Grejanje na pelet

Pored mešaćih (dva protoka svode na jedan) postoje i preusmeravajući ventili (jedan protok preusmeravaju na dve strane). Kontroliše ga sve što se spaja sa standardom M30x1,5 (glava sa kapilarom, elektro-termički pokretač i slično). Pogledaj šemu.
Pozdrav

Jeste, ali ti smerovi zavise samo na koju granu ih postavljas, taj tvoj koji jedan protok preusmeravaju na dve strane bi morao samo da ugradim na potisnu stranu i efekat bi bio isti. Zato uvek postoje dva tipa u zavisnosti da li zelis da trokraki ventil postavis u potisu ili u povratu inace je sasvim svejedno, isti je efekat.

Znaci ti preporucujes da je najbolje da se postavi jedan trokraki termostatski i iza cetvorokraki rucni?!
Ali ako pumpu postavim kao po tvojoj semi iza cetvorokrakog ona ce uvek vise gurati tamo gde joj je lakse, prvo kroz mesni ventil u krugu radijatora pa tek onda nesto kros mesni ventil kroz kotao jer joj je tu veci otpor. Radilo bi ali mislim da je efikasnije da ide odmah iza kotla ili ima neki treci razlog da bude kao po tvojoj semi?!

Tačno tako: trokraki termostatski mešni ventil odmah iza kotla (a ispred priključka za bojler potrošne vode), a potom četvorokraki ručni, s tim da toplo preporučujem elektro-pogon i termo-regulator. Priložena skica odgovara izvedenom su mojoj kotlarnici, jedino što nije prikazan električni kotao koji koristim noću. "Noćna" struja, naime, najjeftiniji je izvor energije. U jednom od ona dva akumulatora je i bojler za potrošnu toplu vodu.

Ako akumulatori toplote nisu ugrađeni, cirkulaciona pumpa na termostatskom trokrakom ventilu nije potrebna - kao što rekoh, prirodna cirkulacija je više nego dovoljna: cirkulaciona pumpa će linijom manjeg otpora "gurati" tamo gde joj je lakše, što i jeste suština postojanja mešnog ventila u radijatorskom krugu - da vodu "vrti" u tom krugu, a da mešni ventil u potisni vod dodaje tople/vrele vode koliko mu je rečeno da doda i da isto toliko pothlađene vode iz povratnog voda usmeri u kotao.

U slučaju da je akumulator toplote deo sistema, cirkulaciona pumpa u kotlovskom krugu jeste potrebna, mada i dalje nije i neophodna: može i tada bez nje, ali je sa njom bolje. U slučaju prikazanom na slici u kotlovskom krugu je ugrađen je troktaki termostatski mešni ventil sa pumpom -Laddomat 21, koji određuje koliko će vode sa dna rezervoara (ili iz povratnog voda) biti dodato u kotlovski krug tako temperatura u ulaznoj cevi kotla bude stabilnih 60 stepeni. Na taj način obezbeđuje se maksimalna moguća iskorišćenost goriva/kotla u kontinuitetu. U radijatroskom krugu je takođe trokraki mešni ventil sa elektro-pogonom (za četvorokraki, prosto, nije bilo mesta), a temperaturu vode u radijatorskom krugu na zadatoj vrednosti "drži" termo-regulator.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Ne, pisao sam o gašenju gorionika sobnim termostatom, a ne o gašenju kotla. O kotlu sam pisao ranije i to da se gasi na nekoj nepredviđenoj, visokoj temperaturi tipa 90 C.



Dobro, bar sam nešto i naučio - čađ i katran su isto. Mislio sam da su to dve potpuno različite stvari, tj. da je čađ prah, a katran smola. Ja sam prtetprošle godine imao pelet koji je stvarao čađ ( iliti sitan crni prah koji se lepio za zidove kotla, zajedno sa onim lakim pepelom), ali sam mogao da je skinem četkom, a komšije koje lože suncokretovu ljusku imaju baš smolu, crnu i masnu, koja se teže skida.



Eh, kada bi mi bar ti bio komšija. Ja imam dvojicu trovača, koji purnjaju pomenutu prašinu od suncokreta i ubiše sa smradom. To im je nešto ultra jeftino i cela sezona ih ne izađe više od 200E, ali sam zato zbog njihovog grejanja morao da kupim mašinu za sušenje veša...
A beo sneg u svom dvorištu nisam video već tri godine. Raspravljao sam se sa njuma, ali oni kažu: "jbg zima je!" A i dvojica ih je tako da su u većini prilikom rasprave . Imaju i argumente tipa: "Šta bi bilo da ložimo ugalj?" (ja lično mislim da bi bilo manje čađi i da bi manje smrdelo), "Ne, nego ćemo da ložimo pelet!" (sarkastično, naravno) ili "Niko se ne žali osim tebe!", a činjenica je da se svi žale, ali jedni drugima i nemaju petlju da kažu njima, tako da i ako ih neko prijavi ispašće da sam to ja.


Tako da, što bi Balašević rekao: "Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas!"

@MiskoNo1
Koji gorionik na kom kotlu imate i koju površinu grejete?

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Čađa i katran nisu ista materija , kako to nije jasno , ako imaš čađe u kotlu to je znak da imaš visoki monoksid u dimnim plinovima . Monoksid je sastava CO i relativno lako se veže sa drugim monoksidom tako da nastane CO2 i atom ćistog ugljika C . čađa je mila majka ona je zdrava , kad se naroljaš onda piješ tablete aktivnog ugčjena , to jest čađe nastale izgaranjem orahovih ljuski.

A katran to je katastrofa , šta misliš zašto se šunke i kobase suše u dimu , zato da dobiju sloj katrana , balzama, koji je otrovan i ubija sve živo , samo smo mi dovoljino veliki , pa ubije dio nas , ali ne skroz na skroz.

Nije u tome razlika. Vidim da ideš ka drugom rešenju ali ako te uopšte interesuje razlika između ova dva ventila mogu da okačim preseke njihovih tela pa sam razmotri.
Pozdrav

@ zmajdin

Pisao sam negde na početku teme - ovde, ali da odgovorim na brzinu: Elmec (Termec) Shuretov i liveni kotao za gorionik na gas/ulje Radijator Zrenjanin sa 4 rebra. Nemam bafere, tro/četvorokrake ventile i ostalo. Samo jedan nalegajući termostat na odvodnoj cevi iz kotla, koji pusti vodu (uključi pumpu) na recimo 55, a isključi na 35. To sam postigao tako što sam nalegarući termostat BRC (onaj nekad pominjani narandžasti) malo "doradio", tj zavrnuo mu onaj šrafić, tako da umesto +-3 C on radi na +-10 C, tj. kad je podešen na 45 on upali na 55, a ugasi na 35. Možda je podešen i na +-15 C, nemojte me držati za reč. To sam isprobavao, drndao, podešavao još jesenas, pa kako je ostalo tako je i sad. Ka se voda ugreje na 55 pumpa se uključi povuče vodu iz dolazne grane, a na odvodnoj padne na 45 C i polako diže. Kad voda dostigne oko 55 C sobni termostat ubacuje gorionik u modulaciju, koja traje do ponovnog uključivanja sobnog termostata ili može da traje onoliko minuta koliko joj se zada, a čini mi se da je maksimalno 120 ili 99, ne sećam se, jer sam ja to vrlo brzo podesio na minimum, tj da se ugasi.
Izvinjavam se na ovako iscrpnom odgovoru na jednostano pitanje: koji gorionik, kotao i koja je grejna površina (a ona je oko 135-140m2, srednje izolovane kuće).
Malo sam se zaneo, jer se sećam da ste jednom prilikom napisali da sobni termostat nema nikakvog smisla ako radijatori imaju termo glave, pa rekoh da demantujem svojim primerom.

@ RAMZAI

Znači da šunke dimimo na peletu? ;-)

Nisam baš shvatio prethodni post , ali da razjasnimo ovo oko sobnog termostata , on stvarno nema nikakvog smisla ako na radijatorima imamo termostaske glave , On mjeri temperaturu recimo u boravku i sad kakve veze ima temperatura u kupatilu sa onom u boravku , on kad postigne 20 C iskljući pumpu ili zatvori miš ventil , a u kupaoni može biti tada +15 C , i nema šanse da se kupaonu zagrije na 25 C ako se na termostatu ne digne temperatura na 30 C , on tu temparaturu nikad ne može postići jer termoststska glava zatvori radijator u boravku kad je u prostoru 20 C .

Komplicirano ???

neka firma u njemačkioj proizvodi brikete , neku mješavinu piljevine i borovih iglica upravo za zadimljavanje šunki , prćio sam se s tim prije destak godina da za jednog poznatog mesara napravim njegovu recepturu, njegov šmek.

Ne vidim u čemu je problem. Uvek može u kupatilu da malo dogreje grejalicom.

@MiskoNo1

Nije baš da sam razumeo kako sobni termostat reaguje na temperaturu vode, osim ako nije reč o nalegajućem termostatu koji se nalazi negde u grejanom prostoru. U tom slučaju rešenje je vrlo inventivno, naročito ako je taj nalegajući termostat postavljen na potisnu cev radijatora u prostoriji u kojoj se tremo-glava poslednja zatvara, onoj koja se najsporije zagreva.

Sa trokrakim termostatskim mešnm ventilom sistem bi radio isto, s tim što bi voda u kotlu sve vreme bila na (preko) 74 stepena i u tom slučaju ne bi bilo gareži na zidovima kotla: garež je čist ugljenik koji nije sagoreo, a to je grehota. Investicija nije bog-zna-kolika, a efekat se oseti instant: kako po onome što iz dimnjaka izlati, tako i po troškovima grejanja.

Jedan akumulator toplote od 850 litara čučnuo bi k'o dupe na nošu, a o trokrakom mešnom ventilu sa elektro-pogonom i termo-regulatorom da i ne govorim: rezultat je kvalitet grejanja ravan onome na struju.

Inače, o sobnom termostatu kao regulatoru grejanja nemam ništa dobro da kažem.

Propustih da pitam, a važno je: koliko ste potrošili peleta prošle zime i koji vam je temperaturni standard?

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Ma ja sam tu nešto pisao, brisao, dodavao i izgleda da sam izgubio ceo pasus, pa ću morati ponovo, jer ovako stvarno nema smisla. Ono što sam mislio da je otišlo posle klika na "Pošalji odgovor" je:

Imam 6 panelnih radijatora (minimum 50% predimenzionisanih u odnosu na potrebe prostorija) sa termoglavama, dva sušača bez TG i jedan aluminijumski radijator (knapiran sa snagom) bez TG koji se nalazi u trpezariji u kojoj je ujedno i sobni termostat podešen na 22 C. Dok temperatura u toj sobi postigne zadatu vrednost, sve TG su zatvorene, jer su ostali radijatori već postigli zadate temperature (22 C ili manje). Nakon toga, kada sobni termostat isključi gorionik, pumpa vrti vodu (znači kroz dva sušača i aluminijumski radijator bez TG) sve dok se voda u odlaznoj grani ne ohladi na 35 C. U prelaznom periodu takav način rada pumpe zna da digne temperaturu još pola stepena iako gorionik ne radi.

Što se tiče kupatila, evo da pojasnim...U kupatilima (imam dva relativno mala kupatila od po 4m2) se nalaze sušači od 630W što mu na 4m2 dođe oko 157 W/m2, a u sobi gde je sobni termostat (tj. u trpezariji) je 3.500W na 23m2, što mu dođe oko 152 W/m2. Znači u kupatilu će ipak biti 22 C, pogotovu zato što su oba kupatila mnogo bliže kotlu u smislu kruženja vode. E, sad... u stvarnosti to ustvari izgleda ovako - vrata od kupatila su uvek otvorena tako da se meša toplota sa onom iz hodnika, a TG na radijatoru u hodniku je podešena na 20 C. Meni je to dovoljna temp. za kupatilo, a i pre se zagreje hodnik.

E, sad bi trebalo da dođe ona rečenica: "Malo sam se zaneo, jer se sećam da ste jednom prilikom napisali da sobni termostat nema nikakvog smisla ako radijatori imaju termo glave, pa rekoh da demantujem svojim primerom."

U tom slučaju sobni termostat u kombinaciji ca termo-glavama ima smisla, nema zbora, mada ja i dalje "k'o Švaba tra-la-la" - trokraki termostatski, tro/četvorokraki sa termo-regulatorom, akumulator toplote. Da ne bi bilo zabune: niti prodajem šta od toga, niti ugrađujem, samo mi je u glavi kvalitetno grejanje po najnižoj mogućoj seni i uz minimum angažovanja.

Zašto ventili, već sam objasnio, a sad evo zašto i akumulator toplote: manje-više svi imamo predimenzionirane kotlove i uz njih predimenzionirane gorionike, pa se gorionik svako malo pali/gasi, što nije dobro ni po aspektu sagorevanja, niti potrošnje. Gorionik na pelet, rekoh već u nekom od prethodnih postova, nije isto što i gorionik na plin, da daje pun plamen malte ne odmah po paljenju, već mu za to treba najmanje nekoliko minuta, biva i deset, pa i više, tokom kojih je sagorevanje daleko od efikasnog, pa kad se to vreme pomnoži sa brojem paljenja, dobije se oho-ho vremena kad sagorevanje nije baš cvetno, time ni efikasnost, pa kad se to pomnoži sa dinarima, cela stvar dobija opipljivu dimenziju. Akumulator toplote taj problem rešava: gorionik kad se upali radi sve dok mu termostat na akumulatoru ne kaže da je dosta, a ponovo se pali kad mu termostat kaže da je došlo vreme da ponovo radi - posle dva, tri, pet, deset sati, što zavisi od spoljne temperature. Ovo naročito dolazi do izražaja u prelaznom periodu - s jeseni i s proleća, a sve to, kad se ukrsti sa noćnom strujom, za rezultat ima najjeftinije moguće grejanje za dati objekat.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Prošle godine sam se toliko razmišljao hoću-neću da ugradim trokraki mešni venti i... nisam ga ugradio. Te danas ću, sutra ću i ništa. Kako sam dobi pelet i isprobao ga, zaklučio sam da su sve moje muke ustvari bile u kvalitetu peleta i odustao sam od ugradnje mešnog ventila. Naime, pelet je bio toliko bolji, da staklene šljake nije ni bilo. Bilo je neke šljake koju si mogao da smrviš rukom, a i to sve u mnogo manjoj količini nego godinu dana pre toga. Na zidovima se hvata pepeo ili šta je to već, ali je dosta svetlije, sivo, a ne crno kao ranije i ne moram više da stružem žičanom četkom već lepo silazil i onom plastičnom za pranje flaša.

Ne bežim ja od akumulatora, ali nekako mi više ima smisla da ga ubacim ako budem stavljao solarne kolektore. To mi je bio plan za ovu godinu, ali uvek se nešto ispreči. Ovako, za ovaj sistem mi nema baš nekog smisla da prvo grejem tolku vodu, pa tek onda kuću. Ja sam gledao da napravim neki sistem koji je najpribližniji onom koji sam imao (odnosno imam ga još uvek ali ga ne koristim), a to je bojler za CG na gas. On se pali i gasi termostatom, što ugreje odma' šalje u sistem i nema nikakvu akumulaciju.

Temperaturni standardi su 22 C za sobe gde pretežno boravi (dve dnevne sobe, dve trpezarije sa kuhinjama) ostalo na 20 C. Mada rastu standardi iz zime u zimu. Ova zima će ostati upamćena kao "prva bez vunenih čarapa" ;-p
4 tone peleta od oktobra do maja. Znači kad god je trebalo, nije bilo "ajd' uključi malo samo malo klimu". Sve na pelet! Nekada pola sata dnevno, a nekada ceo dan tj. od 5:00-22:30. Uz izuzetak nedelju dana smo bili na zimovanju, pa sam prebacio na plin, da drži 16 C i za tih nedelju dana je potrošeno oko 40 m3 plina za održavanje bednih 16 stepeni u kući.

Do jeseni ću sigurno ugraditi mešni ventil, samo sad se razmišljam o četvorokrakom. Za akumulator mi još niste dali dovoljno jake argumente. Ja sam spreman svako mišljenje da prihvatim, ako ima nekog smisla, ali ono tipa: to je takou EU i samo zato što je to tamo tako, to znači da je to zakon... nije mi baš neki argumenat. Ruda i ostalo za taj akumulator što ću ja morati da kupim kada mi budemo u EU je duboko, duboko u nekom rudniku.
Inače, zmajdin, ne morate da mi persirate. Ako je sudeći po slici, jedino ja Vama moram. :-)
Pozdrav.

prethodna dva posta su pisana u isto vreme, pa zato možda deluje kao da "vi u ploču, a ja u klin".
pravio sam i kalkulaciju sa jeftinom strujom, odnosno onim što mi ostane u do 1600 kW, ali su rezultati bili "tu negde" u odnosu na pelet. Na poslu mi je to, poslaću u ponedeljak, ako se setim, a do tada pozdrav!

Zaista pišemo u isto vreme: šta je, tu je, ja ga sad već napisah, a nek' bude čitan kad god.

To "vi" je kod mene neka inercija. Nije nužno, al' jbg... teško mi je da sam na "ti" sa nekim koga nisam upoznao.

Ovo sa akumulatorom nema to veze sa EU, bar ne u mom slučaju, nego sa komocijom i iskorišćenjem goriva.

Prvo o drugom: gorionik najbolje radi kad radi u kontinuitetu, kad se što manje puta pali/gasi. Kad bi bilo na tržištu gorionika snage u rasponu od 5 do recimo 15 kW, što bi vaše potrebe, siguran sam, u potpunosti zadovoljilo, za akumulatorom potrebe ne bi bilo: u startu bi gorionik radio na maksimalnoj snazi, kako i inače radi, kako se približava zadatoj temperaturi tako bi snagu smanjivao, kao što (skoro) svi gorionici i čine, ali se ne bi gasio kao ovi gorionici od 30 i više kilovata, jer dođe trenutak kad je i najmanja snaga veća od trenutno potrebne, već bi radio na onoj najmanjoj, recimo. I sve bi bilo u redu, ni tetka EU ne bi imala na to zamerke, jedino što takvih gorionika nema u ponudi. Zašto tako, koj bi ga znao: možda u tome svoje prste ima lobi proizvođača gorionika i akumulatra udruženim sa EU propisivačima (teorija zavere), ili možda zato što bi takav gorionik bio neznatno jeftiniji od ovih od 30 kW, pa je procena da kupaca za ove slabije ne bi bilo (teorija tržišne konkurencije i potrošačke psihologije).

A sad prvo: dnevna rezerva toplote omogućava grejanje i kad nema struje, doduše samo prirodnom cirkulacijom, al' kad nema kiše dobar je i grad, zgodno je i ono sa noćnom strujom, zgodno je i zbog potrošne tople vode, zgodno je i zbog sunčevog kolektora negde u budućnosti. Inače, ne mora ceo akumulator da se zagreje da bi grejanja bilo: zbog toga je ulazna cev, sa kotla izlazna priključena na vrh akumulatora, a kako topla voda po svojoj prirodi ide nagore, grejanje sistema je u docni svega nekoliko minuta, mada je smisao postojanja akumulatora da u njemu uvek ima (dovoljno) tople vode, što se rešava automatikom. Gorionik Termis koji ja imam (nije reklama) u okviru svoje automatike ima i akumulator toplote. Za druge ne znam, mada to može da se reši i prostim termostatima, nalegajućim ili onim što se "gurnu u rupicu", sve jedno je.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

[quote]RnRolla:


Vjeruj mi na rijeć da najbolje grije užareni ugljik , žeravica , i najbolje je da na sred kupaone postaviš ognjište i lijepo zapališ vatru , usput možeš i vepra ispeći i ugrijati kupaonu.

Zaista zanimljivo, toliko zanimljivo da zaslužuje obaška diskusionu grupu - "Grejanje kupatila žeravicom uz simultano pečenje vepra", pa ko voli nek izvoli tamo o tome, a da mi ovde nastavimo ono o čemu smo i do sad - grejanju na pelete.
Ima li ko protiv?

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Naravno da je najbolje da se vratimo na osnovnu temu "GRAJANJE NA PELET"!

Potpis

- 110m² (70 m² + 40 m²)
-toplotna pumpa Ariston Nimbus 80 S-T EXT R 32 Net HD
-izolacija:5 cm zid, 30 cm plafon (10
stiropor+20 staklena vuna)
-PVC stolarija