To vracanje...pomisljanje na isto...to je tako tesko opisati majku mu.Nije to ono istinsko vracanje da ti zaista pomislis e idem nazad i gotovo.Nije to.
Ali skupi ti se u nekim periodima svasta nesto i onda pomislis da sam kuci bilo bi drugacije.Ne bi,ali pomislis to.Ne mozes da izbegnes te misli.
Taj moj polet pre dolaska u Norge...idi covece,kakva Srbija,ja nostalgicna ma idi bre,ni slucajno,samo da odem...
Sada posle 3,5 godine ovde u Norge...shvatam dosta toga vise o sebi.Ja sam jako nostalgicna osoba i niko ne moze da ti objasni sta znaci emigracija.
Dakle,sve ovo sto mi pisemo ovde na forumu ljudima koji ce tek doci...to su reci.Pravu emigraciju skontas kada kroz nju prolazis.
Ima dana kada znas da je nazad tesko i nazad se ne ide,ali isto tako znas da je i napred tesko.I sto je najgore,samo na ovom forumu mozes da guknes,a i ovde se ne preporucuje da to radis cesto.Ja ljudi,nemam kome da guknem jer me niko ne razume.
Imam majku i kumu od najblize rodbine i njih dve su mi jako bliske.Ne razumeju ni jedna ni druga.Tri jako dobre koleginice od ranije sa Zvezdare,ni one to ne kapiraju.Odmah mi pocnu kontra napad...u Srbiji je tesko.
Dakle,moram ponekad da guknem ovde kada mi se skupi.
Ali sam vremenom kroz ove 3,5 godine postala flink u "dizanju sebe i cupanju sebe" iz tih misli.
Odem u kupovinu,setam po gradu,uplatim neko daleko putovanje pa posto obozavam da putujem onda kazem sebi:"Eto da nisi u Norveskoj,nikada ne bi mogla ovo sebi priustiti"...cupam se kada me te misli napadnu i guram.
Puno je u parama ali nije sve.
Jedem karbonade sa pekmezom,pocela sam i "tamni" sir da jedem,gledam muske noskice,nisu mi vise tako sterilni kao ranije,kupujem julegave sefici i njenom muzu,jer i oni kupuju meni,kotrljam se ali ima dana,majku mu kada ladno pivo i zivu svirku u Skadarliji nista zameniti ne moze.
No,idemo dalje...kao sto rekoh u dalje kotrljanje...nazad je provalija,napred je tesko ali ipak nije provalija.
Ne moze se bez para,kako god okrenes.
A kada mene covek slusa,kada ja pricam nekom novom ko je dosao kako sta dalje...oni svi pomisle da ja uzivam i da je meni sve potaman i cesto ide ono:"Blago tebi"...joj kad to cujem,propnu mi se zivci na tavan...ali razumem ja njih,znam tu polaznu tacku...
MIRKA (gledam u tuznu jesenju noc,s pokisle grane lisce opada,u daljini cujem muziku
neku i pitam sebe gde li si sada...)
Re: Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?
