Vidi, ventura, desilo se mom decku da ode na jedan intervju gde za platu nije pitao (vlasnik je sam rekao), i to je izgledalo otprilike ovako: "Vidi, ovde ti je plata 10.000, jeste malo, ali kad poglerdas - sedis u toplom, posao i nije neki (stamparija), pa ti vidi!"
Ali, ako nastavimo o ovome, mislim da cemo izaci iz okvira teme, pa cu povesti pricu u pravom smeru...
Naime, velika je nesreca sto se misljenje poslodavca i misljenje njegovog zaposlenog gotovo nikad ne podudaraju i sto ima 100 ljudi i 100 cudi... Npr. za mene je sasvim normalno ne kasniti na posao, cak sta vise doci i ranije 10-15 min. Onda, ne uvlaciti se gazdi time sto ces beskompromisno izvrsavati sve sto je on naumio, kao sto je "Ej, ajd skokni po burek mojoj cerki, pa joj ondnesi...mi smo tu, par stotina metara dalje..." i slicno, nego prionuti NA POSAO! A kad priones na posao pa pokusas da gazdi osmislis flajere ili reklamu, pa se ponudis da to i izdelis van radnog vremena, pa da skuvas kaficu prijateljima ili poslovnim partnerima, da ne pistis sto si ostao jos 2-3 sata posle radnog vremena da bi svoj deo posla doveo do perfekcije, ukoliko nisi uspeo da odradis neke stvari do kraja radnog vremena (jer je posao dinamican i moras da resis prvo tekuce stvari), na sta te niko ne tera, ali, eto, imas volju (pri tome napominjem da to ne radis zbog gazde, nego zbog SEBE, jer su ti radne navike takve)... Da ne duzim, posle nekog vremena predanosti poslu u raznim situacijama, vidis da tvoj gazda to ne zapaza...(ne mislim samo na materijalno, nego i na ono sto si napomenuo - izaci u susret kada ti treba slobodan dan ili slicno), pa polako pocinjes da gubis volju...radis, a ne radi ti se, jer tvoj kolega koji dolazi UVEK 15 minuta kasnije i pri tom kaze "Ja moram da kasnim, ja sam takav, to sam i rekao gazdi i tako i ostaje"...isti taj kolega zapali 15-ak minuta ranije sa istim objasnjenjem, a o obavljenom poslu da ne pricamo...
Posle svega toga, gazda uvazi prvo koleginu potrebu za odredjenim slobodnim danom, pa onda razmatra tvoju...
Izvinjavam se, malo sam se rasplinula, ali to se meni desavalo na jednom mestu kome sam dala pola svoje duse, kako vec radim uvek, jer sam tako naucena i tako osecam. Pri kraju mog radnog veka tamo, osecala sam se kao izduvani balon, zeludac mi se okretao kad krenem tamo, pokusavala sam na razne nacine da obmanem sebe da mi je ok....na kraju, posto sam dala otkaz da se ne bih psihicki razbolela, dozivim da mi gazda vraca radnu knjizicu 2,5 meseca, bez obzira na moje molbei objasnjenje da mi je neophodna (a ne vidim da treba TO da objasnjavam), uz njegovo objasnjenje "IZDALA SI ME!!!". Tj, dala sam otkaz, a tako sam bila dobar radnik...???
Samo su svemir i ljudska glupost bezgranični...
Re: "Sagorevanje" na poslu a.k.a. BURNOUT
Registrovani: 1 ( caprrri )