Srodne teme

14.04.2024. Re: Gde je Kejt? (samo pogrešni odgovori)
30.03.2004. Kako najlakse primiti novac iz inostranstva elekt..
25.08.2007. Matematicki dokaz da je zena zlo
04.07.2009. Buseni srebrnjaci
25.04.2006. Otvaranje ladice za novac
07.04.2006. novac na netu problematicno
02.06.2006. 2checkout Koliko putuje novac?
11.07.2009. Primanje novca uz pomoc PayPal,Bluepay,E-Gold...
18.09.2006. Pocinjem da mrzim zemlju iz koje ne moze cak ni d..
28.11.2009. Lista affiliate programa koji salju novac u Srbiju

Navigacija

Brisanje liste

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

nekreditni novac

elitemadzone.org :: MadZone :: nekreditni novac

Strane: < .. 1 2 3 4 5

[ Pregleda: 14968 | Odgovora: 93 ] > FB > Twit

Autor

Rumpletstilskin

Član broj: 42454
Poruke: 297
195.229.237.*

+13 Profil

Re: nekreditni novac

^{24.08.2009. u 13:23 - pre 178 meseci}

Citat:

Lazar-I: Ako ja danas proizvedem neki proizvod i prodam zašto ne mogu tim novcem da za recimo 10 godina kupim jedan takav isti proizvod?

Tvoje pitanje: zasto za 10 godina ne mogu da kupim istu kolicinu sargarepe za 20 dindzi kao sto mogu danas?

Moje pitanje: ako za istu kolicinu sargarepe dobijas istu kolicinu ogreva kakve veze ima sto je nominalna cena 3 puta veca?

If there's ever a time when I've matured to the point that I don't want to look at camera-phone-titties, go ahead and bury me in a shallow grave by the railroad tracks.

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
77.46.214.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{24.08.2009. u 16:48 - pre 178 meseci}

Gospodo, Lazarević i Kojojt, započeli ste interesantnu diskusiju, i ako pitate, šta bi na to rekao stari Serbon, ja odgovaram umesto njega. Najbolje je da nema ni inflacije ni deflacije, da je vrednost novcu uvek ista, a to znači da novac izlazi iz formule koju sam dao. Iz formule se prvo vidi da ponuda mora biti veća od tražnje, da bi uopšte bila potrebna dodatna količina novca. Ako su ponuda i tražnja jednake, rezultat je nula pa ne treba nikakav novi novac. Dovoljan je novac koji već postoji. Znači da je ekonomska nauka pogrešna ako traži ravnotežu ponude i tražnje. Tu ravnotežu uspostavlja nekreditni novac, naknadno. Ako nekreditni novac predstavlja nečije dohotke, to znači da je zbir dohodaka veći od zbira troškova. A ekonomska nauka nam kaže da su troškovi i dohoci jednaki. Opet greši ekonomska nauka. Kad bi imali nekreditni novac, svi bi videli da su dohoci veći od troškova, i da je društvo razvijenije, ukoliko je ta razlika veća. Pošto prihodi i rashodi moraju biti jednaki, to rashodi prodavaca (proizvođača) moraju biti jednaki prihodima, odnosno onome što se naziva dohodak. Zato na troškove moraju doći porezi, krediti i kamate, koji će učiniti da ukupni troškovi budu jednaki ukupnom dohotku. Opet samo zbog pogrešne ekonomske nauke. Kad u ceni postoje tolike stavke, koje su potpuno nepotrebne, ne verujem da ni bankari mogu nešto dobiti. Svi, kao društvo u celini, u gubitku smo za nekreditni novac, koji se umesto poklona društvu, pojavljuje kao trošak društva. Umesto da uvođenjem nekreditnog novca, svi dobijamo, i svi vidimo kako dobijamo, ovako moramo da se patimo, da trpimo inflaciju, kako bi se održale dogme ekonomske nauke, koje su mogle postojati u društvu koje se nije razvijalo, a sada su odavno prevaziđene i moraju se menjati da bi smo mogli normalno živeti.
Uvođenjem nekreditnog novca, prestaje moć onih koji putem kredita stvaraju novi novac, kao da mi ne bi mogli stvarati novac umesto njih. Mi bi sami pravili novca onoliko koilko nam treba da ne bude inflacije, a ostali bi bankari koji bi mogli pozajmljivati onoliko novca koliko im je povereno na štednju. Nestali bi bankari koji prave novca deset puta više nego što ima štednje i koji prave inflaciju, koja skriva šta se stvarno dešava. Da li se sve ovo dešava zbog glupe ekonomske nauke ili zbog pokvarenosti bankara, koji nas namerno varaju, ne bih znao reći. U svakom slučaju, mora prestati vlast Rokfelera i Rotšilda (odnosno Federalne Rezerve u SAD). Posle će kod svih doći do promene. Ja sam pisao MMF-u i reka da, ako hoće da opstanu, moraju uvesti nekreditni novac, koji je predložio Biagio Bossone, nekadačnji njihov izvršni direktor. Nekreditni novac uvešće zemlje BRIK na čelu sa Kinom.

Odgovor na temu

Lazar-I

Član broj: 6950
Poruke: 169
93.86.168.*

+727 Profil

Re: nekreditni novac

^{25.08.2009. u 07:38 - pre 178 meseci}

Citat:

Moje pitanje: ako za istu kolicinu sargarepe dobijas istu kolicinu ogreva kakve veze ima sto je nominalna cena 3 puta veca?

Kada bi se radilo o naturalnoj razmeni ne bi imalo veze ili ako kupiš drva ili šargarepu pre poskupljenja. Ako je nominalna cena tri puta veća znači da štednja u novcu nije pametna. Ima ljudi na ES koji razmišljaju o kupovini zlata

http://www.elitemadzone.org/t3...-Kako-se-pretvaraju-pare-zlato

Oscilacije cena su neizbežne u bilo kakvom sitemu novca koji podrazumeva tržište. Ono što mi imamo je konstantan pad vrednosti novca. Ako posmatramo državu kao preduzeće a novac kao akcije, da li je normalno da preduzeće napreduje a vaše stare akcije sve manje vrede ?

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.86.28.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{25.08.2009. u 09:48 - pre 178 meseci}

Poštovani gospodine Lazareviću, konstantan pad verednsti novca je nužan jer omogućuje da su troškovi i korisnost (oličena u dohotku) istovremeno jednaki u nominalnom iznosu (što traži ekonomska nauka, Marks i Fridman), dok je u realnom iznosu korisnost veća od troška (što podrazumeva moja teorija o nekreditnom novcu). Kad se uvođenjem nekreditnog novca poklope nominalne i realne veličine, jer više neće biti inflacije, biće svima očigledno ono što sada ne može niko da shvati. Jasno je da u tržišnoj ekonomiji cene treba da idu gore dole, ali njihov opšti nivo, koji određuje opštu stabilnost cena i vrednod novca, mora da bude konstantan. Kolebanje cena ukazuje na poželjnu strukturu proizvodnje. Cene pokazuju koju proizvodnju treba povećati a koju smanjiti, ili sa kojom proizvodnjom treba čak prestati, ako više nema tražnje za takvom proizvodnjom. Ali, sve te promene nastupaju postepeno i tu nema dramatičnih zaokreta, tako da nije potrebno stalno dolivanje novca u opticaj i povlačenje novca iz opticaja, jer to samo stvara zbrku i haos. To je zasluga Fridmana, koji je to utvrdio. Stopa porasta nekreditnog novca treba da bude dva puta veća od porasta proizvodnje, jer nekreditni novac kupuje kako povećanu proizvodnju, tako i neprodatu robu, koja se nije mogla prodati, zbog usporenja brzine opticaja novca i smanjenja tražnje. Nekreditni novac treba da se daje naknadno, kad vidimo ša se već desilo i koliko novca treba, a može i unapred ako smo videli da je rast proizvodnje konstantan i predvidiv i kad smo se uverili kako se usporava brzina opticaja novca. Ako u početku napravimo neku grešku, to će pokazati stanje cena, pa će mo odmah napraviti potrebnu korekciju, i tako brzo svesti inflaciju na nulu, što će biti dokaz da radimo dobro.

Odgovor na temu

drbogi

Član broj: 5045
Poruke: 601
212.200.204.*

ICQ: 454238854

+3 Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 01:20 - pre 178 meseci}

Pokušao sam da posetom sajtu saznam više detalja, nisam uspeo moram priznati..
Evo nisam Fridman, nisam ni nobelovac, ali su mi potpuno iste stvari pale na pamet kao i njemu, po pitanju posledica koje bi donelo upumpavanje novca u privredu. Naravno, on je u jednoj rečenici objasnio ono zašta je meni bilo potrebno pola stranice.
Zanima me pošto ste ceo model razradili detaljno, jeste li razmišljali o tome da bi njegova primena dovela zapravo do manjka novca u opticaju. Evo i kako:
Koliko sam shvatio, komercijalni krediti bi bili dopušteni samo do nivoa štednje građana, samo taj iznos bi mogao da se plasira kao klasični kredit. Sami kažete da je danas odnos štednje i kredita daleko na strani kredita, oni za red veličine premašuju iznose novca kojeg poseduju banke.
Ako vi dodajete nekreditni novac po ostvarenim rezultatima, to bi značilo da svi rezultati treba da se ostvare skoro bez kredita, ili po izuzetno skupim kreditima, jer bi i njihova cena skočila zbog smanjenja ponude. Ako su danas kamatne stope tolike kolike već jesu, a pri tome banke štancuju novac kako im odgovara, zamislite koliko bi tek pod vašim uslovima koštao komercijalni kredit?
Ako ga nema, odakle bi nastao potencijalno profitabilan projekat, od kojeg novca da nastane rezultat koji bi doveo do rasta, od kojeg bi se upumpao nekreditni novac?
Kokoš jaje situacija, pomalo.

Zanimljivo mi je posebno stanovište da oni koji radom stvaraju novac- proizvođači, ne umeju da potroše novac, nego isti treba dati penzionerima i deci, jer oni troše valjda pametnije. Zanemarujete da u procesu proizvodnje se potroši neuporedivo više nego što to urade domaćinstva. Primer, elektroliza cinka ili aluminijuma, potroši puno više električne energije, nego domaćinstva. Kada je već tako, zašto insistirati na potrošnji domaćinstva, kada imate jednog potrošača koji višestrukko nadmašuje celu grupu?
Opet, ako to uradite, date novac toj fabrici, to smo imali kod zlih komunista kako kažu ovde po forumu, pa smo to menjali na Osmoj sednici SK, jer nije bilo dostojanstveno po naš narod.

Za svaki slučaj, ako se ostvari ovaj projekat, pa bude potrebno dobrovoljaca da potroše neke pare, evo ja da se na vreme prijavim, verujte mi na reč, ja sam sposoban da kvalitetno potrošim sav novac, a posebno onaj koji nisam zaradio. Nisam još penzioner, al sam u duši veliko dete.

Odgovor na temu

vladd

Član broj: 37217
Poruke: 12059
79.101.188.*

+5251 Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 01:38 - pre 178 meseci}

Citat:

drbogi: ...
Za svaki slučaj, ako se ostvari ovaj projekat, pa bude potrebno dobrovoljaca da potroše neke pare, evo ja da se na vreme prijavim, verujte mi na reč, ja sam sposoban da kvalitetno potrošim sav novac, a posebno onaj koji nisam zaradio. Nisam još penzioner, al sam u duši veliko dete.

Vac sam pomislio da si neka plavusa..objasnjenje je dobrodoslo

Poz

Odgovor na temu

Lazar-I

Član broj: 6950
Poruke: 169
93.86.168.*

+727 Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 07:54 - pre 178 meseci}

Citat:

Zanimljivo mi je posebno stanovište da oni koji radom stvaraju novac- proizvođači, ne umeju da potroše novac, nego isti treba dati penzionerima i deci, jer oni troše valjda pametnije.

Ako sam dobro razumeo nekreditinim novcem bi država plaćala svoje obaveze. Ne bi naplaćivala porez direktno već bi izdavanjem novog novca u stvari oporezovala celokupno društvo. Čini mi se da smo devetesetih imali sličan sistem, samo što je država štampala "malo" više nego što je potrebno i isplaćivala je plate radnicima firmi koje su poslovale loše.

Čini mi se da bi sa odgovornom državom i razvijenim društvom i privredom nekreditni novac mogao da funkcioniše, dobili bismo mogućnost štednje i sigurnost umesto mogućnosti trošenja odmah a plaćanja kasnije. Kod nas sada mislim da bi doveo do brze propasti. Jedino što mi imamo je dobra lokacija. Država nam se nalazi u Evropi, blizu smo razvijenih država i možemo malo da skupljamo njihove otpatke, nešto malo napravimo sami za sebe i nešto baš malo im prodamo i na taj način živimo bolje od više od pola sveta. Naši proizvodi nisu konkurentni. Upumpavanje novca bi doveo do inflacije jer bi naši građani kupovali strane proizvode. Ako bismo se zatvorili više ne bismo mogli da računamo na otpatke razvijenih država, uz to razvijene države bi mogle ponovo da kažu - kad se pravite pametni hajde da vam malo porušimo i to što ste napravili.

edit: greske u kucanju

_{[Ovu poruku je menjao Lazar-I dana 27.08.2009. u 12:39 GMT+1]}

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.87.171.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 11:28 - pre 178 meseci}

Poštovani gospodine Bogićeviću, raduje me što ste bili na sajtu, ali moraćete ponovo. Žao mi je što ste došli do istih zaključaka, kao Fridman, a njegovi zaključci su pogrešni, pa su i Vaši. Najpre, neće biti inflacije, ako se novac daje po formuli koja je napisana kao moj potpis na Vašem forumu. Novca neće biti manje i krediti neće biti skuplji. Novca će biti tačno koliko treba. Najveći deo posla obavljaće se pomoću novca koji već postoji u opticaju. Deo ponude koji je jednak tražnji razmenjuje se pomoću novca koji več postoji u opticaju. Novi novac je potreban samo da se kupi deo ponude koji je veći od tražnje. Proizvođači znaju da troše i zato koriste i sav novac koji je već u opticaju. I novac koji dajem penzionerima, kao nov novac, prelazi u ruke proizvođača, pa proizvođači troše i taj novac. Proizvođači troše sav novac koji se nađe u opticaju, pre ili kasnije. Novac koji je bio u opticaju, pojavljuje se proizvođačima kao trošak, onako kako je to rekao Fridman i Marks, i kako verovatno i Vi mislite. Novi novac, koji su prvo dobili penzioneri kao poklon, prelazi u ruke proizvođača, kao čisti profit, iz koga se ne odbija ništa ni na porez, ni na kredit, ni na kamatu. To im je dakle, poklon iz nekreditnog novca, jer taj profit nije ničiji trošak. Kad imaju tako velike profite, proizvođači će investirati iz vlastote akumulacije. Zašto bi uzimali kredite? Pošto je tražnja za kreditima mala, mala će biti i kamata na takve kredite. Kredite će tražiti neki početnik, koji nema svoje akumulacije. Ali takvih će bit malo u odnosu na one koji raspolažu sopstvenim kapitalom.
Poštovani gospodine Lazareviću, država nekreditnim novcem ne oporezuje nikoga, a kamoli celokupno društvo. Nema inflacije kao prikrivenog poreza. Pošto su cene manje, kad u njima nema poreza, kredita i kamate, to su svi potrošači (kupci) u dobitku a u dobitku su i svi proizvođači (prodavci), jer su oni ti koji ne plaćaju poreze, kredte i kamate. Oni snižavaju cene ali im ipak ostaje polovina nekreditnog novca, kao čist profit. Polovinu nekreditnog novca zadržavaju potrošači, kao svoju, potrošačku dobit, a drugu polovinu dobijaju proizvođači kao svoj proizvođački profit. Pošto smo svi mi, neko je kupac, neko prodavac, u dobitku, u dobitku je i država jer ne mora da daje subvencije proizvođačima, niti da plaća penzije penzionerima, koje smo uzeli kao primer. Ukoliko se društvo bude više razvijalo, biće više novca koji će se deliti kao poklon. Davaćemo dečije dodatke, plaćaćemo domaćice kao zanimanje, finansiraćemo nauku i obrazovanje, zdravstvo i socijalno staranje. Nadgradnja neće biti na teretu baze, tako što se finansira porezima koji se dodaju na bazu i predstavljaju troškove društva. Nadgradnja će biti poklon iz nekreditnog novca, i nalaziće se u nekom procentu u odnosu na troškove, koji predstavljaju bazu društva a neće biti jednaka troškovima koji se kao porez dodaju na bazu, kao što je to sada slučaj.

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
77.46.207.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 11:43 - pre 178 meseci}

Gospodine Vladd, gospodinu bogiju poručujem da niko nije kandidat da dobije nekreditni novac da bi ga trošio iako ga nije zaradio. Ko je sposoban da radi moraće da zaradi svoj novac. U sistemu nekreditnog novca sigurno će imati priliku da pošteno zaradi svoj novac. Postojanje nekreditnog novca je dokaz da je došlo do porasta ekoomske racionalnosti. Ako ljudi smišljaju neke trikove, kojima se ruši ekonomska racionalnost, novac će smesta biti povučen iz opticaja u vidu poreza koji će platiti nedužni proizvođači. Nemojte se zato igrati sa takvim stvarima. Nekreditni novac se mora shvatiti ozbiljno, ili ga neće biti.

Odgovor na temu

Lazar-I

Član broj: 6950
Poruke: 169
93.86.168.*

+727 Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 12:21 - pre 178 meseci}

Baza proizvodi dobra. Zadatak Nadgradnje je da obezbedi povoljne uslove za rad Bazi. Država finansira Nadgradnju tako što naplaćuje porez Bazi. Od poreza korist ima kompletno društvo. Država određuje poreske stope i različito oporezuje proizvođače u zavisnosti od procene koliko oni doprinose društvu u nekom trenutku.

Ako bi država davala na poklon novac Nadgradnji kako to nazvati drugčije nego oporezivanje Baze? Oporezivanje bi samo bilo po istoj stopi za sve. To oporezivanje ne bi moralo da dovede do inflacije, kao što ne bi moralo ni direktno oporezivanje koje se primenjuje danas kada ne bi bilo kamate na sav novac koji je u opticaju. Inflacija nastaje kada neko potroši nešto što nije zaradio pa se onda od svih oduzme po malo kako bi se popunila ta rupa. Sam način na koji se vrši to oduzimanje je manje važan, država može tražiti od svakoga da plati dodatni porez ili možda preptlatu za neki izmišljeni servis ili još jednostavnije da naštampa dodatni novac.

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
79.101.182.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 16:57 - pre 178 meseci}

Gospodine Lazareviću, Ako država daje novac na poklon bazi, to nije i ne može se nazavati porez koji država uzima od baze. To je takođe poklon koji država daje bazi, samo posredno preko nadgradnje. Nadgradnja kupuje proizvode od baze, i daje cene u kojima je sadržan čisti profit baze, koji predstavlja njenu akumulaciju. Porez je ono što je sadržano u troškovima. Kao i kredit sa kamatom ili bez kamate. Nekreditni novac je poklon, dakle nešto, kod čega je trošak jednak nuli, odnosno gde troška uopšte nema. Nekreditni novac se deli između prodavaca (proizvođača) i kupaca (potrošača). Svi su u dobitku. Danas su svi u gubitku. Pročitajte ponovo šta sam napisao i ako Vam nije jasno, pitajte i ja ću Vam ponovo napisati isti odgovor. Nije mi dosadno da odgovaram jedno isto, jer tako se tema drži u vrhu, i povećava se šansa da je pročita što veći broj ljudi. Kad dovoljno ljudi prihvati doktrinu o nekreditnom novcu, tj. kad njihov broj dostigne tzv. kritičnu masu, nekreditni novac će pobediti i počeće nova era u istoriji čovečanstva, u kojoj će razvoj biti brži a zaposlenost veća, dok će svaki čovek osećati da ima novca koliko mu treba, tj. da ga ima dovoljno. Danas ljudi kukaju da nemaju dovoljno novca, i potpuno su u pravu. Novca zaista nema dovoljno za sve. Zaista ljudi nisu toliko gramzivi i pohlepni nego samo reaguju pravilno na situaciju u kojoj su se našli. A ekonomska nauka nas uči da to tako i treba da bude. Fridman je dobio Nobelovu nagradu, zato što je rekao da su korisnost i trošak jednaki, a zašto to mislite Vi gospodine Lazareviću, kad znam da i Vas pritiska nestašica novca, kao i sve nas.

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
79.101.182.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{27.08.2009. u 17:08 - pre 178 meseci}

Gospodine Lazareviću, Počeo sam odgovor rečima: Ako država daje poklon bazi, a trebao sam: Ako država daje poklon nadgradnji. Izvinjavam se zbog ovako grube greške. Nadam se da će mo se sporazumeti.

Odgovor na temu

vladd

Član broj: 37217
Poruke: 12059
*.rcub.bg.ac.rs.

+5251 Profil

Re: nekreditni novac

^{03.09.2009. u 13:34 - pre 178 meseci}

Nije bas sva sustina u kreditnom novcu ili nekreditnom.

Nekreditni novac, njegovo apliciranje, moze da podrazumeva da jedinka krece da "radi" i proizvodi, gola, kao od majke rodjena. Sto je fakat netacno. Znaci, nesto je ulozeno, kreditirano u jedinku, bar u solidnom delu planete.

Problem nije kreditni novac, ako bi se kredit davao od realnih para(mozda drugaciji naziv nekreditnog novca), od stednje, od viskova proizvedenih dobara.

Zasigurno jedinka moze da napravi veci ucinak ako joj se priusti npr alat, tj uslovi rada. Planirana proizvodnja, output jedinke, treba da je u skladu sa uslovima, koji se mogu obezbediti kreditom, a prinos dobara ce biti dovoljan i za akumulaciju i za otplatu kredita.

Sto se tice losih elemenata kredita, to nije stvar sustine kreditiranja, vec recimo regulative, kakve su Bazel 1 i Bazel 2, pohlepe pojedinih elemenata koji raspolazu regulativom i metodama kreditiranja.

To pravi svetske krize, zaustavljanje razvoja, i ta borba je veoma siroka, od lazi da zagadjenje CO2 zagreva planetu, pa teba da ogranicimo upotrebu fosilnih goirva, do raznih autoritativnih asocijacija koje kontrolisu razvoj pojedinih regiona, MMF, SB, EU...

Poz

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.87.170.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{03.09.2009. u 22:34 - pre 178 meseci}

Poštovani gospodine Vladd, Vi kažete da nije suština ni u kreditnom ni u nekreditnom novcu i da kreditni novac nije problem. Vi će te ako treba objasniti šta pod tim podrazumevate. Ja sam podelio novac na kreditni i nekreditni i zato je meni važna ta podela. Zarlenga i Kuk i njihovi sledbenici zovu kreditni novac jednostavno kredit a nekreditni novac zovu jednostavno novac. Ja sa mislio da će se kredit i novac jednog dana razlikovati tako, ali pošto sam ja učio da su kredit i novac jedno isto, mislio sam da je potrebno da bar u početku napravim razliku između kreditnog i nekreditnog novca. Kad sam ja postavio sajt o nekreditnom novcu, Gugl je počeo da grupiše sajtove oko tog imena. Zarlenga i Kuk nisu bili u toj grupi, pa je trebalo malo vremena da vidimo da su naši pristupi u stvari isti. Sada se toj grupi pridružio i Bosone, koji je bio direktor u MMF-u i vođa radne grupe za pripremu materijala za Samit G-20. Bosone koristi termin nekreitni novac, isto kao i ja. Bosoneovu teoriju sa nacrtanom šemom, video sam na sajtu Univerziteta u Mumbaju (bivši Bombaj) u Indiji. Ja sam postavio sistem nekreditnog novca u kojem postoji i kreditni novac, koji ne postavlja nikakve probleme. Ali ja sam Vam dao definiciju nekreditnog novca i takav novac mora da postoji i to je u stvari realan, pravi novac, koji se u opticaj pušta kao poklon. Nedavno mi je pisao Kevin Koks iz Australije i objašnjavao kako je pozitivne rezultate dobio sa beskamatnim kreditima. Beskamatni krediti mogu da pozitivno utiču na rast proizvodnje, ali nekreditni novac mora da postoji da bi se roba mogla prodati. Sa porastom proizvodnje i dohotka, nužno dolazi do usporenja brzine opticaja novca i smanjenja tražnje. Sada se stalno pokušava da ubrza opticaj novca, čime se unosi neracionalnost u privredni život. Usporenje opticaja novca je znak da raste racionalnost potrošnje i zato treba podsticati to a ne misliti da je to loš znak. Ali ekonomska nauka misli tako i zato takvu nauku treba menjati.

Odgovor na temu

superbaka

Član broj: 5290
Poruke: 2924

+1298 Profil

Re: nekreditni novac

^{04.09.2009. u 16:26 - pre 178 meseci}

Citat:

Sada se stalno pokušava da ubrza opticaj novca, čime se unosi neracionalnost u privredni život

uh.........!!!!!!!!!!!!

zemlja nije okrugla, hajmo od pocetka...

Odgovor na temu

vladd

Član broj: 37217
Poruke: 12059
93.86.132.*

+5251 Profil

Re: nekreditni novac

^{04.09.2009. u 17:10 - pre 178 meseci}

Pa evo pazljivo pogledajte, pa ce biti jasno sta mislim. Sva tri dela. Postace jasna razlika kreditnog novca, i manipulativnog fiktivnog novca bankarskih korporacija. Nekreditni novac je dobra zamisao, ali poznata, i poznato je spora aplikacija za ocekivani razvoj.

Kreditiranje zdravim novcem je gotovo ista fikcija, koja je nakratko postojala, dok nisu krenule spekulacije, i jos brza zarada novca, a ne proizvodnja dobara.

http://www.youtube.com/watch?v...3ow&feature=video_response

Poz

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
79.101.198.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{05.09.2009. u 09:39 - pre 178 meseci}

Poštovani gospodine Vladd, uverio sam se da dobro poznajete stvari. Ali razočaran sam izvesnom dozom pesimizma, koju naslućujem u Vašem izlaganju. Pa valjda su autori Duha vremena sami rekli da će se postojeći poredak srušiti kao kula od karata. Ja mislim da se on održava samo zato što još ima dosta ljudi koji dele Vaše mišljenje. Vi kažete da je nekreditni novac dobra zamisao, ali poznata i poznata je spora aplikacija za privredni razvoj, što bi valjda bile loše strane nekreditnog novca. Formula koju sam dao nije poznata i ne nalazi se ni u udžbencima ekonomije ni u udžbenicima matematike za ekonomiste. A ona pokazuje šta je nekreditni novac i koliko treba da ga ima. Sve ostalo me se ne tiče, i radite šta hoćete sa kreditima i beskamatnim kreditima, to je privatna stvar koja ne interesuje državu jer ni na koji način ne utiče na količinu novca u opticaju. Količina realnog novca data je formulom, a to garantuje da neće biti inflacije, da će porezi, krediti i kamate biti manji u strukturi troškova, pa će potrošači plaćati manje a proizvođači dobijati više nego danas, u sistemu kreditnog novca, što garantuje da će razvoj biti bar duplo veći nego što je sada, a to znači da će doprinos nekreditnog novca biti veći nego što je bio doprinos svih otkrića u istoriji čovečanstva, uzetih zajedno. Ako je Vama to malo, poštujem Vaše pravo da mislite tako.
Gospodina Superbaku, nemam šta da komentarišem.

Odgovor na temu

vladd

Član broj: 37217
Poruke: 12059
93.86.132.*

+5251 Profil

Re: nekreditni novac

^{05.09.2009. u 10:05 - pre 178 meseci}

Ne verujem ja bas puno u ekonomiju, nije nauka, a nije ni "umetnost", kako su objavili(proglasili) ove godine, nakon razvoja krize. Mnogo su te formule podlozne ljudskom uticaju...

Nekreditni novac jeste neka vrsta cvrste regulacije, ali zasto ga limitirati i ograniciti kolicinu. Valjda treba da se prilagodjava, razvoju, porastu stanovistva, porastu produktivnosti, kolicini dobara...lici mi na "zlatnu" podlogu

Mozda precizniji prikaz situacije(naravno nije lose pogledati sve nastavke). Zna se kako se radi sa novcem, ali kako zaustaviti hostaplere, ko je njima dao ovlascenje da orgijaju. Mislim da je formiranje BRIK pocetak kraja(ukljucujuci i danasnji sastanak "dvadesetorice") globalnog podyebavanja od strana "onih".

http://www.youtube.com/watch?v...e-o&feature=video_response

Poz

P.S.

Citat:

stojan nenadović: .. Pa valjda su autori Duha vremena sami rekli da će se postojeći poredak srušiti kao kula od karata...

Mislim da se i njihova formula zaglavila. Funkcionisalo je ceo vek, nisu ocekivali da ce vek informatike, i masovnost stete izazvati takve efekte, da se planeta okrece protiv njih. Ali, zaboravili su da su ipak ljudi, da iako su lako organizovali ratove i profitirali, obicnim ljudima(i manje obicnim, izabranim na izborima) je malo doqurcilo, da se sve zna a da se nista ne utice. I to je ljudska priroda...

Odgovor na temu

stojan nenadović

Član broj: 230586
93.86.86.*

Profil

Re: nekreditni novac

^{05.09.2009. u 13:09 - pre 178 meseci}

Poštovani gospodine Vladd, Ja sam počeo da izučavam ekonomiju na poslediplomskim studijam na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na prvoj stranici sam se sreo sa tzv. zakonom vrednosti, koji kaže da se robe razmenjuju kao jednake vrenosti. Od tog trenutka, ja sam počeo da razvijam svoju ekonomiju, po kojoj se robe ne razmenjuju kao jednake vrednosti, nego tako svako daje ono što mu manje vredi a dobija ono što mu vredi više. Iz te teorije je izašao nekreditni novac. To je jedina prava ekonomska nauka i u njoj jednačina koju sam dao. Ne zna se šta treba raditi sa novcem. Sa novcem treba raditi ono što piše u mom potpisu. I to je sve. Pogledajte i razmislite. Posle toga ne treba ništa više. Nekreditni novac omogućuje ludima da rade šta misle da treba da rade, bez ikakve nauke, koja bi ih u tome podučavala. Cene će biti manje a zarade prodavaca veće i svi će biti zadovoljni i pametni. Svi će biti uspešni privrednici. Danas, niko nije uspešan privrednik, uprkos izučavanju ekonomske nauke. Može se zakonski doneti odluka da se ukine ekonomska nauka. Samo da se primenjuje moja formula. I sve će biti bolje.

Odgovor na temu

vladd

Član broj: 37217
Poruke: 12059
93.86.132.*

+5251 Profil

Re: nekreditni novac

^{07.09.2009. u 19:11 - pre 178 meseci}

Nisam to pitao.

Elem, sve mi vise lici na diskusiju sa inovatorima

.

Postavi se pocetna prica, koja se razmatra, i kada se dodje do neke faze razgovora, sledi nagli povratak na pocetak.

To je vec specificna vestina diskusije, vrlo efikasna kod zbunjenih osoba. Za ovde, nepotrebno..

Mislim da je, iz prehodnih postova postalo malo jasnije sta je "ekonomija" i sta je "novac". Kako cemo posebno nazivati odredjene aplikacije sa novcem, stvar je inovativnsti, to se i danas uveliko radi, sa svakim predmetom ili delatnoscu..

Sustina je da "inovacije" u monetarnom smislu, ne mogu da rade "ekonomisti", a jos manje pojedinci, vec mocne drzave, pozeljno do potrebno, nuklearne sile. I nije baratanje novcem neka vestina vec je ocgledno konvencionalna potreba.

Poz

P.S. Da se razumemo, informacije koje se dobijaju na visokim skolama imaju odredjenu vrednost. Ali ne apsolutnu, vec u smislu pripreme pojedinca za strucni rad. Tako da elemente nastave, cinjenice i predavanja, ne treba uzimati apsolutno sa biblijskom ozbiljnoscu, inace nema prosperieta

Odgovor na temu

elitemadzone.org :: MadZone :: nekreditni novac

Strane: < .. 1 2 3 4 5

[ Pregleda: 14968 | Odgovora: 93 ] > FB > Twit

Srodne teme

10.03.2007. Hoce li neko da mu prebacim novac na njegov Money..
30.03.2007. Elektronski novac - literatura
25.08.2007. Da li zene vole Dobru dušu ili dobra kola?
06.02.2008. paypal adresa-pomoc
02.03.2008. Predpostavka buucnosti
06.03.2016. Uplata na MasterCard karticu
23.02.2009. RTS1 svako vece pokazuje novac
22.02.2009. PayPalom...slati novac na PayPal u BiH?
04.05.2009. Prijenos novca sa paypal na 2checkout

Navigacija

Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.