Kuće od slame i drugih prirodnih materijal

ovako odgovori,
postoje ljudi koji prave i gotove zidove od presovane slame,...
generalno u sustini malo se ubrza proces gradnje al se cena poveca preko onoga sto se dobije u brzini,dakle bale kao bale su predivne same za sebe,nema potrebe za pravljenjem gotovih zidova :D

sto se debljine tice,zavisi od debljine bala,imas ih tanjih i debljih
pa dakle od nekih 40cm(za najtanje...) pa preko 60 cm kod debljih... a ako koristis ogromne valjkasta bale,onda moze biti i preko metar....

mislim,ove od oko pola metra su po meni super :)

http://www.elitemadzone.org/t352030-6#2399714

Debljina zida od balirane slame je oko 45 cm.

Pozdrav posle dužeg odsustva.Čitao sam ovu temu sa malo rezerve.Kuće od slame i zemlje sam uvek izbegavao smatrajući ih neprihvatljivim za mene dok nisam otišo pre tri nedelje u dedovinu gde nisam bio ko zna od kad iako sam kao mali provodio i leta i zime.Ugledavši kuću svojih predaka koja je stara više od sto godina shvatio sam da je tu rešenje mog krova nad glavom.U kući ne živi niko već 35 godina, kameni krov je puko i vidi se nebo,ulazi sneg,kiša.Bilo je zemljotresa pošto je podno Kopaonički plato, sve kuće u selu su čitave,tu i tamo otpao po koji deo fasade al sve stoje iako na strmini.Par kuća od blokova su debelo napukle a ove prkose.Posežemo za rešenjima i idejama po svetu a zaboravljamo ono ispred nosa,naše.

Ja sam imao ideju kuće sazdane drvene konstrukcije sa ispunom od trske i fasadom od cigle iz praktičnih razloga.Naravno, znam da laka konstrukcija ima problem neimanja termo rezervoara,amortizera, tj da se brzo ugreje ali isto tako brzo, ako ne još brže, ohladi.Postojala je ideja da se upotrebi naboj sa slamom al sve mi je to bilo nekako strano.

U zajedničkom domaćinstvu postoji i jedna "nova" kuća kako smo je zvali.Ja sam bio mali kad je zidana ( pre 45 godina) i sećam se samo temelja i od uvek sam mislio da je zidana ciglom jer nikada stric nju nije popravljao za razliku od ostalih u avliji i imala je izvučene fazete za koje sam mislio da mogu samo da budu urađene cementnim malterom.Zidovi su bili skoro idealno ravni i glatki i spolja i unutra i zaista izgleda ko malterisana.Sad posle zemljotresa otpala fasada na po par santimetara i vidi se da je od blata.U toj kući niko nev živi već 10 godina i ko zna kad je pre toga krečena, sigurno bar 20 godina nije.

Razgledajući i razgovaravši sa na žalost malobrojnom familijom u više kuća shvatio sam vrednost ovog načina gradnje.Kod zeta u kući,mogo bi da se zakunem da je kuća zidana,kad ona zemljana ukljućujući podnu ploču iznad podruma.

Moja supruga koja je malo konzervativna malo građanski, opirala se pšo malo ideji drvene kuće iako smo lepo živeli na splavu.Kad joj spomenuh ćerpić odmah je pristala.I eto, sad tražimo praktičan način kako da gradimo pritisnuti novim rokom legalizacije.

Uh,uspeo sam da postavim slike,jes duple pa nek Moderator interveniše.

Da se vratim opisu.Ono što zovem Plevnja je u stvari skladište za seno.Konstrukcija se sastoji od drvenih uspravnih greda-direka,stubova stavljenih naravno na temeljnu gredu.Na ćoškovima su kosnici a i na dužim objektima ih ima oko središnog stuba.Vide se spolja letve koje su prikucavane sa obe strane drvenih stubova,zašto sa razmakom,ne znam,verovatno zbog uštede a i možda da bi se bolje blato uhvatilo i omogućilo da se bolje omalteriše s polja.Zato se ovakva kuća zove letvara.Građa je grubo otesana, hrast i cer.temelji su od kamena takođe vezivani čistim blatom.Na podne grede je stavljana daska pa preko zemlja i drveni patos.

Sara kuća oslikava na žalost sudbinu naših sela.Iako dosta spolja oštećena jošuvek stoji a zidana je 1886.

Nova, vidi se trag zuba al ništa bitno.Znam da je u dvorištu uvek bila mala gomila sasušenog blata i slame, kad bi negde otpalo parče, uzeo bi se grumen,polio vodom i popravila fasada koja se obavezno krečila gašenim krečom jer on štiti fasadu od uticaja vode.Na otpalim parčadima fasade vidi se da je bilo peska u glini.Na slici se vide imitacije malterisanih stubova na ćošku.

Znam da je u kući uvek bilo ugodno i leti i zimi i da nikad nije bilo vlage ni buđi čak ni u ćoškovima.Prozori su se ledili i sa unutrašnje strane od kondenza al na zidu nikad.Vazduh je uvek bio svež i zdrav.

Gledajući sve ovo u živo shvatio sam nesporni kvalčitet življenja u ovakvoj atmosferi kao i sam trajnost objekta.

Evo kako sad razmišljam.Uradio bih drvenu konstrukciju od fosni,5cm širine 25 cm, najlošije klase u stolarskom smislu,sa što više ispalih čvorova, onako kudravu,samo ispod brente.Postavio bih naravno kosnike, prikovao letve sa obe strane sa razmakom i to sve postavio pod krov.Onda bih ukrojio 2 sloja trske od po 5 cm uz spoljnu ivicu zida.Na proleće bi išlo ubacivanje naboja u preostalih 15 cm i potom malterisanje i krečenje.Igrom slučaja,kod mog druga rade majstori iz Babušnice.Na pitanje,jel može letvara na sprat, "ih,može i na 5".Naravno,temelji od betona.

Šta je sad problem, opet trka za legalizaciju.Nisam siguran da ću stići pa razmišljam da uzmem montažnu kuću,opet samo u drvenom skeletu obložen samo spolja letvom bez razmaka i da ispunu uradim trskom debljine koliko je noseći ram, 8-10cm a da kasnije iznutra izvršim oblaganje blatom.Pošto ne bih mogao da nanesem 15 cm, jedino rešenje bi bilo izrada glinenih cigala,ćerpića, za koje čujem da ih proizvode ljudi po selima.Čak bih prihvatio da se ukrućivanje zida uradi spolja osb pločama koje bih jednog dana skinuo i zamenio drvenom oplatom.

Tek sad krećem u potrazi netom.Svaki savet,link,upozorenje,informacija, sve dobro došlo.

Posto kazes da je u pitanju trka zbog legalizacije, ne bi bilo lose da prvo provjeris sta se od tih alternativnih i tradicionalnih nacina gradnje moze legalizovati, pa da onda gradis.

Legalizacija je svršen čin.Inače,uobičajena gradnja se smatra blok,cigla i betonski stubovi i serklaži.Međutim, kad se malo rasčivija priča,postoji gomila građevinskih materijala i sistema gradnje gde spada i drvo tako da će to biti dovoljno objašnjenje a i postoji uvek opcija davanja overenog statičkog proračuna od strane opunomoćenog građevinskog stručnjaka.Verovatno bi bio problem da se pojavi neko sa slamom.Uostalom,malo toga se može zaključiti vizuelnim pregledom tako da sve to neće biti problem.No, doduše,uvek postoji opasnost da se naleti na zatucanog službenika, a mislim da ne postoji decidarno nabrojani materijali po imence već da se podvodi da objekat mora da zadovolji određene normative trusnosti a to potvrđuje statičar sa pravom overe.Neće to biti problem.

Odluka je pala.Dat je avansni deo,nadam se da će to biti više od polovine onoga što izvođač treba da uradi.Krojenje drvenine kreće sledeći četvrtak a verovatno tad i temelji će početi da se liju.Obezbedio sam nanovo čist cement i to iz betonjerke Holcima u Beogradu koji su bili izuzetno predusretljivi.Inače je to problem.Armaturu i armaturnu mrežu takođe sam našao po izboru,znači ne ukrajinsku.

Sad vodim raspravu kakve temelje,trakaste klasične ili plivajuću ploču sa tankim i plitkim trakama naokolo.

Inače,projektovanje objekta je radila arhitektica u birou izviđača na računaru i to je dalekooo efikasnije nego crtanje na papiru.Za jedno pre podne smo izbacili zadovoljavajuće rešenje i u 3D animaciji.Ostaje da do ponedeljka utanačimo rešenje koje mogu da platim.

Svaki savet dobro došao,sad za temelje naročito jer ih moram uraditi jako brzo.

Ako moderator obriše ime proizvođača cementa,javite se na pp.Izvinjavam se što sam pomenuo al mislim da treba da se zna jer je u pitanju ekološki momenat,ne komercijalni.

Stavi u temelje traku za uzemnjenje a ne ko ja da kasnije zabijas sonde. Ja sam radio klasicni temelj. Plocu koja dolazi na temenlje sam poslednju uradio zbog sleganja zemlje i kamenja kojim sam napunio prostor do ivica temelja. Postoje razne masine za nabijanje zemlje ali to se ne moze uraditi za jedno prepodne. Najbolje se poravna vodom, sipas po malo vode i zemlja se sleze. Ako radis odmah racunaj da ce ti se malo zemlja povuci od ploce.

U samom projektovanju probaj da se setis svih sitnica i trazi da se tih sitnica drze i majstori na terenu. Uticnica nikad dovoljno, ako ti skupo naplacuju probaj da se dogovoris da sam ubacis buzire u zidove, predvidi uticnice za klimu, aspirator... Raznorazni kablovi recimo za kapiju ili interfon, zvonce ako su ti ulazna vrata udaljena ili ako imas sprat... cesma u dvoristu...sistem tople vode... obrati paznju na prozore jer cesto znaju da postave svetlarnike koji su recimo na stepenistu pa ne mozes da provetris stepeniste a sto je najgore ne mozes da ih operes bez skele. I najbitnija stvar kad sve zavrsis nesto ti nece odgovarati ali tako smo svi prosli jer se ponekad uslovi menjaju ili nisi video, znao....

Najbitnija stvar su ti "majstori". Ja sam klasicno gradio kucu i to je malo duze trajalo jer nisam imao potrebe da zurim. Za devet godina pronasao sam dva zidara i oba su bila pred penziju. Jedan je rekao da nije mogao nista drugo da radi sem da zida, nije mogao da bude elekricar ii vozac... ali su radili po standardima koje ih je neko naucio u velikim gradjevinskim preduzecima i imali su ogromno iskustvo. Kako se postaviti prema njima je pitanje na koje nemam odgovor posle devet godina. Jedino sto mogu da ti preporucim da ih svakodnevno kontrolises da ne budes dosadan ko stenica jer znaju neku glupost da naprave, zamalterisu jaje u zid pa posle nesnosno smrdi.... eto kakvih sve umova ima... i ako nisi do sada stekao drugare becare neces ih ni medju njima pronaci.

Hvala na savetima.Jošvrtim priču sa projektom,jednostavno se ne uklapaju sve želje.

Staviću uzemljenje u trake temelja al ću izvući na sva 4 ćoška izvode tako da mogu i sonde da pobodem.Pošto nemam para a ni dovoljno dobrih majstora i uz to ovo je specifičan poduhvat eko kuće,oslanjam se na use i svoje kljuse i većinu toga se nadam da ću uraditi sam.Što se tiče struje,biće zaista minimalistička uz opciju isključivanja na prekidač zasebno prostorija a sve zbog smanjenja uticaja pogotovu noću.I biće u metalnom,uzemljenom bužiru a ne u pvc-u.

Još tapkam u mestu,imam neke predloge al se još ne odlučujem.Strah me je da nije sve to preveliko za mene, po novcu već jeste, a nisam više u top godinama,53, da bih radio non stop.Imam jaku tremu jer me osim pasivno supruge,niko ne podržava u eko priči pa se zapitkujem da nisam ja zastranio, pa mi dođe da udarim ordinarnu mantarušu.Nemam više vremena,već kasnim jer ovaj izvođač neće raditi od katoličkog Božića do pravoslavnog.A moram makar temelj da stavim pa da to nekako uglavim u zakonske tokove.Posebna je priča što mi je 15 godina nametnut osećj da sam kriminalac zbog divlje gradnje, a pošteno sve platio,plac,struju,vodu,kanalizaciju,telefon,ulicu i sad kuću za svoje dvoje maloletne ćerke,suprugu,mene i staru majku.Zaista,imam veliku tremu zbog svega.

Zaboravih.Uobičajeno je da se iz temelja zemlja baca unutar objekta i treba mu vreme da se slegne.Nekad se pušto tako nasut temelj da prezimi zimu pa tek onda se zidali zidovi i na kraju podna ploča upravo zbog sleganja.

Ja tu zemlju izbacujem a na mesto skinutog humusa ispod ploče stavići sloj šljunka i dobro ga nabiti mašinom i tu neće biti sleganja.Tampon šljunka od dvadesetak santimetara,dobro nabijen,zadržava slobodan protok eventalnog radona iz zemlje koji se usporen prolaskom kroz tampon,raspadne pre dolaska do ploče i neke pukotine eventalno.Još jedno rešenje postoji za tampon,ugradnja ventilacionih cevčica sa strane traka a ispod same ploče te kanalisanje njih u kvazi dimnjak,odušak na vrhu objekta.Neki ostave samo otvore ali su oni uz sam zid i radon lako uđe kroz prozor u kuću.

Bruno Motik - Tehnologije za održivi svijet


Priručnik za održivo graditeljstvo i gospodarenje otpadnim vodama

Uvod
Održivo graditeljstvo
Kuće od balirane slame
Smjernice za izgradnju
Održivo gospodarenje otpadnim vodama
Kompostni WC
Sive otpadne vode
Zaključak


http://uploading.com/files/cbm...logijeZaOdrziviSvijet4WEB.pdf/

Potpis

-

Upravo sinoć gledo reportažu na tve-u i tažio Bruna.Odlična i poučna priča,knjiga takođe.Hvala.

Ako se plasis snimanja iz vazduha poznati su mi slucajevi gde su ljudi "napravili" temelje od stiropora ili siporeksa. Verovatno izgledaju kao pravi. U tvom slucaju ovakav materijal ti nije potreban za gradnju eko kuce ili mozda gresim. A i ta prokleta legalizacija je samo jos jedan vid dam se izvuce poslednji dinar iz dzepa.

Ma snimanja neće biti di proleća,mora bude čist dan ko suza, a i onda bilo posle snimka pa Ilić dozvolio da se i posle toga...naravno da je sve u parama.

Jo hoću da radim kuću,dao sam već popriličan avns tako da nema nazad baš lako.Sad pravim maketice na tlocrtu placa pa da sutra dam srhitakti neka smernice.u principu sam digo ruke od sekiracije na neki način, pa nisam nikom ništa ukrao,ubio,proneverio, samo pravim krov nad glavom uz poštovanje više nego dobrih komšijskih normi.Ako će me neko zato krivično goniti, onda mi sudbinski nije predodređeno da imam kuću pa ću i sa tim da se pomirim,prodaću plac za skupe pare pa na daleku periferiju.Ionako me gradska vreva sve više nervira.

Super ako posluži...oni u HR rade zaista dobre stvari kad je ekogradnja u pitanju...







Postoji grupa i entuzijasta u Srbiji, ovo je jedan objekat na periferiji BG, pa da ne stavljam link foruma sa kojeg sam skinio fotke (vidim da su ovde alergični na tuđe linkove, baš i kontam zašto je tako, al eto)
Ako neko od vas želi da im pomogne i pogleda, neka mi pošalje pp pa ću vam proslediti direktni link. Metoda gradnje, sa oblicama iliti eng. cordwood building






PS.Panter i dishi su upoynati o čemu se radi:)

Potpis

-

Pošalji mi pp sa linkom.

Da li neko zna da se kao vezivo za malterisanje sa blatom koristilo belance? treba mi sve o tome pa ako neko zna bilo bi lepo da podeli to znanje, tipa da li je to istina, koje su razmere elemenata itd.
Unapred zahvalna

Tacno je. Bjelance je jedno od najcvrscih gradjevinskih materijala, vjerovali ili ne. Neki djelovi Bruklinskog mosta i podzemnih atomskih sklonista koje je pravila JNA u bivsoj SFRJ su upravo izradjeni vecim djelom od cvrsto ulupanih bjelanaca.
Ne znam tacan recept, ali bjelanca treba dobro ulupati sa nekom kolicinom secera, blata i malo sirceta. Onda se to na 50-60 stepeni u rerni vise susi nego sto se pece i tako dobijen blok je nemoguce razbiti. Zbog toga se vec pri samom pecenju smjesa lije u kalupe tacno onakvog oblika kakav je potrebno uzidati, jer ga je nakon pecenja nemoguce rezati ili klesati u neki drugi oblik.
Isti materijal je koriscen i kao termicka oplata space-shuttla koji preuzima najveci pritisak i temperaturu na sebe prilikom povratka suttle-a kroz atmosferu.
A u onom djelu Koloseuma koji jos stoji je koriscena vezivna smjesa na bazi bjelanaca, a u onom drugom koji se srusio obicni cement.

Takodje, i pecena zumanca pruzaju izuzetnu termicku i zvucnu izolaciju, tako da se i ona mogu iskoristiti u gradnji, a razmucena sa malo lanenog ulja i secera mogu se koristiti i kao boja za fasadu koja je daleko otpornija i trajnija od svih drugih poznatih farbi.

Jaja su dosada neprevazidjen materijal za gradnju kuca.

Ja sam bio na jednoj radionicu u nemackoj gde smo prakticno ucili izradu kuce sa balama slame i glinom (blatom).

Vrlo sam rad podeliti znanje, tako da ako iko planira nesto raditi posaljite mi poruku.