Da li smo ovako zamišljali Srbiju u 21. veku?

1. Entitet Vojvodine postoji tek posle 2 svetskog rata, 1918 godine nije postojala nikakva Vojvodina, niti su ljudi odatle mogli da budu "vojvođanski Srbi". Taj entitet nema nikakav kontinuitet sa Vojvodstvom Srbijom i Tamiškim Banatom, koji su ukinuti znatno pre.
2. Vojvodina je nastala dekretom KPJ, ne demokratskim izborom naroda koji tu živi. Dakle, ona nije demokratska tvorevina, već komunistički kontrukt iz SFRJ.
3. Kako to da autonomaštvo nastaje paralelno sa pokrajinom, ne pre nje? Zašto nije bilo autonomaštva pre drugog svetskog rata?
4. Kako to da je Hrvatska mnogo centralizovanija država od Srbije i da nema pokrajine, ali ipak niko ne želi da se odvaja od nje? Šta je sa Dubrovačkom republikom i njenom kulturom? Zašto Dubrovnik nije autonoman, a zašto Dubrovčani neće autonomiju od Hrvatske?
5. "Srpka Atina" je srpski nacionalistički mit, isto kao i "Srpska Sparta". U stvarnosti Novi Sad dobija prvi univerzitet 1960, koji nastaje pod pokroviteljstvom Beogradskog. U doba Austrougarske, obrazovani Srbi su išli na školovanje u Peštu ili Beč. Novi Sad je bio palanka, sve do 20-og veka i ujedinjenja.
6. Zašto se ideja autonomije svodi na komunističku pokrajinu? Što Banat ne bi bio autonomna oblast, bez Vojvodine? Takvo rešenje je savremenije i pravednije od sadašnjeg.
7. Vojvodina nastaje u okviru Srbije, posle drugog svetskog rata.
8. Sama činjenica da vlasti u Beogradu nikad nisu ukidale pokrajinu (a mogle su) i da ona ima autonomiju i svoje organe je dokaz da nikakvog gušenja nema. Šumadija nema nikakvu autonomiju, iz čega sledi da je pokrajina povlašćenija od Šumadije. Videli smo kako je Hrvatska rešila pitanje autonomije Srba.
9. Nema nijednog racionalnog razloga za postojanje te pokrajine. Što bi jedni Srbi bili autonomni u odnosu na druge Srbe?
10. Većina potomaka prečanske srpske aristokratije i inteligencije živi u Beogradu, ne u pokrajini. Čanak i Kostreš, sa druge strane su dođoši, ali se pozivaju na iste da bi pravdali autonomaštvo.

REPUBLIČKI NOVCI ZA PODSTICAJ POLJOPRIVREDI VOJVODINE U prošlom broju Geopolitike sam pisao da je Vlada Srbije poljoprivrednicima Vojvodine dala do 70 odsto subvencija od ukupnog iznosa za celu Srbiju iako je u Vojvodini tek oko 40 odsto ukupnog obradivog zemljišta Srbije (bez Kosova i Metohije). Uprava za trezor NBS raspolaže nekim preciznim podacima o isplaćenim republičkim sredstvima za repromaterijal, dizel gorivo, mineralno đubrivo, deklasirano seme i biogorivo, regresiranje osiguranja, osiguranja životinja i premija za proizvodnju duvana u listu, itd. Zanimao nas je period od 2007. godine do danas. Pritom, trebalo bi imati na umu da je Republika Srbija subvencionisala i poljoprivredu Srba u nekoliko okruga na KiM.

Iznosi koji slede tiču se republičkih subvencija, njihovog ukupnog iznosa i udela potrošenog na poljoprivredna gazdinstva Vojvodine i matematički su zaokruženi.

Pregled isplaćenih sredstava regresa za repromaterijal:

2007.

Od 6,6 milijardi dinara Srbija je za Vojvodinu dala oko 4,07 ili 61 odsto

2008.

Od 14,3 milijarde Vojvodina je dobila 8,3 milijarde ili 58,4 odsto.

2009.

Od 7,4 milijarde Vojvodina je dobila 5,4 milijarde ili 73 odsto.

2010.

Od 11,9 milijardi Vojvodina je dobila 8,6 milijardi ili 76 odsto.

2011.

Od 8,4 milijarde Vojvodina je dobila 5,3 milijarde ili 63,6 odsto.

Poljoprivrednici Beograda od Republike Srbije po istom osnovu nikad nisu ostvarili više od 2,1 odsto sredstava.

Dok se nismo uskladili s „evropskim trendovima“ 2010. godine, republička vlast je plaćala i premije za proizvodnju duvana u listu, pa je od ukupno 170 miliona dinara Republika za proizvođače u APV isplatila 71,5 odsto. Premije su 2008. i 2009. bile manje, ali je proizvođačima iz APV ipak isplaćeno 41 odsto, i 61 odsto od ukupnih sredstava.

Za genetsko unapređenje mlečnog govedarstva je u 2008. godini Republika Srbija isplatila je skoro 409 miliona dinara, od čega Vojvodini preko 168 miliona. Preciznu evidenciju o kasnijim plaćanjima vodi Uprava za agrarna plaćanja u Šapcu. Isti slučaj je i sa reosiguranjem osiguranja životinja. O tome je Uprava Trezora NBS raspolagala podacima za 2007. godinu, kada je Vojvodina dobila oko milion i po dinara od ukupno skoro dva i po miliona.

Što se tiče republičkog regresiranja osiguranja, podaci kažu da su poljoprivrednici Vojvodine iz republičkog budžeta ostvarili u 2007. godini 694 od ukupno 862 hiljade (75,3 odsto). Kasnije ukupni iznosi ovih isplata rastu, pa su 2008. godine od ukupno 58,5 miliona paori Vojvodine ostvarili 47 miliona (68,7 odsto). U 2009 su od 62,5 miliona ostvarili 43 (68,8 odsto), a u 2010. godini od 76,8 ostvarili 45,5 miliona (71 odsto).

Što se tiče refakcije plaćene akcize na dizel gorivo za potrebe poljoprivrednika, Uprava trezora NBS nam je dostavila agregatne podatke za period od početka 2008. godine do 12. 10. 2011. Prema njima, na ime refekacije je poljoprivrednicima ukupno isplaćeno skoro 1,7 milijardi dinara, od čega je poljoprivrednicima Vojvodine plaćeno nešto više od jedne milijarde (59,9 odsto). Poljoprivrednici Beograda u isplaćenoj refakciji učestvuju tek sa 4,4 odsto iako snabdevaju glavni grad u kojem je saobraćaj veoma složen.

Uz sve ove isplate, trebalo bi biti svestan da su subvencije plaćane poljoprivrednim gazdinstvima koja obrađuju do sto hektara, čime su tajkuni (koliko je to moguće) isključeni iz režima subvencija. Uprkos krizi i bezobrazluku autonomaških vlasti, Republika Srbija je u poljoprivredu Vojvodine ulagala sve više novaca.

1. Entitet Vojvodine ...

2. Vojvodina je nastala dekretom KPJ, ne demokratskim izborom naroda koji tu živi

3. Kako to da autonomaštvo nastaje paralelno sa pokrajinom, ne pre nje? Zašto nije bilo autonomaštva pre drugog svetskog rata?

„...Mi,Vovođani,smo bili prvi koji smo bez ikakvih prethodnih pogodaba na velikoj Narodnoj skupštini 12.(25.) novembra prošle godine, rešili da kidamo veze sa Ugarskom i težimo da budemo sa Srbijom jedno telo, jedna duša.Odrekosmo se svoje privremene vlade, da i na taj način dokažemo svoju lojalnost prema novoj zajedničkoj nam domovini...Posle smo išli još dalje.Dali smo i davali smo kapom i šakom svima i svakome...Međutim šta se dogodilo? U naše pitome krajeve slegoše se čete pljačkaša, razbojnika i zelenaša, te nemilice počeše isisavati srž i sokove zaprepašćene i, pod utiskom velikih događaja opijene i bunovne Vojvodine...“

4. Kako to da je Hrvatska mnogo centralizovanija država od Srbije i da nema pokrajine, ali ipak niko ne želi da se odvaja od nje? Šta je sa Dubrovačkom republikom i njenom kulturom? Zašto Dubrovnik nije autonoman, a zašto Dubrovčani neće autonomiju od Hrvatske?

5. "Srpka Atina" je srpski nacionalistički mit, isto kao i "Srpska Sparta". U stvarnosti Novi Sad dobija prvi univerzitet 1960, koji nastaje pod pokroviteljstvom Beogradskog. U doba Austrougarske, obrazovani Srbi su išli na školovanje u Peštu ili Beč. Novi Sad je bio palanka, sve do 20-og veka i ujedinjenja.

6. Zašto se ideja autonomije svodi na komunističku pokrajinu? Što Banat ne bi bio autonomna oblast, bez Vojvodine? Takvo rešenje je savremenije i pravednije od sadašnjeg.
7. Vojvodina nastaje u okviru Srbije, posle drugog svetskog rata.
8. Sama činjenica da vlasti u Beogradu nikad nisu ukidale pokrajinu (a mogle su) i da ona ima autonomiju i svoje organe je dokaz da nikakvog gušenja nema. Šumadija nema nikakvu autonomiju, iz čega sledi da je pokrajina povlašćenija od Šumadije. Videli smo kako je Hrvatska rešila pitanje autonomije Srba.
9. Nema nijednog racionalnog razloga za postojanje te pokrajine. Što bi jedni Srbi bili autonomni u odnosu na druge Srbe?
10. Većina potomaka prečanske srpske aristokratije i inteligencije živi u Beogradu, ne u pokrajini. Čanak i Kostreš, sa druge strane su dođoši, ali se pozivaju na iste da bi pravdali autonomaštvo.

Mali_Milojica: DUŠAN KOVAČEV: ŠTA STOJI IZA LAŽI DA SRBIJA EKSPLOATIŠE VOJVODINU

U Vojvodini je privreda zasnovana na velikom bogatstvu kvalitetnog obradivog zemljišta, koje zahvata 84 odsto njene površine, i čija prirodna plodnost je poboljšana mrežom kanala za navodnjavanje, tako da je od 1,78 miliona hektara obradive zemlje oko 0,5 miliona drenirano. Oko 70 odsto prinosa sa ovih polja otpada na žitarice, 20 odsto na industrijsko bilje, a 10 odsto na ostale kulture.