Rade Zrniću, odgovoriću ozbiljno na tvoje pitanje, mada sumnjam da to može da dopre do tebe.
Da bi se napustila Zemlja, potrebno je da se brodu da druga kosmička brzina. Prvi i drugi stepen Saturn V rakete podigao je treći stepen na orbitu od 190 km iznad Zemlje i dao mu brzinu od 7.5 km/s.
Posle jedne i po orbite oko Zemlje upaljen je treći stepen koji je dodatno ubrzao do 10.9 km/s što je na toj visini bila dovoljna brzina da se "pobegne" iz Zemljine gravitacije.
Dalje putovanje do Meseca je trajalo 3 dana. Na samom početku, iz aluminijumske oplate trećeg stepena izašao je komandni modul sa servisnim modulom iza sebe, okrenuo se i zakačio lunarni modul na "nos" komandnog modula. Dalje kretanje prema Mescu je bilo balističko, uz jednu planiranu korekciju kursa da bi se ušlo u orbitu oko Meseca.
Sve vreme, od gašenja motora trećeg stepena, do prilaska na oko 65,000 kilometara od Meseca, brod je usporavao jer je išao "uzbrdo", tj. u smeru koji je suprotan od smera delovanja Zemljine teže. Objekat koji napusti nebesko telo drugom kosmičkom brzinom, usporava sve vreme, a brzina mu teoretski pada na nulu u beskonačnosti. Brod je imao dovoljnu brzinu da prođe tačku koja se nalazi na 65,000 kilometara od meseca (dakle, oko 300,000 km). Ova tačka je interesantna zato što u tom momentu na brod počinje da deluje preovlađujuće gravitacija Meseca. Dakle, prvih 300,000 kilometara brod je usporavao zbog Zemljine gravitacije, dok je poslednjih 65,000 km ubrzavao zbog "padanja" prema Mesecu.
Kada je stigao u blizinu Meseca imao je drugu kosmičku brzinu za Mesec plus brzinu koju je imao u momentu kada je prolazio tačku od 65,000 km od Meseca.
Druga kosmička brzina za Mesec, uzimajući samo njegovu gravitaciju je 2.4 km/s. Međutim, brod koji želi da ode sa Meseca prema Zemlji, može zbog Zemljine gravitacija da pobegne i brzinom od 1,4 km/s.
S obzirom na te činjenice, brod je u orbitu meseca ušao brzinom od 1,5 do 3 km/s, a ne sa 11 (odnosno 10.9) sa koliko je krenuo od Zemlje.
Nakon 30 orbita oko Meseca na visini od 160 km, LM mase 14 tona krenuo je u petominutno spuštanje na površinu. Donji deo LM-a je mase oko 10 tona i uglavnom je napunjen gorivom. Apolo 11 se spustio sa rezervom goriva za još 25 sekundi rada motora, što je najveći utrošak goriva u odnosu ne sve ostale misije. Motor koji je služio za kočenje, mogao je da razvije potisak od 44.4 kN, ali je bio tako konstruisan da je potisak mogao da se menja od 4,7 kN do 30kN u normalnom radu.
U momentu kada je bio u blizini površine Meseca, naravno, njegova brzina više nije bila ni 3km/s ni 1,5 km/s već nekoliko metara u sekundi pa je i radio na "najmanjem gasu". Pri takvim uslovima, pritisak koji je motor stvarao na površinu Meseca ispod sebe bio je oko 10 kPa (odnosno deseti deo pritiska na površini Zemlje). Kasnijim merenjem (dužine senke) je ustanovljeno da je direktno ispod sebe formirao mali krater dubine između 10 i 15 asntimetara tako što je pomerio sloj prašine i nešto malo sitnijeg regolita.
Povratak je izvršio gornji deo LM-a mase 4 tone (uglavnom gorivo, dva astronauta i 21,6 kg materijala sa površine Meseca), koji je podigao LM na visinu od 160km. Nakon spajanja LM-a sa komandnim modulom, prelaska astronauta iz LM-a, LM je otkačen od komandnog modula i pušten da padne nazad na površinu Meseca.
Tada su upaljeni motori servisnog modula koji su poslali brod nazad prema Zemlji.
Put nazad je mnogo lakši, umesto da ubrza brod na 11 km/s bilo je potrebno samo da se ubrza na 1,4 km/s kako bi brod prešao tačku udaljenu 65,000 km od Meseca, jer je posle te tačke Zemlja "preuzela volan" ubrzavajući brod do skoro 11 km/s.
Nakon završne korekcije za ulazak u Zemljinu atmosferu, odbačen je i servisni modul, a komandni modul je ušao u atmosferu brzinom od 11 km/s.
Atmosfera je smanjila brzinu u roku od 3 minuta silom od 6 g na nekoliko stotina kilometara na čas, nakon čega su otvoreni padobrani koji su meko spustili komandni modul na površinu okeana.
Citat:
Moram ovde da dodam jedan mali disclaimer, da me ne bi napali ljudi koji malo bolje poznaju fiziku, na primer zzzz: na 65,000 km od Meseca zaista se nalazi Lagranžova tačka L1 sistema Zemlja-Mesec i to na osi koja spaja Zemlju i Mesec. Ali brod nije prošao kroz tu tačku, jer nije ni mogao da priđe na taj način Mesecu, nego je leteo paraboličnom putanjom. Pri takvom letu, privlačna gravitaciona sila Zemlje i Meseca zaklapaju određen ugao, tako da se brod kretao pod uticajem te dve sile. Jedna komponenta sile, tangencijalna na pravac putanje je u prvom delu leta imala rezultujuću komponentu koja je usporavala brod, dok je druga (znatno manja) imala normalnu komponentu na putanju koja je ubrzavala brod u pravcu Meseca. Ako zamislimo sliku gde je Zemlja u dnu stranice, Mesec u vrhu stranice, a putanja broda kriva linija koja kreće od Zemlje, savija se prvo blago u desno, pa onda blago u levo, sve vreme prema gore, tada je, otprilike, prvih 300,000 km, tangencijalna komponenta bila usmerena na dole, a normalna na levo, dok je poslednjih 60,000 km, tangencijalna komponenta usmerena na gore, a normalna, još uvek, na levo, prema Mesecu...
Re: Sumnje da je čovek bio na Mesecu
Re: Sumnje da je čovek bio na Mesecu
