Zavestanje organa - misljenja

Hipotetički da... kad bi ovo bila normalna zemlja, i svet u kome živimo.

U stvarnosti, ovakvoj kakva jeste... doniranje da, tako sto to treba reći porodici, ali držati kao apsolutnu tajnu za ostatak sveta. Nikako, ali nikako, se ne prijavljivati zdravstvenom sistemu, vaditi donorsku karticu i sl. Šta više, ako budu tražili da se zvanično izjasnim sa da ili ne, moj odgovor će uvek biti apsolutno ne. Nezvanično, porodica će biti upućena, a verovatno ću i ostaviti to napismeno... kao dokaz, da želim da doniram pod uslovom da ne postoji šansa za oporavak.

Smatram da je sistem toliko truo i korumpiran, da sutra neko bukvalno može da te ubije zbog organa (ima te već ažuriranog u bazi, verovatno će postojati digitalni karton gde već piše sve sto je bitno za doniranje - urađen za vreme tvog života, kako bi se doniranje u momentu smrti obavilo što brže). Potpisivanjem takve odluke za života, smatram da sebi recimo možes da smanjiš šansu preživljavanja neke rizične operacije. U Srbiji posebno, ali i u ostatku sveta.

P.S. Krali su ljudima bebe na porođaju i prodavali ih... o čemu mi pričamo. Kakvo poverenje treba da postoji, kad je evidentno da postoje ljudi koji su spremni da plate organe, ma koliko da kostaju... a zdravstvo, kao i sve ostalo, je maksimalno korumpirano.

Pričalo se o tome... ali ne znam da li je donet zakon. Bilo bi dobro da neko potvrdi. Tada je rečeno, da ako bude donet takav zakon, svako će imati opciju da ode i preda izjavu da izričito ne želi da donira, i onda to za njega neće važiti. Ja ću sigurno predati takvu izjavu, ako do toga dođe. Valjda bi novine objavile takvu vest...

Mnogo je etičkih i medicinskih nedoumica u vezi svega ovoga. Kao što kaže dejanet, to bi čak bilo i protivustavno. Fizički i psihički integritet su nepovredivi, a moja volja se prostire i na vreme kada me ne bude bilo, tj. kada budem mrtav. Ne želim da neko nešto čačka sa mojim telom kada budem mrtav, osim ako to izričito ne dozvolim nekom, na primer bliskim osobama. Uostalom, onda ni kategorija nasledstva i nasleđivanja ne bi imala smisla. Umro si, šta nas briga kome ti ostavljaš sopstvenu imovinu. Ne želim da verujem da je takav zakon već usvojen, mada me ne bi iznenadilo da je istina. S druge strane, ni ovaj predlog da smo svi donori po defaultu nije u skladu sa ustavom. To je kao kada biste ukinuli prezumpciju nevinosti i dopustili da uvek i svuda svako može biti optužen, a onda od istog tražiti da dokazuje sopstvenu nevinost. Nema dokazivanja nevinosti, dokazuje se krivica. Nema uzimanja organa po defaultu, nema potpisivanja da ne želiš, nego potpiši da želiš da budeš donor. Sad, šta se sve radi u ovoj zemlji, bolje reći na delu kopna koje se zove Srbija, ništa me ne bi iznenadilo.

Cube 25 je odlično uočio paralelu sa ukradenim bebama. Meni ni dan danas nije jasno da je u bivšoj nam domovini, a kasnije u Srbiji postojalo toliko slučajeva ukradenih beba. Toliko mi je bilo mučno saznanje da su bebe prodavane, nemam reči da to opišem. Koliki monstrum da budeš pa da prodaš ljudsko biće, bebu?

Imajući u vidu agresivnost kojom se nastupa prema građanima putem medija, reklama, poziva, što iz vrha struke, iz zemlje, ali i inostranstva, meni se nameće jedno jedino logično i sasvim razumljivo objašnjenje: neko nas vidi kao odlično, veliko skladište jeftinih ili skoro besplatnih organa za transplantaciju, da ne kažem rezervnih delova. Naravno, pošto nas vide kao lokalne bušmane, predstaviće nam to kao nešto humano i divno. Ostaje samo da se donesu odgovarajuća zakonska rešenja i da se preparira javno mnjenje. Kao što se da videti, napreduju i u jednom i u drugom.

Ja sam stručnjak za ustavno pravo. Jeste, protivustavno je.

Isto kao sto u nekim mestima u Srbiji imamo dobro razvijenu "reciklazu" i secenje zdravih automobila u rezervne delove za ocekivati je da ce politika asortimana i trendovi uciniti svoje.

Mit ili ne, cujem da su najkvalitetniji organi od "darodavaca" iz neke kineske sekte jerbo zestoko paze na ishranu te imaju u ponudi extra kvalitetne organe.

@IUOP_1



Konačno, šta drugo da kažem? Zanimljivo je, više nego zanimljivo da se iskazuje nepoverenje na ovaj način. Ovako oštra i beskompromisna ocena srpskog zdravstvenog sistema je postala takoreći deo folklora, nikom ne pada na pamet da protivreči. Pitanje je, zašto se iskazivanje nepoverenja tu zaustavlja? Gde je granica? Zašto je toliko oštra? Postoji li uopšte ili je neko ovde uporno crta u vazduhu? Zašto to nepoverenje ne bi moglo da dobaci i malo dalje? Srpski zdravstveni sistem, ministri, struka, kliničko bolnički centri, svi u lancu nisu ništa drugo do puki izvršioci u onome što se zove obavezna vakcinacija. Naravno da takvima ne bi trebalo ukazati poverenje, ali još više bi to trebalo staviti do znanja farmaceutskim kompanijama i korporacijama koje novcem i ucenama guraju zakonska rešenja ili proglašavaju epidemije(nepostojećih) bolesti. Koliko god da je naš "zdravstveni sistem razoren", on je u svemu tome samo karika u lancu, poslednja karika u lancu koja bi trebalo da legalizuje eksperimente na stanovništvu ili da posluži kao alat za skidanje profita. Sve to nas naravno nimalo ne oslobađa odgovornosti, ali bi stvari trebalo nazvati pravim imenom. Zver je negde drugde, nije je tako lako uhvatiti ni za rep ni za glavu.

Ova vest na prvi pogled nema nikakve veze sa temom, ali ako se malo bolje pogleda, suštinski zadire i u ovaj topik.



Ma je li, a nas kada bombardujete, ubijate i raseljavate onda je to za naše dobro. Pa ništa, nisu vam valjali Rusi, eto vam Nemaca.



Ma nemoj, a da li ćete vi prestati da budete konc logor za radnike sa juga?



Mene objašnjenje da je uranijum u vidu municije lekovit i dobar za ljudsko zdravlje uopšte ne zasmejava. Naprotiv.

Tako isto i ova transplantacija, humano, ljudski, sve lepo fino, samo je pitanje podele uloga. Nekome su neophodni organi, a neko je viđen samo kao parče mesa.