Citat:
N N: Baš kao što sam i pretpostavljao, te konjine još uvek izdržavaju roditelji.
More, sve bih ja to poslao na radnu terapiju...
A koji si ti ovde andrak pa da šalješ i pripisuješ terapije?
Čitajući ovu temu i mišljenja koja ljudi zastupaju tačno se može prepoznati u kojoj se situaciji čovek trenutno nalazi i koliko ima iskustva.
Od ljudi koji su se isticali u raspravi jedino pametno su pričali Lesli Eldridz i Mišković. Ostali pričaju bajke i ono kako bi voleli da žive, ali to nije realnost.
Ventura imaš totalno nerealan stav, ako si ti uspeo, ako imaš platu recimo 1000e u Beogradu, mogu ti reći svaka čast, ako je to zaista istina, ali shvati da si redak pojedinac koji je u tako nečemu uspeo, za većinu ljudi su dobri poslovi nedostupni.
Ono što niko ovde nije pomenuo, to je selidba. Živeti samostalno kao podstanar, podrazumeva i stalno seljakanje. 7 godina živim samostalno u iznajmljenim stanovima i znam kako je to, a bilo je jako puno (ružnih) iskustava. Ta iskustva koliko su ružna, sa druge strane su korisna jer se čovek očvrsne i za pojedinca to je sve u svemu pozitivno iskustvo. Sa druge strane, ako su u porodici mala deca, stalna selidba može u psihološkom smislu jako loše uticati na dete. Drugo je kada si sam, pa preseliš kompjuter, par sitnijih uređaja, garderobu i to je to, ali selidba porodičnog stana je prava noćna mora. Dok mi je supruga bila u drugom stanju, gazdarica nam je iz totalno nepoznatih razloga dala otkaz, koja je noćna mora selidba u takvoj situaciji ne želim ni da pričam, pogotovo što je supruga bila na održavanju trudnoće.
Opcija da živimo kod roditelja je uvek bila otvorena, pogotovo što moji roditelji imaju dosta veliku kuću sa 3 posebna ulaza, ali to nismo želeli jer je kuća u drugom gradu gde nemamo poslove i to je jedini razlog.
Priča o tome da je život kod roditelja iskorišćavanje je besmislica. Mišković ne priča o ceđenju roditelja i štekanju svojih para, nego samo o tom delu koji bi dao nekom gazdi ostavi u štek, a što se tiče ostalih obaveza (hrana, računi...) učestvuje onoliko koliko otprilike potroši.
Još jedna stvar koju niko nije pomenuo je vrtić i obdanište za decu. Ubaciti dete u državnu ustanovu u BG i NS je jako teško, gotovo nemoguće bez jako dobre veze, a privatno to košta 120 evra mesečno za jedno dete.
Neću praviti nikakve računice, ali samo uzimite u obzir one najkrupnije stvari, kiriju, hranu, račune, privatno obdanište za 2 deteta, pa saberite koliko to košta, a gde je garderoba, tehnika, automobil, benzin itd. Da ne pričam o zdravstvenim uslugama. Dete mi je dobilo nedavno jaku alergiju, u dečijoj bolnici su nam zakazali za 15 dana i pošto se nije moglo toliko čekati, otišli smo kod privatnog alergologa. Ljudi koji imaju decu najbolje zanju koliko takvih iznenadnih troškova bude u toku meseca.
Praktično sve zdravstvene usluge svaka zaposlena osoba plaća privatno jer se kod državnih bolnica i ordinacija čeka po celo pre podne, ko zaposlen može svaki čas da izlazi sa posla i čeka po celo pre podne, sa sebe, za jedno, za drugo dete. Da li znate koliki je "vanredni" trošak vođenje jedne trudnoće 9 meseci kod privatnog ginekologa? Puno para.
A kod dođe leto, a decu bi bilo dobro odvesti negde na letovanje, po mogućstvu more, da li neko ima predstavu koliko para od dve prosečne srpske plate ostane za ovakav "luksuz" kada se oduzmi svi troškovi koje sam naveo gore? Jako malo.
Sve u svemu, živim samostalno, kako znam i umem, a ljudima koji žive kod roditelja mogu reći samo da rade jako pametnu stvar i za sebe i za svoju decu i ne osuđujem tako nešto ni malo. Ljudi koji nemju iskustva pričaju napamet jer nemaju predstavu koliko košta život jedne npr. četvoročlane porodice gde su deca mala, u zemlji u kojoj plaćaš zdravstveno osiguranje svaki mesec, a kad ti zatreba neka usluga sve plaćaš privatnim lekarima, u zemljimi u kojoj si totalno obespravljen, gde može da te zeza ko i kako stigne.
Smatram da ovo nije odbijanje krivice, ali ako neko misli da jeste, neka navede za šta sam ja kriv, osim što sam živ i što živim u ovoj zemlji?
Pozdrav
Re: I posle tridesete sa roditeljima (Izvor: B92)
Re: I posle tridesete sa roditeljima (Izvor: B92)
.
.
