Citat:
Lesli Eldridz:
Pa i ovi ovde isto imaju nekretnine, ali od viska glava ne boli. Znam ja i da se kaze da je coveku u zivotu dosta 2m x 1m zemlje, i jos oko 2m u dubinu, ali to je jedno, a drugo je da ce Srbin koji drzi do sebe, bio penzos ili ne, i ako ima pare, radije kupiti neku nekretninu iako ih vec mozda ima 5, nego da te pare sprca u londranju nekakvim belosvetskim pripizdinama tragajuci za necim sto ni sam ne zna sta je. Verovao ti ili neverovao, to ti je tako u Srbiji brale.
A ovi pomodari japiji koji nemaju kucu/stan i ne zele ni da ih imaju, ali zato "voze kola" umesto da ih imaju, ta to i nisu Srbi, jer biti Srbin, to ti je jedno specificno stanje svesti, zar ne ;)
Znaš kako kažu mudri ljudi - u životu ne treba žaliti za onim što si uradio, već za onim što nisi uradio.
Evo recimo uzmi za primer jednog dobrostojećeg Amerikanca, i jednog dobrostojećeg Srbija od recimo 70 godina. Vreme im je za umiranje. Amerikanac je sa nekih 40-50 godina otplatio kredit za kuću, nakon toga je proputovao pola sveta, video svašta, iskusio svašta (taman to uključivalo i j****** kurvi po Tajlandu) itd. Srbin je za to vreme gradio kuće, rmbao ceo život, napravio kuću sebi, sinu, drugom sinu, ćerci, zetu, vikendicu a za to vreme nije video dalje od svog sela. I kad se njoh dvojica osvrnu na kraju na svoj život, ko je bolje prošao?
Mogu i da ti ispričam priču o svom dedi i babi koji su živeli u Nemačkoj celoga života (30-40 godina), penzionisali se pre 7-8 godina i vratili u Bosnu. Ceo život su rintali, oboje radili po 3 posla dnevno, ono malo što su zaradljivali su ulagali u kuću u Banja Luci gde su se vratili sa 60 i kusur godina. I šta se desilo? Nesrećan slučaj, i kuća je izgorela do temelja, a mi smo posle saznali da je zajedno sa kućom izgorelo i nekih 55,000 evra koje su njih dvoje uštedeli tokom celog života i koje su držali negde u ormaru. Njih dvoje sa oko 70-75 godina, sve što su ceo život stvarali im je izgorelo u roku od par sati. Oni sad ne mogu da vrate film pa kažu ajmo sad smo ponovo mladi, sad ćemo da proživimo život kako treba. Za njih je to finito, kraj, gotovo. I gde je prošao njihov život, šta su oni proživeli? Jad, bedu i patnju.
Meni je njih strašno žao, jer su celi život štedeli i krili sami od sebe, samo ne znam za šta. Ja sigurno ne želim da doživim njihovu sudbinu, i kad budem imao decu, potrudiću se da im vaspitam najbolje što umem, i da im obezbedim najbolje školovanje, a dalje je na njima. Ako sam ja do tog trenutka sebe obezbedio, vala moćiće i oni sami.
A to što rade roditelji koji razmišljaju poput tebe, ustvari prave debile od dece, nisu ih naučili osnovnim životnim vrednostima, i čine im jednu veliku medveđu uslugu.
Re: I posle tridesete sa roditeljima (Izvor: B92)
Re: I posle tridesete sa roditeljima (Izvor: B92)
