Vogonska poezija

Pišem pesme i ne mislim mnogo
neki kažu da ja ovo vogo

šta li znači i sam naslov teme
kada pišem ovde nosim teško breme

od utiska vaših i mojega cilja
samo pišem pesme al' sad reči biram

znam da neću od ovog da zaradim mnogo
ko još čita poeziju pod imenom vogo

a sve vam je prosto i na dlanu dato
sve što sklepam ovde u čitanke bato

može neki lajk a može i smešak
imam neka kola al' sam ipak pešak

kraljeva je mnogo rasuli se na sve strane
neki kažu bolje bi mi bilo da pišem romane

pisao sam tako i romane pre
pročitam par puta pa obrišem sve

vrlo sam kritičan prema samom sebi
nije sve za ljude al da pišem ja prestao ne bi

nek tema zaživi jer za pesme nismo krivi
nek se sklepa rima jer za svakog ovde vala mesta ima.

pesma o internetu

postoje neke žice a može i bez njih
internetom sada svaka reč nam plovi

slova, reči i pokretne slike
sve je to za ljude al' i za vojnike

kažu stari od njih je i počelo
vojska pravila oružije moćno

ali narod hteo da bude tog deo
pa je malu mrežu na internet sveo

i ovo je pravo mesto da se ljudi druže
a može i neke usluge da se pruže

niko više ne izlazi iz kuće
internet je tu a napolju vruće

samo molim da deca nam mala
ne nađu nekog, ko nam je budala

i svi sad da pazimo šta ovde radimo
a pametne lajkom da nagradimo

mesto novca tu je lajk
a šta ćemo jesti, mora stupit štrajk

internet je ravan komunizmu ceo
ali baš nas briga i mi smo tog deo.

Samo da podržim temu koja već u najavi deluje da će biti sjajna ...

Sjajne teme ubijaju, zar ne?

Ne, ako neko ima tekst pesme "Priznaj da te oduvala ova moja stvar" iz broja fanzina odbačenih pesama YoPajtas! nek obavezno objavi. Hvala unapred.

Sada ću da vam pišem o njoj
mojoj jedinoj

znam da je i bosa i žedna
ali mog je srca ona vredna

zbog nje ja ostavljam sve
i zbog nje meni se plače

možda nije tolko jaka
da se uda za ludaka

ali da je verim ja se dugo spremam
jer ni jednu osim nje ja više i nemam

ne znam šta bih sada radio
i ljudima i bogu vazda sam dosadio

možda sam u pesmi našao svoj put
ali pazim da mi neko ne bude sad ljut

o svemu ja mogu da osmislim stih
ali da se živi može i bez njih

probali su neki da u reči stave dela
ali im se smejala tada svita cela

a kad neki govoraši prosipaju reči
ne znaju ni sami da beba zakmeči

i tako ja sam pišem stih jer znam
i tako ja s vama ubijam dušmana.

Misliš

Misliš druže da je meni lako
oko mene ljudi a u glavi pakao

Misliš druže da ja nešto znam
odavno ja sebi više ne pripadam

Misliš druže moj
baš je lako, pucaću, stoj

Misliš sada ti
ko me to raspameti

i ko uze moje dane
od boga blagodarne

imam neku u grlu knedlu
imam neku, al nemam ni jednu

Misliš druže moj, a i drugi misle
kakve su se to reči u meni stisle

I što prosto knjigu ne objavim
ali ja ne živim, ni u snu ni na javi

kud bih ja sa tom popularnošću
kud bih išao sa tim tegom

ovako mogu sa rečima da se zafrkavam
i da nikog baš ne ogovaram

Misliš druže moj da je meni lako
nema više ljudi a u glavi pakao

Ako smirim dušu i srce, ako naučim se strpljenju, ako naučim kako s kritikom a kako sa fanovima, možda i objavim. Za to nikad nije kasno. Hvala na pohvali druže.

Nisam gladan, sad sam jeo
nisam gladan, pojeo sam burek ceo

a što mi u stomaku onda neka praznina
pije mi se kafa, ne znam šta cu s njima

s njima što nam dušu vade
s njima što nam nebo gase
s njima što im srce stade
s njima što nas kore sa terase

dal' smo dobar narod ikada i bili
ili su nas drugi u crno zavili

tu smo na putu pa može svako da nas gazi
neki bi bar svirnuli i rekli, pazi

izmedu vekova i zbilje
kadife i svile

izmedu vekova i mora
i starih odgovora

Odavno sam se rastao sa umom
izdao sam kuma, spavao sam s kumom

a neki mi nude presto
ja bih rađe u zatvor za sve resto

ja sam kriv što Srbija nema more
ja sam kriv što nam je sve gore i gore

ja sam kriv što ne znamo kolika nam kuća
seči drva, kidaj pluća

ja sam kriv što me neki žale
ja sam kriv što nemamo pare

ja sam kriv što se ne bojim rata
ja sam kriv što uvek udari brat na brata

ja sam kriv što sam se rodio
nisam znao da sam se dogodio

ja sam kriv za sve resto
neću zatvor, neću presto

Podignuću i ja sablju
visoko u nebo

u dželata pretvoriću telo

ja sam kriv za sve što se desilo
desilo se a nije smelo.

Hej, tu si
evo pišem ti a ti odbrusi

kaži mi samo
kako je tamo,

ima li stvarno rajskih vrtova
ima li zemlje i puteva

kaži mi jel te boli glava
ili ti se samo duboko spava

kaži mi gde ću ja sad
slomilo me vreme a još sam mlad

kaži mi dal da zemlju kopam
niko ništa iskopao nije

kaži mi kad sam gladan šta da klopam
dal boj opet mora da se bije

da sam na tapetu ja to znam
na tapetu sam jer sam sam

i svako me pozdraviti može
a srce veliko ispod tesne kože

što li me vuče da pijem pivo
što kad se napijem mrzim sve živo

i kaži koliko da se protegnem
pa da mirno i ja u zemlju legnem.

Ja znam da mi Srbi mnogo smo jaki
ja znam da smo taki kaki

A znam i druge, isto su jaki
i oni su taki kaki

al' ne znam dal su na suprotnoj strani
ne znam zašto porekla se bojim

Boga mi svima su odbrojani dani
a vojnik crni na suncu se znoji

i kažu opet prizivaš rat
i kažu opet će brat na brat

a ja slušam i tiho se smeškam
rat je samo obostrana greška

Neko će zlo ipak da nas snađe
dal rat ili brat, potpuno svejedno

ko će novi dom da pronađe
šta je to u očima vredno.

Izašao sam jednom, ja sam u grad
besna kola i ludi san

pomislila glava da joj je sve ravno
pa sama u diskoteku pravo

tu su me sačekali neki ljudi
neki se mršte a neki su ludi

devojke oči otvoriše jasno
a ja se svima nasmejah glasno

i poče neka muzika da svira
neki trans od kog se vibrira

i poče tela da se njišu u mraku
a ja gledam kojoj da dam žvaku

počeh i ja da se naglo cimam
nisam drogiran nit droge imam

al me mesto zaludelo skroz
počeh da skačem, oči zatvorih skroz

priđe mi jedna dama
lepa kao da je s ekrana

ja ne znadoh šta da joj kažem
u sebi se tešim, treba mi mlađe

i tako dosta, duboko u noć
dok telo nije umorilo se skroz

izađoh ja na vazduh svež
tada sam kosu terao na jež

udari me neka božja praznina
gledam oko sebe, svak devojku ima

a ja nit pijan nit lud
skamenim se tako, shvatih nemam kud

dođoh kući bahato i glasno
počeh stvari po kući da bacam

ko sam šta sam
ima li mi spasa

probudih materu i oca

poče svako nešto da zvoca
a meni glava da prsne skroz

otišo sam u bespuće neko
u glavi odzvanja, jesam li ti reko

i mirno sedeh na kamen čist
oko mene pade list po list

od tolike sreće, sad mi se plače
ne znam šta me to snašlo

sanjao sam neke apače
a sunce ko da nije ni zašlo

shvatih lagano da sam lud
darovaše mi lep put

a ja ne znam da li bih pošo
ili bih samo u mestu osto

i tako prođe još neki dan
misli sve jače, ja sve više sam

i posle ne znam šta je sve bilo
rekoše zdrav si, samo ti se snilo.

Moram da ti pišem
od ove praznine ne znam da li vazduh dišem

probudim se jednom
i sve mi je bedno

počeh da kašljem ko slon
u grlo ko da čuči avion

cigare bedne ubiše me skroz
bolje da pare dajem na loz

al navika čudna kuka
na ulici sve vuk do vuka

ispili smo zadnje voćne kapi
zasmetali i zapadu i Papi

uzdamo se mi u Ruse
a u srcu čuvamo i gusle

al ništa neći biti
ja da vam kažem

od smrti, živeti je draže

a sad idem da malo spavam
smorio sam i sebe i vas

i sutra ću da se izmotavam
u tome nalazim spas.

Vreme gazi i ne haje
sve se manje čovek daje

ostavlja svu pamet za sebe
a za druge baš ga srce grebe

i tako padne sam u živi trans
ima neki poso, kuću, ženu a tu je i pas

ima neki hobi koji mu znači
a sa sveta otišli su i najjači

zato s Bogom najpre pa posle sa robom
pomoli se ako veru znaš

zato s Bogom najpre pa posle sa sobom
isplači se pre nego se daš.

Lepi su nam krajevi
lepe i sredine

kad se beba rodi,
prvo daš joj ime

Lepe su nam žene,
mi smo lepi ljudi

al' o tome neka drugi sudi.

Pamet sveta odavde potekla
razvila se na sve strane

otišla i deca neka
u tuđini broje dane

da se vrate, pitaju se kome
nisu stekli avione

nisu stekli slavu svetsku
u džepu im novci zvecku

vratiće se, biće kasno
potrošačko društvo jasno

potrošiće svoje pare
na sve bivše im drugare.

Al' to nije neki greh
biće lepo, zavladaće se smeh

svi ti silni rodoljubi
uvek beže kad se život gubi

A seljaka poso čeka,
čuva njega zvezda neka

sa parcele neće svoje
makar nemo svoje proje.

I Bogu je sve to milo,
baš se tako njemu snilo

gazda traži roba svoga
bar seljaka jednoga.

Ispričaću vam jednu priču
ali niko da se ne začudi

mi smo samo mala deca
a tek juče bili smo mi ljudi

ide život unatraške
po glavi nam opet vaške

gazi vreme svojim smerom
eno čovek priča s kerom

i svak živi kako mora
sve dok petli kukuriču

da se živi, i to mora
za detalje pitaj čiču

Svako sebi mesto našo
svak se bori za svoj stav

polako s te reči dečko
da si meni živ i zdrav

A kad ne znaš kuda poći
kad te stignu lude noći

uzmi svesku pa zapiši
za detalje obrati se čiči

I važan je miran san, ja drugo i ne znam
i važne su reči ove, makar sutra bile moje.

I vreme će opet stati, ko će more obuzdati
istorija sve je bliže, a mi uvek u sred krize

Kako pretke dočekati, za detalje pitaj mati
a kad treba vatre, dima, pitaj čiču, on to ima.