Malinari na putu ka BGu

Bolje ti malo manje veruj a malo vise citaj.

Finansije firmi koje su berzi su javna stvar, a u civilizovanim zemljama i za vece privatne firme moraju dokumentuju finansije, samo treba da otvoris i... citas.

Evo ti profitne margine:

Walmart: https://ycharts.com/companies/WMT/profit_margin
Whole Foods: https://ycharts.com/companies/WFM/profit_margin
Tesco: https://ycharts.com/companies/TESO/profit_margin

Aldi i Lidl: https://www.bundesanzeiger.de, pa kucaj ime firme :)

Na kraju krajeva, imas i investicione fondove koji investiraju u sektore, pa mozes da to koristis kao indikator profita po sektoru.

E sad ako uprkos svemu tome ti i dalje mislis da se u trgovini u*eravaju od para, slobodno investiraj svoje.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Bas me zanimao tvoj odgovor. I razmisljam nesto, i mislim se... pa on je svoje misljenje verovatno zasnovao na Walmartu ( posto si ga spomenuo ) ili tako nekom lancu. Kad ne lezi vraze, ti mi linkova Walmart i to sa profitnom marginom izlistanoj na berzi. Znas kakve to ima veze sa nasim veletrgovcima? Isto ima veze koliko i vrednost njihovog berzanskog indeksa sa nasim, kao i vrednost njihovih hartija od vrednosti sa nasim, kao i pad njihovog indeksa sa nasim.. dakle... NIKAKVE! Ti se jako dobro razumes u sve to i isto tako dobro znas sta se desilo sa nasim HoV i berzom, a sta sa njihovom, pa ne znam zasto to uopste uporedjujes. Nase deonice i akcije su sa 150 necega pale na 2 ( DVA ) necega i to one koje ulaze u indeksnu korpu ( dakle, najjace ), zatim, vec po 10 godina ne ispalcuju divedende, itd. Niti mi mozemo da poredimo njihove veletrgovce, niti berze, ne mozemo nista da poredimo i to sto ti pricas, ima smisla samo u super razvijenim privredama jer da nije tako... ne bi se desilo sa svim ovim malim berzama u regionu, to sto se desilo 2008, i jos se nisu oporavile, tako da ne mozes nikako da uporedjujes neku trgovacku firmu u USA, sa nasom trgovackom firmom jer je cena hrane ISTA a ponekad cak i jeftinija u toj USA ili Nemackoj ili npr Francuskoj, ali su cene nekretnina, pa samim tim i rente tih prostora ( ili izgradnje, svejedno ), po DESET puta vise, plate po OSAM puta vise, itd... a cene proizvoda ISTE, a cak i marza tih lanaca je niza od marze koju ostvaruju nasi.

Nemoguce je da ima toliko posrednika sa malim profitnim marginama, izmedju proizvodjaca maline i trgovine, da cena poraste 20 puta. Neko uzima kajmak.

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Ovaj, po N-ti put, cena i profitne margine su razlicite stvari, ne moze se sa jednom predvideti druga ako se ne znaju troskovi poslovanja.

Mislim, sta ti vredi da kupis maline po 1 dinar i prodas ih po 1000 dinara ako je ukupna prodaja manja od troskova?

@žutokljunac,

Dao sam ti primer izuzetno efikasnih trgovinskih lanaca koji isto tako kupuju robu najjeftinije, placaju ljude minimalce i sl.

Ako mislis da su u Srbiji izmislili toplu vodu sto se toga tice, grdno se varas.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Koji bre 'troskovi poslovanja' - to je mnogo sirok pojam i ne vidim zasto nekog potrosaca odnosno dobavljaca treba da zanima ta cinjenica. Ono sto jedne i druge zanima je marza.

Evo ovde u 'regionu' imamo slucaj Ideje/Konzuma, jedne politcko-udbasko-hrvatske firme koja drzi 30% trzista bivse YU i koja je trebala da rikne jos pre N godina.

Koliko razumem njihovi 'troskovi poslovanja' sa sve dotacijama drzava regiona, kreditima koje nece nikada vratiti, privilegovanim polozajem na trzistu itd. su minus nekoliko milijardi evra.
Za to vreme gazda-udbas se baskari u svojim dvorcima - troskovi poslovanja.

Koliko njihova marza treba bude ?
Koliko sam razumeo ranije, ta marza je cesto bila +puno jer gomile dobavljaca nisu isplaceni za robu.

Troskovi poslovanja? OK, ali ti dajes profitne margine zapadnih veletrgovaca, i na osnovu toga govoris kako to nije isplativo ovde.

Trgovina nije nikakva posebna mudrost, niti tajni izraelski nuklearni projekat, pa da se puno mudruje i da postoji toliko nepoznanica, da ne bi moglo da se zakljuci da li je isplativa ili ne. U principu ti treba:

1) Prostor, dakle objekat ili lokal gde ces robu da prodajes. Kod nas je to prilicno jeftino, na Zapadu nije ni najmanje. Vecina veletrgovaca ima poslovnu politiku slicnu kao i banke, a to je da se nikada ne ulaze u filijale ( u nasem slucaju megamarkete ), tj u kupovinu poslovnog prostora, vec se on iznajmljuje. Vrlo je lako zakljuciti da je cena poslovnog prostora mnogo niza ovde nego u jednoj USA ili npr Francuskoj. To isto vazi i za zemlju, pod uslovom da se kupi zemlja i da se tu podigne neki objekat, tipa megamarketa. Dakle, na Zapadu ce ti trebati mnogo vise novca za rentanje poslovnog prostora, a ja sam ti naveo 10 puta vise, jer mislim otprilike da je takav odnos. Nebitno, uglavnom dosta uta je vise.
2) Radnici - Naveo sam da su ovde po tim megamarketima placeni po 200e, a npr na nekom Zapadu neka budu placeni 1500e.
3) Marketing - Verujem da je i to mnogo skuplje u jednoj USA, ili Nemackoj, nego kod recimo gos'n Zeljka Mitrovica ili gospodina Peconija.
4) logistika / transport /Vozni park - Uglavnom se ide na semu Miskovicevog DTS, dakle unajmljuju se vozaci sa svojim dostavnim vozilom, ili firme koje tu uslugu rade usluzno, a placeni su po predjenim kilometrima, tako da sam veletrgovac nema nista niti sa ulaganjem u vozni park, niti sa odrzavanjem istog.
5) Skladistenje robe - Slicno kao i za sam poslovni prostor, u zapadnim zemljama je neuporedivo skuplji.
6) Dopuni po zelji

Dakle, troskovi poslovanja nekog naseg veletrgovca i istog tog veletrgovca u nekoj USA, nisu nikako isti, a prodaju robu u vecini slucajeva po istim cenama. Bar vecina prehrambenih proizvoda i garderobe. Onda je potpuno logicno da neki veletrgovac u USA ima profitnu marginu od 2,65%, iz prostog razloga sto ga sve neuporedivo skuplje kosta, a cena proizvoda je ista ili slicna. Eto uzmi po toj Nemackoj u kojoj si ziveo 15 godina. Vecina stvari po tim veletrgovinama je jeftinija od istih tih stvari ovde. A tek nasi tajkuni sto vole da kupe po 10 dinara, pa da prodaju po 50.

Zar mislis da bi neki tajkun ulazio u posao da zna da ce mu na kraju svega profitna margina biti 2,65% .. ? Pa kako bi onda jedan Miskovic posle izlaska iz tog posla veletrgovca imao da kupi ribnjak od 550 hektara i jos par hiljada hektara zemlje, farme stoke, i ko zna sta sve ne, da je profitna margina kod nas i na zapadu ista. Jer novac je zaradio na trgovini, pa je tek posle otisao u poljoprivrednu proizvodnju, zar ne?



Nije, i ne mora da bude, ali moze drzava da bude na socijalnim principima. Kao jedna Francuska npr., ne mora kao Svedska, Danska ili Kanada... a to znaci da drzava ima npr. ozbiljno zdravstvo a ne da se deca lece od SMS-a i necije milosti. Eto bar to za pocetak.

Troskovi poslovanja? OK, ali ti dajes profitne margine zapadnih veletrgovaca, i na osnovu toga govoris kako to nije isplativo ovde.

Trgovina nije nikakva posebna mudrost, niti tajni izraelski nuklearni projekat, pa da se puno mudruje i da postoji toliko nepoznanica, da ne bi moglo da se zakljuci da li je isplativa ili ne. U principu ti treba:

1) Prostor, dakle objekat ili lokal gde ces robu da prodajes. Kod nas je to prilicno jeftino, na Zapadu nije ni najmanje. Vecina veletrgovaca ima poslovnu politiku slicnu kao i banke, a to je da se nikada ne ulaze u filijale ( u nasem slucaju megamarkete ), tj u kupovinu poslovnog prostora, vec se on iznajmljuje. Vrlo je lako zakljuciti da je cena poslovnog prostora mnogo niza ovde nego u jednoj USA ili npr Francuskoj. To isto vazi i za zemlju, pod uslovom da se kupi zemlja i da se tu podigne neki objekat, tipa megamarketa. Dakle, na Zapadu ce ti trebati mnogo vise novca za rentanje poslovnog prostora, a ja sam ti naveo 10 puta vise, jer mislim otprilike da je takav odnos. Nebitno, uglavnom dosta uta je vise.
2) Radnici - Naveo sam da su ovde po tim megamarketima placeni po 200e, a npr na nekom Zapadu neka budu placeni 1500e.
3) Marketing - Verujem da je i to mnogo skuplje u jednoj USA, ili Nemackoj, nego kod recimo gos'n Zeljka Mitrovica ili gospodina Peconija.
4) logistika / transport /Vozni park - Uglavnom se ide na semu Miskovicevog DTS, dakle unajmljuju se vozaci sa svojim dostavnim vozilom, ili firme koje tu uslugu rade usluzno, a placeni su po predjenim kilometrima, tako da sam veletrgovac nema nista niti sa ulaganjem u vozni park, niti sa odrzavanjem istog.
5) Skladistenje robe - Slicno kao i za sam poslovni prostor, u zapadnim zemljama je neuporedivo skuplji.
6) Dopuni po zelji

Dakle, troskovi poslovanja nekog naseg veletrgovca i istog tog veletrgovca u nekoj USA, nisu nikako isti, a prodaju robu u vecini slucajeva po istim cenama. Bar vecina prehrambenih proizvoda i garderobe. Onda je potpuno logicno da neki veletrgovac u USA ima profitnu marginu od 2,65%, iz prostog razloga sto ga sve neuporedivo skuplje kosta, a cena proizvoda je ista ili slicna. Eto uzmi po toj Nemackoj u kojoj si ziveo 15 godina. Vecina stvari po tim veletrgovinama je jeftinija od istih tih stvari ovde. A tek nasi tajkuni sto vole da kupe po 10 dinara, pa da prodaju po 50.

Zar mislis da bi neki tajkun ulazio u posao da zna da ce mu na kraju svega profitna margina biti 2,65% .. ? Pa kako bi onda jedan Miskovic posle izlaska iz tog posla veletrgovca imao da kupi ribnjak od 550 hektara i jos par hiljada hektara zemlje, farme stoke, i ko zna sta sve ne, da je profitna margina kod nas i na zapadu ista. Jer novac je zaradio na trgovini, pa je tek posle otisao u poljoprivrednu proizvodnju, zar ne?



Nije, i ne mora da bude, ali moze drzava da bude na socijalnim principima. Kao jedna Francuska npr., ne mora kao Svedska, Danska ili Kanada... a to znaci da drzava ima npr. ozbiljno zdravstvo a ne da se deca lece od SMS-a i necije milosti. Eto bar to za pocetak.

I sabereš od 1. do 6. i vidiš da je prodaja za dž.
Dakle, niko tu nema nikakve troškove, samo pokupe od seljaka i - prodaju !

Eto dakle, ideje za tebe ! Najlakši način da se brzo obogatiš, i do kraja života živiš u blagostanju !

1. Jeftin prostor, mnooogo jeftin
2. Radnike takoreći ni ne plaćaš
3. Marketing. To je lako, samo treba Ž.M. da ti bude ortak
4. Ništa ne plaćaš, angažuješ druge da voze za tebe
5. Skladišta su u Srbiji dž.
6. Dopuniš po želji.

Žutokljunac, šta čekaš ?! Milioni leže i samo čekaju da pokupiš !

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Vrlo rado bih usao u takav biznis iako je konkurencija mnogo veca nego na pocetku kada su ulazili veliki i zauzimali trziste. Jos radje bih uradio ono sto je uradio Ventura, kupio 500h zemlje. Bog da me vidi.

Evo primer jednog bracnog para koji prodaje na pijaci Bubanj Potok. Oni su iz Srbije iz nekog pogranicnog malog mesta i prodaju madjarske prehrambene proizvode na pijaci, svake subote, vec godinama unazad. Oni naime, svaki dan putuju iz svog malog mesta u Srbiji, do Segedina i kupuju prehrambene proizvode... od sireva kackavalja, cokolada, nes kafa, praska za ves... ma sve zivo. Na to ne placaju porez i carinu jer imas pravo da dnevno uneses valjda 190 evra po osobi, tako nesto, ne drzi me za rec. Znam da roba treba da bude razlicita, mada verujem da su se oni davno usemili sa carinicima i da prenose u kombiju, a ne da putuju svaki dan automobilom i prenose. Tamo kupuju regularno robu po madjarskim megamarketima. Prenose je u Srbiju, i jednom sedmicno, tj, svake subote, natovare robu u kombi i dovezu je na Buban Potok ( subotom, jer je nedeljom auto pijaca ). Ti ih ceo Bubanj zna i svi kupuju od njih, tako da je vec od ranog jutra, ispred njih dvoje guzva, tako da oni tek slazu robu, a ljudi vec uzimaju. Prodaju po cenama ISTIM kao u madjarskim veletrgovinama. Dakle, ako je sir tamo 4 evra kilo u forintama, oni ga ovde isto prodaju po 4 evra kilo u dinarima. Zarada im je na povratu madjarskog poreza. PDV kod Madjara se naziva AFA i poreska stopa je 27%, sada ne znam tacno za koju hranu je nizi, mislim za mleko, hleb i slicne osnovne namernice. Kada vracaju AFA-u, naravno ne dobija se 27%, vec nekih 17%. Medjutim, u kombi natovare oko 7000E ( sto hrane, sto rane kucne hemije ), prodaju za izmedju 5 i 6 hiljada po suboti. Kada vrate porez ostaje je im da su dobri oko 800E po pijaci. Rashodi su im gorivo, putarine, i zakup 4 kocke na pijaci ( 200e mesecno, kocka je 50e ). Sve u svemu su dobri oko 2500e mesecno, sto je jako pristojan novac, tj. i vise nego pristojan.

U principu, hrana je jako siguran posao, a da je i jako unosan, evo ti tekst iz Blica iz 2014. godine: http://www.blic.rs/vesti/tema-...to-skupo-placamo-hranu/3g5sh9p

Ja sam tako kupio tv i fotoaparat ( preneseno iz Madjarske pa onda povrat pdv . .. . . . . . ) i mislio sam da se radi samo tehnicka roba , kad ono moze i hrana ?

Potpis

Buraz , ajmo u kafanu
Čekaj Buraz da pitam ženu
Posle 5 min . . .
Ma ko joj jebe mater IDI TI !

Ma pusti Venturu, 500ha oranice, to su gluposti.

- Sve si lepo objasnio: seljaci, proizvođači (a sa njima i Ventura) su u podređenom položaju. Malinari pre svega.
- Lepo i taksativno si obrazložio, sasvim argumentovano, da je trgovina (veletrgovina a sa njom i malotrgovina) biznis sa 500% marže, bez ikakvih ulaganja i troškova !

Šta čekaš, što se nećkaš !? Samo treba angažovati nekog da vozi, a ti prodaš sa 500% marže. Prosta trgovina, ne treba tu viša matematika !

Kreni u biznis, mi ćemo te kuražit !

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

@Java - ne znam sta hoces da dokazes, svako ko bi hteo da pokrene bilo kakav biznis vezan za hranu (bilo posredovanje, bilo proizvodnja), bio bi u istom polozaju u kom se nalaze proizvodjaci, jer bi morao da se krlja sa posrednicima koji su 1000 puta veci od njega...

Ma ništa. Hoću da "dokažem" onima koji to ne shvataju, da je trgovina veoma skup biznis, sa mnooooogo ulaganja, i sa veoma dugim periodom povraćaja uloženog kapitala. Uz veliku konkurenciju.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

To je pojava davno primecena i opisana recima "da komsiji crkne krava". To sto neko vozi Golf II iz '86 ili ne moze da priusti cak ni to cini moj realno krs iz 2001. relativno skupocenom limuzinom i relativno povecava moj zivotni uspeh.

Djoko, koji si ti car...

Nego, daj da konstatujemo neke cinjenice:

1) U Srbiji u brdskim ruralnim predelima zivi red velicine milion ljudi. Od toga 1 promil jesu ili imaju neke sanse da postanu "profesionalci" koji mogu da organizuju ozbiljniju proizvodnju i da nabave skupu emhanizaciju, berace, hladnjace i slicno. Ali zasto govoriti o njima, daj da diskutujemo o ostalih 99,9% - to su u proseku ljudi stari 50 godina, neobrazovani, koji zive ispod granice siromastva, bez vredne imovine, sa 3 hektara zemljista (sto obradivog, sto sume, planinskih pasnjaka, kamenjara i slicno).

2) Gajene voca i povrca, tj. bavljenje sirovinama generalno, nisu neki poslovi kojima bi se trebalo baviti ako nemas mogucnost da razvijes plasman do krajnjeg kupca. Posebno treba bezati od onih koje moras prodati sad i odmah, po ceni koliku god ti neko ponudi. A malina je upravo takva. Kad su orasi, lesnici pa i krompir u pitanju, tu imas par meseci na raspolaganju da razmislis sta ces, a maline moras prodati za nekoliko sati. To ce otkupljivac uvek zloupotrebiti da napravi kalkulaciju tipa "aha, beraci ga kostaju 50 din/kg, svi raniji troskovi i dosadasnji rad su u ovom trenutku irelevantni, znaci nudim mu 100 din i morace da pristane".

3) U razvijenim drzavama EU nekako ni jedno ni drugo ne predstavlja problem. Prvo, nema toliko ruralnog stanovnistva, a drugo, narocito nema tog ruralnog stanovnistva ispod granice siromastva. Drugo, otkupne cene voca su nekako vise fer, ko ce sad utvrditi kako ili zbog cega, ali u naprimer Finskoj je otkupna cena malina, jagoda i svog tog sitnog jagodicastog voca nekih 6-8 evra po kg. Tamo berac nadnicar samo za to sto ubere dobije 2-3 puta vise od poljoprivrednika u Srbiji koji ulozi u sadnice, navodnjavanje, djubriva, mehanizaciju, okopavanje, orezivanje, uspravljanje, vezivanje + branje.

Kada imamo ovo troje u vidu, mozemo diskutovati o mogucem resenju. Ja nemam pametnije resenje, osim ovoga sto se trenutno radi - sacekati 20 godina da to stanovnistvo prirodno izumre, a u medjuvremenu ako se mnogo pobune poslati nekog da se bavi nekom demagogijom, da odrzi poneki govor, obeca ponesto ali ne previse da se posle ne bi opet bunili i tako sacekati sledecu godinu. I tako for-next petlja 20 puta. Nakon toga ce se problem sam resiti.

Da sam ja jedan od tih ljudi, sigurno bih se dosetio da se bavim necim profitabilnijim - otisao bih u Beograd gde bih sakupljao stari papir po kontejnerima, prao vetrobrane po raskrsnicama ili nabavio neke stake i ugipsao ekstremitete pa prosio po ulici, prica se da je zarada od tih aktivnosti znatno veca, a rad znatno laksi. Medjutim, njima ponos i samopostovanje to ne dozvoljava, ali jbg, ne mozes ziveti dostojanstveno ako ne eliminises tu potrebu za dostojanstvom. Hmm, pa ovo zvuci suludo, da preformulisem - ne mozes ziveti sa osecajem da si proizvodjac i neko bitan za ekonomiju, a pritom imati pare za zivot dostojan coveka, opredeli se ili jedno ili drugo.

Pa pogledaj situaciju u celom svetu - medju najbogatijim ljudima, najvecim fimama na svetu naci ces trgovce hranom. Po bilo kom parametru poslovanja, mozes da ih uporedis sa naftnom industrijom, ili bankama. Napravili su kartele i kontrolisu otkupno trziste, od otkupa poljoprivrednih proizvoda do prodajne cene prema krajnjem kupcu.

Kako je moguce da trgovci kafom zgrcu milijarde svake godine, a proizvodjaci kafe u zavisnosti od roda - grcaju u kreditima i prosecna zarada im je ±2$ dnevno?

Sve to imas u Srbiji - samo u malom i recimo "na nas nacin".

O ovom problemu prica ceo svet i traze se resenja, samo kod nas ljudi govore - ko hebe proizvodjaca, njegov rizik, nek cupa sadnice, slobodno trziste i ostalo... Koje slobodno trziste pobogu, kad izvoz ili uvoz svakog proizvoda mozes da uradis u Srbiji kroz ruke 2-3 tajkuna.


P.S. Argument - pa sto ti ne krenes trgovinu kad se toliko isplati je cista glupost, zato sto TI kad krenes trgovinu, vecinu stvari nabavljas od veletrgovina koje kontrolisu trziste, i tvoju ulaznu i izlaznu cenu, kao i marginu. Ako prodajes pampers - imas 1-2-3 uvoznika koji su u kartelu, ili Nike patike - imas 1 max 2 uvoznika koji diktiraju cene, marze itd. Nema 10 dobavljaca odredjene robe koji su zdrava konkurencija jedni drugima, pa da ti kao trgovac biras sa kim ces i sta da radis... Ili ne daj boze - probaj sam da krenes uvoz bilo cega - recimo Beneton gaca i majica - pa ces videti do gde ces dogurati :D...

Nešto možeš da uvezeš, realno, koliko hoćeš, i da prodaš kome hoćeš. A nešto ne možeš. Zavisi od politike proizvođača.

Ako je Beneton imenovao ekskluzivnog i generalnog zastupnika za Balkan, firmu GG Export Import iz Tirane, na tvoj zahtvev da kupiš i uvezeš dva šlepera gaća i majica, ovi će da kažu - obrati se kompaniji GG iz Tirane. Jbg, tako je i tu ništa ne možeš.
Ali neki svetski brendovi ne posluju tako. Nemaju ekskluzivne zastupnike. Platiš, pošalju, uvezeš, isporučuješ maloprodaji po volji.

---

U svetu je oštra borba i velika konkurencija trgovinskih brendova. Slažem se da je to među najvećim biznisima uopšte, ali tvrdnja da su svi udruženi i da svi zajedno sve kontrolišu je čista teorija zavere.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Nisu oni zaradili na povratku madjarskog poreza nego tako sto nisu platili porez Srbiji.

@Java - ne - ne mozes da uvozes sta i koliko hoces i kako hoces u Srbiji :D i ne nije strani partner taj koji bira ko ce da ga zastupa na trzistu Srbije.

Recimo Nike je drzao Delta Sport - od dragog nam Miskovica. Kad je on izasao iz volje ljudima na vlasti, Nike su preuzela braca Stanojlovic, koja su izmedju ostalog poznata po tome sto su osudjeni na nekoliko godina zatvora u RS zbog utaje poreza - ali ih je pomilovao Dodik :D :D :D, odnosno isto tajkuni duboko povezani sa vlasti.

I ko jos sme da uveze Nike u Srbiju?

Ajde Java - doteraj sleper patika i probaj da ih prodas ispod cene koju su propirali "zvanicni zastupnici" :D - slobodno trziste covece :D