Kako pobediti oca koji vređa?

Sve češće čujem za ovakve slučajeve, pa evo upravo i danas upoznao jednu osobu, koja da nije žensko, mislio bih da sam upoznao miltopa.
Devojka sa 39 godina, jos zivi sa majkom, iz BG, radi u nekoj poznatoj banci kao supervizor necega, zali se na majku kako joj ne dozvoljalva da bude sa deckom jer ne moze da ga smisli. Pije punu saku lekova za smirenje i ko zna sta jos zbog majke.
Moja supruga je pita sto se ne odseli, a ona "nije to bas lako".
Sledece pitanje, sto ne nadje neki stan i placa kiriju ona plitko odgovara "sto bi to radila". Dalje diskusije nije ni bilo. Iz price sa njom se vidi da plata odlazi na svakodnevne frizere, pedikire, manikire i ostale *ikire. Koja je za tih par sati 5 puta pomenula da ima 100 pari cipelica, papucica i da vise nema mesta u garderoberima za garderobu. Izgleda da pored lekova ima i te neke kupovne terapije.

Ne mogu da shvatim ljude sa tim nekim dijagnozama poput miltopa, ove devojke i jos nekih primera.
Da li su te neke dijagnoze poput depresije i slicno realne?
Jesam li ja nerazuman ako mislim da su samo razmazeni slabici koji nemaju snage da resavaju probleme nego odu kod lekara, on im kaze da neku dijagnozu i prepise lekove jer mu tako lakse, i posle toga imaju opravdanje da ne moraju da se bore za zivot? A pri tom ti lekovi ih ubiju jos vise da traze resenje.

Da li smo svi mi depresivni, samo to jos ne znamo jer nismo bili kod lekara da nam saopsti, pa se i dalje borimo sa problemima?

Ili jednostavno previse pausalno ocenjujem te osobe. Nesto ne bih rekao da je moj zivot bio toliko sjajan, i da sada blista, niti da nemam probleme, pa da je u tome problem sto ih ne razumem. A takodje verujem da svako od nas moze da isprica lako svoju tuznu pricu i da nas rasplace sve ovde

Sry miltop, nije mi namera da te uvredim, ali me ova danas bas zacudila da sam hteo da otvorim novu temu, ali mi se prica mnogo poklapa sa tvojom.

Previse pausalno ocenjujes :)

170gr ima La Perla :)

@CoyoteKG - ne generalizuj molim te...
Pokusaj da ljudima priblizis svoj pogled ali i da pomeris sebe i pokusas stvari da shvatis iz njihovog ugla. Ja sam se osamostalio - otisao od roditelja iz komfora sopstvene sobe i takve-kakve privatnosti, ljudi zive sa 40 godina u stanu sa roditeljima i babom od 45m2 i plase se da iskorace van tog sveta, iako se svakodnevnica pretvorila u mucenje za sve...
Nece niko da pravi kompromis i pomeri se iz sopstvene pozicije, ni roditelji ni deca. Znam za porodicu gde su dve generacije zivele u trosobnom velikom stanu na dobroj poziciji u Bgd-u. Pa je doslo i dete. Baba i deda + mama i tata + dete. Totalni haos, pakao od zivota za sve, mladi nece ili ne mogu da prelome da idu na periferiju i rentaju stancic, posto nista drugo i ne mogu sa malim primanjima. Roditelji imaju stav - mi smo stekli ovaj stan, to je nase, ostace vam kad umremo (a zivece hvala Bogu kao kornjace, jos 100g). I svi nastavljaju da zive u paklu.
Ova prica se zavrsila sa prodajom stana i kupovinom 2 manja na periferiji u kojima sad svi zive sretni i zadovoljni, ali je trebalo 15 godina da se dodje do te pameti. Kod vecine pamet nikad ni ne dodje.

Sve zavisi od "istorije", tj. kako su kao deca od malena razvijani.

Najbanalnija stvar je da im je, recimo, od malena ubijana sigurnost i samopouzdanje, tako što su ih roditelji stalno kritikovali i omalovažavali (Poznato? Ono, i da imaš sve petice u školi, nisi nešto uradio kod kuće ili, što bi seljaci rekli: "ne znaš još kol'ko ti je pasulja dosta").

I kad imate osobe koje nemaju dovoljno sigurnosti niti podrške okruženja da nešto promene (da ne pominjem bližu i dalju rodbinu koja se zadržava na verbalnim savetima, a niko konkretno da nešto učini ili pomogne, ne materijalno, već da utiče na sve članove porodice da se nešto promeni, kao da i njima odgovara, jer onda ipak ima i neko gori od njih samih), godine prolaze jedna po jedna, i dok se okrenu, eto pete decenije, a ništa se nije rešilo niti promenilo. A okruženje često nameće neke svoje predloge i rešenja koji za te ljudi nisu izvodljivi dok se ne reši glavni problem (u ovom slučaju sa roditeljima, ali može biti bilo šta, 100 ljudi - 100 ćudi).


Eto, meni su npr. roditelji uvek za kupovinu u prodavnici davali tačno novca koliko treba, pa mi se 90-ih nebrojeno puta desilo da nemam dovoljno novca, pa se vratim kući, oni napsuju državu i vlasnika prodavnice, a onda opet nazad sa dovoljnom sumom novca, da ne pominjem kakvu siću sam dobijao za ekskurzije i sl., pa sam rešio da na generacijsku u srednjoj školi i ne idem, ali sam bar očekivao za trećinu ili četvrtinu tog novca neke bolje patike, međutim ni to nisam dobio.

I onda, i ako imaš platu sa kojom možeš ležerno da iznajmiš stan, nemaš dovoljno sigurnosti i samopouzdanja u svoje finansije, jer ti je to finansijsko samopouzdanje ceo život urušavano i uvek ti je falilo mizernih suma novca za najelementarnije stvari, plus ako odeš onda više nema nazad kod roditelja ako se zapadne u finansijski problem, jer bi tim ljudima koji su se ovde otvorili bilo samo gore, nikako bolje. I zato jednostavno tavore od danas do sutra.
A kod većine takvih ljudi je slučaj da se nisu finansijski osamostalili sa 20 i nekoliko godina, kada je mnogo lakše jednostavno otići, već kasnije kad su sebi nametnuli veće zahteve.

A država je tu samo kad treba nešto da uzme, iako ti ljudi ne traže ništa besplatno, nego samo da ne ostanu na ulici prvog meseca kog ne prime platu ili ako dobiju otkaz pa im treba nekoliko sedmica da dođu do novog posla.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

@bananaphone, šta sam ja drugačije rekao nego ti?

I ova devojka koju sam pomenuo isto iz finansijskih razloga ne zeli da zivi kao podstanar, a posvesno ili čak svesno verovatno i zbog te neke sigurnosti na koju je navikla od rodjenja uz roditelje, gde ne mora puno da odlučuje.

Finansije mogu biti problem, ali često je samo izgovor.

Jedno je kad od prvih plata kreneš da živiš samostalno, a drugo kad prvih par godina navikneš da celu platu možeš da trošiš na zezanje, a ostalo roditelji pokrivaju. A posle deset i petnaest godina bude još teže.

Koliko god da je velika plata uvek vrlo brzo naviknemo i posle nekog vremena priželjkujemo još. Na platu od 300€ mislimo "e kad bih imao još 100€ život bi bio neuporedivo bolji. Posle toga par meseci i eto više nije ni to tako bitno promenjen način života na bolje i opet fali.

Pa eto primer ove bankarke. Ona je navikla godinama na svoju platu, i verovatno opet krpi kraj sa krajem, i nezamislivo joj je da odvaja 200-250€ za stan i komunalije.
A neki "miltop" koji recimo zarađuje 350€ recimo verujem da misli "eh da mi je njenih 500, 600, 700€... pa odmah bih se odvojio."

Zato kažem, na kraju ljudi odu kod psihijatra zbog problema, ovaj svakom od nas može da prepiše lekove i da neku dijagnozu, i s tim ni malo ne pomogne, jer to bude taman stimulišuće opravdanje, "ja sam depresivan, zato je meni teže nego drugima".
Sigurno da grešim, inače psihijatrija ne bi postojala, ali poznajući posvećenost ostalih medicinara, ne bih se začudio da ima takvih psihijatara koji samo otaljaju posao i pogrešnom dijagnozom još više ubiju volju osobe umesto da pomognu...

Još pri tom kad su roditelji doprinesu lošim vaspitavanjem, obezvređivanjem i omalovažavanjem ličnosti kao što mjanjic lepo kaze...

OK sad saznajem da miltopova dijagnoza nije depresija i slicno, ali realno nisam mislio na njega nego na mnoge sruge slučajeve koje sam zadnjih godina upoznavao.

Dakle realno, finansije nikad nisu glavni problem, nego mi sami, a roditelji i loše vaspitanje verovatno glavni uzrok.

Mislim da ovde debelo gresis, prvo, sto mislis da psihijatri tek tako daju dijagnoze i prepisuju lekove, drugo, sto mislis da stvarno ne postoje ljudi sa problemima koji zahtevaju psihijatrijsku pomoc. To je ta generalizacija na koju ti ljudi ukazuju, dao si toj devojci dijagnozu na osnovu jednog povrsnog razgovora, kako si ti tacno strucan da procenis?

Pa realno nisam. I slazem se sa vama da generalizujem.
Možda sam samo hvala Bogu imao sreće da ja i niko od meni bliskih nema psihičkih bolesti, to sam video samo na filmovima pa zato ne mogu nikako da pogledam na problem sa njihove tačke gledišta iako se uvek trudim.

Ali eto zato služi forum, da uz pomoć vašeg pisanja pokušam da shvatim.
Isto i u mnogim drugim temama posle ovakvih diskusija shvatim da nisam 100% u pravu i samog sebe odnosno svoje stavove unapredim nakon ukazivanja sa vaše strane ;). Nisam toliko tvrdoglav kao pojedinci da branim svoje stavove po svaku cenu protiv svake logike.

Ja sam samo eto stekao utisak u ovoj temi da se svi prvo pozivaju na problem sa finansijama.
Ali realnost je da postoje i psihički problemi, i ako recimo miltop zbog dijagnoze nije u stanju da živi samostalno, onda verovatno neki zakon mora da ga zaštiti os oca. Ne može valjda otac tek tako da ga se odrekne i izbaci iz kuće jer mu se ne sviđa što nije zdrav?

@CoyoteKG - pa jedina razlika je sto ti sve sto govoris vidis kao problem deteta, ne smatras da je to zajednicki problem, koji treba zajednicki da se resava, odnosno to je moj utisak dok citam tvoje postove, mozda sam i pogresno razumeo.
Na kraju krajeva - da li je bitno od koga problem potice, ako su svi pogodjeni, pa svi treba da se angazuju da rese problem, a ne da prebacuju jedni na druge, ova - ne mogu decka da dovedem zbog majke, majka - imas 40g u guzici seli se...

pa ok, meni je normalno da je resenje problema da ako mi majka kaze da se iselim da to onda i uradim.
Valjda je to prirodno. Možda majka želi na taj način da stimuliše ćerku. Možda je prethodnih 20 godina pokušavala razgovorom.
Ali sve je to možda :).

Verovatno da sam joj rekao "strašno... tvoja majka stvarno nema razumevanje za tebe tako bolesnu" bi se naljutila što je smatram bolesnom.

Ima , doduse ne u rafovima i trgovinama , ove sa tezge na lokalnoj pijaci . ( 110din )

Na tom mestu covek godinama prodaje samo konzerve.



I u vojsci smo jeli svakakve sardine ( boga pitaj od kada su ) pa ce i ove valjda proci ?

Potpis

Buraz , ajmo u kafanu
Čekaj Buraz da pitam ženu
Posle 5 min . . .
Ma ko joj jebe mater IDI TI !

Heh, de me nadje ;)
U komadima za te pare ...

@CoyoteKG i ostali. Jako teško je biti u tuđoj koži, samo onda možeš da sagledaš pravu sliku. Ne bih dalje polemisao o ovoj temi i molim admine da je zatvore. Na selu se tako živi, u zajednici, nije ovo grad. Ovde ili živiš u zajednici ili SAM odeš negde u grad ili najčešće u inostranstvo, pa se snalaziš.

U gradu bih završio kao klošar, jer sam išao i živeo, ali niko me neće na poslu zadrzati duze od mesec dana, sve sam to prošao, ali nisam se predao i doktorka mi je rekla da nemam gde da idem i da je to pogrešno. Ovolika kuća, svi uslovi za život. Ja da ne priviđam mrtve ljude i da ne haluciniram noću, budim se i mesečarim drugo bi bilo. Već godinama spoavam sa upaljenim svetlom. Nego ajd sad, borim se. Zaključajte temu.

Da bre, 110din, pa da je i terpan unutra pa se isplati :) I to 170gr, cepanka konzerva, nije ona tanka.

@eeestablishment, ti bese u BG ili nesto mi se javlja Nis? Jbg, mi po zaseocima nema da biramo, par prodavnica i sve najskuplje.

E da, i ja unazad nekoliko godina spavam sa upaljenim svetlom. Mala lampa + komp nesto vrti na YT, neko dokumentarac ili neka emisija, dovoljno samo da nije mrak. Nedavno nestalo struje, ja se budim i ono mrkli mrak, ne da sam pretrnuo, svasta mi je proslo kroz glavu, al ne bih o tome, da ne uplasim pokretaca :D

Jede mi se tuna, na oci ne vidim :)

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

miltop, nisam znao da zivis na selu. u tom slucaju valjda je normalno da se zivi u zajednici. sry za pretpostavku.

Nema frke. Seledara... Da nemam kuce i mace mogao bih da se igram sa komarcima, jer je blizu Morava :)

Koja Morava?

Potpis

1312

Svi koji me ne gotive mogu da mi se napasu čmarne flore!

Pa jedna od tri :)

Uzmes lepo stap i odes da zabacis i svi problemi nakratko nestanu :) Naravno, autan se podrazumeva.

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

Pa nema tunjevine po Morav'e :)

Ima, al nema u konzervi, samo u komadu. Morava puna s ribe, lani sam izuo susenog bakalara od kilo i po.

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd