Elektronski dnevnik u školama - 1.6 miliona €

http://rs.n1info.com/a418015/V...ronski-dnevnici-u-skolama.html



Je l' postoji negde javno, izvođač koji je ovo radio, kako je procenio na 1.6 miliona, i šta je moglo da košta toliko novca? Verujem da je ovo išlo preko nekakvih tendera. Da li na tim tenderima se na kraju objavljuje ko je dobio posao, i kakva je bila ponuda, šta u tu ponudu spada i slično...

Koje su funkcionalnosti takvog dnevnika? Pošto meni deluje (malo da banalizujem) da običan wordpress sajt sa par plaginova može da završi sličan posao :D.

Neverovatna mi je cifra.

I zar nije mogla da se kupi neka gotova verzija iz neke druge države, samo da se prevede...

A da li znaš šta je ušlo u tu cenu?
Ja ne znam, ali koliko znam državnu upravu, pretpostavljam da je bar 80% sistemski softver i hardver. Bukvalno, za svaki projekat u državnoj upravi moraš da kreneš od nule, od kabliranja, struje. Pa obuke za DBA, gomila licenci, radnih stanica. Obuka za nastavnike, verovatno u cenu ulazi i oprema učionice za obuku.
Tu je onda mito, zakup internet linkova.
Najverovatnije nisu kupili održavanje, pa će stvar početi da se raspada u roku od 3 godine, pa onda novi tender.

pa ne znam šta je ušlo u cenu, zato i pitam :)

Ako sada svaka učionica, svaki nastavnički sto ima svoj računar odakle može da pristupi dnevniku, onda možda i ima neke realnosti u tome. Ali svakako valjda ima negde javno šta koliko košta, i da li je samo software toliko.

Evo ga i dnevnik. Lepo izgleda

http://www.osdrnarod.edu.rs/wp...20-%20Nastavnik%20Jan2018s.pdf

Bio je tender, čitao sam vest o tome, USLOV je bio da firma koja konkuriše ima softver instaliran u bar 50 škola u Srbiji ili tako nešto, a ROK za isporuku sistema prema zahtevima je bio 5 (slovima: PET) dana.

Mogla je da dobije samo firma koja je dobila, jer je već ustupila softver nekim školama u Srbiji na probno korišćenje na godinu dana, tako da su bili u povlašćenoj poziciji. Zahtevi navedeni u tenderu odgovarali su već urađenom softveru. Softver će verovatno biti negde na serverima koje zakupi/kupi Ministarstvo, a ne u školama.
Takođe se pominjao neki naš lik iz SAD koji je radio u nekoj firmi na sličnom softveru, i da je mogao da sredi da naše škole dobiju taj softver potpuno besplatno, dok su iz nekih IT firmi izjavili da je realna cena otprilike polovina one koju je dao jedini ponuđač na tenderu.


Kod datog uputstva mi nije jasno zašto su mešani latinica i ćirilica, tj. interfejs je na latinici (osim naziva aplikacije), dok su u primerima imena upisivana ćirilicom. Šta u školama u kojima postoje odeljenja nacionalnih manjina čija imena se mogu ispravno napisati samo latinicom?

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Verovatno nije toliko bitno za raspravu, ali koje je to tačno ime koje ne može da se napiše na srpskoj ćirilici a može na srpskoj latinici?

Dođe ti u osnovnu školu mađar sa dokumentima na latinici, a ti razmišljaj kako se čita njegovo ime i kako da ga napišeš na ćirilici. Slično može biti za još neke manjine, odnosno njihove jezike. Jednostavnije je napisati latinicom kako je na ličnim dokumentima (npr. izvod iz Matične knjige rođenih).

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Bio danas na roditeljskom sastanku.

Obavestili nas da modula koji omogućava roditeljima uvid u ocene dece - trenutno nema. Kad će biti, ne znaju.

Fantastično.


@mjanjic
Ne znam kakvi su izvodi iz matičnih knjiga rođenih za pripadnike manjina ali priznajem da bi bio šokiran ukoliko to ne bi bilo zvanično pismo ove države.

Manjine imaju pravo na nastavu na svom maternjem jeziku, ako su ispunjeni određeni uslovi (dovoljan broj učenika, itd.), mislim da imaju obavezu da slušaju i srpski jezik i književnost, ali nisam siguran. Za srednje škole ne znam, ali mislim da po Vojvodini ima škola gde se nastava odvija na jezicima manjina, uglavnom mađarskom gde čine dovoljan procenat stanovništva.

Ne vidim šta je tu problem, i u SAD imate osnovne i srednje škole gde se nastava odvija na španskom, ali je visoko obrazovanje isključivo na engleskom. Tako je i kod nas, visoko obrazovanje je isključivo na srpskom, osim ako se za grupe stranih studenata nastava odvija na engleskom.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Brkamo pojmove.

Ja ne sporim pravo pripadnicima nacionalnih manjina da se obrazuju na sopstvenom jeziku. Mislim da im je to hendikep ako žele da žive i rade u Srbiji ali smatram da imaju pravo na to. I to im niko ne sme zabraniti.

Ali mi ovde pričamo o vođenju evidencije. Meni lično je logično da ako je evidencija na državnom nivou, vođena od strane institucija države, da se koristi zvaničan jezik i zvanično pismo.

Uzmi ličnu kartu ili vozačku dozvolu. Obrazac je na ćirilici i engleskom jeziku (naziv dokumenta i slični podaci). Pitanje: na kom pismu su na kartici ispisani lični podaci (ime, prezime...)?
U čipu jesu na ćirilici, ne znam za manjine koje koriste latinično pismo, ali na samoj kartici su ispisani latinicom.

Ako sistem podržava Unicode, ne vidim zašto ne voditi evidenciju latinicom tamo gde recimo mađari slušaju nastavu na mađarskom (i imaju udžbenike na mađarskom, a to znači i da su nastavnici uglavnom mađari koji govore mađarski), naročito pošto imaju slova sa dijakriticima (e, é, o, ó, ö, ő, ú, ü, ű), koja ne možemo napisati ćirilicom niti možemo uvek napisati na ćirilici precizno kako se ime ili prezime izgovara na mađarskom.
Uostalom, gde god deca odrastaju u višejezičnoj sredini, brzo nauče više jezika, tako da ne vidim da je to neki hendikep. Ti pripadnici manjina sami odlučuju da li će uopšte naučiti srpski, ili ga nauče minimalno koliko im treba i posle zaborave, jer žive u sredini gde su u većini pripadnici njihove zajednice, a svu komunikaciju sa državom imaju na svom jeziku. Ne vidim da je to neki problem, jer oni koji hoće da se dalje školuju naučiće i srpski, oni koji će da ostanu da rade na poljoprivredi ne vide neki motiv za to, i to je njihova stvar.
Imaš naših ljudi u SAD koji ni posle 30 godina nisu naučili da sklope rečenicu na engleskom, pa opet žive (normalno).

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.