Vogonska poezija

Da, u pravu si Majore. Sledeća svaka imaće naslov, a za napisane smisliću naknadno kad ih izanaliziram.

Moderan čo'ek

Skinite se sa tv ekrana
svaka reč samo je reklama

rekla kazala uzduž i popreko
jedan drugome za reč vadi oko

i tako svaki bogovetni dan
lepši vam je popodnevni san

mesto vesti ti gledaj u nebo
da se možda ne bi malkice zahebo

a ja ću po svome
delim packe i grafite

A na dušu moju stavite kredite.

.....
odlicno. Samo nastavi...

Vesna

Mislio sam da je volim
zato sam je mrzeo i ponižavao
al' ni ona ni ja više nismo svoji
drznula se da tone u plač

Jedina je vredela mog života
jedina je znala šta ja sanjam
i onda otišla za tog idiota
od tad ja više ne mogu da spavam

Bila je moja i u snu
bila je sve što život može da pruži
posle nje sve su druge ravne zlu
ona to zna i kuži

A sad nakon toliko vekova
opet mislim da sam živ
hiljade i hiljade sklekova
zbog nas znam ja sam kriv.

Sećanja na budućnost

Od toliko suza srce više ne može da diše, ravni su mi drumovi i staze, mojoj sreći ne prilaze. I više ne znam šta je bilo,
i više ne znam ni šta sam to hteo, bio sam biven i ja sam prebijao, ali sad je na druge došao red.

I ne znam da li pišem ili plačem, do definiciji sasvim sam lud,
nije mi važno što mene ne mogu da shvate, neka shvate bar ovo što pišem.

Došao je život i na moja vrata, došla neka druga, nepoznata i strana, uzalud mi se vere oko vrata, uzalud se borim za dan.

Samo jedan dan i ništa više, da ponovo vidim te oči snene, samo jedan tren pa da u snu pišem, sve se srušilo za rad nje.

Besmisao

Živim, radim, spavam
i ne znam za rad čeg
svake noći budan sanjam
a za svetlost na druge došao je red

pokušam da pobegnem u nešto
ne znam ni sam kako bih ga nazvo
pokušaj da razumeš vešto
bar ti kad je meni srce prazno

I evo opet došao je mrak
sunce se izgubilo u sjaj
pa mi sad svetli potpuni kolaps
da je bar 19. maj

Ali nije teško shvatiti prazninu
svakom onom ko je ima i poznade
teško je shvatiti većinu
kad samo misle a ništa ne rade

I nije ta većina u kosmosu bitna
svake noći rodi se po zvezda
istorija moja sad je sasvim sitna
čemer, glad i beda

za sve ono što nam se desi
nikada ne traži krivca
ipak smo mi samo čoveci
pa mora nekad da nastane kriza

i za kraj legni pa se ne budi
i za kraj košmare sanjaj
znaće svetlost kad da te probudi
došao je 19. maj.