Grejanje na pelet - 2. deo

U redu su tvoje formule, pisali smo o gubicima, naveo sam neku usporedbu, distribucije kroz cijevi u zemlji ili gubitak spremnika u stanju čekanja, spomenuo sam vrijeme koje se ne primjenjuje u formuli, samo ovo što si ti napisao u prvoj formuli, ostale tvoje formule su u redu, o tome ne raspravljamo.
Napisao sam da nije svejedno koja temperatura vode ulazi u radijator, 70 ili 50°C ili slično.
Po ovom tvom vrijedi za vrijeme od 1 sekunde, to je ispravo tumačenje, najveći gubitak je prve sekunde jer je i najveća razlika prve sekunde, nakon toga slijedi novi izračun koji može biti samo manji gubitak.
Moguće da drugačije shvatimo što je netko napisao. Detalji su bitni.

Miješaš energiju i snagu!

Prva formula je izračun snage i ne može sadržavati vrijeme, ali vrijedi za trajanje od 1 sekunde.

Kao što sam kažeš, pisali smo o gubitcima. Onda, ako računamo gubitke, ne možeš reći "o tome ne raspravljamo" kad se koriste formule za izračun energije, a želiš izračunati gubitke tj. energiju.

Neću više o tome. Drago mi je da si nešto novo naučio.



To je točno.

Sta mislis postavit kao energent .Imal kospica visnje u opciji.

Nemam predlog i nepoznajem taj aparat .Samo gledam kako ti radis na tome.Vidim da ti lijepo gori .Pa polako nadjes neko resenje za taj aparat.

Dakle, prijatelju možda sam ja pogrešno ili nesrećno postavio pitanje.
Ovo što ti navodiš vezano za proračune sam ja već sračunao...tj to sam računao još pre 25 godina tj 1996. godine kada sam uvido grejanje, pa sam tu računicu u pogledu dimenzija radijatora proveravao kod nekoliko majstora i to se slagalao gotovo u cm.
Sračunao sam da je za moju tadašnju kuću bilo potrebno 8 radijato5ra visine 60 cm ukupne dužine 8,6 m čija je snaga po dužnom metru 2,25 kW, da sa pored tih radijatora imao i spiralu bočno u bojleru u kupatilu čija je zapremina 80 l.
U to vreme sam instalirao kotao šporet koji sam koristio 10-ak godina koji je posle tog vremena procureo a bio je jačine 20 Ccal. Po savetu majstora koji su mi uvodili grejanje a to je bilo 2006 godine sam kupio viadrus sa 5 članka jačine 25/29 KW u zavisnosti od toga da li se loži drva ili ugalj. NIsam primetio neku razliku u potrošnji a i ako je bila neka razlika onda je zanemarljiva.
Onda sam 2010 godine uradfio izolaciju na kući stiroporom 5 cm i kotao je postao predimenzionisan. Posle jedne godine korišćenja tako predimenzionisanog kotla pozvao sam servisere i demonitaro jedan članak na kotlu tako da ih sada imam ukupno 4 dok sam onaj peti članak sačuvao za nedaj Bože...
Mešani ventil nisam imao jer su me majstori ubedjivali da mi je sistem mali i da nemam potrebe za njim. Ja sam bio klinac u vreme kada sam mi uvodili grejanje a sada, osim što sam stariji 24 godina nisam mnogo napredovao u ovoj sferi nauke.
Potred toga pre par godina sam zamenio staru drvenu stolariju koja nije bila u lošem stanju sa pvc stolarijom sa 7 komora i troslojnim klimagard staklom.
Unazad nekoliko godina trošim oko 7 PRm ogrevnog drveta (hrast, cer, gorun), oko 1,7 T uglja prani orah Lubnica snage oko 4000kal/kg i piljevinu u količini od 3-4 kubika koju nabavljam besplatno. (ta piljevina je od abrihtera onako svdlasta od čamovog ili borovog drveta sirovog i gori kao novina li nema veze).
Nije mi problem ugraditi i najsavremeniji mešnio ventil sada.
Ono što je moja dilema je da li kupiti kotao na pelet i "upetljati" ga nekako u postojeći sistem sa ili bez mešnog ventila i napraviti pravu pravcatu skalameriju od sistema koja će mi omogućavati da biram koji kotao koristim ili je pak ipak bolje da kupim gorionik (kakv je feroli, b-max, termis ili sl.) i priključim ga na postojeći kotao koji nije u lošem stanju iako ima pristojne godine. Preko svega toga ideja mij e da za grejanje nabavim ne pelet nego koštice višnje koje su osetno jeftiije od peleta.
Kuća je 100 kvm, okružena kućama, nije izložena vetru, pola kuće izložena severu, pola jugu, sa podrumom u kojem je kotao i tako.
Moje dileme su koliko će mi biti skuplje grejanje, koliko ću trošiti, da li je isplatljivo ugrađivati gorionik ili kupiti kotao, koliko je neophodan mešni ventil jer i pojedini majstori pa i prodavci koji bi samo da prodaju robu kažu da u tako malom sistemu i u varijanti sa gusanim odnosno livenim kotlom nije neophodan mešni ventil za razliku od čeličnih kotlova koji su iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta pa da bi se proizvođači koliko toliko zaštitili traže postojanje mešnog ventila.
Ma imam mnogo dilema...Sva sreća što sam na bolovanju zbog korone pa mogu da čitam sve i svašta šta nađem na ineternetu, a to me samo dodatno buni inače tako da...ajde da čujem i vas ovde.
Hvala unapred.
PS Nadam se da pitanje neće da izazove neke rasprave iz kojih neću da zaključim ništa a takvih na ovoj temi ima poprilično.

Pri hladnom startu dogodi se da dimnjak ne povuce.Pritisak nadpritissak hladan dimnjak ili sta vec.Neznatno zadimi na vratica .Kakvo resenje kad vec imas istrumente.Ventilator i termometar ili nesto drugo.Kod toplog dimnjaka nema samo pri hladnom startu

[quote]KBDNK:
[quote]Goranto:


Nekoliko zapazanja.
Da se skine jedno rebro i osjeti bolitak nebi se slozio.To je ona prica o predimenzionisanom kotlu.A ja tvrdim drugacije.A moja tvrdnja je da je to bio trud uzalud.Dobicete odgovor AT.Smo da naznacim da to sto pise na kotlu da je 25 kw nemora da znaci da ce proizvoditi toliko ako se nelozi kvalitetnim energentom.Prica o gorioniku na kospice.Moras pronaci gorionik sto moze da radi na 2.5 kw mozda ekopel b-maks ako ima neki mali mesni cetverokraki i neku od regulacija .Kazem mesni jer je dobar za postizanje temperature zastitu povrata i regulisanje potrosnje.
Gorionik ili kotao sto moze da radi modularno i na maloj snazi .Jer prica o radu na punoj snazi pa akumuliraj nije se pokazala .Nekako je bolje da se sto manje vode grije i sa sto manjom snagom ali konstantno.Da se dogrijava samo ono sto se izgubi .Nista preko.

A za tako malu kvadraturu sve bi odradila klima jedna ili dvije .

Iz ove perspektive vidim i ja da nisam dobio ništa naročito ni u pogledu čađavaljenja kotla niti kondenzacije time što sam izbacio jedan članak. Znam da bih sigurno nešto postigao nekim AT ali to mi liči kao na održavanje problema u životu jer imam rešenje za problem koji održavam u životu. Preko svega toga prostor za AT pa i sada za spremnik peleta mi ne pretiče. Sve moram da složim kao u vojničkoj kaseti.
Ovo je jedan od prvih konkretnijih odgovora.
Koliko sam ja proučio do sada i ja planiram ovaj gorionik B-max zbog svoje modularnoti. Nremački burnik radi 5-30 kW čini mi se ali ima 3 strprns izmreeđu, Fderoli je od 13,7-34,1 KW što mi se čini da je mnogo za mene, ovaj B-max od 12-30 KW čini mi se i ima pet stepena između. Eh sad...da li stvarno može da mu se ta modularnost smanji do 2,5 KW kako kaže GMN ne znam ali da je "modularniji" od nekih drugih izgleda mi da ipak jeste.
Ono što ne bih voleo da drugi članovi koji se uključuju u raspravu oko ovoga ne zaborave da je u igri kao opcija i kupovina novog kotla, specijalizovanog za pelet kakav je kepo ili mareli...što zbog servisne mreže šro zbog cene...Alfa plam mi ne odgovara, ne zato što je kotao loš nego zato što u mom mestu nema servisera i čeka se po 15-ak dana da dođe serviser da ga pusti u pogon a nedaj Bože da se nešto razdesi tokom zime to je tek Jack pot kombinacija.

Mislim da ekopel iz guce moze da super modulira i da drzi na 2.5 kw .
Druga je stvar kupovina kotla ali sa samociscenjem i vbr izmjenjivacem ne cumuras ali opet sa malom snagom .

Tebi treba max 10 kv a takog nema .A sa ovim novim nacinom sa mesnim to nije toliko ni bitno dali je 10 ili 25 jer se digitalno odredjuje potrosnja.A ta prica o predimenzionisanom kotlu je zastarela kao i ona sa AT.Sad digitalno mozes da uskladis proizvodnju i potrosnju.Meni se pokazala opcija odrzavanja potrosnje rentabilnom .Za katran ili cadz u kotlu je kriv mokar energent i nizak povrat .Kad je radna tem 70 -80 to nema .Na cumurasu to odradjuje termicki ventil mehanicki .A pelet potrebuje elektroniku.I digitalnu kontrolu.To je neophodno

Pozdrav svima, nadam se da ćete mi pomoći da rešim jedan problemčić ili barem posavetovati šta dalje.
Što se tiče grejanja, totalni sam laik. Pre dvadesetak dana usled kvara klasičnog kotla, prešao sam na kotao na pelet. U pitanju je Mareli SNB-35 Ecostar Auto. Kupljen je u Termokonvoju i njihovi montažeri su izvršili zamenu kotlova, a serviser je podesio kotao i pustio ga u rad.
Što se tiče kotla sve je o.k. sem hlađenja radijatora. Problem koji mene muči je taj što kada temperatura u sobi dostigne zadatu na sobnom termostatu (22C), nastupi zahlađenje u sobi, radijatori su totalno hladni i dok kotao ponovo krene, prođu dobrih četrdesetak minuta
relativno hladnog perioda. Koje je najbolje rešenje da radijatori budu barem mlaki, to jest da se izbegne to veoma primetno zahlađenje, da li prepodešavanjem kotla, ili ugradnjom četvorokrakog mešnog ventila sa elektronikom, ili digitalnog regulatora grejanja ili akumulatora toplote ili nečeg drugog ? Hvala unapred...

Kod mene je pumpa uključena preko termostata non stop tj danonoćno jer je cevni tzermostat na 0 C i to tako od oktobra do marta-aprila. Kotao jeste učađavljen ali nikada ne curi ništa iz njega. Imam termo glave. U zavisnosti od hladnoće napolju pojačavam ili smanjujem loženje. Temperatura u kotlu je oko 40 C tokom većeg dela zime. Kako se zahladjuje napolju ja tako povećavam temp. u kotlu ali gotovo nikad preko 65 a to je kad je napolju debeli minus jer za tim nemam potrebe. Termoglave u kući odrade svoj deo posla. Uveče ili tokom noći kad se kotao zagasi, pumpa rashladi vodu i iz bojlera u kupatilu i razvede je po kući. Bojler se greje spiralom koja je strane tako da koliko toliko imam bolje iskoriošćenje. Mana je što ujutru rano nemam toplu vodu u bojleru ali ajd sad...ista se zagreje oko pola sata po paljenju kotla za šta je zadužena moja majka koja je u pristojnim godinama i delom zbog toga počinjem da razmišljam o peletu.
Moja, možda pogrešna percepscija je velika prednost livenih kotlova u odnosu na čelične a kako su gotovo svi ovi kotlovi na pelet čelični imam utisak da ovaj moj viadrus ima da sahrani dva kotla na pelet iako je radio u nepovoljnom režimu. Uostalom od 2006 godine do sada dva čelična kotla bi do sada izgorela sigurno jer ih prave od katastrofalnog materijala. Lično sam video da jedna meni poznata firma je pre nekoliko godina kupoila cisternu za prevoz goriva i od materijala koji je dobila sečenjem te cisterne napravila kortao. Kvalitet još malo pa kao da su ga napravili od drveta. Uveren sam da zato proizvođači čeličnih kotlova insistiraju na mešnim ventilima ali uđoh sad i ja duboku filozofiju...

Zemljače mislim da ti termostat ima prevelik histerezis i to toliko veliki da ti osećaš zahlađenje...pokušaj da to podesiš nekako...
Ajd napiši iskustva, koliko si čega trošio pre instaliranja marelija, a koliko sada. koliku kvadraturu greješ, kakva je izoilacija itd.
Pozz

Ventilator na dimnjaci sam napravio ali nisam dobio zeljeno resenje .Razlog sto je predaleko od gorionika .Pravio sam ventilator da moze dim kad neradi nesmetano da ide a kad radi da izvlaci .Kad dodje do podpale nekako mi ventilator zakasni sa izvlacenjem pa nekad pokaze na vratica.Sad imam drugu ideju da da sondu stavim u dimnjak nek prati kad je hladan a ventilator da pokusam potisni .Onaj je usisni ali je daleko.Mislio sam onaj od gorionika i taj sto izvlaci da ce raditi dobro ali imam neki dio kasnjenja .


Gdje ima veci propejler da se kupi .Ovaj je 150 cm ocito nedovoljan da izvlaci i brzo reaguje.