Gde su sve te pare?

Korona je krenula pre tri godine , specijalna operacija Putka pre pola godine .
Svi su panici , cene ripaju , narod sve siromasniji , a stamparije stampaju lovu
non stop , normalno inflacionu lovu . Pa gde te pare zavrsavaju pitam se ja i
pitam i vas , ko ih skuplja ?

Potpis

Kome snaga argumenta leži u brisanju, tragovi mu nečoveštvom smrde.

Ne možeš da gledaš globalno. Nije isto u Rusiji i Americi i Evropi i na Balkanu i u Srbiji. Srbija nema 'velikih' problema sa inflacijom. Amerika je najviše na gubitku po nekim procenama. Ali Ameri su veliki i već bogati tako da će se to kompenzovati tako što će malo da stegnu kaiš i opet biti vodeća zemlja.

Pare idu na odrzavanje iluzije standarda, cime se sprecava opsti globalni bunt. A na drugoj strani, pogledaj cifre koje Ameri i drustvo daju Ukrajincima. Sve to neke milijarde pomoci. Sta mislis, odakle te pare? Pa stancuju se ... pardon, pardon ... ukucavaju u sistem. Ali sustina je ista.

Koliko ja shvatam ta nova inflaciona lova nije upala u ruke sirotinje , pogotovo globalne ,
vec dzepove najbogatijih . Njima je inflacija donela samo dobit .

Potpis

Kome snaga argumenta leži u brisanju, tragovi mu nečoveštvom smrde.

Lako je njima, oni naštancaju koliko im je potrebno pa se to onda vrti po svetu i pravi im obrt. Zato će da im bude problem što se dolar polako sklanja sa svetskih tokova i onda će da se nađu u čudu sa gomilama naštancanih dolara. Mislim, mogu svi na svetu da štancaju svoje pare ali tu je potrebno još nešto a njima se izmiče.

To nije inflacija. To je poskupljenje. Inflacija je kad imaš više para nego robe, razumeš. Pa se onda štampaju nove pare, sa sve više nula, jer im se smanjuje stvarna vrednost. Koliko znam dinar je stabilan prema svetskim valutama.

E sad zašto je sve poskupelo? Kažu zbog rata.

Pa dooobro, možda si u pravu. Ali se bar na pametniji način nosimo sa tim. Tj. ne štampaju se preterano pare kao 9deset i neke.

To će da rade ameri.

@calexx, nego šta će. I neće biti problema, dok ne počnu te pare da im se vraćaju u zemlju.

Zaista ne bi trebao da daješ ovako besmislene izjave ako nemaš ni osnovno obrazovanje iz ekonomije.

Ja sam mala osoba i ne razmišljam o novcu globalno. Samo želim da ih imam. To znači da moram da imam posao koji se plaća. U slobodno vreme mogu da pokušam da zaradim nešto novca. Ponekad pišem članke na sajtu i kladim se na sport. I in this article sam pronašao nove načine za pronalaženje dobrih kladionica preko kojih se to može učiniti.

Ovo je za reklame a ne za MZ. Liči na onu knjigu ... kako zaraditi milion dolara. Knjiga ima samo jednu rečenicu, nađi milion budala koji će da kupe ovu knjigu po dolar i eto zarade.

Nikada nisam ušao u kladionicu (možda i jesam ali iz nekog drugog razloga) i ne mislim da se tamo zarađuje. Osim što gazda zarađuje, naravno. I ovi koji imaju škole klađenja.

Evo gde su pare , nasao sam koliko su love navukli vodeci milijarderi za zadnje dve godine

Elon Musk sa 25 na 219
Bernard Arnault sa 76 na 158
Jeff Bezos sa 113 na 171
Gautam Adani sa 8,9 na 90
Bill Gates sa 98 na 128
Warren Buffett sa 67 na 118
Larry Ellison sa 59 na 106
itd

Normano , svi brojevi su u milijardama $ , i to su podatci sa Forbrsove liste . Niko nije izgubio
nesto para vec su svi skocili od 50 % do 3000 % , ako gledamo prvih 30 na listi . Oni su bogatiji ,
brat bratu , minimum 1000 - 1500 milijardi $ .

Potpis

Kome snaga argumenta leži u brisanju, tragovi mu nečoveštvom smrde.

Pa, kad bi krenuli da prodaju akcije tih svojih kompanija, ali onako masovno, pitanje je koliko bi one vredele.
Sećam se davno priče kako je jedna manja firma u SAD praktično u nekom uskom sektoru (ne sećam se da li su mreže ili šta već) bila konkurent velikom IBM-u. Tada na berzi cena akcija IBM-a bila 60$, kao i te manje firme. IBM je deo profita uložio u otkup svojih akcija na berzi (odnosno, to su uradili oni koji imaju većinu akcija IBM-a), dok tu malu firmu nije zanimao takav pristup. Nakon nekoliko meseci, akcije IBM-a dostigle 120$, a cena akcija ove male firme se prepolovila.

To što je tim firmama skočila cena akcija ne znači da je skočila i stvarna vrednost. Međutim, upravo takav rast akcija koristi vlada SAD da doda još koju hiljadu milijardi u promet. Samo kad se sabere nekoliko velikih kompanija (Apple, MS, Google, Amazon...), čija je vrednost sa 100-200 milijardi u jednom momentu dostigla preko 5.000 milijardi dolara (u zbiru), one su dovoljne da SAD dodaju tih nekoliko hiljada milijardi u opticaj bez izazivanja značajne inflacije.

Međutim, ovaj globalni rast cena je "malo" rezultat mešetara na tržištu, ali mnogo više je posledica samih država. Znamo cenu nafte na berzama, koji je konkretno razlog što su cene naftinih derifata toliko povećane u maltene svim zemljama Evrope? Prosto, nisu te cene podigle rafinerije ili pumpe, nego su države povećale akcize kako bi finansirale višu cenu gasa i drugih energenata, kao i nabavku novog oružja koje će zameniti staro koje se šalje Ukrajini.
I kod nas razlog za rast cene goriva nije poskupljenje nafte, već povećanje akciza, od kojih se finansiraju subvencije i druga davanja od strane države za kojih inače ne bi bilo ni jednog evra kad se samo daju plate budžetskim korisnicima.

A kad oporezujete gorivo, od čije cene zavisi maltene sve ostalo zbog troškova transporta, dobijete ovakvu inflaciju. Mada, nisu cene svugde naduvane, naduvane su samo tamo gde kupci gunđaju, ali i dalje kupuju. Dovoljno je pogledati cene u pekarama u manjim mestima po Srbiji, pa i manjim gradovima, a potom cene sličnih proizvoda u pekarama većih gradova, posebno u Beogradu. U Beogradu ljudi dalje putuju do posla, pa im nije problem da uzmu doručak u pekari blizu stana/kuće ili u pekari blizu posla, a u manjim mestima ljudi često nemaju izbor, imaju pekaru samo blizu posla, i zato su cene uglavnom 20-30 pa i 50% veće nego u nekim većim gradovima.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Ne postoji "stvarna vrednost" - postoji vise nacina za vrednovanje kompanije, gde je EV (enterprise value) samo jedna od njih.

Na kraju krajeva, i sva ta vrednovanja su u nekoj valuti - koja je, obicno, isto tako ne "stvarna" (u apsolutnom smislu koji zapravo ne postoji).

Cak i da vrednujes firmu u kilogramima sisarki, zlata, krompira a ne u slobodno-plivajucoj valuti - opet, to varira - koliko bi neko konkretno bio spreman da plati u dzakovima krompira, u tom momentu (ili mozda ne).

Koliko sta vredi, zavisi od vremena i kupaca. Sve mere su samo indikator a ne prava stvar. Kako stvarno stoje stvari se moze znati samo kad dodje to razmene (ako ikad dodje do razmene).

Evo banalan i namerno karikiran primer - imas kucu, svi je hvale kako je vredna, ti isto... prakticno 'znas' uzevsi u obzir koliko si truda ulozio u odrzavanje, lokaciju, bla bla - a onda jednog dana moras da je prodas, i nece niko da plati vise od 50% zamisljene cene.

Koliko ta kuca vredi? Koliko tog dana mozes dobiti para? Koliko mozes dobiti para neki drugi dan? Koliko ti mislis da vredi? Koliko neki "autoritet" tvrdi? Koliko kosta sav materijal koji je cini?

Srecom, sa svim tim se moze raditi sve dok postoji predvidljivost. Zbog toga je toliko na ceni.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ni jedna kompanija ne izlazi na berzu da bi se hvalila već da bi pokupila pare od malih akcionara. Koje obučavaju veliki akcionari itd... :)

Inače, što se tiče "stvarne" vrednosti, bilo koje kompanije a i pojedinca u nekom smislu... je obrtni kapital. Ako posluješ i uvek si na nuli... ti zapravo nemaš ništa osim autoriteta, fotelje itd.. A ako možeš da uzmeš obrtni kapital i staviš ključ u bravu, onda si uspeo - ako ti je to cilj.

Mislim da je ipak Spiridon u pravu, to nije inflacija nego samo poskupljenje, da bi bila inflacija morala bi i plata/zarada i obim posla/prodaje da ti ostane na istom nivou kao pre poskupljenja .. na primer ako čokolada poskupi sa 100 dinara na 110 dinara, a tvoja plata i pre i posle toga 70.000 dinara mogla bi biti inflacija, ali ako ti se plata istovremeno poveća na 70.010 dinara jasno je da možeš da kupiš čokoladu bez bojazni da si potrošio išta više, ugrozio kućni budžet, ako si kupovao 4 čokalade mesečno mora da ide na 70.040 dinara i nema nikave inflacije, ako sve poskupi kao u odnosu sa 100 na 110 onda mora plata (sa pridruženim obimom posla/zaradom) da ti izađe na 77.000 .. ako u istom periodu imaš i više zaposlenih, otvorenih smislenih radnih mesta, povećan obim izvoza, ne samo da nema inflacije nego možda živiš u nekom periodu prospariteta.

Jasno ko dan da ako čokalada pojeftini na 90 dinara, ali zato joj se gramaža smanji na 80 grama, i tvoja plata se prepolovi na 35.000, da je neka jeziva inflacija u toku, iako je čokolada naizgled pojeftinila. Itd itd ..