovo je ono što su rekli Egipćani koji putuju u Etiopiju i Nubiju.''
Krilata znija, tj Scaphognathus je prikazan i na Đenovskoj mapi sveta iz 1457. godine, upravo na jezerima na kojima izvire Nil


Takođe se nalazi i na Bordžijinoj mapi sveta iz 1435. godine


Jedna francuska rezbarija u drvetu iz 16. veka takođe prikazuje ''krilatu zmiju''


Postoji priča koja datira iz decembra 1691. godine, koja kaže da je u blizini Rima, u pretežno vlažnim predelima živeo zmaj koji je terorisao lokalno stanovništvo. Crtež skeleta ove životinje je sačuvan u posedu majstora Kornelija Mejera


Na jednom nemačkom taliru iz 1622. godine jasno se vidi vitez kako kopljem probada krilatog zmaja, što je simbologija i kod Georgija smiling0


Edvard Topsel, engleski prirodnjak i jedan od 5 najznačajnijih zoologa Evrope u 16. veku u svojim radovima na nekoliko mesta pominje krilate zmije:
''Zmaja ili leteću zmiju donetu francuskom kralju Fransisu, ubio je ašovom jedan seljak kada ga je ova napala. Ovo stvorenje su videli mnogi učeni i dostojni ljudi, čije je mišljenje bilo da se ono nije rodilo u toj zemlji već da je doneto vetrom iz neke strane zemlje.''
''Među Pirinejima postojala je okrutna vrsta zmija čija dužina nije prelazila 4 stope, čija je debljina bila kao ljudksa ruka i kojoj su krila rasla sa strane''
''Kardanela je u svom delu De Varietate Retum opisao zmije sa krilima koje je video u Parizu. Kardanel je rekao da su imale dve noge i mala krila. Glava je bila mala i nalik na glavu zmije. Boja im je bila jarka i bile su bez dlake ili pera. Rečeno mi je da su donete iz Indije.''

1887. godine, nemački arheolog Robert Koldevej je vršio istraživanja drevnog grada Vavilona i našao je na zidovima rezbarije lavova, bikova i zmajeva. Takođe su pronađene i figurice pomenutih životinja na nekim mestima u ruševinama Vavilona. Vavilonci su zmaja zvali siruš. Po jednoj staroj priči, oni su čuvali i obožavali nekog zmaja u svom hramu sve dok ga nije ubio prorok Danilo. Koldevej je nakon svojih istraživanja 1918. godine izjavio - 'Iguanodon iz belgijskih naslaga krede je usko povezan sa zmajem iz Vavilona'. Pored siruša, u Vavilonu je bilo i verovanje u čudovište imena Tiamat.
U Ontariju, indijanci iz plemena Kri smatraju jezero Meminiša domom strašne ribolike zmije.
Hjuronski zmaj iz legende se zove Angoub, a Činuk indijanci iz Britanske Kolumbije su verovali u zmaja imena Hiačukaluk. Na istom tom području postoji i verovanje da je jezero Sašvap stanište zmaja imena Ta Zam'a.
Herkul, Persej i Apolon su pobeđivali zmajeve, u danskom epu Volsunga Saga, heroj Zigurd ubija strašnog zmaja Fafnira. U nordijskoj mitologiji, za veliko jasenovo drvo imena Igdrazil se mislilo da održava ceo Svemir. Ono je imalo tri korena, od kojih se jedan pružao u oblast mrtvih, gde je zmaj imena Nidhog neprestano glodao ovaj koren drveta. Nordijci takođe imaju zabeleženu priču o čuvaru blaga Reingolda, zmaju Lindvurmu kojeg je ubio heroj Zigfrid.
Staroengleski ep Beovulf ima zmaja čuvara blaga, koji je bljuvao vatru i bio visine oko 15 kada je izmeren nakon smrti. U biblijskoj knjizi o Jovu, koja se smatra jednom od najstarijih biblijskih knjiga, opisuju se dve životinje - behemot i levijatan koje podsećaju na dinosauruse. Zbog nedostatka adekvatnog poređenja sa stvorenjima koja danas žive, u većini prevoda biblije(i u našem) ta dva stvorenja se pominju kao slon ili nilski konj (behemot) i krokodil (levijatan). U knjizi po Jovu, 40:12, za behemota se kaže da ''diže rep svoj kao kedar'', a i slon i nilski konj imaju izrazito kratke repove, tako da svakako nisu te životinje u pitanju.

Duboko u džunglama Kambodže se nalaze hramovi i palate Kmerske civilizacije. Jedan od tih hramova, Ta Prohm, ima na kamenim statuama i reljefima zabeleženo detalj stvorenja neverovatne sličnosti sa stegosaurusom







U selu Girifalko, u oblasti Karia u Turskoj, posle zemljotresa 1971. godine je pronađena ova figurica


za koju je utvrđeno da je stara najmanje 3000 godina i pretpostavlja se da potiče od predgrčke civilizaije iz Kalabrije. Takođe je pronađena 'slika' stegosaurusa na grnčariji.


U Holandiji, u Leiden National Museum of Antiquities, se nalaze artefakti, koji su predstavljeni i u knjizi The Art of Indonesia - The Art of Ancient People. Stari Sumatrani su ostavili nekoliko umetničkih dela a koja uključuju dugorepe, dugovrate životinje sa krestom na glavi

koje podsećaju na hadrosauruse, konkretno na koritosaurusa.

Na ovoj slici su predstavljeni pterosaurus, ratnici koji jašu neku životinju koja podseća na dinosaurusa, i porodica dinosaurusa


U knjizi se nalazi i fotografija drvene skulpture, kao i likovni prikaz vrste dinosaurusa Parasaurolophus, kljunoliki dinosaurus sa krestom.

Na drvenoj skulpturi izgleda kao da ljudi jašu na leđima ovog dinosaurusa.

U Kini je pronađeno dosta predmeta koji potiču iz perioda vladavine dinastija - Han, Zu, Šang, Vei.







Doslovce na svim kontinentima i svim civilizacijama i kulturama postoje ostaci crteža, rezbarija i simbola zmajeva, dinosaurusa i sličnih reptilskih stvorenja.












Izvor:
http://www.forum.bgdcafe.net/showthread.php?1860-Dinosaurusi

Veoma mi je drago da istina o tome da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme.....dokaza ima sve više.
Pozdrav

Pa. dobro....

Imali smo svega i svačega u istoriji civilizacija... I minotaure i panove i kiklope i zmajeve...

Konkretno, što se tiče dinosaurusa: Ne postoji pisani trag da su oni zaista stoprocetno (tj svi do jednoga) nestali sa lica zemlje pre 65 miliona godina. Činjenica je da su živeli u izuzetno toplom periodu (kada leda nije bilo ni na polovima), da su hladnokrvne životinje (uostalom, kao i današnji gmizavci). Znači, to je period koji pogoduje hladnokrvnim stvorovima i tropskim biljkama - zamisli period kada je sve ogromno u odnosu na sadašnje veličine. To je i period kada nastaju i nove vrste: sisari - malecka stvorenja koja se uzdaju u svoju pamet i svoje noge kako bi pobegli od džinovskih predatora. A, onda... bum ... nagla promena klime. Pazi sada, ta nagla promena sigurno se nije desila preko noći. Ako je bio prirodan proces to je trajalo decenijama a možda i vekovima; dovoljno da dinosaurusi gube u brojnosti: manje svetla - manje toplote i manje biljke, manje biljke - manje hrane za biljojede, manje biljojeda - manje mesa za mesoždere, manje toplote - veći prohtevi za energijom (čitaj hranom) kako bi se telo zagrejalo, a sisari i ptice kao nova toplokrvna vrsta imaju šansu da porastu, ojačaju i postanu snažniji i brojniji (lakše je sakriti malo nego veliko telo). Ako je posledica udara velikog nebeskog tela, opet to nije bila promena preko noći - jeste postalo znatno hladnije za vremenski period od par meseci do jedne godine ali do ledenog doba ih je delilo bar desetak godina: dovoljno da se prilagode tj da neko preživi. A možda su se oba događaja poklopila. Pretpostavka je da su pre 65 miliona godina nestali iz razloga što posle toga nema više fosilnih ostataka, bar ne u velikom broju (mislim na dinosauruse).

S druge strane, postoji jaka verovatnoća da su neki uspeli da prežive: možda su boravili u blizini nekog aktivnog vulkana, termo izvora i slično. Znači, neko mesto gde su imali da se ugreju a hrana... pa, držali su dijetu. I, da... od velikih strašnih lovca, postali su plen i sugurno da su se krili pogotovo od čoveka, sem u periodima gladi. Moguće je da i danas ima nekog zmaja ali ne u Srbiji već negde u području Rusije, Kanade, u ekvatorijalnim prašumama - tamo gde je naseljenost gotovo na 0 ali ima šta da se prezalogaji.

Pazi, ako čovek ne može ni jedno biće da tek tako izmisli već eventualno da iskombinuje već postojeće i tako za umetničke (film, knjiga, strip,...) potrebe stvori novu vrstu ispada da je bar 80% likova iz mitova zaista postojalo u nekom trenutku istorije.

Poenta je da je do sada otkriven samo delić biljnih i životinjskih vrsta i da se bukvalno svaki dan nađe nešto novo. To novo ne mora da znači da je postojalo pre 100 ili samo 50 godina već može biti i produkt evolucije koja se desila u međuvremenu. Što je organizam složeniji teže se menja: menjamo se i mi ali te promene su spore i manje uočljive zbog kompleksnosti organizma. Ko zna možda je neki odvažan naučnik naleteo na neki zaostao živi primerak T-reksa ali nije stigao da dokumentuje to svoje poslednje životno otkriće?

---

Procitao sam ovo:

pa sam dalje koristio točkić na mišu kojim sam posle dosta vrtenja dosao do:

sto me dovodi do pitanja "Zasto?!"?! Verijem da je odgovor "Zato sto je tehnicki nemoguce da se iz foruma Nauka premesti u Trece Oko ili neki slican casopis! Steta, veeelika steta!

Nikada nisam uspeo da odgonetnem desavanja u procesu razmisljanja kod osoba kao sto je pokretac teme, a voleo bih jer me to strahovito interesuje! Na javnom forumu ucestvovati tako sto ce se poceti ucesce prvom gore navedenom recenicom je besmisao koji postojanje takve osobe vrlo dovodi u pitanje, mislim da li je potrebno ikome i ičemu na ovome svetu?! Kad se tome doda nastavak te recenice u vidu beskonacnog kopiranja njemu iz nekog razloga interesantnog teksta sa, moram priznati, pristojno zanimljivim slikama, dobija se sasvim validna konstatacija da on i takvi ne bi trebali da postoje u ovom svetu i u ovim prostorno - vremenskim dimenzijama zajedno sa nama! Nikako ne bi trebalo da postoje. Tu mi postaje jasna, kristalno jasna ona nasa stara "Daleko mu lepa kuca"! Sad potpuno razumem sta se time mislilo!!! A vec sam nekoga to pitao pa k'o velim da ponovim pitanje iako ni prosli put nisam dobio odgovor od onoga koga sam pitao!

@jasada - Kako te ne mrzi da postojis?! Hvala!


Pozdrav!

---

Da li si i ti kandidat na izborima? Mislim, svi meni poznati kandidati "šire istinu"...

Moji su pretci jahali pterodaktile a onda im je Tito oduzeo, spalio i zataškao pravu istoriju. Istina se prenosi samo sa kolena na koleno,

To bi možda i bilo moguće kada bi taj zmaj ili dinosaurus bio besmrtan, pa se onda taj jedan negde sakrio Da bi neka vrsta opstala nije dovoljno samo jedna ili dve jedinke, čak i one vrste koje su na granici istrebljenja i vode se kao kritično ugrožene (CR na IUCN crvenoj listi), postoje u broju od nekih stotinjak ili par stotina.

Da negde postoji 50-ak ili 100 ili 200 zmajeva ili dinosaurusa, teško da bi dugo ostali neprimećeni

Zmajovi postoje http://www.youtube.com/embed/5q9kYKtvYU0

Zmajovi bez zmajica su osudjeni na propas'! Ima li dovoljno zmajica?


Pozdrav!

---

Možda im se broj brzo drastično smanjio na naprimer 1000 i ostao je milionima godina tiu negde zbog nedostatka hrane, a onda su ih ljudi dokrajčili.

---

@Sceka

a sto? pa ovo je bas "ultra mad zone" :)

Da ali registrovati se samo da bi nesto pastovao i onda ga nema?!?! :) Sta reeeci?! :) To i njegova prva recenica je za mesto gde prestaje Ultra Mad Zone a ne pocinje nista!


Pozdrav!

---

Pa nije ovo tačno. Najmanje tri grana nauke se kose sa time .

Pre svega, gde je crtač to video.

Da . Medjutim

Prvo postavljac teme pise da mu je drago da su ljudi i dinosaurusi ziveli zajedno .Na ovaj nacin postavljac teme stavlja covekovo postojanje pre 58 do 207 miliona godina .To jednostavno nije tacno !

Covek postoji duze ,znatno duze . (Radi se o Milijardama godina odkada je Bog stvorio coveka po liku svom i naselio po Vaseljeni vasceloj ali ove cinjenice znaju i vrane na granama pa necemo dalje).

Covek je prvo ziveo od zemljoradnje i zemljoradnja je zasluzna za modernog coveka i izmisljanje kamatne stope .

Ziveo Marajan Risticevic http://sh.wikipedia.org/wiki/Marijan_Risti%C4%8Devi%C4%87

Samo da se ogradim od bilo kakvih Natprirodnih pojava. Otkud to da je čovek postojao na planeti i pre Dinosaurusa.
Bar u ovom sadašnjem obliku i obličju. A to nije isto, nikako. Te religijske dogme mogu da zavaraju , i da sve izgleda
ravno i uopšteno.

I otkud sad ovde mesto politici. Nemam ništa protiv, ako ćemo da se "koljemo" politički - može. Evo upravo čujem jednog na TV-u.

A ovo izgleda nije Naučni forum nego "Ultra Ludi Elitni naučni forum, i tračarski.

poz

Ne postoji ama bas nijedan dokaz da su dinosaurusi ikada i postojali, to su izmislili arheolozi da bi narodu uzeli pare.