Srbiji nedostaju ...

Ok je to da nema i nekoliko pitanja:

1) kako se desilo da baš SFRJ bude balasn izmedju istoka i zapada? Zašto balasn izmedju istoka i zapada nisu postali Rumunija ili Bugarska?
2) vezano za prethodno - kako to da su Bugarska i Rumunija članice EU a za Srbiju to nije ni na vidiku?

Prvo pitanje se lakonski objašnjava "postojanjem okolnosti".
Ali šta je sa drugim?
Šta se to desilo da dojučerašnji "balans" saveznik postane totalni autsajder?

No, ako malo okrenemo ćoše iz koga se gleda onda možda i izvučemo neke pouke:
Ondašnje okolnosti su bile onakve kakve su bile. Ali je postojala i veličina Tito koji je iskoristio te okolnosti za dobrobit SFRJ.
Analogno - danas su okolnosti takve kakve jesu, ali se čeka veličina dimenzije Tita da izvuče maksimum za Srbiju.

Bilo je prilika - Slovenci su predlagali konfederaciju - "nevalja" to je njima samo izgovor za potpuno odvajanje. Ma ne bato nego je Srbstvo htelo da zamrzne status kvo što se kosilo sa idejom o ulasku u EU.
Izgovore je u stvari podvaljivalo Srbstvo a Slovenci su imali jasan cilj - ulazak u EU.
Srbstvo nikad nije htelo u EU. Pa ni danas.

Da pojednostavim: okolnosti uvek postoje, u svakom momentu, onda, sada, uvek!
Samo rdjavom djokici i dlake smetaju!
Tj. potrebna je veličina koja će iskoristiti te okolnosti.
A kad imaš veličinu onda ta veličina stvara i okolnosti.
Pa se posle priča "postojale su okolnosti".

Ne nego postojala je veličina: Tito!

Pišeš budalaštine.
Ne možeš biti čovek i nacionalista.

Primera imaš koliko hoćeš:

Hitler - nacionalista - nevidjen zločinac.
Četnici - nacionalisti - buljuk osudjenih zločinaca, neki izmakli pravdi.
Ustaše - nacionalisti - za zločin uvek spremni.

I da ne dužim priču, nacionalizam je gotovo sinonim zločina.



Da, mogao je da ne uspe - ali uspeo je.
Ima onaj vic što se uči na ekonomskom fakultetu:

Došao trgovac u Afriku i počeo da kuka: "Ne vredi ovde svi idu bosi, cipele ne možeš prodati!".
Dodje drugi trgovac u tu istu Afriku: "Šalji cipele koliko god imaš, ovde su svi bosi!".

Dakle - iste okolnosti ali sve zavisi od sposobnosti.

Tito "balansirao", "koristio okolnosti", "sedeo na dve stolice", "bla-bla", "truć-truć"... - gomile opravdanja (četničkih i ustaških) miševa za sopstvenu nesposobnost, bezidejnost i ispraznost. "Mene učiteljica mrzi".

Tito nije bio puki posmatrač i tumač, Tito je istoriju menjao i stvarao.

Titova Jugoslavija je proporcionalno svojoj veličini bila jedna od, a ako ne i najuticajnija država na planeti. Poštovana i cenjena u celom svetu, i od strane prijatelja i neprijatelja. Zato što je Tito takvom stvorio, a ne zbog svog "geografskog položaja" ili zato što je "učiteljica nije mrzela".

Titova NOV, odnosno JA je u trenutku završetka 2SR bila brojčano i organizaciono najveća armija na tlu Evrope posle Crvene armije. Crvena armija je bila državna armija, Titova armija je stvorena iz naroda, začeta kao geriliski pokret od nekoliko hiljada ljudi.
Tito je stvorio suverenu državu. Tito je odmah nakon 2SR obarao američke avione koji su samo ulazili u vazdušni prostor njegove Države bez dozvole. Strani državnici su u Titovom prisustvu ćutali, dok ih On ne bi nešto priupitao, a ne da su mu pomoćnici zamenika trećerazrednih ambasadora diktirali kolike će penzije da mu budu u državi, ili koliko će da košta struja ili da li treba da održava peder-balove.

Kada su Saveznici razmatrali i opciju da se iskrcaju na Jadransku obalu, Tito je poručio Čerčilu da se ne glupira, jer će ih sve vratiti nazad i podaviti u moru. Tito u septembru 1944. leti u Moskvu i tamo od Staljina traži pomoć Crvene armije u isterivanju fašista iz Jugoslavije, a Staljin mu odgovara - Ne, ne tražiš ti od mene pomoć, već ja od tebe tražim dozvolu da CA uđe u Jugoslaviju. Septembar 1944. - CA izašla na Dunav, melje sve pred sobom gore do Baltika, a Veliki Staljin traži dozvolu za nešto od nekoga?! Da li možete da zamislite, da u tom trenutku traži dozvolu za nešto od npr. nekog Bugarina ili Rumuna... ili npr. pijanog Draže.

Uostalom, sama Titova sahrana - najveći skup svetskih državnika u čitavoj dotadašnjoj ljudskoj istoriji, sama za sebe sve govori.

Dakle... Tito je istoriju stvarao, a svi miševi da se popnu jedan drugom na ramena, ne bi mu dosegli ni do pola đona na cipelama.