O tome moze da se raspravlja. Zavisi od afiniteta korisnika, autora. Sta se zeli postici. Prava konspiracija i sinergija se postize zajednickim radom na nekom projektu. Prilikom pisanja, bio sam podstaknut GNU GPL licencama kao i MIT ili BSD licencama. Sve su to otvoreni kodovi i imaju veliku slobodu. Ipak, ako imas neki naucni rad drustveno znacajan, mnogo lakse mozes da ga plasiras ako dozvolis i drugima da ucestvuju. Nekome je motivacija sam projekat i ideja, a nekome mogucnost zarade, svako moze naci svoje mesto tu. I onda se stvori nesto lepo i korisno recimo.
Kao primer moze posluziti ideja igrice gluvih telefona ili igra kaladont, svi ucestvuju, autor zadovoljan i svi srecni. Ipak ovo je uproscena predstava svega toga. Naravno to po samoj svojoj sustini je utopija, jer je i anarhija jedna vrsta politike, kao i komunizam, lider je mozda skriven u masi, ipak inicijalna kapisla i zvezda vodilja mora da postoji, samo u ovom slucaju je uticaj lidera minimalan.
Jednostavno kad nesto znas i ide ti od ruke, volis to da radis, igras se. U tom slucaju nece ti biti vazno sta o tome misle ljudi koji ne razumeju ideju, pa te ne pogadja i ako je svojataju i prikazuju kao svoju, oni ti samo daju podsticaj da ides dalje. Kao sto krekeri, osim svog pseudonima nemaju nista drugo, a opet rade u korist zajednice. Da li rade dobro ili lose, to sad je u drugom planu, ali svakako je intelektualni rad.
Još nesto. I sam microsoft, koji je svetski monopolista, je promenio svoju politiku. Odvojio je program od serijskog broja tj. licence. Njihov OS mozes da skines gde god hoces i oni to ne spore, ali zato na svom sajtu nude serijske kljuceve pod nekim minimalnim cenama od par desetina dolara. Tako se suzbija piraterija. Jer je manji jaz izmedju cene nosaca digitalnog zapisa i cene samog koda.
Plagijati i autorska prava
Zaključano
Zakačeno
Ovde si malo pomesao stvari i zato se dobija sasvim pogresan izgled/lik price o autorskim pravima.
prvo treba da napravimo razliku uzmedju :
naucnog rada/dela namenjenog za naucne svrhe,
naucnog dela/rada za licnu upotrebu,
naucnog dela/rada za komercijalnu upotrebu
autorskog dela koje nije naucnog karaktera namenjenog za licnu upotrebu
autorskog dela koje nije naucnog kraktera namenjeno za komercijalnu upotrebu
Komercijalnog dela/rada koji je namenjen za naucne svrhe
komercijalnog dela/rada za licnu upotrebu
komercijalnog dela/rada za komercijalnu upotrebu.
Za svaku grupu dela postoje zasebni motivi stvaranja i uslovi koriscenja. Ovo je veoma vazno kad razgovaramo jer od ovoga zavise i uslovi pod kojima se neko delo moze koristiti ili distrubuirati.
Recimo:
neko je napisao naucni rad koji sluzi da bi pokazao svoje znanje i opravdao svoje zvanje ili titulu, namenjeno je samo za tu namenu ili ga moze neko procitati pa ako mi taj rad da neku ideju, onda dobro, ali ne moze koristiti delove og rada ako svoje i ne moze ih koristiti u svom radu bez da navede izvor odakle je taj deo teksta preuzet. Medjutim, taj rad nije namenjen za komercijalnu upotrebu ili dalju distribuciju uz nadoknadu.
Dalje, neko napise naucan rad/ delo koje je u vidu knjige/udzbenika i koje je namenjeno naucnoj svrsi ili edukaciji, ali ne moze se koristiti bez nadokanade (kupovine, iste) i svako kopiranje, umnozavanje ili distribucija istog je zabranjeno osim od strane ovlascenih prodavaca.
da ne nabrajam sad svaku od pomenutih podela.
Kod tebe, ti bi da sve svedes u jednu grupu, da izvrsisi generalizaciju i da to bude slobodno, besplatno i dostupno svakom. Ja mislim da to nije dobro iz vise razloga
Mozda znas sta je Academia.edu, ali ko ne zna da objasnim, to je mreza na kojoj se seruju/dele naucni radovi iz celog sveta, medjutim nije slobodna i otvoren, potrebna je registracija i teoretski registracija nije moguca za nekog ko nije iz akademski/obrazovnih institucija ili ko nije samostalni istrazivac ili naucnik/istrazivac. Jesta besplatno, ali nije namenjeno svima i ne moze se koristiti za komercijalnu upotrebu.
Primer koji si naveo za Microsoft nisi bas lepo opisao do kraja.
Microsoft jeste promenio poslovnu politiku i sad nudi besplatan OS, medjutim to dodje vise kao privid, jer je svima jasno da OS vise i nije nesto na cemu se mora zaraditi mnogo, programi/aplikacije i ostali servisi su nesto sto ce kasnije praviti mnogo vise para. Dalje sad je hardver jeftin ( za proizvesti) aplikacije i poslovanje se seli na telefone, Pad-ove, Cloud. OS u svemu tome igra sekundarnu ulogu.
prvo treba da napravimo razliku uzmedju :
naucnog rada/dela namenjenog za naucne svrhe,
naucnog dela/rada za licnu upotrebu,
naucnog dela/rada za komercijalnu upotrebu
autorskog dela koje nije naucnog karaktera namenjenog za licnu upotrebu
autorskog dela koje nije naucnog kraktera namenjeno za komercijalnu upotrebu
Komercijalnog dela/rada koji je namenjen za naucne svrhe
komercijalnog dela/rada za licnu upotrebu
komercijalnog dela/rada za komercijalnu upotrebu.
Za svaku grupu dela postoje zasebni motivi stvaranja i uslovi koriscenja. Ovo je veoma vazno kad razgovaramo jer od ovoga zavise i uslovi pod kojima se neko delo moze koristiti ili distrubuirati.
Recimo:
neko je napisao naucni rad koji sluzi da bi pokazao svoje znanje i opravdao svoje zvanje ili titulu, namenjeno je samo za tu namenu ili ga moze neko procitati pa ako mi taj rad da neku ideju, onda dobro, ali ne moze koristiti delove og rada ako svoje i ne moze ih koristiti u svom radu bez da navede izvor odakle je taj deo teksta preuzet. Medjutim, taj rad nije namenjen za komercijalnu upotrebu ili dalju distribuciju uz nadoknadu.
Dalje, neko napise naucan rad/ delo koje je u vidu knjige/udzbenika i koje je namenjeno naucnoj svrsi ili edukaciji, ali ne moze se koristiti bez nadokanade (kupovine, iste) i svako kopiranje, umnozavanje ili distribucija istog je zabranjeno osim od strane ovlascenih prodavaca.
da ne nabrajam sad svaku od pomenutih podela.
Kod tebe, ti bi da sve svedes u jednu grupu, da izvrsisi generalizaciju i da to bude slobodno, besplatno i dostupno svakom. Ja mislim da to nije dobro iz vise razloga
Mozda znas sta je Academia.edu, ali ko ne zna da objasnim, to je mreza na kojoj se seruju/dele naucni radovi iz celog sveta, medjutim nije slobodna i otvoren, potrebna je registracija i teoretski registracija nije moguca za nekog ko nije iz akademski/obrazovnih institucija ili ko nije samostalni istrazivac ili naucnik/istrazivac. Jesta besplatno, ali nije namenjeno svima i ne moze se koristiti za komercijalnu upotrebu.
Primer koji si naveo za Microsoft nisi bas lepo opisao do kraja.
Microsoft jeste promenio poslovnu politiku i sad nudi besplatan OS, medjutim to dodje vise kao privid, jer je svima jasno da OS vise i nije nesto na cemu se mora zaraditi mnogo, programi/aplikacije i ostali servisi su nesto sto ce kasnije praviti mnogo vise para. Dalje sad je hardver jeftin ( za proizvesti) aplikacije i poslovanje se seli na telefone, Pad-ove, Cloud. OS u svemu tome igra sekundarnu ulogu.
Svak čast odveli ste temu u Marijanski rov :).
Nego da se vartimo dali je Dino plagijator ili ne? Po meni definitivno. Bez obzira što postoji gomila manje kavalitetnih "autora" koji nisu napisali ni jednu pesmu.
To ne daje pravo dotičnom da uzima tudje pesme, malo ih izmeni, ubaci svoj tekst i prisvoji.
Najmanje što može da se uradi je da se navede da je pesma uradjena po uzoru na drugo. A ne da mi sami prepoznajemo i da posle vrednoost izvodjača pada u našim očima.
Nego da se vartimo dali je Dino plagijator ili ne? Po meni definitivno. Bez obzira što postoji gomila manje kavalitetnih "autora" koji nisu napisali ni jednu pesmu.
To ne daje pravo dotičnom da uzima tudje pesme, malo ih izmeni, ubaci svoj tekst i prisvoji.
Najmanje što može da se uradi je da se navede da je pesma uradjena po uzoru na drugo. A ne da mi sami prepoznajemo i da posle vrednoost izvodjača pada u našim očima.
> Najmanje što može da se uradi je da se navede da je pesma uradjena po uzoru na drugo.
Da li je iko igde pokazao da je Dino Merlin propustio da navede originalog autora muzike? Ima li neko omot te ploče? Na njemu mora stajati izjava o autorskim pravima i moraju biti navedeni svi autori.
Da li je iko igde pokazao da je Dino Merlin propustio da navede originalog autora muzike? Ima li neko omot te ploče? Na njemu mora stajati izjava o autorskim pravima i moraju biti navedeni svi autori.
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
izmenjeno 1 put, poslednji put dusanboss 01.11.2015. u 10:06
Izmene poruke
- dusanboss01.11.2015. u 10:06zapis iz teksta poruke
Izvinjavam se u napred ukoliko jeste. Ja napao čoveka bez provere. Ali opet mislim da to nije dovoljno. Realno ko danas čita omote? Većina albuma ni nema omot više a, ni mediji tipa CD, ploča ,kaseta. Trebalo bi u nazivu pesme da stoji da je obrada.
Inače slušajući pesme pomenutog autora nisam nikad čuo da se radi o obradi. Jeste Dino dosta izmenio pesmu i ubaci svoj šmek opet ne dovolno da bi se rklo da je pesma njegova.
sad kad sma se setio kasete hvata me nostalgija za vremenom kada sam sa radia snimao uglavnom manji deo pesme (nikad ne stigneš celu pesmu da snimiš) koju volim pa premotavao i slušao više puta.
Danas kada je sve na par klika dostupno nekako nema više tu čar.
Stariji od mene pamte i vreme kad se ploče kupovale. Tad je verujem tek bilo zanimljvo slušati muziku. Kupi se pluča i to ti je što ti je,nema presnimavanja.
Dali ste primetili kako kvalitet muzike pada poporcionalno sa porastom dostupnosti iste?
Inače slušajući pesme pomenutog autora nisam nikad čuo da se radi o obradi. Jeste Dino dosta izmenio pesmu i ubaci svoj šmek opet ne dovolno da bi se rklo da je pesma njegova.
sad kad sma se setio kasete hvata me nostalgija za vremenom kada sam sa radia snimao uglavnom manji deo pesme (nikad ne stigneš celu pesmu da snimiš) koju volim pa premotavao i slušao više puta.
Danas kada je sve na par klika dostupno nekako nema više tu čar.
Stariji od mene pamte i vreme kad se ploče kupovale. Tad je verujem tek bilo zanimljvo slušati muziku. Kupi se pluča i to ti je što ti je,nema presnimavanja.
Dali ste primetili kako kvalitet muzike pada poporcionalno sa porastom dostupnosti iste?
Par primera: Aca Lukas - Suncokreti je rip-off od Antonisa Remosa - Dikopo Fili, ista pesma, isti ritam, ista melodija a nigde nije navedeno da je Aca "pozajmio". Dakle, krađa. Izvinjavam se ako je napisao, ali nisam video nigde.
Alogia - Secanje Na Slike Iz Sna je pesma sa njihovog prvog albuma ali je označena kao obrada neke pesme od Pretty Maids. Pozajmljeno jeste ali nije krađa jer su momci pošteno naznačili kako jeste.
Po nekom zakonu čitao sam da se obrade tretiraju kao sopstvena muzička dela ako su naznačena kao obrade, tj da se zakonski tako tretiraju.
Alogia - Secanje Na Slike Iz Sna je pesma sa njihovog prvog albuma ali je označena kao obrada neke pesme od Pretty Maids. Pozajmljeno jeste ali nije krađa jer su momci pošteno naznačili kako jeste.
Po nekom zakonu čitao sam da se obrade tretiraju kao sopstvena muzička dela ako su naznačena kao obrade, tj da se zakonski tako tretiraju.
Potpis
Da je praistorijski Bil Gejts pronasao vatru sigurno bi nam naplacivao po upaljenoj
grancici
uz sve vrste paketa: uzarak, plamicak, buktinja i sl:)
-----------------------------------------------------
Duct tape is like the force. It has a light side, a dark side, and it holds the universe
together....
grancici
uz sve vrste paketa: uzarak, plamicak, buktinja i sl:)
-----------------------------------------------------
Duct tape is like the force. It has a light side, a dark side, and it holds the universe
together....
Po mnogima Goran Bregović je no1 po obradama (da ne kažem krađama) tuđih kompozicija:
BIJELO DUGME – BLUZ ZA MOJU BIVŠU DRAGU (1974) - LED ZEPPELIN – SINCE I’VE BEEN LOVING YOU (1970)
BIJELO DUGME – ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU (1975) - ARGENT – I AM THE DANCE OF AGES (1972)
BIJELO DUGME – PLJUNI I ZAPJEVAJ, MOJA JUGOSLAVIJO (1986) - PHENOMENA – DANCE WITH THE DEVIL (1985)
BIJELO DUGME – HAJDEMO U PLANINE (1986) - OLGA JANČEVECKA – HOROŠ MALJČIK
BIJELO DUGME - SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM - ALICE COOPER - STEVEN
BIJELO DUGME - NIŠTA MUDRO - LEO SAYER - LONG TALL GLASSES
Kayah & Goran Bregovic Śpij kochany, śpij - Rachid Taha - Ya Rayah...
Sa "opusom" Bregovića ovaj post bi bio na par strana!
BIJELO DUGME – BLUZ ZA MOJU BIVŠU DRAGU (1974) - LED ZEPPELIN – SINCE I’VE BEEN LOVING YOU (1970)
BIJELO DUGME – ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU (1975) - ARGENT – I AM THE DANCE OF AGES (1972)
BIJELO DUGME – PLJUNI I ZAPJEVAJ, MOJA JUGOSLAVIJO (1986) - PHENOMENA – DANCE WITH THE DEVIL (1985)
BIJELO DUGME – HAJDEMO U PLANINE (1986) - OLGA JANČEVECKA – HOROŠ MALJČIK
BIJELO DUGME - SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM - ALICE COOPER - STEVEN
BIJELO DUGME - NIŠTA MUDRO - LEO SAYER - LONG TALL GLASSES
Kayah & Goran Bregovic Śpij kochany, śpij - Rachid Taha - Ya Rayah...
Sa "opusom" Bregovića ovaj post bi bio na par strana!
Citat:
dusanboss
sad kad sma se setio kasete hvata me nostalgija za vremenom kada sam sa radia snimao uglavnom manji deo pesme (nikad ne stigneš celu pesmu da snimiš) koju volim pa premotavao i slušao više puta.
Danas kada je sve na par klika dostupno nekako nema više tu čar.
sad kad sma se setio kasete hvata me nostalgija za vremenom kada sam sa radia snimao uglavnom manji deo pesme (nikad ne stigneš celu pesmu da snimiš) koju volim pa premotavao i slušao više puta.
Danas kada je sve na par klika dostupno nekako nema više tu čar.
Sto, vise volis los kvalitet zvuka, nego dobar?
Citat:
dusanboss:
Dali ste primetili kako kvalitet muzike pada poporcionalno sa porastom dostupnosti iste?
Dali ste primetili kako kvalitet muzike pada poporcionalno sa porastom dostupnosti iste?
Nisam primetio.
Oduvek je bilo i lose i dobre muzike.
Starija losa se izgubila, opstala je samo dobra.
Tako ce biti i u buducnosti.
Ona koja je danas losa, nece se slusati, ona koja je danas dobra, slusace se itd...
Citat:
Sto, vise volis los kvalitet zvuka, nego dobar?
Ne nego je sladje nešto do čega deže dolaziš. A ima nečega i u zvuku. Prebacivanjem iz analognog u digtalni format se deo gubi. Mada ljudsko uho ne može svesno da detktuje tu razliku deo se ipak izgubi digitalizacijom.
Opada kvalitet muzke sigurno. Ima toga da iz prošlih decenija ostane samo dobra muzika pa mislimo da je ranije bilo bolje. Ipak kvalitet ove i predhodne decenije je sigurno pao pojavom mp3 formata.
Slušao sam producene koji pričaju kako su ranije mogli da finansiraju projkte za koje znaju da su kavalitetni ali, nisu sigurni da će doneti novac. Dok danas pošto su prihodi od prodaje albuma drastično pali moraju da guraju samo komercijalu.
Šta se to gubi tokom prebacivanja iz analognog u digitalni format? Čak i šuštanje možeš da zadržiš ako ti to budi emocije.
Citat:
dusanboss: Prebacivanjem iz analognog u digtalni format se deo gubi. Mada ljudsko uho ne može svesno da detktuje tu razliku deo se ipak izgubi digitalizacijom.
Opada kvalitet muzke sigurno. Ima toga da iz prošlih decenija ostane samo dobra muzika pa mislimo da je ranije bilo bolje. Ipak kvalitet ove i predhodne decenije je sigurno pao pojavom mp3 formata.
Opada kvalitet muzke sigurno. Ima toga da iz prošlih decenija ostane samo dobra muzika pa mislimo da je ranije bilo bolje. Ipak kvalitet ove i predhodne decenije je sigurno pao pojavom mp3 formata.
Sve ovo nema veze sa temom a to su plagijati. Kvalitet zvuka nije predmet teme!
Uzgred, umesto mp3 koristi FLAC format za kvalitetan zvuk kao i kvalitetnu zvučnu kartu.
@dusanboss, ako si bas zabrinut, mozes da digitalizukes muziku u 32 bitni format. Rezolucija toga ti je dovoljna da kodira i veliki prasak a kvantizacioni korak je za vise redova velicine finiji od bilo kakve analogne opreme.
Potpis
DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
Samo kažem da se deo signala gubi prilikom pretvaranja analognog u digitalni. Ne bih mogao da uočim razliku ni pri manjim rezolucijama a, komoli pri nekoj ultra HD.
Digtalni signal sa druge strane ima gomilu prednosti.
Digtalni signal sa druge strane ima gomilu prednosti.
Mnogo više se gubi prilikom kopiranja sa analognog nosača zvuka na drugi analogni medijum. Posle dovoljnog broja kopiranja dobijaš novo originalno autorsko delo. Digitalizacija je zaustavila evolutivni proces razvoja analognog zvuka!
Sve sto digitalne tvorevine budu dostupnije, putem interneta. Bilo da se radi o muzici ili programu. To ce autorska prava biti znacajnija ali i slobodnija. Ne mozes da se drzis nekog zakona kao pijan plota, ako praksa pokazuje drugacije, kad tad taj balans ce se uspostaviti. Youtube je pokusao sa svojim video sadrzajem, da cepi zastitu i zabrani šerovanje putem mreze i nije uspeo. Posto muzika sluzi da bi se slusala, ne bitno je da li je u materijalnom obliku ili u obliku samo koda. Po zakonu, kad god šerujete muziku sa jutjuba na fejs, vi krsite autorska prava. ali ko te pita. Odavno se preslo na druge metode zarade. Kao sto su koncerti, uzivo muzika, tezge, rijaliti šou-i, humanitarni rad, medijsko eksponiranje a sve zarad stvaranja brenda ili personality institucije. Kao sto je recimo vlado georgiev. Lupam, bilo koji primer. Ili saša kovacevic. Svako moze da kopira tu muziku na svoj hard disk. ali zasto bih? odslusas muziku, pregledas spot i to je to. Javno dobro. Digitalne tvorevine (sve) polako prelaze u javno dobro, jer su deo svakodnevnog zivota i komunikacija.
Jezim se pomisli da neko hoce da izjednaci pirate sa pijace koji igrice prodaju na cd i torrentima. Ne mozes da primenjujes zakone na nesto sto postoji samo u digitalnom obliku a nema nosaca zvuka.
Jedno hipoteticko pitanje. Ako vas neko prati na ulici, zabrinucete se, prijaviti policiji, recimo. Ako vas neko zaprati na tviteru, sta ce te raditi? Pa nista, draGO VAM JE. Jer je to intelektualna razmena dobara. Da li stavovi ili vicevi ili muzika. Da li svoj ili tudj rad. sve jedno je. Komunikacija tece. A dusebriznici ce i dalje da se cupaju za kosu, ali to je jedino sto moze da urade.
Jezim se pomisli da neko hoce da izjednaci pirate sa pijace koji igrice prodaju na cd i torrentima. Ne mozes da primenjujes zakone na nesto sto postoji samo u digitalnom obliku a nema nosaca zvuka.
Jedno hipoteticko pitanje. Ako vas neko prati na ulici, zabrinucete se, prijaviti policiji, recimo. Ako vas neko zaprati na tviteru, sta ce te raditi? Pa nista, draGO VAM JE. Jer je to intelektualna razmena dobara. Da li stavovi ili vicevi ili muzika. Da li svoj ili tudj rad. sve jedno je. Komunikacija tece. A dusebriznici ce i dalje da se cupaju za kosu, ali to je jedino sto moze da urade.
Da li je zabrana kopiranja moguca,DA.Ukune se REC na uredjajima,starim ili novim nije ni bitno.
Da li je zabrana moguca sto se tice autorskih dela,NE.Zakoni su cudo,posebno tvorci istog.
Da li je zabrana moguca sto se tice autorskih dela,NE.Zakoni su cudo,posebno tvorci istog.
Potpis
"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"
Citat:
Lavlja_Jazbina: Da li je zabrana kopiranja moguca,DA.Ukune se REC na uredjajima,starim ili novim nije ni bitno.
To je samo stvar rezije i po meni samo na bazi teorije, jer je nemoguce naterati proizvodjace da prave takve uredjaje, jer ta zabrana mora biti hardverska, a ako je samo softverska onda se moze i zaobici. Samo se pitam zasto mikroelektronika i nanoelektronika sve svise napreduju pa se prave ssd diskovi ili neki buduci sa po stotina terabajta. Sta staviti na te diskove ako bude sve zabranjeno.
Citat:
Sta staviti na te diskove ako bude sve zabranjeno.
Fotografije u RAW formatu,video materijal sa proslava,skladistenje podataka neke firme.
Terabajte bez nekog obrazlozenja fizickom licu treba ograniciti.
Potpis
"Narod koji ne poštuje žrtve svojih predaka osuđen je na ponovno stradanje"
Citat:
crvenitornado:
Sve sto digitalne tvorevine budu dostupnije, putem interneta. Bilo da se radi o muzici ili programu. To ce autorska prava biti znacajnija ali i slobodnija. Ne mozes da se drzis nekog zakona kao pijan plota, ako praksa pokazuje drugacije, kad tad taj balans ce se uspostaviti. Youtube je pokusao sa svojim video sadrzajem, da cepi zastitu i zabrani šerovanje putem mreze i nije uspeo. Posto muzika sluzi da bi se slusala, ne bitno je da li je u materijalnom obliku ili u obliku samo koda. Po zakonu, kad god šerujete muziku sa jutjuba na fejs, vi krsite autorska prava. ali ko te pita. Odavno se preslo na druge metode zarade. Kao sto su koncerti, uzivo muzika, tezge, rijaliti šou-i, humanitarni rad, medijsko eksponiranje a sve zarad stvaranja brenda ili personality institucije. Kao sto je recimo vlado georgiev. Lupam, bilo koji primer. Ili saša kovacevic. Svako moze da kopira tu muziku na svoj hard disk. ali zasto bih? odslusas muziku, pregledas spot i to je to. Javno dobro. Digitalne tvorevine (sve) polako prelaze u javno dobro, jer su deo svakodnevnog zivota i komunikacija.
Jezim se pomisli da neko hoce da izjednaci pirate sa pijace koji igrice prodaju na cd i torrentima. Ne mozes da primenjujes zakone na nesto sto postoji samo u digitalnom obliku a nema nosaca zvuka.
Jedno hipoteticko pitanje. Ako vas neko prati na ulici, zabrinucete se, prijaviti policiji, recimo. Ako vas neko zaprati na tviteru, sta ce te raditi? Pa nista, draGO VAM JE. Jer je to intelektualna razmena dobara. Da li stavovi ili vicevi ili muzika. Da li svoj ili tudj rad. sve jedno je. Komunikacija tece. A dusebriznici ce i dalje da se cupaju za kosu, ali to je jedino sto moze da urade.
Sve sto digitalne tvorevine budu dostupnije, putem interneta. Bilo da se radi o muzici ili programu. To ce autorska prava biti znacajnija ali i slobodnija. Ne mozes da se drzis nekog zakona kao pijan plota, ako praksa pokazuje drugacije, kad tad taj balans ce se uspostaviti. Youtube je pokusao sa svojim video sadrzajem, da cepi zastitu i zabrani šerovanje putem mreze i nije uspeo. Posto muzika sluzi da bi se slusala, ne bitno je da li je u materijalnom obliku ili u obliku samo koda. Po zakonu, kad god šerujete muziku sa jutjuba na fejs, vi krsite autorska prava. ali ko te pita. Odavno se preslo na druge metode zarade. Kao sto su koncerti, uzivo muzika, tezge, rijaliti šou-i, humanitarni rad, medijsko eksponiranje a sve zarad stvaranja brenda ili personality institucije. Kao sto je recimo vlado georgiev. Lupam, bilo koji primer. Ili saša kovacevic. Svako moze da kopira tu muziku na svoj hard disk. ali zasto bih? odslusas muziku, pregledas spot i to je to. Javno dobro. Digitalne tvorevine (sve) polako prelaze u javno dobro, jer su deo svakodnevnog zivota i komunikacija.
Jezim se pomisli da neko hoce da izjednaci pirate sa pijace koji igrice prodaju na cd i torrentima. Ne mozes da primenjujes zakone na nesto sto postoji samo u digitalnom obliku a nema nosaca zvuka.
Jedno hipoteticko pitanje. Ako vas neko prati na ulici, zabrinucete se, prijaviti policiji, recimo. Ako vas neko zaprati na tviteru, sta ce te raditi? Pa nista, draGO VAM JE. Jer je to intelektualna razmena dobara. Da li stavovi ili vicevi ili muzika. Da li svoj ili tudj rad. sve jedno je. Komunikacija tece. A dusebriznici ce i dalje da se cupaju za kosu, ali to je jedino sto moze da urade.
Stalno mesas zabe i babe, autorsko pravo ne znaci da niko ne sme da kopira nesto (necije delo) vec znaci da ne moze (ne sme) kopirati bez dozvole i bez nadoknade.
Ako ja svojom voljom nesto objavim i naglasim da je to delo za javnu upotrebu bez prava da se komercijalno koristi, onda mi niko nista ne duguje ako moje delo koristi za svoje potrebe i ako upotrebom tog dela ne ostvaruje komercijalnu dobit.
YouTube moze resiti problem i resice ga uskoro, jednostavno treba uraditi analizu da li se vise isplati ovako ili treba "zaostriti" koriscenje servisa. Takodje i sama provera ili uvodjenje provere kosta i treba vreme da se implementira.
Evo recimo da se uvede placanje za koriscenje YouTube-a. Svako ce morati da napravi ispravnu registraciju i da izvsi uredno placanje, samim cinom placanja (makar i u iznosu od 1 US$), vrsi se identifikacija osobe.
Ako sad osoba X izvrsi objavljivanje necega sto predstavlja povredu autorskih prava osteceni ce veoma brzo utvrditi identitet osobe koja krsi necije pravo i imace osnove za preduzimanje potrebnih radnji. Ako nema drugih mogucnosti moze se zatraziti zabrana koriscenja servisa.
Evo da ti objasnim kako to ide u praksi:
ja prodajem odredjenu vrstu usluga koje predstavljaju moje autorsko delo, prodajem ih preko interneta i postoji mogucnost da mi neko "krade" proizvod.
Ja sam uveo PayPal kao jedini nacin placanja. Na PayPal jedna osoba moze imati samo jedan racun, kad ja kod nekog korisnika primeti odstupanje od dogovorenih uslova ja mu blokiram pruzanje usluge i vise ne radim/saradjujem sa njim/njom.
Primenis istu praksu na YouTube i u velikom broju reduciras ilegalnu distribuciju necijih autorskih dela.
U drugom stepenu osiguranja uvedes identifikaciju i verifikaciju kao sto postoji na Elance. Kad se poveze identifikacija po kartici kojom je placen servis i kasnije se to poveze i potvrdi verifikacijom identiteta fizickim prepoznavanjem (kao na Elance), mogucnos piraterije se svodi na minimum.
To je 1012 borba sa vetrenjacama, i ako nisi predstavnik youtuba facebooka ne znam zasto bi se ti zalagao za tako nesto. Sto se tice placanja, ne bi trebalo da se to ikada dogodi, jer obican korisnik ce reci ja placam provajderu, on posle nek se zeza sa tim, verovatno ce postojati neka taksa, ali svesti ceo proces na korisnik-web sajt to je suludo. A na neki nacin i dobro jer ce izaci na videlo besplatni web sajtovi, a samim tim ce i zajednica biti sloznija za to free resenje.