Citat:
MajorFatal: Slažem se, ali da su persone x i y zapošljene pod istim uslovima, skinute sa biroa, gledali bi se i stručna sprema i platni razredi (nekad bilo ne znam kako je sad) pa Y zidar, treći stepen 3 godine (a ne 5 minuta) sklapa nameštaj, osnovica za platu tolika, a X medicina 7 stepen osnovica tolika, 7a magistar tolika, 7b doktor nauka tolika, a kad doktor nauka napiše rad zaposli još 20 ljudi, koji zaposle još po 20, ali moraju i oni koji ga prate da imaju prave magistarske radove, a ne prepisane. A zidar nikad ne napiše rad, samo ređa cigle ili sklapa nameštaj, koji nikad nikom nisu doneli zaposlenje. I kad im oduzmeš isti procenat poreza ipak 7mi stepen malo više bude nagrađen, što je ok jer je kasnije i startovao sa zarađivanjem jer se školovao.
Da, s tim sto postoje diplome i diplome ... recimo, mozes da steknes taj neki 7c nivo recimo i ovde, samo treba da pogodis gde je skola:
Nego, mislim da ti je Ivan ponovio vec 5 puta do sada da nijedna zemlja na ovome svetu nema poreski sistem zasnovan na diplomama, laznim ili pravim, svejedno. Bas kao sto nijedna drzava (osim mozda bivse Juge) ne garantuje bilo kome platu i posao srazmeran diplomi. U IT firmama ima samoukih programera s osnovnom skolom i skolovanih softverskih inzenjera s doktoratom nauka, koji sede jedan do drugoga i rade isti posao. Naravno, postoje i zemlje u kojima ljudi iz jedne branse (ne)zasluzeno drasticno odskacu cak i od prihoda ljudi sa najodgovornijim zanimanjima u toj zemlji, ali to je vec stvar raspale ekonomije takvih drustava i posebna tema.
Ali kada su porezi u pitanju ipak postoji koliko-toliko pravican sistem koji resava bas taj problem koji si opisao - kako da ljudi s visim primanjima plate veci porez, a opet kada ih oporezuju ne padnu u neto iznosu ispod ljudi sa nizim bruto prihodima. Taj sistem su osmislili Britanci jos krajem 18. veka, a preuzele su ga sve zemlje (osim Srbije, gde i dalje caruje raspali Titov sistem gde je PIO doprinos dominantan) i poznat je pod nazivom
progresivna poreska skala. Ideja je da se prihodi podele na segmente i svaki segment ima razlicitu stopu poreza - npr:
Od 0-100 evra (ili cega vec - recimo
castara) - stopa 0%
Od 100-1000 - stopa 10%
Od 1000-5000 - stopa 20%
Od 5000-50000 - stopa 40%
Preko 50000 - stopa 50%
E sad, ako zamislis da neka cistacica-senior prima npr. 700 mesecno bruto, ona ce platiti 60 evra porez i dobice na ruke 640. Zasto 60? Zato sto na prvih 100 ne placa, na sledecih 600 placa 10% tog segmenta (0.1*600 = 60), pa joj je porez 60.
Vodoinstalater primi recimo 1400. Slozeniji posao, ipak zahteva zanat. Njemu ce drzava uzeti naizgled vise, ali ipak nece dobiti manje od cistacice iako je stopa veca. Kako? Pa lepo, njemu ce se porez obracunati ovako:
1400 = 100 (segment #1) + 900 (segment #2) + 400 (ostatak plate iz segmenta #3)
Poreza na prvih 100 je 0, na sledecem segmentu je 10%, na narednom 20%, pa ce porez biti:
100*0 + 900*0.1 + 400*0.2 = 170, pa on ukupno dobija na ruke 1230. Kao sto vidis, opet ce imati skoro duplo vise od cistacice, a drzavi je platio isto tako skoro 3 puta veci porez od nje.
Sada ide npr. administrativni radnik. On recimo prima 2000, sto razlomljeno na segmente daje: 100 + 900 + 1000. Njegov porez ce biti:
100*0 + 900*0.1 + 1000*0.2 = 290 , pa je njegova neto plata 2000-290 = 1710. Da, reci ces nije mnogo vise od majstora ali ipak po prihodima nije ni ispod njega.
Najzad, CEO primi 100000, sa sve bonusima. On ce drzavi platiti: 0*100 + 0.1*900 + 0.2*4000 + 0.4*45000 + 0.5*50000 = 43890, pa na ruke dobija 56110
I tako dalje ... Poenta je da ne oporezujes ljudima ceo prihod racunajuci isti procenat, vec svaki segment prihoda razlicitim progresivnim procentima. Nemci to koriste vise od jednog veka. I to je nesto sto bi trebalo uvesti i u Srbiji.
Ali tu se prica ne zavrsava. Nemci, Holandjani i Skandinavci su u tome otisli par koraka dalje. Kod njih se porez i sve olaksice racunaju zbirno za celu porodicu, pa ljudi koji imaju veiike porodice kada im se ukupni obracnati porez razdeli na sve clanove, ispadnu da placaju manji porez od samaca. Takodje, u zbir ulaze svi prihodi na isti nacin - plate, penzije, bonusi, dividende, kirije od stana na dan, kreveljenje na Tiktoku ... i nema nikakvih "materijalnih troskova", gde inspektor nekom "umetniku" odobri 50% troskova, a nekom programeru kaze "a ne, tvoj program nije autorsko delo, tebi samo 20%" i tome slicno. Ne, svima isto! Sto i jeste ideja. Takodje, treba uvesti i neke olaksice vezane za porodicni status. Jer ne mozes oporezovati isto nekog elektricara koji izdrzava zenu i petoro dece, nekog samozivog samca-milenijalca koji pored posla ima i svoj startap a izdrzava jedinog sebe i npr. porodicu u kojoj rade svi ukljucujuci i decu-zvezde Tiktoka. To su tri totalno razlicita slucaja.
Re: Pokret uništimo frilensere
