Šta je, zapravo, osiromašeni uranijum?

Čovek bi pomislio da su nešto naučili... ustvari i jesu! Naučili su da kad jednom korumpiraju političare da štite jedan njihov prljavi posao, na dalje praktično imaju monopol na zaradu od svih prljavih poslova, jer već imaju razrađen mehanizam odbrane.

---

Prirodni uran predstavlja smešu tri izotopa zastupljena u sledećim procentima:
U-238 = 99,283 %;
U-235 = 0,711 %;
U-234 = 0,005 %.

U zemljištu se obično nalazi u koncentracijama od nekoliko delova na milion. Svaki dan ga unosimo u organizam iz vazduha, vode, hrane i zemlje.

- Vodom se u proseku dnevno unese oko 2,1 mikrogram (milioniti deo grama), A
- hranom 0,9 - 1,5 mikrograma.

Deo urana eliminiše se iz tela sa urinom.

Za potrebe nuklearnih elektrana i izrade nuklearnih bombi iz prirodnog urana se izdvajaju U-235 i U-234 (obogaćivanje), a kao nuzproizvod dobija uran heksafluorid (UF6).

Upravo iz UF6 dobija se osiromašeni uran, koji sadrži manje U-235 i ima 40 % manju radioaktivnost od prirodnog urana. Ministarstvo energetike SAD poseduje tako velike količine UF6 (oko 728.000 metričkih tona) uskladištene širom zemlje, da je svaka ideja o njihovom smanjenju dobrodošla.

Zbog svoje velike gustine (1,7 puta veća od gustine olova), OU se koristi za izradu municije velike probojne moći, kao i za izradu oklopa za vojna vozila. Zrna od OU imaju izvanredne balističke karakteristike i osobinu da se po prodiranju u materijal ne tupe i izobličavaju (kao volframova), već naprotiv postaju još oštrija. Oklopi američkih tenkova M1A1 Abrams ojačani su umetanjem ploča od OU u sendvič između čeličnih ploča. U jednom incidentu zabeleženo je da je takav tenk izdržao tri direktna pogotka od strane iračkih T-72 tenkova. Tenkovi Abrams koriste i municiju sa OU. Pored tenkova, municiju koriste oklopna vozila tipa Bradley i avioni A-10 Thunderbolt i AV-8 Harrier.

Na 12 lokacija u Bosni u periodu 1994-1995 američki avioni A-10 Thunderbolt ispucali su oko 3,3 tone municije sa OU. Na 85 lokacija na Kosovu je 1999. godine ispucano oko 10,2 tone. Od tada, nekoliko međunarodnih organizacija radilo je na utvrđivanju nivoa kontaminacije životne sredine i ljudi, kao i mogućih puteva izlaganja. Nijedno od ispitivanja nije pronašlo širu kontaminaciju OU, povišeni uran u urinu veterana ili značajan zdravstveni rizik po stanovništvo. Krajem 2000. i početkom 2001. godine, različiti novinski izveštaji (uglavnom iz Evrope) pisali su o povećanom broju slučajeva leukemije kod vojnika koji su služili na Balkanu. Nezavisna ispitivanja Svetske zdravstvene organizacije, Evropske komisije, Evropskog parlamenta, UNEP-a i Britanskog kraljevskog društva odbacila su mogućnost postojanja veze između OU i leukemije ili drugih medicinskih problema kod balkanskih veterana.


U Zalivu, u periodu 1990-1991., od "prijateljske" vatre (viđeno i u najnovijem ratu) kontaminirano je 31 američko vozilo: 16 Abrams tenkova i 15 Bradley oklopnih vozila. Ovi incidenti, kao i kasnije operacije dekontaminacije, izložile su određen broj vojnika kontaminaciji. Najizloženiji su bili vojnici koji su se nalazili u samom vozilu ili u blizini tokom incidenta.

Naime, pri udaru uranskog jezgra u čvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i najmanje 40 % od ukupne mase osiromašenog urana sagori i pređe u aerosole uran oksida. Ove čestice kontaminiraju najviše okolnu sredinu (zavisno od meteo uslova mogu se preneti i na udaljenosti do 40 km), a u organizam se mogu uneti udisanjem. Jedan deo čestica se rastvara u plućnom fluidu i apsorbuje u krvotok. Čestice koje nisu rastvorene zaostaju u plućima i mogu prouzrokovati intenzivnu jonizaciju u tkivu a-česticama koje se emituju tokom procesa radioaktivnog raspada. Uran koji se našao u krvotoku deluje kao hemijski otrov oštećujući male tubule u bubrezima. Deo urana se vezuje na proteine ćelijskih zidova, trujući ćeliju i ometajući vitalne funkcije eliminacije otpadnih metabolita i održavanja balansa elektrolita. Celokupni efekt naravno zavisi od primljene doze. Iako su studije sprovedene u prošlosti zaključile da te doze nisu dovoljne da prouzrokuju značajan rizik, neki istraživači su počeli da sumnjaju da u kombinaciji hemijski i radiološki efekt mogu naneti značajnu štetu.


Sinergizam

Ideja da hemijsko i radiološko oštećenje pojačavaju jedno drugo (deluju sinergistički) je veoma verovatna i dobija na pažnji. Uran je "genotoksičan" - hemijski menja DNA, izazivajući aktivaciju gena koji su inače neaktivni. Postoji bojazan da rezultujuća neprirodna aktivnost u ćeliji može voditi rastu tumora. Naučnici su nedavno dobili prvi direktan dokaz da zračenje OU oštećuje hromozome u ćelijskim kulturama. Dejstvom zračenja hromozomi se kidaju, a fragmenti preuređuju na načine koji rezultuju neprirodnim spojevima. Ovakvi prelomi i spojevi često se nalaze u ćelijama tumora. Još važnije, nađeno je da zračenje OU povećava aktivnost gena u ćelijskim kulturama u dozama za koje nije poznato da uzrokuju hemijsku toksičnost. Moguće posledice čine sve još neizvesnijim, pošto niko ne zna da li geni aktivirani zračenjem povećavaju oštećenje uzrokovano genima aktiviranim toksičnom efektima, ili obrnuto. Britansko kraljevsko društvo se u prošlogodišnjem izveštaju o zdravstvenim posledicama upotrebe municije sa OU kratko osvrnulo na ove sinergističke efekte: "Postoji mogućnost oštećenja DNA usled hemijskih efekata pojačanih efektima ozračivanja alfa-česticama". Međutim, nikakva preporuka za buduća istraživanja u cilju procene rizika nije data.

Sledeći razlog za zabrinutost oko OU je efekt blizine. Naime postoji slaganje u mišljenju između naučnika da zračenje ne oštećuje samo ćelije koje direktno pogađa. U eksperimentima u kojima su pojedine ćelije u kulturi ozračene alfa česticama, aktivacija gena porasla je kako u ozračenim ćelijama, tako i u susednim ćelijama koje nisu bile izložene zračenju. Kod visokih doza ovaj efekt je nebitan, pošto se ionako ubija mnogo ćelija. Međutim kod nižih doza dobija na značaju.

Od skora je poznato i da efekti zračenja ne moraju odmah da se ispolje. Oštećenje gena može da bude pojačano delenjem ćelija, tako da se pune posledice mogu pojaviti tek mnogo generacija nakon događaja koji ih je izazvao. Naučnici upozoravaju da su preporučeni bezbedni nivoi često zasnovani na ideji da su samo ozračene ćelije pogođene, a ignorišu efekt blizine i moguće pojačavanje kroz generacije. Vojska nastoji da odbaci ovu opasnost navodeći da ona ima samo teoretski značaj, bar kad se radi o civilima.

Prema Pentagonu, jedini rizik izlaganja je tokom borbe. Čestice uran oksida koje nastaju udarom zrna su teške i brzo se talože na zemlju, smanjujući rizik od izlaganja. Ovo zvuči ubedljivo dok se ne pročita poslednji izveštaj UNEP-a o OU zaostalom iz konflikta u bivšoj Jugoslaviji iz sredine devedesetih. Ekspertski tim koji sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, Svetskom zdravstvenom organizacijom i NATO, zaključio da OU u Bosni predstavlja mali rizik, iako se još uvek može detektovati na mnogim lokacijama.

Prema UNEP-u, međutim, mora se ispitati mogućnost kontaminacije lokalnih izvora vode i bunara usled rastvaranja i mobilizacije urana kroz zemljište. Za ovo treba vreme. Prema izveštaju, hiljadu zrna OU zarivenih u zemljište moglo bi povećati nivoe urana u vodi do 100 puta. Ovo bi premašilo 2 mikrograma po litri - limit koji je predložila Svetska zdravstvena organizacija.

Jedan avion A-10 ispaljuje i do 150 zrna u jednom poniranju, koja se u meko zemljište mogu zariti i do dubine od sedam metara. Ovo je jedan od razloga zbog kojih UNEP forsira hitno proučavanje OU ispaljenog tokom netom završenog konflikta u Iraku. Na području bivše Jugoslavije procene su načinjene nekoliko godina nakon što je municija sa OU primenjena, te bi startovanje proučavanja u Iraku, dok se prašina nije slegla, doprinelo mnogo boljem shvatanju ponašanja OU u životnoj sredini. Čak i sada, ispitivanja u Iraku mogla bi dati neke procene o riziku koji se odnosi na municiju ispucanu za vreme Zalivskog rata 1991. godine.


Ugroženi veterani

Kraljevsko društvo je priznalo da lokalizovane zone kontaminacije OU predstavljaju rizik, naročito za decu, i morale bi se očistiti kao prioriteti. Pukotine su se pojavile i u argumentima da municija sa OU nije štetna po vojnike. Tokom rata iz 1991. godine više od 100 vojnika koalicionih trupa bilo je izloženo kontaminaciji usled "prijateljske" pucnjave. Veći deo vojnika je udahnuo uran oksid, dok je ostatak ranjen šrapnelima. Neki još uvek imaju OU u svom telu. Amerikanci i Britanci su naglasili da niko nije dobio kancer ili ispoljio probleme sa bubrezima. Ali istraživači sa Bremenskog instituta za preventivno istraživanje, socijalnu medicinu i epidemiologiju u Nemačkoj su našli da kod veterana nije sve u najboljem redu, bar što se fizičkog zdravlja tiče. U krvi 16 kontaminiranih vojnika i 40 zdravih ispitanika prebrojani su hromozomi u kojima su prekinute niti DNA nepravilno reparisane. Kod veterana ove nepravilnosti su pet puta veće nego u kontrolnoj grupi.

Ekonomist

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 25.03.2005. u 16:59 GMT+1]}

---

Ako je takvo stanje neko utvrdio već posle pet godina, onda nas za 10 do 15 godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti. Ne možemo ni da zamislimo šta će to sve da bude, kaže prim. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.

Posledice dejstva bombama sa osiromašenim uranijumom 1999. godine stigle su nas, nažalost, mnogo ranije nego što su domaći lekari mogli i da pretpostave.

Iako su naši lekari govorili da ćemo prve posledice ozračenosti uranijumom posle NATO bombardovanja videti posle deset do 15 godina, u nekim krajevima na Kosmetu broj obolelih od malignih bolesti povećao se i za 200 odsto. Ovako, bar, tvrdi nevladina organizacija "Milosrdni anđeo" iz Kosovske Mitrovice koja se bavi praćenjem porasta maligniteta. Tako se, inače, nazivala i akcija bombardovanja Srbije 1999. godine.

Koliko je tačno lokacija bombardovano bombama koje su punjene uranijumom i koliko je takvih bombi ispaljeno, još niko nije zvanično rekao. Londonski radio Bi-bi-si u svom izveštaju navodi da je u pitanju 113 lokacija, a koja je količina uranijuma na njima ispuštena - za našu javnost, po svemu sudeći, ostaće dugo tajna. Bi-bi-si napominje da je osiromašenom uranijumu, kada prodre u zemljište, potrebno 250 godina da se u potpunosti razgradi, a za to vreme truje tle, vodu i vazduh.

- Osim povećanog broja obolelih, na Kosmetu su među obolelima sve mlađe osobe. Prosek godina obolelih spušten je sa 65 na 40 godina - izjavio je direktor nevladine organizacije "Milosrdni anđeo" dr Nebojša Srbljak, internista bolnice u Kosovskoj Mitrovici.

On je u izjavi za Bi-bi-si napomenuo da su vrlo česti slučajevi raka kod muškaraca koji su 1999. godine bili ratno raspoređeni duž granice sa Albanijom. Dr Srbljak to dovodi u vezu sa podatkom NATO da je upravo na tom području većina od 113 lokacija koje su gađane bombama sa osiromašenim uranijumom. Sada je taj deo pod kontrolom italijanskog kontingenta Kfora, a marta 2002. godine mediji u Italiji su objavili da je 13 italijanskih vojnika vraćeno kući zbog narušenog zdravlja usled pojačane radijacije.

Inače, svi vojnici Kfora i službenici UNMIK vodu za piće isključivo kupuju, a ne piju sa česme.

- Koliko ja znam, nemamo a nismo ni imali problema sa vojnicima u vezi sa tim. Nismo imali vojnike koji su išli kući zbog toga. Naglašavam da je to ono što ja znam, za ovo vreme koje sam proveo ovde - kazao je za Bi-bi-si portparol južno-zapadnog kontingenta Kfora Stefano Toneati.

Prim. dr Slobodan Čikarić, radiolog u Institutu za onkologiju Srbije i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, prokomentarisao je juče za Glas da pacijenti sa Kosmeta ne dolaze na lečenje u ovaj institut tako da on u kliničkom materijalu nema dokaz za tezu o povećanju broja obolelih, ali dodaje:

- Ako je takvo stanje neko utvrdio već posle pet godina, onda nas za 10 do 15 godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti. Ne možemo ni da zamislimo šta će to sve da bude, s obzirom na to da i ne znamo koliko je ispaljeno bombi sa osiromašenim uranijumom.

On kaže da u ovako kratkom roku mogu da se otkriju maligni limfomi i leukemije kod dece.

- Očekujem da se konačno ovim povodom oglasi međunarodna zajednica i dođe da očisti uranijum. Za to je, koliko ja znam, neophodno nekoliko milijardi evra. Oni treba da plate za štetu koju su napravili - kaže dr Čikarić.

Dr Srbljaka takođe ne čudi ćutanje međunarodne zajednice, ali mu se čini da je i u Beogradu kucao na pogrešna vrata kad je tražio da se napravi strategija za rešavanje problema koji uzrokuje osiromašeni uranijum.

Tanjug- D. S.

---

NATO bombardovanje Jugoslavije ostavilo je Srbiji i Crnoj Gori zastrašujuću dilemu koja ni posle pet i po godina nema rešenje: u kojoj meri je bombardovanje (o)trovalo zemlju i ljude?

O dometu municije sa radioaktivnim uranom, koju su NATO vojnici obilato koristili na Kosmetu, manje na jugu Srbije i u Crnoj Gori, govori jezivo povećanje broja bolesnih od raka i leukemije na teritorijama gde su padale “obogaćene” bombe. U nekim delovima Kosmeta u poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast malignih oboljenja i do 200 odsto, javio je nedavno Bi-bi-si.

Javnosti je, međutim, gotovo nepoznat podatak da su za ozbiljno trovanje srpske nacije i dugoročne posledice bili dovoljni i prosti preleti vojnih aviona, otkriva Nikola Soro, inženjer mašinstva, predsednik Udruženja termoenergetičara SC i predsednik programskog saveta Ekološkog pokreta Novog Sada.

Tokom nepuna tri meseca, u proleće 1999. godine, NATO avijacija je imala oko 33.000 letova preko našeg neba i u relativno kratkom vremenskom periodu sagorela oko 43 tone avionskog goriva.

I klasično avionsko gorivo čiji je sastav poznat, kaže Soro, NATO je stavljao aditive, dodatna sredstva, čiji je sastav vojna tajna.

Produkti koji su otišli u vazduh sagorevanjem takvog goriva nisu tajna - oslobođene su velike količine visokotoksičnih, kancegorenih, mutagenih i međunarodnim obavezama zabranjenih materija.

- Takve elemente nazivaju polutanima, mutantima, jer menjaju svojstvo kada uđu u zemljište i vodu. Mutante ne možemo da kontrolišemo, nemamo znanje i tehnologiju za to, sem da utvrdimo da u životnoj sredini postoji nešto nepoznato. Zabrinjava što ni autori zagađenja nemaju takvo znanje. Izvršili su eksperiment uživo nad našim stanovništvom i sada prate šta se dešava.

Naš sagovornik tvrdi da ovi otrovi prave dugoročna genetska oštećenja i da je pouzdano utvrđeno da ostavljaju posledice na reproduktivnu moć ljudi.

- Novi Sad je primer, nad njima je bilo najviše preleta i bombardovanja. Sada se javljaju problemi nepoznate prirode kod žena. Sve ih je više koje nisu sposobne da rađaju, a zdrave su. Lekari ne mogu da utvrde razlog.

OZON UNIŠTEN

LETELICE F-16 iz NATO eskadrile ispuštale su u vazduh halone, kao efikasno sredstvo za zaštitu od požara, slučaju da ih pogodi srpski protivavionski projektil. Ova hemijska jedinjenja izuzetno su štetna za ozonski omotač i njihova proizvodnja i promet biće zabranjeni 2010. godine, objasnio je Miroslav Spasojević, pomoćnik direktora za međunarodnu saradnju Uprave za zaštitu životne sredine, na nedavno održanom sastanku zemalja regiona o korišćenju halona.

Procena je da je tokom bombardovanja SRJ bilo između pet i deset hiljada naleta aviona F-16, tako da su emitovane “ubice” ozona na našem nebu bile bez presedana.

Novosti

---

Porast malignih bolesti ali i povećane malformacije kod životinja u poslednje vreme otvaraju nove dileme šta se sve nalazilo u NATO projektilima, kojima su nas bombardovali 1999. godine. Pored potvrđenih šest zona uranijumske ozračenosti na jugu Srbije i jednog lokaliteta na rtu Azra u Crnoj Gori, i na drugim područjima detektovano je radioaktivno atmosfersko zagađenje. To je potvrđeno i u izveštaju koji je Evropska komisija naručila od Regionalnog ekološkog centra za srednju i istočnu Evropu u Budimpšti.

Oko plantaže višanja PKB-a u selu Begaljica, kod Grocke, tokom bombardovanja palo je šest NATO projektila. Posle bombardovanja, sa svih stabala lišće je “nestalo”. Višnje su ostale na svom mestu, ali su promenile boju, postale su ružičaste i bezukusne. Ista pojava zabeležena je i na plantaži i u okolnim voćnjacima. Seljaci svoje višnje nisu brali, ali je sa polovine PKB-ove plantaže, ukupne površine oko 10 hektara, plod obran.
Sumnja se da je NATO ratne 1999. godine koristio i specijalne termo-svetleće bombe, koje pored eksploziva sadrže i smesu finih prahova aluminijuma i magnezijuma. Tome je pridodata i izvesna količina otpadnih koloidnih prahova osiromašenog uranijuma.

Prilikom eksplozije ovakve bombe, čija jačina zavisi od sadržaja eksploziva, dolazi do inicijalnog paljenja aluminijuma i magnezijuma.

Milovan Purenović, profesor niškog Filozofskog fakulteta, odsek za hemiju, kaže da se pri ovakvim eksplozijama oslobađa bela bleštava svetlost i toplota, a pri tome temperatura doseže 2.000 do 3.000 stepeni.

- Usled inicijalnog paljenja i istovremenog nuklearnog raspada praha uranijuma, temperatura raste do nivoa stvaranja niskotemperaturne plazme usled čega se javljaju alfa, beta i gama zračenja - ističe dr Purenović. - Pri ovom procesu, dolazi do jonizacije azota i kiseonika. U toku ovog tihog i svetlećeg pražnjenja dolazi do susreta ovih čestica i sintetiše se nuklearni oblak, pri čemu nastaje dodatna bleštava svetlost plazme azota i kiseonika i stalno se izazivaju veštačke munje. Neprestano povećavanje koncentracije nuklearnog oblaka u vazduhu ugrožava živi svet.

Koliko i kako će dejstvo osiromašenog uranijuma na našim prostorima u predstojećim godinama delovati na ljude, za sada, samo se pretpostavlja. Izvesno je, međutim, da opasnost od upotrebe osiromašenog uranijuma po ljudsko zdravlje i životnu sredinu potiče od činjenice da zrno, sačinjeno od ovog materijala, pri udaru u cilj sagoreva, oslobađajući uranijum-oksid, radioaktivni aerosol, koji sadrži alfa-čestice. Ovaj aerosol je lak, pa je tako podoban da se prenosi kroz vazduh, posebno vetrom, na velike daljine, zagađujući vazduh, vodu i zemljište.

Posebna opasnost je mogućnost da čestica osiromašenog uranijuma bude udahnuta ili unesena u sistem organa za varenje, kada može da prodre kroz tkiva i stigne u krvotok, neposredno ozračujući krv i organe. Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, mnoge oslobođene tvari mogu da izazovu abortuse i defekte ploda, dok su druge vezane za smrtonosne bolesti nerava i jetre.

Na nedavnom Balkanskom simpozijumu o tumorima, prezentovano je zabrinjavajuće istraživanje Medicinske sekcije SANU. U studiji “Reproduktivno zdravlje u Srbiji od 1989. do 2001. godine”, iz statistike uzete iz skoro svih naših zdravstvenih centara, uviđa se drastičan pad porođaja ali i porast spontanih pobačaja. Prema rezultatima 30 centara, koji su obrađeni prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, ističe se da se najveći broj bolesti povećava upravo od 1999. godine.

Kako je konstatovano, povećan je broj premalignih bolesti, dobroćudnih i zloćudnih tumora.

RAK DOJKE
U istraživanju SANU konstatuje se da je za poslednjih pet godina rak dojke među tri najčešća oboljenja žena u Srbiji i da je smrtnost od te bolesti 50 odsto, iako je ona u razvijenim zemljama smanjena.

Miša R.

---

A sto redakcije ne kupe novinarima diktafone... i ne zaposle ili ne angazuju honorarno strucne redaktore? Uskoro ce svaki strucnjak u ovoj zemlji da bezi od intervjua za novine kao djavo od krsta.

NA jugu Srbije, ispod 44. paralele u širem rejonu Vranja, životna sredina dugotrajno je kontaminirana osiromašenim uranijumom, utvrđena je i interna kontaminacija stanovništva kao i rane posledice na humanoj populaciji“. Ovako glasi i te kako zabrinjavajući najnoviji zaključak stručnjaka Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“ iz Beograda, posle sprovedene analize zdravlja ljudi na jugu Srbije.

Uz konstataciju da je detekcija i utvrđivanje posledica dejstva osiromašenog uranijuma stanovnika, koji žive u okolini kontaminiranih područja, bila do sada predmet nevelikog broja istraživanja, predočava se da je analiziran humani uzorak grupe od 29 žitelja ovog područja, prosečne starosti 39,5 godina.

- Istraženo je područje na kome su utvrđeni visoki nivoi kontaminacije zemljišta, vode, vazduha, flore i faune osiromašeni uranijumom i drugim radionuklidima iz transurasnog niza, kako je prikazano u izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu od aprila 2002. godine - dr Radomir Kovačević, načelnik sektora za radiološku zaštitu Instituta „Dr Dragomir Karajović“.

Kako se navodi u analizi „Uranijum - karakteristike, dejstva i posledice NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine“, ističe se da je na jugu Srbije visokospecifičnim testovima ispitivana interna kontaminacija ljudi i karakteristične posledice.

Kako je uranijum izuzetno toksični materijal sa posebnim afinitetom za bubrežno tkivo, analizirani su i specifični markeri poremećaja bubrežnih funkcija. Rezultati su pokazali da nema oštećenja bazalne membrane glomerula, ali je konstatovano oštećnje tubularnog epitela.

Stručnjaci Instituta „Dr Dragomir Karajović“ iz Beograda u svojoj analizi podsećaju da je uznemirenost međunarodne javnosti zbog pojave takozvanog „Balkanskog sindroma“, u leto 2000. godine primorala predstavnike Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP-a) da se ponovo pozabave posledicama korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom po životnu sredinu. Te iste godine procenili su ugroženost životne sredine na Kosovu i Metohiji, a krajem 2001. godine i na lokalitetima na jugu Srbije i Crnoj Gori. UNEP je potom sačinio izveštaj, u kome se ističe da su zabeležena dva „noviteta“ u reagovanju uranijuma.

Novo je zapanjujuće brzo koordiniranje penetratora koji istovremeno stvaraju prašinu i ostavljaju je na površini zemlje. Kako su konstatovali, to stvara indirektnu opasnost, pre svega od zagađenja podzemnih voda, a druga opasnost je da se putem vazduha, u kome se čestice uranijuma beleže i posle tri godine mogu još da se prenose na velike daljine putem vazduha, što može da ugrozi životnu sredinu i zdravlje ljudi. Eksperti UNEP-a su predočili i da je potrebno stalno praćenje zdravstvenog stanja stanovništva, jer neki izveštaji kažu da su se već pojavile promene na hromozomima ljudi.

Dr Radomir Kovačević kaže da je neophodno da se uspostavi redovan monitoring životne sredine u zoni uticaja bombardovanih lokaliteta osiromašenim uranijumom i, što je najbitnije, monitoring zdravstvenog stanja stanovništva.

- Zato država mora da napravi realnu procenu rizika - konstatuje dr Kovačević. - A njen posao nije da plaši ili paniči stanovništvo, niti da ga teši, već da ga zaštiti.

DETEKTOVAN I PLUTONIJUM
PRILIKOM misije stručnjaka UNEP-a 2000. godine na Kosovu, procenjena je ugroženost životne sredine na 11 lokaliteta. Kako navode stručnjaci Instituta „Dr Dragomir Karajović“, u zaključcima UNEP-a je potom umanjena ugroženost životne sredine.
Ipak, evidentirano je korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom, a u nekim uzorcima je pronađen i plutonijum, što donosi posebnu zabrinutost.

POVEĆANJE BROJA TUMORA
NA nedavnom Balkanskom simpozijumu o tumorima, prezentovano je istraživanje Medicinske sekcije SANU. U studiji „Reproduktivno zdravlje u Srbiji od 1989. do 2001. godine“, iz statistike uzete iz skoro svih naših zdravstvenih centara, uviđa se drastičan pad porođaja, ali i porast spontanih pobačaja. Prema rezultatima 30 centara, koji su obrađeni prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, ističe se da se najveći broj bolesti povećava upravo od 1999. godine.

Kako je konstatovano, povećan je broj premalignih bolesti, dobroćudnih i zloćudnih tumora. Primera radi, broj dobroćudnih tumora jajnika materice popeo su se sa 26 na 496, a na grliću materice na 176. Višestruko su se uvećali spontani i prevremeni pobačaji. Broj umrle prevremeno rođene dece popeo se sa 50 na 357, a broj umrle malformisane dece sa 121 na 610.

Miša RISTOVIĆ

---

Jedna stvar mi samo nije jasna u vezi upotrebe osiromašenog uranijuma. Osiromašen ili ne, on je radioaktivan. Kako se takva municija čuva. Kako se njome rukuje. Kako se štite oružari na aerodromima koji naoružavaju avione. Kako je moguće da se radioasktivnost ne indukuje na sam avio ili na tenk koji ima OU u sastavu oklopa. Kolika je stopa malignih oboljenja kod pilota, tenkista i oružara u USA army. Znam da se do ovog podatka ne može doći, ali možda neko zna na koje vreme se smenjuje ovo osoblje.

Radioaktivnost OU je jako mala i jedina prava opasnost je unosenje organizam uranijumovih oksida kad dolazi do jonizacije alfa cesticama. Kada se udahnu rasprseni oksidi, alfa cestice mogu da dopru do npr. pluca i tu zracenje ima efekta.

Kolicina gama zracenja u municiji od OU je jako mala (neznatno visa od one koja od npr. woframa) tako da se skladistenje skoro isto, i prilicno sigurno.

Do sada je bilo poznato da radioaktivni uranijum može da ošteti DNK, ali je biohemičar Univerziteta severne Arizone dr Diane Stearns sa timom naučnika sada dokazala da uranijum oštećuje DNK slično teškim metalima, nezavisno od toga da li je radioaktivan. Tim naucnika na čelu sa dr Sterns je prvi dokazo da se u slučaju izlaganja ćelija uticaju osiromašenog uranijuma, on spaja sa DNK, čime dolazi do mutacije ćelija, izvestio je EurekAlter.

Kada se uranijum spaja sa DNK, on menja taj genetski kod žive ćelije. Zbog toga DNK počinje sa pogrešnom sintezom belančevina, što utiče na rast ćelija. Takve ćelije mogu da stvore maligne tumore. Ranije je utvrdejno da se teški metali spajaju sa DNK, ali je dr Sterns prvi put dokazala istu osobinu uranijuma. Ovo otkriće je od velikog zančaja za ljude koji žive u blizini napuštenih rudnika uranijuma i vojnike koji koriste oružje sa osiromašenim uranijumom.

Uticaj uranijuma na zdravlje ljudi, koji praktično nije ispitivan od Menhetenskog projekta - usavršavanja atomske bombe početkom četrdesetih godina prošlog veka - danas je veoma aktuelan. Ispitivanja tima dr Sterns će pomoći u razjašnjenju velikog broja obolelih od kancera na Bliskom istoku i na drugim lokacijama gde se koristilo oružje sa osiromašenim uranijumom, pa i na prostorima bivše SFR Jugoslavije.

http://www.physorg.com/news63620093.html

---

<irony> A svi znamo da je uranijum u stvari gas </irony>

Uranijum definitivno upada u teske metale (iako je poznatiji kao radioktivni)