|
pisac
Član broj: 13046
Poruke: 4578
|
Torlaci
Citat: Torlaci je regionalni naziv[1] koji se upotrebljava za stanovnike nastanjene u istočnoj Srbiji i severozapadnoj Bugarskoj. Predeo koji naseljavaju se naziva Torlak, Torlačija[2] ili Torlačko. Oni su, u najširem smislu, nosioci šopskog kulturnog tipa[3], a Torlak je deo šire teritorijalne celine Šopluka.[4] Citat: Torlaci govore timočkim govorom timočko-lužničkog dijalekta srpskog jezika koja je deo dijalektne grupe poznate pod nazivom prizrensko-timočki dijalekt. Takođe, ova dijalektna grupa se pogrešno naziva i torlački dijalekt[10], iako svi njegovi govornici nisu Torlaci. Citat: Ovaj tekst nekako zvuci kao da nisu Torlaci Srbi nego neko posebno "pleme" cak "narod". A Srbi po Staroj Srbiji (n.p. u Gnjilane, Strpce, Prizren) govore torlackom dijalektu. Kao sto po Jagodine ljudi govore Kosovo-Resavskom dijalektu i oni su ti i dalje Srbi - ili jendoga dana Kosovo-Resavci?!? Ovo je silovanje istorije i cinjenice i neki pokusaj da se destabilizuje Srbija! 84.149.98.161 16:32, 9. jul 2006. (CEST)
Danas se skoro više niko ne smatra Torlakom, čak ni pokrajinski, tako da su torlaci samo dijalektalna oznaka, slično štokavcima, ekavcima i dr. 141.136.155.44 (razgovor) 05:14, 15. februar 2015. (CET) Citat: Da li se rasprostranjenost etničke grupe "Šopi" (definisane iz bugarskog ugla; vidi:[1] i na engleskom ovde: [2]) zapravo podudara sa punom rasprostranjenošću torlačkog dijalekta? Zna li neko šta srpski naučnici imaju da kažu o Šopima (Šopovima?)? Ja znam za šopsku salatu, ali to je otprilike to...  --Trajan 04:04, 24. novembar 2006. (CET)
Ne, rekao bih da Šopi žive istočnije od Torlaka, u Bugarskoj, i govore šopskim dijalektom bugarskog jezika, koji ima mnogo više sličnosti sa torlačkim dijalektom i sa srpskim jezikom uopšte, nego sa standardnim bugarskim (pogledaj tabelu u engleskom članku). Na prigovore nekih bugarskih lingvista kako je torlački dijalekat zapravo mnogo sličniji bugarskom nego standardnom srpskom jeziku, i kako se može reći da on ne pripada štokavskom narječju, već je krajnje istočni bugarski dijalekat, Pavle Ivić je odgovorio da je sasvim normalno da pogranični govori nekog jezika naliče na susjedni srodan jezik, a srpski i bugarski su prilično srodni budući da pripadaju ne samo istoj grupi (slovenskoj), već i podgrupi jezika (južnoslovenskoj), i primijetio je da postoje i dijalekti bugarskog jezika koji su po nekim osobinama srodniji srpskom nego standardnom bugarskom jeziku, izvjesno šopski dijalekat. Bliskost i u porijeklu i u jeziku Šopa i Torlaka je svakako neporeciva, ali čak i oni sami (Šopi i Torlaci) ne smatraju se istom grupom, već dvjema srodnim i sličnim, ali ipak odvojenim grupama, o čemu nešto možeš pročitati i u engleskom članku o Torlacima. U krajnjoj liniji, Šope možeš smatrati dijelom govornika torlačkog dijalekta, tj. torlačkih dijalekata, kako to i čine neki, ali samo dijelom, a ne i na čitavoj rasprostranjenosti torlačkog dijalekta. Citat: Zanima me da li neko zna koji je zapravo zvanični status torlačkog narečja u okvirima srpskog jezika - da li se zvanično smatra delom štokavskog narečja, ili mu je dat zvaničan status drugog narečja srpskog jezika? Koliko sam do sada mogao da primetim, u SFRJ torlačko narečje nije bilo zvanično prihvaćeno kao 'četvrto narečje' srpskohrvatskog jezika - kakva je sada situacija?--Trajan 01:37, 24. januar 2007. (CET)
Iako je pitanje šta je to zvanično, odgovoriću ti da u onom smislu u kom pitaš -- nije "zvanično" i smatra se "staroštokavskim", tj. prizrensko-timočkim dijalektom. Napolju manje-više torlakčki smatraju posebnim. I uistinu, razlike su u morfologiji, sintaksi, pa čak i u fonologiji i leksici -- značajne. Ne radi se o jednostavnim alternacijama tipa 'št' > 'šć' ili e/(i)je/i ili samo o tri akcenta a ne četiri sa postakcenatskom dužinom, već o tome da ni upitna zamenica za stvari nije ista (upitna zamenica je 'kvo'), u fonologiji ima poluglasnika, na mestu štokavskog 'ć' se nalazi 'č', u jedinini postoje samo nominativ, akuzativ i vokativ, javlja se rudiment postpozitivnog člana i sl. Dakle, jezički sistem je značajno drukčiji. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 03:54, 24. januar 2007. (CET) Citat: Fino se kaže da se Torlački dijalekat koristi na našem jugu, ali i području Bugarske i Makedonije, a to može da ukazuje i na druga, ovde možda nebitna pitanja. Citat: pa i govorite istim dijalektom kao ljudi u zapadnoj Bugarskoj. Možda danas zbog utjecaja standardnog srpskog više i ne govorite, ali donedavno jeste. I to nema veze s nacionalnom pripadnosti. Vi ste Srbi, a oni su Bugari. Kao što Irci i Englezi govore istim jezikom, ali su različiti narodi. Citat: To da li neki dijalekat pripada ovome ili onome jeziku, uvek se vrednuje tim političkim razlozima. Svaki dijalekat jeste jezik, bez obzira na to da li odstupa i koliko odstupa od nekog, kako si dobro rekao, „proglašenog“ književnog jezika; svaki jeste jezik sâm po sebi. Ali se u datoj društvenojezičkoj zajednici smatra „dijalektom“ upravo samo zato što nije „proglašen“ — što mu nedostaju „vojska i mornarica“.
Zato kažemo i da je torlački (ili bilo koji drugi dijalekt) dijalekat srpsko(hrvatsko)ga, uvek iz čisto političkih razloga, samo zato što torlački ili koji drugi dijalekt nemaju „vojsku i mornaricu“ iza se. Inače, koliko je kajkavski „u suštini drugi jezik“, tj. koliko je strukturno udaljen od ovoga „klasičnog“ štokavskog srpskohrvatskog, pa toliko je, ako ne i više, od njega strukturno u suštini udaljen i torlački! A fura se kao srpski. Pa ti vidi. Wink Citat: Ja imam drugara Shopa. Cak se njegov matori lozi na to, pa ide po kulturno umetnickim performansima koje organizuju saplemenici. Kaze ovaj moj ortak da je to urnebesno dobro i da se svi obuku u cudne nosnje i ponapijaju, ali nikad nije hteo da me vodi. Inace, njih Srbi smatraju Bugarima, a Bugari Srbima, pa su ovi najebali u skoro svakom ratu. Kaze lik da su oni menjali prezime iz Kostov u Kostic shodno tome ko je na vlasti u datom trenutku.A KDP u celoj prici je sto njih niko ne zna ni po cemu osim po Sopskoj salati.  Citat: Ali ne radi se o tome da se oni (šopi, Torlaci) nisu mešali s lokalnim stanovništvom. Oni jesu lokalno stanovništvo, ali su se vekovima pretopili u Srbe, Makedonce ili Bugare u smislu da je "Srbin, Bugarin, ili Makedonac" postalo dominantno ime za stanovništvo u tim krajevima zato što su se našli na teritoriji dotičnih država. Dakle, zbog političkih okolnosti nisu razvili jedinstven osećaj etniciteta. https://parapsihopatologija.co...findComment&comment=437154Citat: Lingvistički (dakle ako na trenutak ostavimo pitanja etničkog identiteta po strani), ne bi se moglo reći da su šopski i torlački govori pretrpeli uticaj bugarskog kada su nastajali. Ako bismo to rekli, pomešali bismo uzrok i posledicu na prilično ozbiljan način. Bugarski i srpski, kao "jezici" su nastali zato što su postojale države koje su ih standardizovale kao "zvanične jezike" i dijalekti kojima su te sintetičke forme nametnute kao standard. šopski i torlački govori su po svojoj lingvističkoj formi jednostavno negde između onoga što se smatra "tipičnijim" srpskohrvatskim dijalektima i "tipičnijim" bugarskim dijalektima. Kao što je na skali između polova Beograd i Trnovo bilo prostora da se standardizuje još jedan jezik -- makedonski, tako bi podjednako lako bilo prostora za još jedan jezik, da se kojim slučajem oformila država s glavnim gradom u Leskovcu, Nišu, ili Vranju. Ne znam da li bi se taj jezik zvao torlački ili nekako drugačije, ali znam da bi se u tom slučaju sigurno našao neko ko bi rekao da je govor npr. Timočke krajine u stvari "srpski koji je pretrpeo torlački uticaj ili obrnuto. Hoću reći "jezik" je konstrukt koji nastaje grupisanjem "dijalekata" kojima je nametnut jedan standard od strane države koja je taj standard izabrala prema tome kako govore njeni najmoćniji slojevi. Ništa više. Na kraju, o uticaju bugarskog i srpskog: iako je torlački (kao i bilo koji drugi dijalekat) postojao pre ovoga što se danas zove "srpski, bugarski, ili makedonski standardni jezik", nesporno je da danas ti jezici utiču na torlački. Tako, torlački govori pod uticajem medija, obrazovnog sistema, i ostalih pritisaka modernizacije, na teritoriji Srbije postaju sve sličniji srpskom, na teritoriji Bugarske bugarskom, a Makedonije makedonskom. No, ovde se jednostavno radi o procesu lingvističke asimilacije, a štagod bilo ko od nas mislio o tom procesu, on je realnost. (moje skromno mišljenje je da je to bio poseban jezik)
http://srbin.info/wp-content/u.../TORLICKI-DIJALEK-768x1068.jpg
Citat: Kako je standardni srpski jezik zasnovan na istočnim dijalektima Hercegovine i ekavskom narečju severne Srbije, standardni makedonski na centralnim i zapadnim dijalektima iz okoline Prilepa, a standardni bugarski na centralnim i istočnim dijalektima u oblasti Velikog Trnova, torlački dijalekat ni u jednoj zemlji nema zvanični status. Stoga, standardni torlački dijalekat ne postoji. Citat: Neke osobine torlačkog jasno pokazuju kako makedonski jezik postepeno prelazi u bugarski, koji se oba preko njega uklapaju u srpski, redom na severozapadu i zapadu. Citat: Makedonski i bugarski su jedina dva slovenska jezika kod kojih je kompletan sintetički padežni sistem zamenjen analitičkim, gde sve imenice imaju jedan padež (nominativ). Isti je slučaj i sa torlačkim; na severozapadu, instrumental se spaja sa genitivom. Lokativ i genitiv se spajaju sa nominatovom; dalje na jug, infleksija dalje nestaje, a značenje određuje član.
|
Re: Šta su Šopi ?
