JNA - mitovi, legende i idijotizmi

Civilno služenje vojske?
Koja budalaština?
Ili si civil ili si vojnik. Ta i takva, nakaradna tumačenja su nam ubačena da nas definitivno razvodne, dezintegriš te da nam je nacionalni osećaj sveden na nivo sopstvene bulje i ništa više?!
Ponekad mi se povraća kada pročitam komentare pojedinaca?
Uskoro ćemo nestati kao narod jer nam je ubijena svaka volja za očuvanjem nacionalne pripadnosti. Neverovatnoje koliko ima jastrebova koji će se ustreliti na sve a da pri tome ništa u životu nisu stvorili ili bar korisno uradili? Nema veze, važno je prozivati i prozivati?!
Verujem da u ovoj temi učestvuje dosta njih kojim se nisu ni rodili ili koji su bili klinci u vreme dok je postojala JNA!
Po količini besmislica, JNA ne zaostaje i za, navodno, prvom armijom sveta!
Pogledajte u prvom delu priloga američkog vojnika koji stoji sa desne strane kod krila:



Armija i služi tome da vas nauči da prestanete da mislite nego da izvršavate!

Drugim rečima, ispiranje mozga.

Da, bas tako. Ceo vojni rok sam bio u toj kasarni u Sentvidu. Ako si bio tamo i u to vreme onda se secas plavaca. Bili smo prva levo zgrada posle rampe/prijavnice a polozaj (raketni) nam je bio kad se izadje na kapiju/rampu/prijavnicu pa levo prema Savi a pored Kardeljeve vile, "Vizmaraca" do same Save... Kazi da si bio tamo!

A i svirao sam/smo relativno cesto u Domu JNA kod stanice...

I ocigledno si bio u Ljubljani ceo vojni rok, kao i ja, cim znas o netrpeljivosti slovenaca a prijemcivosti zenskog slovenackog sveta. Rado smo se druzili sa njima, a one jos radje sa nama!!! Bravo za primedbu!!! To zna samo ko je sluzio tamo.


Pozdrav!

EDIT
Ako si bio u komandi 9. armijske oblasti onda znas ko je bio komandant? Ili nekoga od generala, tadasnjih?




_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 08.01.2015. u 15:07 GMT+1]}

---

Samo da se podsetimo da JNA nije postojala u vreme dogadjaja koje opisuješ. Reč je o vojsci SRJ.

Znam sve. U Šentvid sam stigao juna 78. Vi ste bili u maloj zgradi a mi (smb) u onoj famoznoj od xy prozora i hodnika!
U komandi, držao sam razglasnu stanicu, direktno sam polagao račune kapetanu prve klase, Slobodanu Kovačeviću a bio sam dobar, čak išao kući kod kapetana Španovića (kasnije ministra odbrane RSK). Tu je bio i general Svetozar Oro. Komandant kasarne...uh, ako se dobro sećam Palandačić?
E da, u Šentvidu je u sobi bio i Aki iz Parnog Valjka.
A slovenke, otkidale na srbe!!!!

Sto se tice JNA, imao sam srece da upadnem kod dobrih oficira, u novu zgradu, sa malim spavaonama i video/tv uredjajem, moderno opremljenim ucionicama i sa cak nekim maltene poznatim likovima.

U pitanju je pirotska kasarna, artiljerijsko odeljenje MB 120 mm. Kasnije u NATO bombardovanju su te zgrade srusene.

Artiljerija je imala dve zgrade novijeg datuma, sa novim inventarom i ostalim potrepstinama (normalan toalet i sve sto ide uz to, osim tople vode naravno).

Ostatak kasarnje je bio nit smrdi nit mirise, klasika kao i svugde, samo su neke stvari bile malo modernije (ili novije) nego po ostalim kasarnama koje sam kasnije vidjao. Pesadija i neke druge jedinice su bile u starim zgradama sa solidno losijim uslovima.

Sto se tice nekog drill-a, nije nesto bilo specijalno, niti je bilo nekog maltretiranja. Obuka kao obuka za artiljeriju naporna. Ostalo standardno, vezbe ujutru (mada desetar je vrdao pa smo kao fol nekad radili), licna higijena, postrojavanje, obuka.

Nismo cistili krug nikad. Imali smo pozarstva, straze na izdvojenim objektima (Barije-Ciflik je bio fenomenalno sredjen izdvojeni objekat, sa odlicnim spavaonama i inventarom). Teren nismo imali osim dva gadjanja minobacacem i licnim naoruzanjem i dve uzbune radi probe (mada smo svi spavali obuceni jer je potporucnik sve najavio).

Uglavnom, 90% mitova je bilo razbijeno odmah.

Nema tupavih vakcina, broma, izivljavanja, besomuncih straza, ciscenja lisca, ribanja wc-a cetkicom za zube i slicno.

Doduse nas toalet je bio normalan, lak za ciscenje, kao i same prostorije.

Kad se setim najsmor stvar je bila istresanje duseka i posteljine, kao i pozarstva u krugu kasarne (bez naoruzanja, glupost nevidjena).

Hrana je bila relativno bezukusna, nekad hladna, nekad ok. Marenda je bila super. Iz nekog razloga artiljerija je imala noviju odecu i obucu (svi smo imali nove cizme) i nove M-70A (jedino smaranje je bilo skidanje zastite s pusaka).

Jedno dosadno smaranje je bilo i uvezbavanje strojevog koraka zbog "zakletve", mada se nas potporucnik smejao na to i govorio koj ce vam to al ajd.

Posto je bilo ratno stanje, imali smo intenzivnu obuku i bila je naporna, ali sa dobrim oficirima stvarno nije bilo "ostava" i slicno ali smo do detalja radili dosta stvari.

Medjutim imali smo razna dopustenja, vokmene smo mogli da nosimo, lancice i slicno, meni je odobreno da nosim mindjusu (koju i dan danas imam) i tako.

Krajem 1991 smo poslati na ratiste (Kordun), ja sam kao desetar i kasnije m. vodnik bio komandir odeljenja. Na ratistu je vec bila drugacija situacija, i za to treba poduze pisanije. Mada, Prizrenski korpus u koji smo upali je bio stroge obuke i strogih oficira i disciplina je bila velika, ali je i organizacija bila odlicna - svaki obrok i marenda na vreme i u uslovima dejstava a kvalitet je bio drasticno bolji nego u kasarni i nikad nismo dobili hladan obrok. Sama dejstva su bila organizovana kako treba, mi smo imali lasersku osmatracnicu a porucnik racunar za proracun dejstva.

Na ratistu sam dobio odobrenje da nosim moju vijetnamku sa cinom zakacenim za dzep (mada smo cinove skidali zbog snajpera). Posto je bila postavljena, bila mi toplija od sveg ostalog. Spavalo se i dezuralo u zemunicama za vreme dejstva, po kamionima na polozaju i slicno, preziveo sam direktno dejstvo po nama za vreme izvidjanja i snimanja ciljeva i slicno... Kasnije smo prekomandovani u granicnu sluzbu (posle povratka sa ratista) i bili smo u vikendici jednoj kod Sida na granici, gde sam bio zamenik komandira karaule i odrzavao kontakte sa ruskim kontigentom UNPROFOR-a.

Kasarne Valjevo, S. Mitrovica i Ruma su bile sa losijim uslovima nego u Pirotu (povremeno stacioniranje), ali S. Mitrovica je imala odlicnu klopu. Posle povratka sam prvo bio u S. Mitrovici i dobio zaduzenja da prevezemo neku tehniku iz Valjeva i slicno nazad vozom (BVP-M80), i da ostavimo neko naoruzanje po okolnim selima (Morovic), ali prakticno samo nas nekoliko, mogli smo da idemo gde hocemo i da se vratimo samo na dogovoreni dan i to sve pod punim naoruzanjem. Secam se konduktera u vozu koji je bio sokiran :P

U sustini sam se iznenadio sa svim tim. Jeste bilo tesko ali je meni bar bilo razbijeno pola mitova o vojsci. Naravno, niko ne voli sluzenje vojnog roka i odlazak na ratiste, ali tako je bilo i to je to.

Takodje me je iznanidila efikasna komanda na ratistu (bar taj deo), zastita trupa i odlicna taktika.

Svejedno bilo - ne ponovilo se.

vojska ne sluzi samo da pobedi neprijatelja vec i da ga odvrati !

Npr. Amerikanci su bili vec dosta jaci od Japana posle Iwo Jime, ali nisu se odvazili da izvrse invaziju i konacno ga okupiruju. Razlog je bio ne sto Amerika ne bi mogla da savlada Japan vec sto bi je to kostalo 300,000 ljudi, a to oni nisu bili spremni da zrtvuju.

Na srecu Amerikanaca, a veliku zalost Japanaca, izmisljena je atomka.

Da, da, da... pa se pricalo da ako neko otvori i zatvori sve prozore u 24 sata bude pusten kuci... Tamo je bila i bioskopska sala sa binom na kojoj smo svirali prvi put...

Ja sam bio neki dalji rodjak (po majci) Generalu Radovicu koji je bio komandant 9. armijske oblasti, pa kad se to slucajno saznalo dobijem poziv od mog komandanta diviziona Majora Janus Steve na raport... ugostio me sa kafom a pusili moj Malboro pricajuci o tome da mu sredim nesto za stan kod mog 'ujaka'... Naravno, to sam iskoristio do kraja vojnog roka kad god sam imao frku kad su mi pretili sa pritvorom ili zabranom odlaska kuci...

Da, Aki je bio mesec dana i oslobodjen je sluzenja preko neke veze. Tad smo se upoznali na svirci kod vas na toj bini a godinama posle vojske se nismo videli, logicno. Mada smo sada dobri prijatelji vrlo retko se u razgovoru dotaknemo teme Sentvida, kao da mu je neprijatno sto je oslobodjen posle samo mesec dana sluzenja...

A slovenke - pametne, bre!

Izvinjavam se na malo privatnosti koju unesosmo... ende.


Pozdrav!

---

Sve sve...ali vojska te ocvrsne i nauci mnogim stvarima koje zalaze vise u drustveno-socijalnu reakciju nego da postanes super vojnik,muskarcina,Svarceneger ...

A i koliko god da sam liberalan i toleranran kad vidim u danasnje vreme milion muskih seka persi,slina,pekmeza ...vojska mi je prva misao :-) . Malo bi se to ocelicilo u rovu i blatu ...

"RADE"

---

Delimicno ocvrsne, delimicno izazove stres, uglavnom, uz laku "prisilu" poprilicno socijalizuje coveka, da sa potpuno nepoznatim likovima deli odredjenu sudbinu i deo zivota.

To nije slabo iskustvo, i vrlo cesto iskristalise karakter, slab ili jak..

......mislim da si sve objasnio ovim tvojim postom.....primer iz svakodnevnog života novijeg datuma je da zbog hitnosti situacije zamolim momka iz prodavnice autodelova da mi dostavi kočione diskove...cca 5kg tereta i 500m pešačenja....sav začuđen me zapita "kako kad je teško?!?"...btw momak ima 24 godine i može volu rep da isčupa.....

---

Kojim to stvarima te nauci vojska (koje zalaze u...)?

Ocvrsne te u fizickom smislu ali i to ako hoces mozes i civilno/privatno da uradis. Samo sto si u vojsci prisiljen da imas kondiciju...

Vojska je kocipirana da nema demokratije i slicnih marifetluka. Zna se ko, sta, kada, kako, koliko... i tacka. Nema razmisljanja i nema glasanja. I tako i treba. Zna se ko razmislja i o cemu se razmislja. Sve sto vojnik treba da radi je da sledi komande. Tacka. Mozak na otavu.

Zato ja i nisam podnosio vojsku i vojnicki zivot. Pljusti kisa k'o da je neko odvrnuo slavinu. Skoro neprozirna zavesa, vodena. A mi po dnevnoj zapovesti moramo da idemo na polozaj da cistimo topove. Znaci, 4,5 kilomerata peske do polozaja, sto podrazumeva "pokisnuce" do gole koze kao i oruzje koje ce da pokisne sto znaci sledi ciscenje kompletno po povratku u kasarnu (sto podrazumeva prvo ciscenje automata, ili pusaka, pa bez presvlacenja zadnji na rucak!), pa kad dodjemo na polozaj moraju da se skinu cirade sa topova, rastave cevi (20/3mm, znaci tri cevi od 20mmm...) pa svaka skroz da se rastavi da bi se zatvaraci ocistili... celodnevno prepodnevni posao skoro bez odmora - a sve to napolju jer po nekoj suludoj vojnoj logici ciscenje ne sme da se vrsi u hangaru koji je za to namenjen nego iskljucivo napolju.?!?!?! Iz hangara se donesu radni stolovi i alati i udri po rasklapanju, ciscenju i sklapanju. Besmisleno jer su cevi zasticene prvo nekim mazivom (zaboravio sam kako se to zvalo) pa onda nepropusnom ciradom. I sve to se eliminise da bi se na kisi cistio!!! Pa nema dalje od gluposti. Ja dezurni, znaci moj posao je da 24 casa budem "staresina baterije" po svim pitanjima. Odvedem bateriju na polozaj, udjemo u hangar, namestimo pozicije i jedan po jedan top dovucemo i cistimo. Samo sto smo poceli drugi top da cistimo stize kurir i zove me u kasarnu na raport?! Neko od staresina iz BVR-a prolazio i video sta radimo i odmah prijavio cak ne mom komandiru nego dezurnom staresini diviziona koji je u dezurani u kasarni! pa on poslao svog kurira da me dovede na raport. Ja odbijem da idem jer sam u tom trenutku i sam formacijski staresina i odgovaram samo i iskljucivo mom komandiru i komandantu diviziona jer smo na polozaju, van kasarne. Posle sat vremena dolazi vojna policija da me vodi. Ja i to odbijam jer ne odgovaramo SMB policajcima ni u kom slucaju! Na kraju dolazi moj komandir baterije besan do pucanja sto je morao da napusti kasarnu po pljusku (iako je dosao picgauerom a ne peske). Odvodi me u kasarnu i zabranjuje izlazak iz zgrade do sutra pa na raport kod komandanta uz pretnju pritvora i sudjenja.

Elem, sve se resilo, nisam otisao na sudjenje niti u pritvor jer smo imali zakazanu svirku na Bledu za neke generale... Ali to i nije bitno. Bitno je besmisao ciscenja orudja po pljusku - samo zato sto tako pise u dnevnoj zapovesti!!! Alo!

I siguran sam da bi svako mogao da napise i opise nebrojeno dogodovstina iz vojske a sve podvedeno pod "besmisleno".


Pozdrav!

---

Kada sam otvara/postavljao ovu temu/diskusiju mislio sam da dam analizu onog dela zivota u JNA koji mi je dobrim delom i tada (manji deo) bio nejasan, a kasnije je vremenom postao totalno neshvatljiv i apsurdan. Ja ne ulazim u diskusiju o znacaju vojske ili drustveno-politickim odnosima, takodje su mi posebno interesantni diskutanti koji nisu sluzili vojsku, a ne razumem ni ove druge koji su sluzili u nekim drugim vojskama, a koje nisu JNA.
Da bih se vratili na temu pokusacu da navedem (mada sam ih napomenuo) za pocetak desetak apsurdnosti iz JNA. Pocecu od najnizih (naj prizemnijih), pa cemo tokom diskusije valjda stici do sofisticiranijih gluposti. Da ponovim, akcenat stavljam na humanu dimenziju i ljudski odnos, za koji smatram da je bio zapostavljen.
Da podjemo redom.
- ishrana
JNA nije bila siromasna, a nije bila ni Jugoslavija, da bi bilo ogranicenja u vezi hrane. Od 1986 do 1990 u vecini kasarina su postojale zetoni u raznim bojama da vojnik slucajno ne bi pojeo dve porcije hrane. Postojale su ekonomije, bilo je hrane, nije bilo gladi, a vojniku se ogranicavala hrana. Toga u ostalim vojskama koje sam sreo i po NATO standardu ne postoji. Hrana se sprema, postavlja se po principu svedskog stola i svako moze jesti koliko zeli i sta zeli od ponudjenog. U JNA nije bilo tako.

Razlicite tablice za ishranu. Vojnik je imao najmanji obrok, SRO bolji, pitomci jos bolji, staresine najbolji. Kao Bratstvo i Jedinstvo, kao ravnopravnost, a razlicito sledovanje hrane. Toga u Zapadnim armijama nema. Ista hrana i ista kolicina je dostupna svima i vojniku i komandantu baze i meni kao strancu koji sam tamo po ugovoru. Nema razlike, valjda je to ravnopravnost.

Smestaj, na terenima komandir cete spava u krevetu u vreci za spavanje, vojska na zemlji , nema vrece za spavanje, spava na slami. Toga u Zapadnim armijama nema. jedni koji mozda mogu dobiti bolji smestaj su generali sa dve-tri zvezdice, svi drugi spavaju zajedno u istim uslovima i vojnik i pukovnik. Ja sam kao stranac imao bolji smestaj od US pukovnika.

Kupanje. Ima li nesto apsurdnije od jednog kupanja nedeljno zimi i samo dva kupanja leti. Nije voda bila skupa ni tada ni sada, da ne bi moglo da se organizuje slobodno kupanje svaki dan po zelji i potrebi svakog pojedinca. Nije filozofija zagrejati vodu i nije neki veliki trosak, to je po meni cisto izivljavanje.

izlazak u grad u uniformi. Posle je ukinuto. Zasto je moralo da se izlazi u grad 'obelezen", sta se time dobijalo, cemu je to sluzilo?

Upravljanje motornim vozilom za vreme sluzenja vojnog roka. Bilo je zabranjeno, cemu to? Sta se time postizalo, nista, cisto izivljavanje.

Obuka za vozaca. Nije bio nikakav trosak da se zaposle nekoliko gradjanskih lica u svakoj kasarini i da se svako ko je dosao sa vozackom osposobi za C kategoriju i time poveca kvalitet jedinice. Po cemu je samo par pojedinaca iz auto-cete bilo sposobno i ovlasceno da upravlja motornim vozilima. Koliko vremena treba u civilstvu da se neko ko ima B kategoriju doobuci za C kategoriju?

Fizicka kondicija. Bilo je jutarnje gimnastike, to drzi, ali za ceo vojni rok nema nijedno kontrolno merenje fizicke spremnosti. Provere koje su imale staresine, bile su lazne i netacne. Da su bile tacne ne bi bilo debelih oficira, ne bi Zivota Panic mogao da dogura do generala. Neko je pomenuo izjavu Americkog generala o psiho-fizickoj spremnosti njegovih vojnika, ja mislim da je to loso prevedeno. Mozda su psihicki losi, ali fizicki su odlicno spremni. Imaju kontrolna merenja svakih sest meseci, video sam, prisustvovao sam kontrolnom merenju. Na temi o pusenju naveo sam minimum potrebnih rezultata i to su za moje godiste 43-46 godina, za mladje su stroza.

Obuka. Za ceo vojni rok vojnik se ne obuci da rukuje i koristi pistolj, a onda ode u civilstvo i zatrazi dozvolu za pistolj, a u MUP-u ga pitaju da li je sluzio vojski kao uslov za dozvolu. Kakvog je znacaja to sto je neko sluzio vojsku, kada nema ni minut obuke sa pistoljem.

Pranje vesa. Kada vojnik zaduzi uniformu, za vreme vojnog roka (zimi) ne moze oprati uniformu ni jednom. Ne moze ni kupiti neko parce uniforme ako mu treba ili ima zelju da ima neko dodatno parce. Za staresine postoji prodavnica (zvala se 22 Decembar) i staresine mogu kupiti sta im treba, a vojnik ne moze kupiti nista osim onog sto mu je dodeljeno. Izuzetak su bile carape.

Izlazak u grad. Nikad nisam razumeo zasto ima ogranicenja za izlazak. Ja sam imao i delio "bele dozvole" koliko sam maksimalno mogao.

Imam jos za pisanje, ali ajde da dam rec i vama koji ste takodje sluzili vojsku da iznesete svoje misljenje.

Sceko , mora da si propatio u toj vojsci...somehow :-) . Lepo sam napisao a i ispod mog posta i Vlad dodao : misli se na to da interakcijom medju puno ,do krajnjosti , razlicith ljudi u kratkom vremenu od 12 meseci ...

Danasnji lezilebovici i mazice i ne znaju za sta su sposobni ili pak nisu jer nisu imali prilike da 12 meseci provedu na " farmi" . Znaci nisam napisao da ocvrsnes u fizickom smislu vec karakterno & Co. i to u procesu jebavanja sa 1000001 problemom,gluposcu i cime sve ne u toj zajednici muskaraca koji smrde i prde u spavaoni, valjaju se blatu i kad ne treba jer to je obuka ...tralalaaaa .

Tako da moj post nema veze sa smislenoscu ili gluposcu vojske i radnji u vojsci .

---

.....osnovni problem je to što je ceo sistem bio "nakrivo nasađen",zasnovan na principima i deologiji proistekloj iz NOB-a.....jako sporo ili gotovo nikao se sistem menjao jer su mnoge stvari većini odgovarale da ostanu nepromenjene.Cela priča je dodatno bila opterećena i drugim dimenzijama,nacionalnim pitanjima i kojekavim "po ključu" modelima......ja sam imao tu okolnost da budem u posebnoj jedinici u kojoj je i sve bilo "posebno"....oficirski kadar se školovao i u Rusiji i u USA ta svoja iskustva su uspešno prenosili kombinujući dobre stvari i jednih i drugih.....gledano sa ove distance negde je neko,verovatno imao ideju da bi nekad naša vojska trebalo tako da izgleda....na žalost sve je palo u vodu zbog poznatih događaja.....pozdrav!

---

Ja imam jedan komentar, ljudi koji su sluzili tu JNA su imali prilike da pokazu sta znaju i umeju... i znamo sta se desilo.

Nisam ni na koji nacin propatio, bar ne u smislu koji je uobicajen. Da ponovim, plavac (bukvalno gostujemo u SMB kasarni i ne odgovaramo apsolutno nikome pa cak ni komandantu kasarne, imamo zasebno svoju komandnu zgradu, na prijavnici nas niko nista ne pita niti sme da nas pita...!), disciplina jako labava jer smo borbena jedinica koja dezura svake cetvrte nedelje i kontrolise nebo nad tim delom SFRJ (rakete na rampama, radari rade, 70% staresina spava/zivi na polozaju... sve 24 casa dnevno sedam dana pa onda drugi divizion, petkom je smena...), svirao ceo vojni rok, stalna dozvola za izlazak, ujak (rodjeni) vojno lice u Ljubljani (ne u mojoj kasarni, znaci izadjem u grad pa kod ujaka na kafu i da se presvucem, kod njega farmerke...), daljni rodjak komandant 9. armijske oblasti (znaci komandant mom komandantu diviziona). Znaci, vojsku sam prosao fenomenalno koliko je to moguce sa nekih tih strana! A zasticen po raznim pitanjima k'o beli medved.

Ali besmisao samog sluzenja roka je besmisao, po meni i za mene!, i to je tako i konacno. To sto sam ja vojsku prihvatio na neki meni logican nacin i sve podredio sto laksem bivstvovanju (i u tome 100% uspeo) kako fizicki tako i psihicki - to je posebna prica. Kamo srece da je i ostalima na taj moj nacin, odnosno na takav moj nacin bilo dobro u vojsci.

Primecivao sam ja sve sto je @2012 naveo u prethodnom postu. I hranu (mi nismo imali nikakve bonove, markice... to je valjda uvedeno kasnije), i ostalo. Hrana u vojsci? Pa ja nemam lose iskustvo. Mozda zato sto smo spadali u prvu kategoriju koja je podrazumevala isti dorucak kao i svi ali rucak i vecera obavezno izbor izmedju dva jela i nikakav problem za "repete". Staresine iz kasarne su dobijale losije od ta dva jela iako su im davali i to sto je nama pripremano. A sama hrana niti je bila neukusna niti kolicinski oskudna. Osim hleba! To je isto svojevrsna besmislica. Mozes da dobijes dva parceta hleba i da se na glavu nasadis nema vise ni na koju foru! Ne znam za SMB-jce ali su imali malo losiju hranu... kako god ni oni nisu imali malo ili nekvalitetno. Dosta toga se bacalo.
___________________

Smestaj.

Pa, mi smo gostovali u toj kasarni jer je nas polozaj (raketni) oformljen tek nekoliko klasa pre moje i nije doslo do izgradnje objekata za smestaj tako da smo imali kao i svi ostali u kasarni klasicne vojne krevete sa tri duseka na zicanoj mrezi... jedina razlika je bila sto kod nas nije bilo kreveta na sprat, sve ostalo isto.

Ostala tri raketna diviziona su bili potpuno izgradjeni po svim pitanjima a izgledali su kao na filmu. Bukvalno. Komandni divizion narocito. Ja sam imao priliku da budem u otkomandi u tom komandnom divizionu sedam dana jer smo snimali neku emisiju za slovenacku televiziju pa je nas orkestar ucestvovao a mi spavali tamo jer je blize setu za snimanje. Bukvalno je vojska imala male paviljone samo za sebe a staresine poseban paviljon za sebe.. Svaka baterija svoj paviljon. Svaka spavaona (soba, licilo je na sobu a ne spavaonu) je imala po cetiri kreveta sve sa natkasnama i jednim ormanom, bukvalno. Nije bilo kaseta kod kreveta kao kod nas i kod SMB-jaca i upste u vojsci. Svaki paviljon je imao kuhinju, mala kao "cajna"ali sa pravim sporetom od dve ringle i frizider, trpezarijski sto za desetak ili nesto vise sedenja. Donosena je hrana, isto uvek dva jela!, i vojnici su sami sebe "posluzivali", kao kod kuce. I svaki paviljon je imao dnevni boravak sa televizorom i rado aparatom, zvucnici, gramofon. Svaki paviljon je imao svoju "kupaonu" sa, koliko se secam, sest tuseva i niko nije branio kupanje kad god ko hoce. Pravo uzivanje i promena za nas jer smo u kasarni imali kupanje kao i ostali... "Menza" je postojala u okviru diviziona ali je izgledala bukvalno kao neki restoran u Ljubljani. Sa sve konobarima vojnicima u belim konobarsko/kuvarskim uniformama. Dodjes, sednes, dodje konobar, porucis, donese ti jelo u pravim tanjirima, pice u pravim staklenim casama (od pica sokovi i pivo a za staresine i neki alkohol je bio), dobijes racun pisan rukom, platis... kao u bilo kom restoranu.

A sama komandna prostorija koja je bila jedan sprat izpod zemlje u "Komandnom Centru" - tek to kad sam video, bio sam zapanjen ali najozbiljnije. Ogromna prostorija sa prigusenim svetlom (osvetljeno samo ono sto je neophodno), velika Planseta na jednom kraju ("opsluzuje" je 4 vojnika, ono pisanje iza...), jedino to je veoma dobro osvetljeno sto je i logicno jer su tu prikazi i podaci za sve avione koji prelecu taj kontrolisani vazdusni prostor, ispred Plansete celom duzinom jedan do drugog stolovi za kojima sede random staresine sa gomilom papira ispred sebe i sa nekoliko "zelenih" malih ekrana i tako dva reda. Svi, i staresine i vojnici kojih je manje nego staresina, su u kosuljama bez kape i sa kravatama, varijanta odevanja za grad, niko nema cizme. Sve tiho, niko ne govori glasno osim ako neko ne zatrazi glasno ocitavanje nekog kvadrata sa Plansete. Ali kao da sam se nasao na snimanju nekog americkog ratnog filma. Nikada to nisam zaboravio. Uveo me jedan major da vidim, proveo sam tamo manje od pola sata ali zapamto za ceo zivot.

Kasnije tokom godina, susreo sam se sa nekoliko klasica koji su bili u raznim gradovima a sluzili u raketnom divizionima NEVA sistema kao ja i samo jednog koji je sluzio u tom komandnom ljubljanskom divizionu. Iz price samo zakljucili da je nesto slicno postojalo jos u Zagrebu i nigde vise. "KomandniCentar" u Beogradu, gde se salju sve informacije (trenutno, zicom) iz svih raketnih diviziona SFRJ je po rpicanju isto tako izgledao, sto je bilo logicno, ali nikoga ne znam da je bio tamo.

___________________

Kupanje i ostalo - pa to je i kod nas bilo tako, slicno i tome nemam sta ni da dodam ni da oduzmem. Mislim, u sred leta dva puta nedeljno kupanje i to u prostoriji u kome stane oko pedesetak vojnika... a vremenski ograniceno jer mnogo vojske ceka na red. Taman dovoljno da se nekako razmazes i delimicno (nikad do kraja) speres...


I tako...


Pozdrav!

---

Pa vidi, što se tiče te "opterećenosti".
Ta "opterećenost" ti je omogućavala da konkurišeš i dobiješ posao bilo gde "od Triglava do Djevdjelije", mogao si da se krećeš bilo gde u bivšoj SFRJ sa ličnom kartom. Mogao si da doručkuješ u Ljubljani, ručaš u Zagrebu, užinaš u Beogradu i da stigneš u Skoplje na večeru ili obratno. Mogao si po podne da na stadionu u Splitu gledaš Hajduk-Crvena Zvezda a uveče u Beogradu da gledaš snimak golova na Sportskom Pregledu.

E sad si se "rasteretio" ali sve to možeš da gledaš samo na RTS-u i da ti oni pričaju kako se živi "tamo".

Dosta lepa tema da slušam "kako je nekad bilo", sem par gluposti npr. da Staljin nije smeo da napadne Jugoslaviju zbog JNA..

---

Moze da se gleda i preko satelita, direktno iz svakog studija pojedinacno, ali nista od toga nije tacno. Svi lazu kako kod njih "cvetaju ruze".