Da li ste (ne)ljubazni i zasto?

Ustvari, primecuje li covek uopste da je neljubazan i neprijatan za ljude oko sebe? Da li sam ja neljubazan? Verovatno vecina ljudi sebe zamislja lepse nego sto ih drugi vide, pa cu tako i ja reci "ne nisam neljubazan", ali ako pokusam biti objektivniji onda dolazim do onog "ko ce znati, mozda i jesam". U svakom slucaju, poznajem ljude koji su bez ikakve dileme 1000x ljubazniji od mene. Koji i kad pricaju o nekom svom velikom problemu rade to sa sirokim osmehom na licu, ne propustajuci priliku i da se sprdaju na svoj racun. Pitam se - da li je to mnogo tesko, da li zahteva mnogo energije, koncentracije, samodiscipline, motivacije, ili se to kod tih osoba desava potpuno nesvesno, bez ikakvog dodatnog napora? Nekako mi deluje prirodno biti neljubazan, ili barem neutralan. To je verovatno nesto sto ide samo od sebe i ne zahteva odredjeni napor. Ali ljubaznost, to bi moglo zahtevati napor. Tj. meni je to tako, ako bi mi neko zahtevao da na poslu odradim 8 sati uz konstantnu isforsiranu ekstremnu ljubaznost, meni bi to bilo teze nego da sam kopao. A neki drugi deluju da se tope od ljubaznosti bez imalo napora. Da li samo dobro glume? Ili se ta vestina vezba kao misici u teretani, pa sad jedan te isti teg je za mene pretezak, a neko ko svakog dana vezba ga podize a da ga gotovo i ne oseca. Ili ta njihova vestina uopste nije tako jaka jer je godinama bildovana, nego zato sto imaju taj prirodni talenat?

Znam i osobe koje su ekstremno neljubazne. Toliko da ih najradije nikada vise ne bih video, a narocito nikada sa njima saradjivao na nekom zajednickom projektu. Imam ekstremno neljubaznih osoba i u familiji. Kad ih posmatram deluje mi da su takvi jer ih nesto boli, pa urlaju od bola. Da li je neljubaznost zaista posledica nekakvog bola? Ili je naprotiv neljubaznost uzivanje? Imaju li uopste ljubaznost i neljubaznost uzrocno-posledicne veze sa zadovoljstvom i nezadovoljstvom. Ili su neke osobe unutar sebe veoma nezadovoljne, a spolja iz njih buja ljubaznost i obrnuto, da li je neko veoma srecan i zadovoljan svojim zivotom, a opet neljubazan?

Moze li se ljubaznost nauciti? Postoji li takav kurs na koji posaljemo neljubazne osobe i one nam se vrate sa profesionalnom kvalifikacijom ljubaznosti? I, na kraju, moze li se na (ne)ljubaznost uticati hormonskom terapijom, ako moze da li bi poboljsanje bilo dugorocno, ili bi vremenom trebala sve jaca i jaca terapija, koja ako izostane neljubaznost postaje veca nego sto je ikada bila. Ne secam se da sam ikada procitao neku knjigu koja se time bavi, pa mozete i to preporuciti, kako papir tako i youtube video ili online tekst, ali pre svega bio bih zahvalan da navedete neko licno iskustvo ili zapazanje.

Mislim da sam skoro nesto rekao negde ovde na tu temu. Mnogi ce ti reci: lako je Svedima da budu uvek nasmejani i ljubazni kada imaju para. I dodace obavezno one dve otrcane fraze: "Problemi u Svedskoj - zdravo" ... ili "Ladno, ali standard". Fraze koje ne moze da ukapira nijedan stranac. :-) I tu se svaka diskusija zavrsava. Prosto, kod nas ljudi svoju neljubaznost pravdaju losim ekonomskim standardom. A onda se i zamislis: pa dobro, ona kasirka u Maksiju koja radi za 20,000 dinara sigurno ne moze da bude ljubazna kada od tih para bez sela gde zivi ne bi prezivela ni 3 dana u Beogradu.

Medjutim ...

Putujuci po svetu primetio sam da to bas i nema preterane veze sa standardnom. Lokalci u Dominikanskoj Republici se utrkuju da te usvoje kao prijatelja i stalno su nasmejani, iako zive u mulju, blatu i kartonskim kucicama. Slicno i Surinamci, oni zive tako kako mi nismo ni 90-ih, ono je tuga i videti ... gore nego Haiti. Ali non-stop se cerekaju, sve im je smesno, kao da zvacu ceo dan neku travu. I nikada nisu neljubazni. Oni bi vristali od srece kada bi dobili prosecnu srpsku seosku kucu u nekom napustenom kraju. Na drugoj strani, Francuzi su stalno nadr*ani preko svake mere, iako imaju prilicno visok standard i siroka radnicka prava (cuvenih 35 sati nedeljno). Holandjani i Svedjani se non-stop cerekaju kao da su stalno na nekim drogama, Nemci kako-kad ... Ali to je verovatno posledica protestanatskog vaspitanja (kalvinisti, luteranci, anglikanci itd.) gde se smatralo da je javni izliv emocija nesto sramotno, nezrelo, neuctivo ... od mnogih ljudi sam cuo da su nekada decu vaspitavali da se non-stop hladno keze i glume da su haj, cak i kada im se place, da se javno ne grle, ne ljube itd.

Na drugoj strani globusa, Rusi se smeju samo kada se odvale od votke. Za ovo poslednje sam cuo neku blesavu teoriju kako su u vreme Staljina ljude koji se non-stop smeskaju smatrali prevrtljivim lazovima i dousnicima sluzbi, spremnim da drukaju i rodjenog brata onome kome treba ... pa je njihova otvorena, sirova drkskost zapravo izraz krajnje iskrenosti i pokusaj da kod sagovornika steknu poverenje. Bas zato, par puta kada sam drzao neku strucu prezentaciju gde su bili Rusi i poceo je na uobicajeni nacin, nekim vicevima, oni su me jedini gledali belo i ozbiljno. Eh da - kasnije sam doznao da kada se po njihovim firmama drze prezentacije bolje je izbegavati humor, jer oni humor tumace kao nacin da taj koji prezentuje zamaskira svoju nestrucnost. Veoma zanimlijv nacin razmisljanja, moram da priznam ...

I na kraju - Bliski Istok. Turci i Arapi imaju taj smisao za ljubaznost prema musterijama.

Da li se to trenira? O da, svakako. To je citava nauka ...

Hmm ne znam meni je to stvar vaspitanja... Moji su jako vodili računa da se komšiji uvek sa osmehom kaže dobar dan, da se starijima ustaje u prevozu, pridrže vrata od zgrade i slično..

Ja recimo imam dva pravila:

- Sa svim ljudima krenem ljubazno, a posle svakom po zasluzi.

Kao produkt toga u mom timu imam recimo kolege koje me poštuju i sa kojima sam skoro pa ortak i imam kolege koji me smatraju najvećim drkošem na planeti...A probao sam fino sa njima, nije dalo rezultate..

To jako nervira, usiljen osmeh.. I jako se primeti i izgleda jezivo.. Imao sam kolegu, priučenog menadžera - neko mu je na nekom od tih miki maus kurseva rekao da "menadžer mora biti nasmejan i pozitivan" i onda on sa usiljenim kezom od uveta do uveta prilazio svakom od nas...

pa ti zamisli kada ti neko sa usiljenim kezom od uveta do uveta dođe i kaže da je probijen rok, da ćeš morati da radiš prekovremeno jer on nije definisao zahtev kako treba.. Imaš osećaj da te zahebava :)

Može čovek da bude ljubazan i kultiran i normalan i bez usiljenog cerekanja kao da je imbecil.. Nije zgoreg biti prirodan.

Postoje situacije u kojima se taj usiljeni osmeh koristi i kao oruzje za ispoljavanje pasivne agresije. Zapadnjaci su majstori u tome ...

Kod nas se pasivna agresija najcesce zavrsi vrlo kobno za onoga ko igra tu igricu. Cesto je i opasna po zivot. :->

Neprirodni lazni osmeh je mislim svaki koji se moze videti u bilo kojoj reklami za proizvode ili usluge na tv-u ili bilbordima. Zato sto je nabacen samo zato sto marketing eksperti zakljucuju da ljudi bolje i pozitivnije onda reaguju na poruke. Osmeh je spoljasni izraz osecanja iznutra, svaki koji je rezultat zahteva za osmehom je lazan i ruzan i kod mene postize kontra efekat. Ruznije mi je kad ga vidim nego da vidim neko lice koje se mrsti jer je iskreno ljuto ili neraspolozeno. Ustvari ovo drugo i nije nista ruzno i ne vidim zasto bi bilo, to je nesto potpuno normalno i prirodno.

Inace pre nekoliko godina cuh u Bg hronici jezivu "zanimljivost" iz Japana, sefovi postavili kamere koje snimaju lica zaposlenih koji komuniciraju sa "strankama" i softver "analizira" dal se zaposleni dovoljno smeju. Nesto kao ispunjavanje "smiling quota".

.

Potpis

Kome snaga argumenta leži u brisanju, tragovi mu nečoveštvom smrde.

Sad vrtim u glavi neke ruske serije koju sam odgledao dok sam ucio ruski, radnja serije je 19. vek i svi negativci su nasmejani i izrazito druzeljubivi ljudi, koji ti sa osmehom spremaju neku gadost, a nasuprot tome pozitivci su veoma uzdrzani sa neutralnim izrazom lica. Sad naravno, serija je snimana u savremeno doba, pa ostaje dilema da li su ti ljudi takvi oduvek, ili su im likovi prilagodjeni savremenim shvatanjima. Bilo kako bilo, zamisljam da su te posmatrali otprilike kao Betmen Dzokera

Diskusija o kultoroloskim razlikama je veoma zanimljiva, nego mene ipak vise interesuju iskustva sa lokala. U familiji, porodici, na poslu... i to onaj tip neljubaznosti koji polako naginje ka verbalnom nasilju. Tipa razgovaranje povisenim tonom, podsmevanje svacemu sto kazete ili uradite (a ako nista ne radite ili govorite, onda podsmevanje lenjosti i cutljivosti), preterano kritikovanje i konstantno nametljivo savetovanje. Sta bi bilo najbolje resenje za tu situaciju? Ignorisanje, uporno suprostavljanje (svadja) ili borba ljubaznoscu protiv neljubaznosti (ako je to mislio jovajovic100 kad je fotografisao svoje gace) ? Ili ipak najbolje pobeci, u smislu ziveti sam i raditi takodje samostalno, nesto sto ne zahteva previse kontakta sa ljudima? I na kraju krajeva, uzmimo da ste uspeli da razvijete totalnu kurcobolju za takvo ponasanje, ne nervira vas to narocito, ali vam je takva osoba ipak bitna, hteli biste da je nekako "popravite" za njeno dobro. Da li postoji neki algoritam resavanja tog problema? Ili, barem, da li se za bilo koji pristup zna pouzdano da nece dati zeljeni rezultat?

Setio sam se jedne teme kada je jedan forumaš pitao "kako se izboriti sa sujetnim kolegama na poslu", a jedan drugi cenjeni forumaš mu je dao savet da ide u teretanu, da se nabilduje i da trenira boks i da će ga kolege gledati drugim očima.. Kako sam matoriji vidim da taj savet zapravo ima smisla..

Šalu na stranu, međuljudski odnosi su jedna kompleksna stvar.. Ja sam sa svima recimo ljubazan na keca.. Bez veštačkog keza i cerekanja, jednostavno sam normalan.. Onda smanjujem intenzitet po zasluzi.. Napušavanje je pretposlednji stadijum posle koga ili ponovo postanem ljubazan ako vidim da se druga strana dozvala pameti - ili nastaje potpuno ignorisanje i tada jednostavno neko prestaje da postoji za mene..

Pa makar mi iz oka ispao..



A kako vreme prolazi, sve više težim ovome.

Ljubaznost je danas "slabost". Kad si ljubazan prema osobi istog pola, misli kako da te zahebe i da si gej i slične gluposti. Uglavnom, misli da si glup i da može da te iskoristi na bilo koji način.

A kad si ljubazan prema osobi suprotnog pola, jedini ti je spas, da na kraju tražiš sex. Ako prekineš negde između ima da te mrzi ko Djavola. :)

To su moja iskustva.

Inače, šta mi se desilo. Došao mi email: pozajmi mi sto evra da ti prepišem nasledstvo... u tom smislu. Znao sam da je prevara ali sam rekao na početku da nisam glup i da ne verujem u to hoću neki dokaz, oni mi poslali sliku neke mlade devojke i slično, išao sam do samog kraja, iskren da budem, bilo mi je dosadno, sve su se ofirali, ja uzmem slike pa na google - pretraga pomoću slike i nađem sve te njihove poruke koje su slali, sve lepo spakujem u folder, celu prepisku i sve i pošaljem na adresu Interpola :)

Nisu mi javili šta se desilo :( nema veze, bar sam ih razbucao da su se stideli svake napisane reči.....

Jako sam ljubazan ceo zivot bio... cak i prema neljubaznima.

Ali izgleda se to sa godinama promenilo. Valjda kolicina strpljenja se sa godinama smanjuje.

Iritira me kolicina neljubaznosti koja enormno raste iz dana u dan. Postalo mi je bas retko da vidim ljubazne ljude.

Tako da sam poslednjih godina poceo da uzvracam neljubaznost u privatnom zivotu, a nesto pre toga i na ES.
Valjda sam i na ES predugo, skoro 20 godina, neke tu pojedince gledam svaki dan pa neljubaznost prema njima raste, ali samo kao odgovor na neljubaznost.

Recimo, kako neko da bude neljubazan prema Robertu ili gilopile, B3R1 ili Dimkovicu? A kako da bude ljubazan ademaretu, nemamstan, milanovicu i slicnima? Trudim se, ali tesko ide.

A moram da priznam da sam prema jednoj osobi prvi poceo sa neljubaznoscu,
Bradzdorf, tako nekako nick.
a ne znam zasto...
Inteligentan za razliku od ovih neljubaznih prethodno nabrojanih, trudi se da istera neke svoje argumente, vredja podmuklo ali ne u fazonu "glup si, smesan si kao vic, fantaziras" i sl...

Pa evo ovako ...

Ja sam to oduvek resavao prostim izbegavanjem takvih ljudi ili (mnogo redje) direktnom konfrontacijom jakim argumentima koje je moguce dokazati. Ovo drugo koristim samo u slucajevima kada se svadjamo oko necega za sta mi je prilicno licno stalo (sto nazalost postaje sve redja kategorija kod mene, takvih stvari vise nemam previse). U svim ostalim slucajevima pada "ghosting", kako se to kaze na novogovoru.

U ovim stranim firmama gde sam radio, kada bi na poslu doslo do nekog ostrog sukoba, menadzer bi se umesao i te koji se svadjaju bi odveo do automata za kafu. Ako je kraj radnog vremena, on bi obojicu prekinuo i rekao: "Momci - idemo na pivo, tamo cemo nastaviti". I to je to, konflikt resen za par minuta. Eto, to ti je jedan od algoritama ... :-) koji je proveren i u praksi i fercera.

Ali ima i efikasnijih metoda. Prouci za pocetak Kapmanovu teoriju trougla drame - model koji je osnova vecine konflikata medju ljudima. Posto pominjes "popravljanje" ljudi ti si verovatno "Rescuer" u toj prici. Po Kapmanu (ali i drugim slicnim teorijama) konflikt se stisava kada svi ucesnici u njemu prihvate sopstvenu odgovornost za sebe, svoje postupke, ali i svoja osecanja vezana za druge ljude i njihove postupke. To je ono - "Mile mi ide na nerve, ali Mile je takav kakav jeste, medjutim to sto on meni ide na nerve to je samo i iskljucivo moja odgovornost, jer su moje emocije moja odgovornost". Ili - neko mi je ucinio nesto lose, on jeste (mozda?) kriv za to, ali to sto se ja osecam lose - to je moja odgovornost i niko drugi ne moze biti odgovoran za to. ODGOVORNOST za sebe i svoje emocije je kljuc.

Naravno, u praksi je to dosta teze i zahteva mnogo vezbe ...

Meni je ta teorija opšta glupost..

Znači ja nekom, npr lupim šamar.. i onda on bude besan - znači da je on odgovoran što je besan na mene, ne treba da bude besan, to nije lepo :) Msm malo karikiram, ali daleko od toga da su ljudske emocije tako crno - bele.

Ima tu malo i Njutna i zakona akcije i reakcije.

Pobogu, pa ova glupost nije vredna papira na kom je odštampana, ako je ikad štampana.
Znači neradnik, laktaš, manipulant, onaj koji krade doručak iz frižidera, koji preuzima tvoje zasluge, koji te ogovara, u slučaju da te nervira svojim ponašanjem, ti si odgovoran za to što te nervira? Nije odgovoran (pa sledstveno i kriv) ni menadžer, ni politika kompanije, ni taj bilmez, nego si ti koji si faktički žrtva loših ljudi i loših odnosa - odgovoran?!

Jbt, pa taj neoliberalizam i ovakve bolesne teorije će nas uštrojiti sasvim! Pazi, postoji cenjeno mišljenje da si sam kriv za negativne stvari koje ti se događaju!? To je u rangu one gluposti da "kako zračiš tako i privlačiš". To je još jedna vrsta mentalne kastracije i prebacivanja odgovornosti sa društva, (novo)kulture, vladajućih slojeva i kreatora javnog mnjenja na pojedinca koji je praktično nemoćan da se izbori za sebe, jer je em sputan većom silom društva i kreatora opresije, em je u svojoj glavi već presudio da će izgubiti jer je, je li, krivac.

Jednom i da se složim sa tobom :) Ali da, to je taj postulat sa zapada, kako si sam odgovoran za svoje emocije, kako ne smeš da pokažeš svoje emocije, kako si slabić ako se rasplačeš, iznerviraš, smoriš zbog nečega ili ako si iskreno srećan..

Zato sve veći broj populacije postaje suicidan, agresivan ili zavistan od antidepresiva, narkotika, opijata.. Xanaxi se gutaju kao Tic-Tac bombonice.. strašno.

Slažem se da smo debili ako nas iznervira neka glupost, banalna stvar, ali ako reagujemo na nepravdu ili na neke loše stvari koje nam se dešavaju -- onda smo samo.. pa ljudi.



Ja nikad nisam neljubazan na forumu, nema potrebe biti takav prema ljudima kojima oči nikad nisi video.. A i uglavnom čitam šta neko piše, a ne ko piše.. Mada jesam jednog baticu na nekoj korona-related temi poslao kod psihijatra :) Ali generalno, ne možemo svi da budemo istomišljenici, neko je za vlast neko protiv, neko za Rusiju neko za Ukrajinu, neko bi da se vakciniše protiv kovida a neko i ne bi i tako u krug.

A u realnom životu vrhunac neljubaznosti je da nekog oteram tamo gde sunce ne sija i da mu se ne obratim do kraja života. Kad vidiš da nekom ne možeš da objasniš, nema svrhe uplitati se dalje.

U svetu u kome caruju tabloidi i rijalitiji koji sire primitivizam, mrznju, strah i paniku i favorizuju vredjanje, argumente ad hominem i fizicku silu - ES i slicni forumi su mozda poslednje oaze normalnih ljudi, na kojima vlada koliko-toliko elementarno postovanje medju ljudima, kultura dijaloga i slobodna razmena misljenja ... i gde nema poziranja i glume (za razliku od drustvenih mreza).

E sad, nismo bas uvek ljubazni jedni prema drugima, ali smisao debate nije keziti se i klimati glavom, vec reci sta mislis ... pa i lupiti sakom o sto kada rasprava postane zucna. Jer nismo ni deca cveca, ni monasi niti likovi poput onog sto peva "Because I'm happy" (sto mi je ta pesma isla na nerve dok se vrtela, uhhhhhh ...), vec smo onakvi kakvi jesmo. Ali barem nema (previse) licnog vredjanja. We're cool, right ... :-)

Procitao sam pazljivo, nego nekako se ne uklapam u tu pricu, cak naprotiv...
Naime, osnova teorije tog trougla je da postoje zrtva, predator i spasilac, da se tako slobodnim recima izrazim. Ali, moja paznja nije usmerena na pomaganje zrtvi, nego pomaganje predatoru. Uh, to je zvucalo previse cudno pa da naglasim - ne pomaganje predatoru da jos efikasnije muci zrtve, nego pomaganje istom da resi svoj problem u glavi i da se unormali. I tu razmatramo citav spektar mogucih dejstava - od borbe ekstremnom ljubaznoscu prema predatoru, preko verbalnog kontraudara, predlaganja eventualnih lekova za uspostavljanje hormonskog balansa, pa sve do batina (za njegovo dobro), ako se smatra da je jedini uzrok problema najobicniji bezobrazluk. Citam na sajtu jednog psiholoskog savetovalista da je polovina populacije planete izlozena psihickom nasilju, ako je to tako onda je to prakticno jedan od vodecih problema covecanstva, a veoma cudno, resavanju tog problema se poklanja mnogo manje paznje nego nekim trenutno aktuelnim problemima od kojih pati samo 0.5% populacije planete. Veoma je cudno zasto imamo tako malo literature, tako malo algoritama resavanja, tako malokomunikacije na tu temu po forumima i medju prijateljima. Jeste, tema u naslovu pominje samo neljubaznost, ali zar nisu psihicko nasilje i mobing upravo sledeci stepen neljubaznosti medju ljudima?

https://www.youtube.com/watch?v=ubziGcvgTYc&t=1s

Bas tako - ti si odgovoran za sebe - da nadjes resenje za sebe, a ne da ispravljas krive Drine. Kukanje, trpljenje frustracija i nerviranje te nece odvesti nigde. Borba s vetrenjacama je besmislena. Toksicnu firmu ne mozes da promenis, menadzera-sadistu takodje ne mozes da promenis, idiote u kolektivu jos manje. Tu imas dve opcije - da izgubis decenije u dokazivanju da si u pravu ili da nadjes novi i bolje placen posao u normalnijoj firmi ... a onda da tim majmunima pokazes srednji prst. Sta mislis, zasto ljudi u IT menjaju poslove kao carape? I zasto mnogi odlaze da rade za inostrane firme ili napustaju Srbiju? Bas zato!

U zivotu sve mozes da promenis osim datuma i mesta rodjenja, svojih roditelja (i njihovih predaka) i svoje dece (i njihovih potomaka). :-) Sve ostalo se da promeniti. UVEK!