Kako se izboriti sa tremom?

Jel imate probleme sa nastupom u javnosti?

Ja sam na fakultetu imao grdne muke sa tim.
Kad pocnem da pricam pred masom ljudi, vrlo cesto imam tremu koja se manifestuje podrhtavanjem glasa, tresenjem ruku i sl.
To onda ne lici ni na sta.

Pretpostavljam da, kad bi neka kamera naletela na mene u gradu i pitali me nesto,
da bih postao popularan na YouTube-u, kao dobar primer transfera blama

Jel ste imali takve probleme nekad i sta mislite, koji je najbolji nacin da se to eliminise?

Jedino sto je meni palo na pamet jeste da konstanto budes izlozen javnom nastupu,
dok ti to ne postane nekako normalno, uobicajeno.
Ali, ako je ovo tacno, onda to zahteva mnogo vremena i prilika.
Sta raditi do tad?

A da, ono sto Homer Simpon radi, da zamislis publiku golu, ne zavrsava posao

Kakvi su nastupi u pitanju, nešto mi na kraju i nije jasno o čemu se radi. Uglavnom, ako se dobro spremiš za "nastup", onda praktično nećeš imati razloga za tremu. Ako se vratimo na primer fakulteta, ako si odlično spremio ispit (i profesor nije neki nenormalan), nema zime.

Ma nisam imao u vidu nikakav konkretan nastup, nego sam nesto razmisljao o tome,
mozda mi zatreba nekad, ako nista drugo, kad neka TV ekipa naleti na mene na ulici :)
pa mi je palo na pamet da pitam dal su i drugi imali slicna iskustva.

Sto se tice primera fakulteta, kad sam polagao ispit, ono - sedim u klupi i odgovaram, nikad nisam imao tremu.
Ali kad god sam trebao da izadjem ispred table, da sednem za katedru i pricam dok vrtim PowerPoint slajdove, e tad je znalo da bude neprijatno.
Izgleda da to kod mene nije imalo veze sa sigurnoscu izlaganja, tj. koliko sam dobro nesto spremio,
vec jednostavno strah od, kako bih rekao - javnog obracanja.

Hm, pa ne znam, ako zapravo ni nemaš priliku da "nastupaš", ja se ne bih puno ni brinuo, za TV ekipu manje-više. Ako ti je baš bitno, možeš uvek da okupiš par ukućana/prijatelja pa da održiš "probnu prezentaciju".

Pa nisam se nesto zabrinuo, nego otkud znam... a nesto mi doslo da priupitam kako drugi stoje sa ovim.
Da, probno prezentiranje je dobra ideja!

Sem sto zvuci kao da hocu da im uvalim Kirbi

Druze, ma svako normalan ima tremu kad treba da izadje pred masu...Samo sto to neko zna vesto da sakrije, a nekome se vidi. Stisni zube, pa ce svaki sledeci put kad izadjes biti lakse, jer to moras da prodjes, tj. rascistis neke stvari sam sa sobom i uvidis da niko nece da te besi, lincuje.... Kada bi se duboko zapitao zasto se ukakis, veruj mi da neces naci racionalan razlog.

Po opisu, nisi niakav hronican slucaj, da padas u nesvest, preznojavas se, drhtis sav....Sve je to normalno kod tebe.

Za TV ekipu, samo odmahni rukom i kazi da si u zurbi i bez`. :D

Ja sada ovako olako ovo pisem, a da sam na tvom mestu, upi**o bih se od straha i treme, hehehee.

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

Probna prezentacija je odlicna stvar, pogotovo kad se radi o power point prezentacijama, ja to cesto praktikujem na poslu, doduse sa kolegama.
To ce ti sigurno dati vise samopouzdanja, mozes da uocis greske, spremis odgovore na pitanja i uopste "osetis" kako prezentacija tece i gde bi mogao da unapredis.

Ja sam isto bio kriticni tremaros :) Nisu pomagale nikakve pripreme. Resio sam se tih problema u velikoj meri kada sam poceo da predajem MS Office kurseve, svake dve nedelje nova grupa, nekad i svake i praksa ucini svoje.

Ako ne moze da se aktivira koncentracija, onda se pokusa aktivirati neko drugo, jace osecanje od treme. Tipa ljubav ili "mrznja" prema publici, kao pomocno sredstvo.

Dobro je, najbolje, moci kontrolisati i aktivirati koncentraciju, po zelji, tada trema nestaje kao pojava, i covek se oseca kao da nikada nije imao temu.

Naravno, postoji i paleta sitnih "trikova" ili "postapalica" koje pomazu koncentraciji, koja se ne moze dugo i na maksimumu odrzati, tipa kratkih stanki, logicnih prekida izlaganja, skretanje paznje na neki detalj, "skeniranje" publike pogledom, ocekivanje neke reakcije...neka ubacena sala, dosetka..

Uglavnom je bitno usresredjivanje na konkretnu aktivnost i smisao onoga sto se radi, pa se i u pripremi prezentacije odvoji prostor za takva "pomocna" mesta...

i imaj u vidu da ovu temu verovatno čita više ljudi nego što može da stane u bilo koju prostoriju na fakultetu :D

Potpis

aka Vitez Koja
::
日本光学工業株式会社 :: One photo out of focus is a mistake, ten
photo out of focus are an experimentation, one hundred photo out of focus are a
style.

Setih se kad je jedna asistentkinja pocela da radi na mom faxu, u pocetku je imala toliku tremu, da je bilo sramora gledati je.
Naravno, to je vremenom proslo, ali kladim se da ne bi toliko brzo, da je drzala vezbe jednom mesecno, a ne par puta nedeljno.



Cuo sam da se za ovakve stvari, neki "brane" od treme tako sto popiju lek za smirenje;
mada, ne znam koliko je to pametno...



Nije da ne drhtim

Ma naleteo sam na neke klipove, predavanja koja su drzale neke kolege sa faxa,
i gledam ono, nista trema, nista zastajkivanje, nesigurnost,
a onda se setim sebe - joooj...

Prezentovanje vecoj grupi ljudi se nauci. Bar sam ja naucio sa godinama. Postoje i jednodnevni kursevi za uspesno prezentovanje.
Sigurno ne bi pio lekove za smirenje, to je ipak malo previse.

Par saveta:

Priprema je najvaznija, sto se bolje pripremis, bices opusteniji na samoj prezentaciji. Vezbaj prezentaciju naglas sam, da cujes svoj glas i naviknes se.
Istrazi ko ti je publika pre prezentacije da znas sta da ocekujes i sta mozes da im ponudis.
Napravi face i eye kontakt sa ljudima koji dolaze, ako je moguce pricaj sa njima pre prezentacije, tako ces opustiti i sebe i njih.
Disanje - disi pravilno i u jednakim intervalima.

Korisni saveti! Hvala @DaliborP!

Dve stvari su bitne: priprema i iskustvo.
Kada se dobro pripremiš mnogo je lakše, a i vremenom postane sve lakše i lakše.
Ja imam dva pristupa (osim dobre pripreme).
1. Kada treba da držim neku nastavu, ubedim sebe (što je, uglavnom i tačno) da ono o čemu predajem znam bolje od bilo koga u publici. To jako pomaže. Čak i ako se nađe neki majstor, slušaoci uglavnom imaju dosta respekta prema predavaču i takvi najbolje pomažu. Ne treba se stideti da ako neko bolje poznaje temu nego ti (u publici) i njega na neki način uključiš u predavanje.
2. Kada držim neku prezentaciju, dakle, u pitanju su ljudi koji su profesionalci u svojoj oblasti, pristup je malo drugačiji. Tada više uključujem publiku u prezenteciju, više se ponašam kao da diskutujem sa kolegama koji su isto ili više stručni nego ja. Na primer, ako kažem da program radi na takav i takav način, onda tražim od stručnjaka koji radi kod klijenta da objasni kako se to radi kod njih i da li postoje značajne razlike između njihove prakse i onoga što softver nudi.
Ja se raspisao, nadam se da je od pomoći.

Imas ljude koji su po prirodi vrlo zabrinuti sta ce neko da pomisli o njima, imas i one koji prema tome osecaju totalnu kurcobolju. Ja mislim da sam rodjen u ovoj prvoj grupi, ali sam kasnije resio da predjem u drugu kada sam shvatio sta je problem. Problem je kao sto si i sam primetio sto se plasis da se ne izblamiras, a sve sto treba da uradis je da se svakodnevno nekako namerno izblaniras. Evo nekih ideja - naprimer ako radis nesto, majsorises oko kuce ili kola, onda takav umazan uljem i bojama odes do sampoposluge da kupis nesto To ti je neka prva faza. Posle recimo nadjes kad Jelena Karleusa gostuje na nekom radiju pa zoves kad bude ukljucenje u program, pa lupas nesto kako si njen najveci obozavalac i otpevas par stihova (narocito je vazno pevanje ako ne umes da pevas ), posle mozes recimo zapazis devojku na ulici, pridjes i pitas da li zna kako se dolazi do knez mihajlove ulice, pa kad ona krene da objasnjava ti kazes da ne treba, vec znas, nego samo hoces da pokazes ortacima da smes da joj pridjes i pitas nesto I tako, sa ova tri primera si vec na pola puta a kad se dovoljno puta namerno izblamiras osecaces i ti totalnu kurcobolju prema mogucnosti da se slucajno izblamiras.

Procitao sam negde da je radjeno neko istrazivanje na temu cega se ljudi najvise plase. Mislim da je negde oko treceg mesta bio strah od javnog ponizenja, ismevanja. Nije jednostavno biti izlozen sudu i ocenjivanju pa i jednog coveka, a da ne pricam o gomili. Ili tek raditi nesto pred ocima celog sveta.
Ali kao sto rece prethodnik, treba naci u glavi nacin da se upadne u qurcobolju. Jednostavno, kad u odredjenom trenutku radis nesto vazno i ne bude sve onako kako si zamisljao i kako bi zeleo, to ti tada moze delovati kao totalna katastrofa. Ali kad prodje nekoliko godina i ti se zatim sa svim novim iskustvima koja si preturio preko glave osvrnes na taj dogadjaj, i budes smesan sam sebi zbog cega si se toliko turirao i padao u bedak. Znaci treba samo pomisliti sta sve moze da te snadje u zivotu a sto je vec snaslo mnoge, i shvatiti da nema razloga za preteranu strepnju od toga sta ce Janko ili Marko reci o meni. Pa sta i ako dozivis neki mega ultra blam, nije kraj sveta zivot ide dalje. Nece biti ni prvi a ni poslednji blam, ali to nije nista strasno. Znaci ako mogu nekako da osmislim svoj recept, treba se opustiti. Relax, don't worry, be happy!

Mislim da ne bi imao tremu da otvori paradu,naravno,vojnu recima;

Pozdravljam vas dziberi(ti mali sta se smejes) i cast mi je da ovom prilikom kazem.
Koj vam je qurac trebala parada.Ljudi nemaju ni za leba a vi razbacujete gorivo na ove avioncice.( U tom trenutku tajac i krecu agenti ka tebi )
Ti se bacas u beg i pocinjes novo izlaganje.
Jao Jazbino,jbm li ti tu grivu,smradu jedan prevaranski,( pocinjes sve bolje da se osecas pa...)
Kada ti dodjem u tu tvoju selendru,pa te omlatim sa tom testerom,videces sve zveze,a od konzole koju menjas,cu da skinem zicu pa cu te besim nasred sela.
Naravno,smogao si snage da zbrises,docepao si se kuce,seo za komp i zahvalio mi za recept.Zasto? Iz dva razloga.Popravio si retoriku zbog disanja ( izbila ti dusa na
nos dok si bezao ) ojacale ti noge kao i stecena kondicija.

Trema kao rukom odnesena....Naravno,ostala je trema dok cekas hapsenje,a uostalom za tu tremu nisi ni pitao.

Potpis

"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"

Eto, ovo je odličan primer kurcobolje!
Čovek se izlupetao i izblamirao za medalju, i boli ga tujac.
Tako treba!

Da :) U principu nije skroz lako prevazici taj problem, ali apsolutno mozes preci put od tremarosa cija prezentacija ne lici ni na sta, do fantasticnog prezentatora.


To svakako resava problem, samo sto 90% nas nema javne nastupe svaki dan, vec iskljucivo kad se ukazu prilike - na konferencijama i sl.

Ono sto je za tebe kao coveka koji ima blokadu u prezentaciji bitno, je odlicna priprema. Ovi sto mogu da laprdaju po 3 sata kad i gde hoces mogu sebi da dozvole da fristajluju, tj. da se pojave nepripremljeni - ti ne. Moras temeljno da spremis sve sto zelis da pricas. Ako treba da pricas 20 minuta, pripremi materijal za 40, jer ces verovatno pola zaboraviti :) Makar naucio napamet.

U zavisnosti od toga koliko te nastup blokira - slobodno posegni i za necim za umirenje. Podrhtavanje glasa nije toliki problem, ali ukoliko si sklon tome da se blokiras da ne znas sta ces sledece reci, lakse je svakako da uzmes neki benzodiazepin nego da ti propadne prezentacija. Plan B je drmni dve rakije, ali onda se nikom nemoj unositi u facu :)

E sad, ako zelis da zaista budes dobar u tome (a ne samo da uspes da odradis pricu), onda mora mnogo vise da se radi na sebi, ali sustina je ono sto su ljudi vec ovde pomenuli - sve polazi od straha da cemo se osramotiti i biti nedovoljno dobri. Postoje tehnike koje pomazu, preporucujem sjajnog Simona Sineka, pogledaj "Speak to Inspire Action": http://www.startwithwhy.com/Ho...298/slug/7veHDpin/Default.aspx

Potpis

Jeff, one day you’ll understand that it’s harder to be kind than clever.