Grejanje na pelet

Povezivanje hidraulične skretnice i razdelnika (google)


_{[Ovu poruku je menjao Vidic Miroslav dana 04.02.2017. u 02:12 GMT+1]}

@deki43210, @srkson
Trokraki mešni ventili posle razdelnika i pre pumpi (tamo gde treba kontrola polazne vode). Četvorokraki ventil ne ide kad postoji razdelnik.

Da nije greska na skici, na slici je sve ok,ali kod skice potisna linija iz HS ide u povratni vod razdelinka?

Deki. Ako se odlučite da ugradite kotlovsku pumpu treba postaviti hidrauličnu skretnicu a skica pokazuje kako sve to treba složiti a vi ćete naravno okrenuti vodove kako to vaš slučaj nalaže. Po pravilu jedna pumpa kontroliše jedan mešni ventil. Najčešća greška je kada se povežu dve pumpe na četvorokraki ventil bez hidraulučne separacije. Ako je sistem bez kotlovske pumpe, veza izmedju četvorokrakog ventila i kotla mora biti što kraća i većeg prečnika 5/4" ili veći.

Ubacivanje pumpe presecanjem cevi izmedju kotla i mešnog ventila dobijamo dve redno povezane pumpe koje rade odvojeno samo kada je mešni ventil zatvoren.
Umesto toga bolje je napravti paralelnu vezu.
Pošto ne znam da crtam evo još jedna skica sa interneta. Može poslužiti kao ideja.

_{[Ovu poruku je menjao Vidic Miroslav dana 04.02.2017. u 14:13 GMT+1]}

@zmajdin Cenim vašu skromnost i poštujem to što ne koristite forum za reklamu svojih proizvoda. Ipak dobro bilo znati kako se PltGrnk ponaša na ovim malo višim temperaturama. Ferroli ima problem sa modulacijom odnosno radom na maloj snazi. Takodje me interesuje može li se ugraditi na vrata sa otvorom od 140 mm i rasporedom šrafova za Sun P7.

Molim vas ako neko zna koja je kalorijska vrednost kukuruza? Razmisljam da pomesam kukuruz sa peletom, pa da probam tako. Recimo u odnosu 1:3 u korist peleta. Da li ce to da smeta kotlu i odzaku?

Potpis

Novi Sad,Kac
Kotao:Viadrus U22S(30KW)
Gorionik:B-Max Home 10-30KW
AT Centrometal 2xCAS 801
Razdelnik 3 kruga grejanja+TPV
Pumpa u kotl. krugu:Wilo Star RS 32/6
Pumpe u rad. krugu: 3xWilo Stratos Pico 30/1-6
Mesni i aut. u kotl. krugu:ESBE VRG 131+ESBE CRA 111
Mesni i aut. u rad. krugu:3xESBE VRG 131+ESBE CRC 141
Armatura i cevi:5/4 i Cu fi35
Radijatori:Faral Alba H500-190 reb+termoglave

Najmanji plamen je negde oko 2 - 3 kW.

Staje pasent.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Kalorijska vrednost kukuruza iznosi 16,200 kJ/kg ukoliko je kukuruz osušen do 15% sadržaja vlage, ali zavisi i od čistoće kukuruza (da li je čisto zrno ili ima primesa, koje naravno treba odstraniti).

Shelled corn.....7,000 BTU/lb (16,200 kJ/kg) at 15% moisture content
Straw......6,550 BTU/lb (15,200 kJ/kg) air dried
Corn stover.......7,540 BTU/lb (17,400 kJ/kg) air dried
Wood......8,000 BTU/lb (18,500 kJ/kg) air dried
Premium wood pellets.......9,000 BTU/lb (20,800 kJ/kg) kiln dried

Ima detaljno na donjem linku:

http://www.omafra.gov.on.ca/english/engineer/facts/11-021.htm

Savetuju da se obavezno proveri sa proizvođačem kotla da li može da podnese kukuruz kao gorivo, jer razvija više temperature od drvenog peleta pa bi mogao da dovede do oštećenja na kotlu ukoliko je predviđen isključivo za drveni pelet.

"Corn tends to burn hotter than wood pellets and can cause damage to a stove designed to burn only wood pellets. If the stove has been tested and certified to burn a variety of pelleted fuel materials in addition to corn, then it is possible."

Za kombinovane kotlove (drvo i ugalj), verujem da ne bi trebalo da bude problema...ali ako je kukuruz zaprljan, može da dovede do problema sa dozatorom (piše na gornjem linku).

Da li to znaci da je kalorijska vrednost kukuruza slicna kao i peleta? Nisam bas najbolje razumeo sve ovo. Nafta je 11,3 KW/litru, gas je 9,3KW/kubiku, pelet je 4,7KW/Kg, ispade da je kukuruz 4,3KW/Kg...ili ja gresim??? Pitam jer iskustvo jednog clana foruma govori da kukuruz u smesi sa peletom mnooogo brze i bolje zagreva sistem, a potrosnja tri puta manja!!!

Potpis

Novi Sad,Kac
Kotao:Viadrus U22S(30KW)
Gorionik:B-Max Home 10-30KW
AT Centrometal 2xCAS 801
Razdelnik 3 kruga grejanja+TPV
Pumpa u kotl. krugu:Wilo Star RS 32/6
Pumpe u rad. krugu: 3xWilo Stratos Pico 30/1-6
Mesni i aut. u kotl. krugu:ESBE VRG 131+ESBE CRA 111
Mesni i aut. u rad. krugu:3xESBE VRG 131+ESBE CRC 141
Armatura i cevi:5/4 i Cu fi35
Radijatori:Faral Alba H500-190 reb+termoglave

Mladene, konverzija je sledeća: 1 kW=1 kJ/sec

Po ovoj tabeli koju su dali, drvo sušeno na vazduhu (prevedeno u kW) ima vrednost 5.138 kW, drveni pelet premium kvaliteta 5.78 kW, dok je kukuruz 4.5 kW (čist kukuruz, sa vlagom do 15%). Skoro u rangu srpskog peleta.

Svojevremeno kad sam radio izmenjivač od 10kW trebao sam da sračunam koliki mi prečnik i kolika dužina mi treba. Grejem rezervoar od 2500l na 80*C i pitanje je koliki mi izmenjivač treba da bi dobio 40*C u kuću i to sa stalnim protokom. Angažovao sam 2 inžinjera da mi to sračunaju i rezultat je bio od 20 do 35m. Onda sam pitao još 3-4 inžinjera i svaki je sračunao drugačije. Uglavnom dužina bakarne cevi od 20 do 45m i prečnik od 18mm do 28mm.
Naravno onda sam morao sam da računam i nađem na sajtu Rehau karakteristike cevi za podno grejanje gde u drugoj koloni, 4. red odozdo piše koeficient provodljivosti 0.35 W/mK.
http://etazgrejanje.com/cms_up...log/product_files/496_cevi.pdf
Tada tražeći negde sam natrčao da je to duplo lošija provodljivost od bakarne cevi jer sam se dvoumio da li da uzmem bakarnu cev ili ovu Rehau. Zato sam za bakar uzeo k=0.7 W/mK
Odlučio sam se za Rehau jer se lako savija i napravio sam izmenjivač dužine 120m.
Rezultat je da se voda u cevi zagreva 4*C manje nego što je u akomulatoru i radilo je savršeno. Takav je i proračun bio.
A to je izgledalo ovako.

Ali tu su oba fluida voda i sa jedne i sa druge strane. Kada je vazduh sa jedne strane prenos toplote je mnooogo manji. Zato nijedan grejač nema nikakav efekat bez ventilatora koji pravi veštačku cirkulaciju.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

@Goranto

Da , to je ta formula iliti Njutnov zakon hlađenja tijela i ovako pojednostavljena ,sasvim je dovoljna za naše potrebe. Međutim ima začkoljica , λ- nije konstanta i zavisi od mnogo faktora pa i od razlika temperatura cijevi i vazduha. I sam Njutn je eksperimentom utvđivao ovaj koeficijent za razne situacije.

@tihi2

Pošto λ- nije konstanta , valjda je jasno zašto su ti svi inženjeri računali različite vrijednosti. Kad sam ja računao gubitke u mom neizolovanom prizemlju , prerovio sam literaturu sa fakulteta i našao onaj podatak od 10W/m2K ( korišten u zadacima ) za prelaz metal / vazduh i 100W/m2K za prelaz metal/voda (snaga zmije u kombinovanom bojleru ). Ove dvije vrijednosti su mi se pokazale prilično tačne u praksi za Delta T oko 50 -60 stepeni.

Potpis

Commo Compact 23 (4-18 kW) ,180m2 u 3 etaže na 870 mnv , izolacija 5cm zid ,20cm krov
VTC 512 @60C ,9 panelnih radijatora +termoglave , 2 sušača ,100L kombi bojler, T vode 65 C
Električni kotao Vaillant 18kW
Klima inverteri: MITSUBISHI MSZ-SF42VE, HITACHI RAC-DJ50

Neizolovana cev u kotlarnici je čisto bacanje energije i UVEK je treba izolovati.

Na sajtu http://www.engineeringtoolbox.com/thermal-conductivity-d_429.html
postoje podaci i za različite temerature bakra ali to je tu negde oko 400.

Našao sam nešto što bi moglo rešiti misteriju. Ispada da je za bakarnu cev od 28mm, temperaturne razlike 55*C, gubitak 10W po DUŽNOM metru...ali izolovane cevi izolacijom od 25mm.

Ima cela tabela
http://www.engineeringtoolbox....insulation-heat-loss-d_52.html

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo