Srodne teme

14.04.2024. Re: Gde je Kejt? (samo pogrešni odgovori)
30.03.2004. Kako najlakse primiti novac iz inostranstva elekt..
25.08.2007. Matematicki dokaz da je zena zlo
04.07.2009. Buseni srebrnjaci
25.04.2006. Otvaranje ladice za novac
07.04.2006. novac na netu problematicno
02.06.2006. 2checkout Koliko putuje novac?
11.07.2009. Primanje novca uz pomoc PayPal,Bluepay,E-Gold...
18.09.2006. Pocinjem da mrzim zemlju iz koje ne moze cak ni d..
28.11.2009. Lista affiliate programa koji salju novac u Srbiju

Navigacija

Brisanje liste

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

nekreditni novac

elitemadzone.org :: MadZone :: nekreditni novac

Strane: < .. 1 2 3 4 5

[ Pregleda: 14956 | Odgovora: 93 ] > FB > Twit

Autor

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.86.127.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{07.09.2009. u 21:21 - pre 178 meseci}

Gospodine Vladd, sa onim što ste rekli pod P.S. se potpuno slažem, ali o ostalom ću reći samo ovo. Inovacije u monetarnoj politici ne mogu da rade velike države, ni nuklearne sile. Monetarna politika ne treba da postoji. Sa novcem treba da se radi ono što piše u mojoj formuli, i to je sve. Velike države i nuklearne sile mogu da urade šta god hoće, ali će rezultat biti u realnom novcu onaj koji daje moja formula. Rezultat koji budu napravile velike države i nuklearne sile biće iskazan u nekim nominalnim ciframa, ali će realne cifre biti ono što će odrediti njihovu sudbinu. Ja Vam kažem da se čovečanstvo razvija po mojoj formuli. Sve drugo je zabluda, prevara, dogma, i ne znam šta drugo. Znanje je moć a moć proizilazi iz moje formule. Treba da radimo šta nam formula nalaže i nominalne cifre će se poklopiti sa realnim i mi će mo znati šta stvarno radimo. Još živimo u svetu u kojem raste ekonomska racionalnost i realna količina novca se povećava. Ako pređemo u fazu kad racionalnost počne da opada, količina realnog novca će biti sve manja i svet će na kraju nestati. Bez obzira koliko će biti nominalnog novca. Svetske supersile će se srušiti kao kule od karata, a jedino moja formula ostaće takva kakva jeste. Dok je civilizacije i trgovine, biće kako kaže moja formula. Zapamtite je, proverite je i biće Vam poznata sudbina čovečanstva.

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
*.adsl-a-2.sezampro.yu.

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{08.09.2009. u 21:27 - pre 178 meseci}

Citat:

stojan nenadović: Od tog trenutka, ja sam počeo da razvijam svoju ekonomiju, po kojoj se robe ne razmenjuju kao jednake vrednosti, nego tako svako daje ono što mu manje vredi a dobija ono što mu vredi više.

Poštovani gospodine Nenadoviću

Evo, i ja sam neke ekonomske nauke izučio pa mi je odmah jasno o čemu pričate i prilično sam oduševljen vašom teorijom.
Za početak, ja ću Vama da dam Canon 350d a vi meni Canon 40d.

Vi onda 350d menjajte sa nekim za Canon 50d a ja ću, logično 40d da menjam za 5d
Vaša teorija nepobitno dokazuje da svi putevi vode ka jednocifrenim serijama Canona.

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.86.72.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{09.09.2009. u 10:55 - pre 178 meseci}

Poštovani gospodine Rodiću, radujem se što ste podržali moju teoriju i hvala Vam. Moja teorija je vrlo jednostavna, ali svi nešto komplikuju, pa ste počeli i Vi. Svaka roba ima trošak koji pravi proizvođač i korisnost, koju ostvaruje potrošač. Trošak je 100 a korisnost 200. Ako se pogode da cena bude 150, proizvođač će imati profit od 50, a potrošaću će ostati takođe 50, jer mu je korisnost 200 a platio je 150. Po sadašnjoj ekonomskoj teoriji, trošak i korisnost moraju biti jednaki i cena, trošak i korisnost moraju biti 200. Iz cene, koja je je 200 prozvođač (prodavac) dobija 100 a drugih 100 odlazi na poreze, kredite i kamate. Potrošač plaća cenu koja je na granici koju može da podnese a proizvođač dobija tek da nadoknadi troškove. A mogli bi obojica da podele višak korisnosti, odnosno nekreditni novac kojim se taj višak izražava i koji predstavlja dohodak koji je dobijen na poklon, odnosno koji nije zarađen od uloženog rada. Sadašnja teorija je nastala u vreme kad su trošak i korisnost bili gotovo isti i ona važi za slučaj ako je višak korisnosti jednak nuli. Od tada trošak se stalno smanjuje a korisnost raste, i to vide svi osim ekonomskih teoretičara.
Možda Vama izgleda komplikovano ovo što sam ja napisao, ali meni izgleda komplikovano ono što ste Vi napisali. Obojica smo preterali sa ciframa, ali to je samo ilustracija onog što smo hteli da kažemo. Ja sam opisao kako se to dešava u tržišnoj privredi, a Vi ste to ilustrovali razmenom u naturanoj privredi. Naturalna privreda nije potrebna. Imamo tržišnu privredu i novac. Najmanja novčana jedinica je najmanji kvant vrednosti kojim merimo bilo trošak, bilo korisnost, bilo tržišnu cenu. Ako je potrebno dalje usaglašavanje, nastavimo. Izvolite!

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.87.214.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{09.09.2009. u 11:27 - pre 178 meseci}

Gospodine Rodiću, šta Vam znači to "svi putevi vode ka jednocifrenim serijama Canona". Šta je Canon?

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
93.87.179.*

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{09.09.2009. u 12:03 - pre 178 meseci}

Nešto se zapitah ... u tom svetu nekreditnog novca ... koliko vredi Ronaldinjo, koliko vredi Mona Liza, madonine gaćice na aukciji i da li Yahoo vredi 42.000.000.000 dolara

Canon je japanska firma koja proizvodi uređaj za snimanje statičnih slika, poznatiji kao fotoaparat.

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

sasa_vidic

Član broj: 178334
Poruke: 15
77.46.203.*

+21 Profil

Re: nekreditni novac

^{09.09.2009. u 14:08 - pre 178 meseci}

Čovek upravo o tome priča sve vreme.
Gaće su gaće, i treba uvek da ostanu gaće, dok se ne iscepaju od korišćenja, bile Madonine ili moje, svejedno.
Žuto, braon i malo pamuka:) Šala mala al ima i istine....

Nekreditni novac, hmmm, utopija teška... pa kako osvajati svet nekreditnim novcem.
Kreditni novac je oružje za masovno uništavanje.

Pozdrav...

http://www.youtube.com/user/Vidicsasa

Odgovor na temu

vladd

Član broj: 37217
Poruke: 12059
79.101.189.*

+5251 Profil

Re: nekreditni novac

^{09.09.2009. u 16:39 - pre 178 meseci}

Hajde da ostavimo gace i gadgete. To je posebna vrste robe.

Recimo roba zvana insulin, vakcina, ukratko lekovi. Nekome svakodnevno trebaju, a zdrave i prave nesto nije briga.

I koliku vrednost postaviti za taj lek??

Koliko je ko spreman da plati za opstanak, za produzetak zivota...mislim da cifre nisu dovoljne..

Sa te strane je nekreditni novac, u smislu varijabilne vrednosti dobara, utopija. Neke elemente pozitivnog ima, ali...

Monetarne nauke ne postoje. Trenutno je u pitanju prosta sila.

Evo, i Kina je plasirala neke deonice u Juanima. Radi lakseg razumevanja, "pojasnili" su da je to oko 80000 dolara(ili 800000, potpuno nebitno

), sto je znak laganog prelaska na odredjene sisteme poslovanja, a siledzijsko napumpavanje vrednosti, nasilno uticanje na "slobodn trziste" postaje lagano istorija.

Po meni, ovo je istorijska godina, kada su se pojedini "vladari" malo preveslali, misleci da ce jednom parolom, dekretom, postati jos enormnije bogati...mislim da ce im trajati kao jedan orgazam..

Poz

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
*.adsl-a-1.sezampro.yu.

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{09.09.2009. u 16:52 - pre 178 meseci}

Citat:

sasa_vidic:Gaće su gaće, i treba uvek da ostanu gaće, dok se ne iscepaju od korišćenja, bile Madonine ili moje, svejedno.

Pa nije ti baš tačna teorija.
Tom analogijom dolazimo i do formule da je zemlja, naprosto zemlja.
Međutim, zemlja može biti građevinsko zemljište, pa cena placa u centru Varvarina sigurno nije ista kao i u Dubrovniku.
A zemlja može biti pogodna za grožđe i to za najkvalitetnija vina, .... a može pogodna biti za repu.

Zapravo, problem je u onom naizgled banalnom pitanju ''šta je Canon'', kao jasan pokazatelj da pokretač teme apsolutno nema nikakve dodire sa stvarnošću pa i primenom svoje teorije na mikro planu.
Taj Ronaldinjo je zapravo najveća stativa u njegovoj teoriji.

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
79.101.84.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{10.09.2009. u 09:49 - pre 178 meseci}

Gospodine Rodiću, shvatio sam da terate šegu sa mnom i da Vi kažete da predstoji opadajuća reprodukcija sa nekreditnim novcem. Upravo obrnuto. Predstavljena formula pokazuje kako se stvara realan novac. Realan novac se stvara ako raste ekonomska racionalnost.Ako racionalnost pada realana količina novca se smanjuje. Ja sam to objasnio g. Vladdu, a on kaže da je to utopija. To je jednostavno istina koju sam ja otkrio i matmatički izrazio. Ne može formula biti utopija pogotovo ako je tačna. Formula može pomoći ljudima ako je shvate. Ja verujem da su ljudi toliko razumni da će je shvatiti i da će svoje nominalne količine novca koje svaki dan prave uskladiti sa realnim količinama koje određuje moja formula. Kad to urade uzeće svoju sudbinu u svoje ruke. Vi mislite da je utopija očekivati to od ljudi. Ljudi koji su ostvarili sve uspehe civilizacije tokom istorije, uspeće i u tome. Sada je došlo vreme da se to desi. Naravno, ne očekujem da to učinite Vi, koji terate šegu sa ozbiljnim stvarima, ali u svetu se danas sa nekreditnim novcem bave ozbiljni ljudi. Kina je od ukupne novčane mase, koju je emitovala poslednje godine, 25% emitovala u obliku nekreditnog novca. Indija je na Univerzitetu u Mumbaju (Bombaj) objavila teoriju o nekreditnom novcu koju je uradio Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor MMF-a, i koji je bio vođa radne grupe koja je pripremala materijale za Samit G-20, i koji je 8. marta objavio: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaraje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Neko je to sklonio sa sajta Samita i skinuo sa dnevnog reda Samita. Ali to ne može trajati dugo, kao kad su spaljivane i zabranjivane knjige, jer to sve postoji na Internetu. Od 24.-27. septembra, biće na Univerzitetu u Čikagu, velika (već peta po redu) Konferencija o nekreditnom novcu. Tako se utopija pretvara u stvarnost. Apelujem da se uozbiljite.

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
93.86.148.*

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{10.09.2009. u 10:21 - pre 178 meseci}

Gospodine Nenadoviću, ovaj cirkus nije dostojan Vaših godina .

Možda ste ipak trebali da završite taj ekonomski fakultet, jer ovako ostavljate utisak kako jedan pravnik vidi svet ekonomije ... da ne kažem, kako mali Perica zamišlja ...

Napisao sam jedan poveći pasus kao odgovor, a onda sam provukao vašu teoriju kroz google, i video da zapravo pišem isto ono što Vam je napisano na već nekoliko mesta, gde ste intenzivo i sa žarom smarali auditorijum vašim komunističkim idejama koje plasirate, kroz u praksi neprimenljivu formulu.

Ne mogu a da se ne osvrnem na neke od Vaših pisanija, pa mi je jedna Vaša izjava privukla naročitu pažnju, a odnosi se na pitanje da li se taj novac umesto penzionerima može podeliti i nezaposlenima.

Citat:

.. novac može da se podeli nezaposlenima, ali sam pretpostavio da niko neće biti nezaposlen. Ako je neko u dobu kad treba da radi, on će biti zaposlen. Sistem nekreditnog novca garantuje da će biti veći i proizvodnja i zaposlenost.
...
Za poslednjih sto godina produktivnost rada je toliko porasla da je moguće dalje skraćivanje radnog vremena. Ako se radno vreme još malo skrati, biće moguće da se svi zaposle.

Dakle, apsolutno odustvo shvatanja stvarnosti oko sebe pa čak i čoveka kao socijalnog bića sa svim njegovim manama i vrlinama, potrebama i nagonima.

Uostalom, tema i jeste postavljena u UltraMadZone, mesto koje pruža utočište temama van svake zdrave logike.

Svako dobro, Nenadoviću

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

sasa_vidic

Član broj: 178334
Poruke: 15
77.46.174.*

+21 Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 08:46 - pre 178 meseci}

Citat:

Zoran Rodic: Pa nije ti baš tačna teorija.
Tom analogijom dolazimo i do formule da je zemlja, naprosto zemlja.
Međutim, zemlja može biti građevinsko zemljište, pa cena placa u centru Varvarina sigurno nije ista kao i u Dubrovniku.
A zemlja može biti pogodna za grožđe i to za najkvalitetnija vina, .... a može pogodna biti za repu.

Zapravo, problem je u onom naizgled banalnom pitanju ''šta je Canon'', kao jasan pokazatelj da pokretač teme apsolutno nema nikakve dodire sa stvarnošću pa i primenom svoje teorije na mikro planu.
Taj Ronaldinjo je zapravo najveća stativa u njegovoj teoriji.

E , Zorane, baš si ozbiljan....
Ja rekoh da je to šala mala....

****Taj Ronaldinjo je zapravo najveća stativa u njegovoj teoriji.***(kvalitetna rečenica, poetska)

http://www.youtube.com/user/Vidicsasa

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
93.86.148.*

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 09:30 - pre 178 meseci}

Citat:

sasa_vidic: E , Zorane, baš si ozbiljan....
Ja rekoh da je to šala mala....

:) Izvinjavam se, ... smajli bi bio potpuno priladan na kraju tog pasusa.

^{Ps

Dobro si prošao, mogao sam i da ti se obratim sa: Poštovani gospodine Vidiću ... :)}

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

drbogi

Član broj: 5045
Poruke: 601
79.101.202.*

ICQ: 454238854

+3 Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 11:30 - pre 178 meseci}

Kako se meri potrebna korisnost? Dakle, ako imamo količinu proizvoda x prosečna cena, dobijemo novčani izraz vrednosti roba i usluga na tržištu.
Pošto uvodite kategoriju korisnosti, koja se razlikuje od tržišne cene, kako je moguće ciframa iskazati tu vrednost korisnosti?
Po mom shvatanju, u cenu robe je već uključena sva korisnost koju dobija kupac-potrošač, pa je normalno da na cenu nekog proizvoda ne utiče samo funkcionalnost proizvoda, nego i još čitav niz faktora.

Evo primera, kada pišete post na ovom forumu, računar sa kojeg to radite može vredeti 500€, pri čemu je star 1 godinu. Moj računar vredi 600€, star je takođe 1 godinu, identičan je Vašem, jedina razlika je u tome što je na Vašem računaru garancija istekla, a ja imam garanciju proizvođača koja traje još 2 godine.
Površno kada se pogleda, ja sam kupio daleko veću korisnost koja je iskazana kroz potencijalno niži trošak eksploatacije. Ali to važi samo u slučaju ako se kvar desi. Ako se ni mom ni Vašem računaru ništa ne dogodi, nikakav kvar, za naredne 3 godine, potpuno je ispravno da ja platim dodatn sigurnost skuplje nego vi, jer istu i uživam.
Činjenica je, da ja imam osećaj sigurnosti, jer sam čitave dve godine rasterećen brige o potencijalnom kvaru računara, danas je to novčano iskazano kroz povećanu cenu mog, u odnosu na Vaš računar koji ima samo 1 godinu garancije.

Vi tvrdite, da postoji nekakva drugačija vrednost, koja predstavlja izraz korisnosti koji ja ostvarujem, vrednost koja nije celokupno iskazana u svojoj aktuelnoj tržišnoj ceni. Mene zanima, kako se meri i iskazuje takva vrednost, ako ne preko tržišne cene, jer od utvrđivanja sume tih vrednosti, direktno zavisi količina nekreditnog novca koji bi bio pušten u opticaj?

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
93.86.148.*

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 12:10 - pre 178 meseci}

Citat:

drbogi: Mene zanima, kako se meri i iskazuje takva vrednost, ako ne preko tržišne cene, jer od utvrđivanja sume tih vrednosti, direktno zavisi količina nekreditnog novca koji bi bio pušten u opticaj?

Kad smo kod količine nekreditnog novca puštanog u opticaj, kako stojimo sa faktima da Srbija u ovom trenutku ima 1.650.000 penzionera i 1.850.000 zaposlenih.
Nužna racionalizacija koja sledi, po nalogu MMF-a i preke potrebe, rezultiraće većim brojem penzionera i manjim brojem zaposlenih, tako da se tokom sledeće godine očekuje da postanemo prva zemlja na svetu koja ima više penzionera nego zaposlenih.
E sad, za penzije je na godišnjem nivou potrebo izdvoji 4.000.000.000 EVRA a tu je i sveprisutni X u vidu nepoznatog broja nezaposlenih.

Pitanja:
Da li je za uspešnu realizaciju lukavog plana* ovaj trend rasta penzionera dobar ili loš?
Za koji vremenski period spuštamo nezaposlenost na nulu?

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

vladd

Član broj: 37217
Poruke: 12059
79.101.189.*

+5251 Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 16:51 - pre 178 meseci}

Pa posto drzava zivi od kreditnog novca, povecanje broja penzionera je logican smer.

Nema to veze sa biologijom i radnim stazom, vec sa mrtvim dusama. Mrtve duse su paralelni svet, koji aktivno ucestvuje u raspodeli novca

.

Mrtve duse, bolje receno lazni korisnici se nalaze u ministarstvima, u prosveti..uglavnom u sistemima sa "drustvenom" kontrolom. Medju znacajnim lokacijama im je i biracki spisak.

Sa njima se najlakse manipulise, ne bune se,

, primaju skromne plate-penzije, ne bune se kada dobiju otkaz ili otpremninu.

Mrtve duse je najzgodnije odrzavati u penzionom fondu, centralizovana kontrola, malo ljudi poseduje informaciju, a znacajna sredstva nestaju.

A statistika ih obozava

Porast broja penzionera, to je lagani poslic za kanalisanje novca.

To je jedna od pobocnih aplikacija, zivotnih, zbog koje su "nekreditni novci" jos veca utopija. A zbog drustvene korisnosti takvog kanalisanja novca, tesko koja drzava to moze da prezivi.

Poz

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
*.adsl-1.sezampro.yu.

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 17:16 - pre 178 meseci}

Citat:

vladd:
Mrtve duse, bolje receno lazni korisnici se nalaze u ministarstvima, u prosveti..uglavnom u sistemima sa "drustvenom" kontrolom.

???????

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
77.46.196.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 18:43 - pre 178 meseci}

Gospodine Bogićeviću, potrebna korisnost je ona količina korisnosti koja nadoknađuje troškove. Ta količina je jednaka troškovima i jednaka dohotku koji je dobijen iz troškova. Dohodak koji se dobija na poklon (kao nekreditni novac) potiče iz viška korisnosti. Potrebna korisnost plus višak korisnosti jednako je ukupna korisnosti. Iz ukupne korisnosti potiče ukupan dohodak. Zbir kupoprodajnih cena sačinjava društveni proizvod. Društveni proizvod je veći od zbira troškova (za profit proizvođača) a manji od ukupnog dohotka (za iznos potrošačkog viška, odnosno dobiti potrošača). Po sadašnjoj ekonomskoj nauci, višak korisnosti je jednak nuli, pa nema nekreditnog novca i dohotka iz nekreditnog novca. Situacija je sve teža jer se višak korisnosti stvara a ekonomska nauka izmišlja načine da ga poništi, dok mi svi bespotrebno trpimo. A neki misle da nije kriva ekonomska nauka, nego da ovi koji svetom vladaju putem kredita rade to svesno i zlonamerno. A ovi koji se meni rugaju, su najniža vrsta slugu Rokfelera i Rotšilda koji su na čelu svetskog poretka kreditnog novca.
A sada moram da odgovorim nešto i njima. Završio sam Pravni fakultet i poslediplomske studije društveno-ekonomskog smera na Pravnom fakultetu kod profesora Ivana Maksimovića, koji je bio član SANU za oblast političke ekonomije. Nekad nije postojao ekonomski fakultet, nego se on izdvojio iz pravnog fakulteta. Ja sam na pravnom fakultetu, studirao političke nauke, jer još nije postojao fakultet političkih nauka, osim u vidu partijske škole, u koju nije mogao da ide svako nego samo komunisti koji su u tu školu upućeni po partijskoj dužnosti. Kad sam ja studirao bila je trostepena nastava, pa sam ja dve godine studirao pravo i to je bio prvi stepen, onda sam dve godine studirao političke nauke i to je bio drugi stepen. To je bilo u rangu fakulteta. Najzad sam studirao dve godine ekonomiju, i to je bio treći stepen ili poslediplomske studije. Ja sam kao gimnazijalac išao na takmičenja iz matematike i profesori su se čudili što sam otišao na prava. Međutim, ja sam na maturi napisao da su se prirodne nauke tako razvile da tehnologija preti da uništi čoveka koji nije razvio nauke o društvu. Inače, na mojoj maturi postojao je maturski rad, koji sam ja pisao iz oblasti atomske fizike. Ali sam ja otišao na društvene nauke, da bi ih promenio. Moje najznačajnije otkriće je rad "Šta je to entropija". Rešio sam tajnu entropije. Na pogrešno shvaćenoj entropiji razvila se klasična termodinamika i klasična ekonomija. Za njih je ključni pojam bio ravnoteža. 1977. godine Nobelovu nagradu za hemiju je dobio Ilja Prigožin, koji je napisao termodinamiku nepovratnih i neravnotežnih procesa a Nobelovu nagradu za ekonomiju je dobio Milton Fridman, koji je 1982. godine, meni napisao da ja ne mogu da razumem da "je profit takođe trošak". Time je rekao isto što i Marks, koji je rekao da ono što je za nekog dobitak, za drugog mora biti gubitak. Marks je ubedio radnike da im kapitalisti oduzimaju višak rada i naveo ih da bespotrebno dižu revoluciju. Ja sam pokazao da profit koji kapitalisti dobiju iz viška korisnosti, nije profit dobijen iz rada, jer rad ulazi u troškove, a moj profit potiče iz porasta ekonomske racionalnosti, a ne iz troškova. Moja formula ima u brojiocu: ponuda - tražnja, a to je po ekonomskoj nauci ravnoteža ponude i tražnje, a to je po mojoj formuli nula, što znači da nije potreban dodatni novac, jer društvo stagnira. U satanju ravnoteže nije moguć nikakav napredak. Za ravnotežom traga samo klasična ekonomija. Termodinamika se promenila, mora se promeniti i ekonomija.

Odgovor na temu

Zoran Rodic
Beograd

Član broj: 57538
Poruke: 3215
77.105.60.*

Sajt: zoranrodic.in.rs

+63 Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 19:37 - pre 178 meseci}

Niste mi odgovorili na konkretno pitanje bazirano na realnom problemu

Dakle, da ponovim

Kad smo kod količine nekreditnog novca puštanog u opticaj, kako stojimo sa faktima da Srbija u ovom trenutku ima 1.650.000 penzionera i 1.850.000 zaposlenih.
Nužna racionalizacija koja sledi, po nalogu MMF-a i preke potrebe, rezultiraće većim brojem penzionera i manjim brojem zaposlenih, tako da se tokom sledeće godine očekuje da postanemo prva zemlja na svetu koja ima više penzionera nego zaposlenih.
E sad, za penzije je na godišnjem nivou potrebo izdvoji 4.000.000.000 EVRA a tu je i sveprisutni X u vidu nepoznatog broja nezaposlenih.

Pitanja:
Da li je za uspešnu realizaciju lukavog plana* ovaj trend rasta penzionera dobar ili loš?
Za koji vremenski period spuštamo nezaposlenost na nulu?

EDIT
Samo mi KRATKO odgovorite na ova dva pitanja, neću Vas više uznemiravati ... čisto da zaokružim priču i pohvatam još neke detalje vaše teorije ... ništa više.
Prvo pitanje DA ili NE
Drugo pitanje: meseci, godine ... samo CIFRA

Ne trebaju mi dodatna pojašnjenja
Hvala

_{[Ovu poruku je menjao Zoran Rodic dana 11.09.2009. u 20:47 GMT+1]}

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.87.214.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{11.09.2009. u 21:44 - pre 178 meseci}

Gospodine Rodiću, naravno da je loše što imamo puno penzionera a malo dece. Ja sam bio predložio 400 miliona evra u dinarima za penzije, a vidim da Vi kažete da treba deset puta više. Pošto se nekreditni novac ne vraća, nego ostaje zauvek u opticaju, to će 400 miliona kad se obrnu 10 puta proizvesti 4 milijarde. To je sve što se može učiniti. Naravno SAD mogu finansirati i prosvetu i zdravstvo i infrastrukturu, a ne samo penzije. Ali bilo šta da se radi, bolje je nego ništa, a pogotovo je bolje od neprestanog novog, sve većeg i većeg zaduživanja. Radujem se ako ste se uozbiljili, sigurno će te shvatiti sve šta se može učiniti. Ovako više ne može i ne sme.

Odgovor na temu

Stefano

Član broj: 13287
Poruke: 1797
*.adsl-1.sezampro.yu.

+5 Profil

Re: nekreditni novac

^{13.09.2009. u 22:37 - pre 178 meseci}

Postovani Stojane, kao dipl.ecc samo cu reci od ovoga sto vi pricate jednostavno nema nista.

Kao sto su ucesnici diskusije objasnili pre mene, da ne ponavljam sad i ja.

Vi mislite da krize ne bi ni bilo da su oprosteni svi dugovi. Postavite se kao neko ko je u situaciji da oprasta dugove. Evo recimo hipoteticki pozajmite Vi meni 10000 eur, a ja cu Vam vratiti 2000 eur a ostatak mi oprostite... hocete li? Eto da date doprinos stvaranju nekreditnog novca.

Znaci uzmimo primer da neko ko je preduzetnik mora da razvija svoj posao samo iz sopstvenog prihoda. Pa koliko se firmi u svetu razvija samo od sopstvenog prihoda, bez koriscenja kredita?

Cak ste se usudili da Vasu teoriju o nekreditnom novcu proglasite za nesto najbolje, najbolji pronalazak u istoriji covecanstva !!!!

Svetska ekonomija nije socijalna ekonomija nego trzisna ekonomija, imate sasvim pogresan pristup.

Jos jednom, od toga sto pricate nema nista, mozete da ucestvujete na hiljade foruma, da pisete bilo kome, da tumacite ekonomske teorije kako ih tumacite... nema nista od toga.

Cemu gubljenje vremena u dokazivanju teorije da je Zemlja ravna ploca?

PS. samo me interesuje za kraj, postovani gospodine Stojane, vas CV, odnosno biografija, procitao sam na Vasem sajtu sta ste zavrsili od skola, ali me interesuje cime ste se konkretno bavili u zivotu, Vase reference? I
pak neko ko tvrdi da su njegove teorije revolucionarne (teorija entropije i teorija nekreditnog novca) mora da ima u zivotu neke reference.

Hvala unapred na odgovoru.

_{[Ovu poruku je menjao Stefano dana 14.09.2009. u 00:37 GMT+1]}

Odgovor na temu

elitemadzone.org :: MadZone :: nekreditni novac

Strane: < .. 1 2 3 4 5

[ Pregleda: 14956 | Odgovora: 93 ] > FB > Twit

Srodne teme

10.03.2007. Hoce li neko da mu prebacim novac na njegov Money..
30.03.2007. Elektronski novac - literatura
25.08.2007. Da li zene vole Dobru dušu ili dobra kola?
06.02.2008. paypal adresa-pomoc
02.03.2008. Predpostavka buucnosti
06.03.2016. Uplata na MasterCard karticu
23.02.2009. RTS1 svako vece pokazuje novac
22.02.2009. PayPalom...slati novac na PayPal u BiH?
04.05.2009. Prijenos novca sa paypal na 2checkout

Navigacija

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.