Renoviranje poda stana iz 1933.godine

Zdravo svima,

Renoviram stari stan. Zgrada je izgradjena 1933. (Avramenko konstrukcija). Parket deluje ocuvan (mozda samo meni), ali je "nagnut" ka jednom cosku. Verovatno jer se zgrada 50.ih godina umalo nije srusila, pa su je dobro sanirali i sada je prilicno stabilna. S obzirom na sta sam sve naisla kada sam renovirala kupatilo (15cm suta i napuklu plocu) resila sam da parket ne diram, nego da preko njega stavim laminat. ispod laminata bi trebalo da ide neka crna podloga (tako su mi objasnili u prodavnici laminata). Zanima me sledece:

- da li treba necim da zastitm parket jer sam ovde na forumu naisla na informacije da tako zatvoren parket moze da smrdi ili da mogu da ga napadnu neki insekti?
- sta bi trebalo da se koristi da bi se povrsina nivelisala? Jer kao sto sam rekla parket je nagnut. Da li bih mogla koristim stirodur? Jer bi mi svakako znacila dodatna izolacija s obzirom da u stanu ispod ne zivi niko vec godinama?
- i da li postoji opcija da se stavi elektricno podno grejanje ispod laminata? Jer nema kosuljice.


Planiram da rusim pregradne zidove i pravim nove, gipsane tako da stolarija nece biti problem zbog podizanja nivoa poda.

Pozdrav i hvala!

Pa ako planiraš već rušenje pregrada zašto ipak ne izbaciš i taj parket, zar neće sa svim dodacima preko što planiraš biti dosta viši od drugih podova? Inače, da, ako se parket pokrije tako nečim istruleće, buđ će ga napasti. Ne možeš poravnati samo jedan ugao stirodurom, jedino ako išmirglaš da izađe na nulu ka drugim krajevima.
Može podno grejanje pod laminat, ima grejna folija u rulonu, seče se na potrebne dužine sobe. Ali kako će se ponašati kad ima i drvo ispod,..malo je rizično.

Ne znam da li si se do sada sustretao sa Avramenko konstrukcijom, ali podizanje parketa je ozbiljno veliki posao. Stan je veliki, parket stoji na nekim daskama, a ispod je 15-20cm suta. Ispod se nalazi ploca koja je verovatno pukla (jer je pukla i ta koja je bila u kupatilu). Zgrada je posle rata pocela da se rusi i verujem da je tada napukla ploca ispod cle povrsine stana. Ne bih da otvaram pandorinu kutiju jer ne znam sta bih mogla da pronadjem ispod. Kupatilo sam renovirala mesecima jer niko nije zna na koji nacin je najbolje da se sanira puknuta ploca. Ne brine me visina poda jer ce svuda biti visi za tih par cm, a s obzirom da je plafon 3,3m nece se ni primetiti. Budj parketa me vec plasi. Da li bi to nekako moglo da se izbegne?

Laminat MOŽE da ide na parket!
To sam već uradio u dva stana.

Ono što je rečeno za vlagu. Opasnost postoji u dva slučaja:
1. ako je parket već vlažan, laminat će sprečavati da se parket osuši i zaista može da počne parket da truli.
2. ako dođe do poplave, ili nekog jačeg curenja, onda će voda proći do parketa i isti problem kao da vlaga već postoji - parket ne može da se osuši.

Kod postavljanja laminata na parket, zbog povećanja visine, moraće i da se menjaju vrata (ili bar da se skrate da ne bi zapinjala za parket.

Neravan parket može da se izravna smesom za popunjavanje, preko toga ide podloga, pa laminat.
Pod mora da bude ravan, podloga i laminat dodaju bar jedan santimetar povećanje visine poda, pa bar za toliko moraju vrata da se skrate.

Ja bih to onda zalio samonivelirajućom masom preko cele sobe. Time bi se dobila i neka vrsta košuljice koja bi kad se postavi izo-fol, izolaciona folija koja se stavlja ispod električnog toplog poda, bila već sigurnije rešenje.

^^ to je verovatno bolja opcija, nego da se izniveliše samo jedna ćošak.
Naravno, najčistija opcija je da se skine kompletan parket, izvadi pesak/šljunak/šta god, pa da se onda izlije beton i da se sve izravna, ali to je baš gadno.

Samonivelišuća masa je obavezna, pošto pod u sobi nije idealno horizontalan. Samo, pitanje je: kako?

Ja ne znam da li je iko radio samonivelisanje preko parketa ?!? Teoretski, možda, postaviti najlon preko parketa (koji i morao biti suv i stabilan) i onda preko najlona izliti samonivelišuću masu.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Malo sam istrazivala na internetu posle komentara ovde. Meni bi zapravo trebalo nesto ovako?

Pa možda tako nekako. Ovo su neke šperploče, koje, koliko vidim radnici prvo premazuju nekim zaštitnim sredstvom.

Poenta je dakle, da se na parket (koji ne želiš da uklanjaš) nanese samonivelišuća masa, a da voda (vlaga) iz nje ne prodre u parket, nabubri ga, stvori uslove za buđ i slično.

Možda nije loše da se prvo ofarba / prelakira parket. Naravno, ne ono pravo lakiranje, sa hoblovanjem i skupim er lakom.
Obična, jeftina uljana ili nitro boja koja će potpuno da prekrije parket, da se uvuče u sve šupljine i spreči prodor vlage. Obratiti pažnju na uglove i ivice, koje takođe moraju biti potpuno izolovanim da samonivelišuća masa ne prodre.
Onda samonivelišuća masa, i onda, podloga za laminat i laminat, i gotovo.

Mislim da bih ja to tako, da sam na tvom mestu, osim ako čujem/pročitam neku bolju i efikasniju metodu.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Šta god da se radi na tom podu, treba uzeti u obzir da je zgrada iz 1933. godine, i da je pretrpela ozbiljna strukturna oštećenja. Ono što je sanirano (krivljenje zgrade) je samo mali deo havarije. Prisutna su oštećenja podne/međuspratne konstrukcije koja je teško i neisplativo popravljati.

Sve ovo pišem da bi se pazilo na težinu ravnajućih slojeva. Posebno u svetlu činjenice da u stanu ispod ovog niko već dugo ne boravi, pa neće niko ni primetiti ako dođe do pucanja plafona i neće se reagovati na vreme.

Ovde ima posla za iskusnog statičara i za iskusne građevince.

Samo da dodam da se to "propadanje" zgrade desilo jos 50.ih godina. Od tada grad je izgradio zgradu pored koja je na neki nacin potpora i dodatno su ucvrstili temelje u podrumu tako da je prilicno stabilna. Zapravo zgrada vec decenijama ne mrda. Deluje prilicno stabilno.

Mene ovo brine:

I na takvu podnu ploču treba izliti ko zna koliko stotina kilograma ravnajućeg sloja (u suštini - cementa).

Nije to baš toliko mnogo. Nemojte da mračite.

Treba par džakova, najverovatnije. Nije to ništa teže od nekoliko komada nameštaja.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

To vazi za stabilne zgrade - da, povaditi sve i izliti "cementno mleko" ... i onda, kada se nivelise pod, stavis sta god hoces. Ali ovaj "Avramenko", sta god da je to, me bas plasi ...

@guest77 - ako se odlucis za tu hardcore varijantu (cementno mleko) - obavezno unajmi dobre strucnjake, ako je moguce po preporuci. Ja ovde gde zivim nemam nikoga ko moze da mi preporuci bilo sta, pa sam prilikom kupovine kuhinje angazovao neku firmu ciju vizit-kartu su mi tutnuli ovi sto su mi prodali kuhinju ... i doslo je do curenja cementnog mleka kroz pukotine u betonskoj ploci pravac u kuhinju kod komsije (vidi fotku dole - to je slika iz stana komsije ispod mene). Posle su mi mnogi ljudi objasnili da pre sipanja tecnog cementa moraju da se zapuse te rupe, nekim posebnim slojem necega ... pa tek onda ide "cementno mleko" ... @djoka_l verovatno zna celu proceduru, taj covek se zaista razume u sve! :-))) Ja o gradjevini pojma nemam, zato me majstori i vozaju kao kretena.

Srecom, i ja i komsija placamo razna osiguranja, pa nisam morao da mu placam nista iz svog dzepa, ali u Srbiji ti u ovakvom slucaju ne gine spor, placanje stete itd. Ali budale od majstora imas svuda, pa i u razvijenim zemljama.

Pritom, zgrada je iz 1960, znaci 27 godina "mladja" ... a to nisu bili nasi "strucnjaci" ...

Mozda se parket moze zastititi sa ovim: https://bolago-m.rs/waserdicht-750-ml-jaeger-original
Predlazem da postavite Vase pitanje na https://www.samsvojmajstor.com/portal/
Pozdrav

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Ja sam u davna, pradavna vremena vadio iz poda nesto slicno za jednu sobu.
Nije nista posebno komplikovano da se skine taj stari parket, mozda da se iskoristi da se ponovo vrati ako je u dobrom stanju. Kod mene su bile na betonu grede izmedju koji je bio shut, preko su bile daske, a na njih parket (zgrada renovirana posle 2 sv. rata jer ju je pogodila bomba :). Drveni elementi, pa cak i parket su bili ekserima zakucani za podkonstrukciju i to je uglavnom najtezi deo da se otkuju u toku ukanjanja. Ostalo se napuni u dzakove i kamionom odnese.Betonska ploca je bila ulegnuta ka sredini (nije pukla), mislio sam prvo da nivelishem samonivelisucom masom, pa onda stirodur i ostalo, ali mi je zidar rekao da nema potrebe jer ce kosulica da izravna sve.
Umesto toga sam tada stavio 4-5cm stirodur, na na njega par cm betonsku kosuljicu, pa parket. Od tada nekakav problem. Moze da se radi parcijalno, soba po soba, ako je velika povshina onda bi trebalo i da se u kosuljicu stavi mreza.
Stari parket nisam iskoristio jer je bio razlicitih dimenzija, pa bi mi falilo, a ponesto se i ostetilo vadjenjem. Danas bih mozda uradio malo drugacije, ne bih koristio kosulicu od cementa, vec bih na beton opet stavio stirodur, a preko visinu bih iznivelisao vodootpornim plocama. na njih bih opet stavio parket (nisam bas ljubitelj laminata).

U novogradnji nekih poslovnih centara video sam da koriste ploce ~50 x 50cm koje lice na ivericu, samo su debljine nekih 5-10cm i leze izdignute od poda na rasporedjenim plasticnim nosacima ciju visinu je moguce stelovati, tako se dobije idealno ravna povrshina na koju moze da dodje sta god pozelish. Po potrebi je lako iseci ili skinuti poneku da se provuce bilo koja instalaciju, struja, mrezni kablovi i sl.

Ja bih to sve rešavao suvom gradnjom. Iznivelišeš ugrubo običnim suvim peskom sejancem, preko OSB ploče dva sloja pod 90 stepeni, one će da rasporede težinu nameštaja i ljudi na veliku površinu tako da kad hoda čovek od 150kg ta pukotina oseća pritisak kao da hoda mačka. Slojeve ploča spojiti lepkom-silikonom, tako bi se dobila prilično laka, čvrsta, ravna i kompaktna ploča. Preko OSB ploča ona antivibraciona pena pa laminat. Sad mi se po glavi mota ideja urezivanja kanala za grejni kabl u OSB pomoću potajuće testere sa aluminijumskom vođicom, npr. Parkside PTSS 1200 D2, mislim da kabl taman pasuje u rez i iznad ostaje ravna površina
OSB ploče su predviđene za temperature do 110C, sto je više od dovoljnog za podno grejanje. Kabl operetis sa 10-ak W po metru dužine, usečeš kanal na svakih 10cm i bilo bi to super i estetski i funkcionalno.

Au al ste se tu raspričali....

radi se Javo još kako. Nikakvi najloni ne treba, inače će se dobiti plivajući sloj nivelira, a to nimalo ne treba!,...nijedno drvo ne trpi najlon preko ma kako bio zaštićen, verujte pojaviće se crne fleke ili buđ kad tad. Da, u ovom slučaju to i nije važno mislite jer ostaje dole, ali vremenom može na mestima gde je posebno napadnut da ulegne pod pritiskom, kao stiropor kad se nagazi, i posle toga rastreska se i nivelir masa pa eto ,,džepova" ispod laminata.
A još je gore po novčanik naručioca radova da se farba ili lakira jer je nepotrebno bacanje para.

Sve što treba je kvalitetan prajmer sa dodacima protiv buđi. Kao što impregnira zidove tako će ipregnirati i drvo da ne upija više ništa. Pukotine ili praznine pored zidova gde su bile lajsne popuniti pedantno pur penom da nivelir masa ne ode slučajno negde ispod. Kad se to sutradan sve lepo osuši proći nožem po parketu i odrezati višak pene da bude u nivou parketa i pristupiti zalivanju.
Zbog budućeg toplog poda na najvišem mestu poda gde će biti najtanji sloj nivelir mase, gledaj da ne bude tanji sloj od barem 5 milimetara. Gustim igličastim valjkom na dršci da se ne radi pognuto i u čizmama proći posle zalivanja da se izravna i to je to.

Tako se može sačuvati parket čak i za buduće, Naišao sam na video gde je neko upravo ispod nivelira pronašao parket, i kao što se vidi, potpuno ga obnovio, jer parket je ipak parket.

https://img-9gag-fun.9cache.com/photo/aqeYVnR_460svav1.mp4

Moje vidjenje je da ako se radi podno grejanje, onda mermerne ploce ili sl. iznad grejaca, a ne drvo jer je drvo izolator i deo energije ce se gubiti na taj nacin. Kada sam jednom razmisljao o tome dobio sam info da je negativna strana podnog grejanja da utice na vene na nogama (cirkulaciju) i da podize finu prasinu sa poda, kao i da osecaj moze biti neprijatan priliko takvog grejanja (mozda kada je temp poda povishena). Nisam pitao bas nikog praksi kako se nekom cini boravak u takvom prostoru. Ono sto mi se sad cini kao dobra strana je mogucnost hladnjenja prostora leti.

Laminat nije nikakav izolator.
A što se tiče tih informacija o aktivnoj prašini od podnog grejanja, to je tačno. VEĆA je nego kod običnog grajanja, ali je osećaj hladnih nogu isključen.
Sve ima svoje prednosti i mane. Zato je najbolja kombinacija podnog i radijatorskog grejanja, da bi podno bilo na minimum.