Grejanje na pelet

Znaci za grejac bi dobro bilo da se stave dva, jedan pri vrhu za nuzdu da sto pre dogreje gornju zonu i jedan dole za grejanje kad je jeftina struja.
Kakvi su komentari po pitanju izvoda za radijatorski krug? Gde je najboje da se vraca ta voda u rezervoar?

Da li je neko radio izmenjuvac tako da ne koristi toplu vodu direktno iz akumulatora vec da se voda iz radijatorskog kruga samo preko izmenjivaca u akumulatoru zagreva. Ovo mi je interesantno posto za akumulaciju koju ja hocu da postavim moram imati dodatnu expanzivnu posudu. Posto imam otvoreni sistem i expanzija mi je na tavanu i nemam mesta tamo da dodajem jos jedan sud, imao sam ideju da kotao i akumulator imaju svoju expanziju i da izmenjivacem budu odvojeni od ostatka sistema. Alternativa mi je naravno da prepravljam na zatvoreni sistem.

Kapacitet akumulatora toplote biće podjednako iskorišćen bilo da mu je "ulaz" na sredini ili pri vrhu, jer za razliku od bojlera, voda u akumulatoru cirkuiše odozgo na dole. Međutim, kad je "ulaz" na sredini, dok vrela voda iz kotla stigne do vrha deo toplote će ostaviti za sobom u nižim slojevima akumulatora, tako da će se, kad je akumulator "prazan", na početak grejanja čekati duže. Sa druge strane, ako akumulator uvek ima dovoljno enrgije za grejanje, ako temperatura vode pri vrhu nikad nije ispod 60 stepeni, što će reći da se uredno i redovno dopunjava što i jeste ideja, sve jedno je gde je "ulaz". Dakle, više je razloga da bude pri vrhu, nego na sredini.

Za sada mrka kapa - mnogo su komplikovani za Viadrus. Imam neku ideju o jednostavnijima, konkretno dva tipa - jedan od horizontalno "ucikcakljenih" flahova (za razliku od onih davnašnjih koji su bili vertikalno "ucikcakljeni") tako da se izmeću rebara (da prostite) turaju kao fijoka, a drugi od tri vretena različitih prečnika za svaki kanal ponaosob koji će moći (opet da prostite) lako da se ture u kanale izmenjivača i isto tako da se izvade, što sa ovima za koje sam mislio da su rešenje svih problema nije slučaj. Da ne bude zabune: dobri su, sa lakoćom sam isterao na Viadrusu "eta" 0,9 i veći, ali su mnogo komplikovani. Pre su za cevne izmenjivače.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

To za grejanje jeftinom strujom se može zaboraviti:niža tarifa plave zone po novom tarifnom sistemu je skuplja od gasa, a o crvenoj da i ne govorim. Ostali izvodi su, po meni, ok.Za ovo bolje da pređeš na temu "akomulator toplote" da ne kvarimo ovu temu. Zašto u pola cene ne napraviš onda akomulator bez pritiska sa izmenjivačem i bez ekspanzione posude?

U grejnoj sezoni, akomulator nikada nije prazan (tj bez tople vode). Akomulator od 1000l se sa 60 na 80*C (tj za 20*C) zagreje za 1 sat kotlom od 20kw. To "duže čekanje" se ne može primetiti.
Ako je dolaz tople vode iz kotla u akomulator u gornjoj polovini, brže će se zagrejati deo iznad priključka što povlači menjanje položaja četvorokrakog ventila jer u kuću ulazi pretopla voda. Ako to nije automatizovano motorom predstavlja veliki problem jer mora ručno da se zavrne, a kad se voda malo ohladi (za npr 10*C) mora da se ručno odvrne. Ako je automatikom regulisano nema razlike.
Ovo pod uslovom da je grejanje povezano tako da se kuća uvek greje iz akomulatora, a da se akomulator greje kotlom koji se pali na 60*C a gasi na 80*C (ili nekim drugim režimom koji se izabere).

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Događa se da akumulator ostane prazan, moguće je da se to događa samo lošim domaćinima, ali događa se. Sa druge strane, nikad se ne događa da temperatura vode pri vrhu i pri dnu akumulatora bude ista, razlika (može da) bude i 50 stepeni, s tim da kako se toplota "troši", temperatura opada od dna prema vrhu, gde se voda poslednja ohladi kad se hladi, a prva zagreje kad se greje, tako da ono o svako malo odvrtanju/zavrtanju mešnog ventila ne stoji. Reč je o zakonima fizike koje voda, srećom, poštuje: zbog toga akumulatori toplote imaju smisla i zbog toga kažem da je bolje da ulaz vrele vode iz kotla u akumulator bude u gornjoj zoni, a ne na sredini. U stvari, može i u sredini - i to je bolje nego da akumulatora nema, ali još je bolje da bude pri vrhu. Ja sve ovo na osnovu (trogodišnjeg) iskustva.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Da. Ne slažemo se, ali mislimo.
Da bi to stvarno mogli uporediti morali bi imati obojica oba priključka. Ali imamo samo po jedan.

Nisam video da je razlika vrha i dna rezervoara 50*C, najviše 20-30*C. Možda moj rezervoar nije dovoljno visok za to (180cm, 2500 litara, prečnik 130cm). Ovo je bila četvrta zima.
Dno rezervoara se nikada ne ohladi toliko zato što je razlika odlazne i povratne vode iz kuće oko 5*C, pa ako u kuću ide 50*C u rezervoar se vraća 45*C. To je najniža temperatura koja će biti u dnu rezervoara. realno, na 0*C polazna voda je 40*C a povratna 35*C. Ali to zavisi od gubitaka kuće i izolacije. Hoću reći da dno mog rezervoara nije nikad hladnije od 35*C.

Ako se ne podešava (često) mešni ventil, u kući će biti ili pretoplo ili prehladno. Teško da će biti prijatno ako nije automatizovano. A onda i nije suštinski važno koja je temperatura u rezervoaru, važno je da je dovoljno topla voda.
Ovo zavisi i od količine vode u radijatorima, problem sam iskusio sam. Imam panelne radijatore koji imaju malo vode (kao i aluminijumski) i kad mi u njih uđe voda samo 5*C toplija nego što treba, diže mi sobnu temperaturu za preko 1*C.

Zakon fizike kaže da se topla voda prirodno kreće na gore. Ako je priključak pri vrhu onda se voda tera na protiprirodni tok, što može, ali je voda u rezervoaru segmentirana po nivoima i dolazi do velike razlike u temperaturi slojeva.
Sve je pitanje da li se želi manja količina vrele vode ili veća količina tople vode. Mislim da sa stonovišta potrošnje peleta (a to se jedino broji) nije važno.

Prazan akomulator je samo u jesen kad treba da počne grejanje. U sezoni je to neki kvar, zaglavio pelet, isprlajla se kontrola pa makar i u čoveku koji je zaboravio da podesi nešto, nije bio kući. Nije on loš domaćin, samo je čovek. Hoću reći, to se dešava možda nekoliko puta u sezoni, tj retko. I šteta koja nastaje se popravi za sledeći sat vemena kada kotao sve to lepo opet zagreje. Ako je dolaz tople vode u gornjoj zoni, grejanje počinje za 10 minuta, ako je u donjoj za 20. Nije baš neka razlika jer je smisao rezervoara da bude uvek dovoljno topao.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Sticajem okolnosti ja imam oba priključka: na onaj najviši je povezan potisni vod iz kotla na pelet, a na onaj na sredini iz kotla na struju, tako da nekog iskustva u tom pogledu imam. U stvari, reč je o dva akumulatora paralelno vezanih - jedan od njih je "klot", drugi u sebi ima bojler i izmenjivač za "solar" koji po svoj prilici skoro neću koristiti, radijatori su gusani, sistem je poprilično trom, a ja sam ubeđen da je gornji priključak logičan izbor, baš onako kako je u prospektu za Laddomat opisano i objašnjeno zašto.

U ovom trenutku gormji termometar na mojim rezervoarima pokazuje 78 stepeni, oni po sredini 61, oni pri dnu 32, a u sistemu je između 42 i 34, što određuje automatika koju sam na ovom forumu već nekoliko puta opisivao. Sutra u 8 ujutro, kad se elektro kotao isključi, temperatura pri vrhu će biti 90 stepeni, možda koji stepen više, na sredini (koji) stepen manje, a pri dnu cca 50, s tim da će u podne pri vrhu i dalje biti 90, odnosno koji stepen manje, pri sredini 60, a pri dnu onih trideset i koji stepen, u sistemu "kako automatika kaže", ako je to uopšte važno.

Kad se zrelo razmisli, ne vodi nikoga ova dikusija: ja mislim da je bolje ovo, vi da je bolje ono, ja sam povezao na ovaj način, vi na onaj, obojica se pozivamo na iste zakone prirode koje, moguće je, različito tumačimo, a najlepše od svega je da kod obojice to radi. U tom smislu...

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Naravno, ovo je samo argumentovana razmena mišljenja.
Ja imam grejače od 18kw pri dnu rezervoara i oni za vreme niže tarife podignu temperaturu do oko 70-80*C (koliko namestim). Išao sam logikom kao kod bojlera, da je najniža tačka jedino mesto gde se iskoristi ceo kapacitet jer nema cirkulacije. Meni je to glavno grejanje i ne brinem o prelasku u crvenu zonu jer više tarife na tom brojilu nemam. Kada se štedi struja ili je struja dodatno grejanje, onda treba grejač da bude višlje, kao što si i ti to rešio.
Ujutru nemam razliku temperature vrha i dna rezervoara više od 5*C. Oko 8 ujutru vrh ima 70*C a dno 35 i vremenom se ta razlika smanjuje, kako se vrh "troši".
Toplu vodu iz kotla sam isto tako priključio pri dnu. Pokazalo se dobro i temperatura celom visinom kotla je ujednačena. Do sada mi je to bilo pomoćno grejanje, ali ako se promeni tarifni sistem postaće glavno.
Svakako, video sam oba rešenja, oba rade dobro, a izbor je na čitaocima.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Nemate višu (plavu, crvenu) tarifu!? Ah, lepote! Kako ste to postigli, ako nije tajna?

Nemam ja grejač, već je priključen električni kotao;polazni/potisni vod na priključak na sredini akumulatora, a povratni pri dnu, a vodu kroz njega "vrti" pumpa, mada je (dovoljno) dobro radilo i sa prirodnom cirkulacijom. Polovina grejača je povezana na jedno brojilo, druga polovina na drugo, tako da je veći deo struje koju potrošim u plavoj zoni, mada zalazim i u crvenu. Pre mesec dana sam pravio presek potrošnje koji je pokazao da me kilovat-čas struje utrošene na grejanje košta (svega)3 dinara, dok me je kilovat-sat dobijenog sagorevanjem peleta koštao 4 dinara. Zbirno, prosečna cena kilovat-časa grejanja koštao me je 3,34 dinara, a odnos struja-pelet je 1,9:1. Međutim, sa promenom tarifnog sistema )kako nagađam plava zona 1200 kWh, s tim da dnos noćne i dnevne neće biti više 1:4, već 1:3) odnos struja-pelet će se bitno promeniti. Jedino što me teši je najavljeno smanjenje PDV-a na pelet.

Povezivanje potisnog voda na dno rezervoara čini sistem ekstremno tromim. Ne vidim šta time dobijate, jedino što je (fakat) oscilacija temperature u rezervoaru sporija, može i da je ne bude ako su snaga gorionika i gubitak energije u balansu, ali ako je balans moguće uspostaviti, onda akumulator nema smisla, osim onog noćnog akumuliranja. U stvari, bez njega - akumuliranja noćne "elektro-toplote", imali bi ste ozbiljan problem sa tromošću, a grejanje bi bilo osetljivo na svaki "zabag": povezivanjem potisnog voda pri vrhu, a povratnog tamo gde već jeste, ta osetljivost se gubi.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

I ja sam se grejao prve godine tako da na dva brojila ne zalazim u crvenu zonu. A onda sam izračunao da mi je jeftinije da jedno brojilo koristim samo za grejanje i na tom imam, recimo za februar 2443kw niže i 2kw više tarife. Ta 2kw su od svetla koje palim kada kontrolišem rad. Tajmer odradi posao u 23:05 i ugasi grejače u 6:55.

Ukupno za februar je to 7768din tj 3,177din/kw. Zalazak u crvenu zonu a da je potrošeno struje u višoj tarifi je čista katastrofa. Za ovakav način grejanja mora se imati dovoljno veliki rezervoar. Ja sam to projektovao da bude dovoljno do prosečnih spoljnih -5*C.

Tromost ne dolazi do izražaja jer se kotao pali kada temperatura u vrhu rezervoaru padne na 35-40*C. To je i dalje dobra temperatura polazne vode za komforno grejanje. Ložim jednu vatru kad je do -5*C a dopunim jednom ako je temperatura niža. To je popodne oko 16-19 sati. Ne grejem kotlom rezervoar više od 50*C jer nema potrebe da rezervoar bude pretopao kada stiže u 23h niža tarifa.
Kotao koristim da radi punom snagom 1-2 vatre i gasi se. Isti smisao je i kod kotla sa peletom.

Ovde ljudi uglavnom imaju kotlove od preko 25kw. Punom snagom, 1000l vode se zagreje za 1 sat za 20*C. Ako se počelo na 40*C onda se 80*C postiže za oko 2 sata. To je suviše malo vremena da se oseti tromost. Ali ako se rezervoar skroz ohladi, pre će radijatori početi da greju ako je priključak što višlje.

Inače, za razliku od Vas, ja imam grejače direktno u rezervoaru, tj nemam kotao na struju ni pumpu za to.

Potpis

Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo

Pročitavši prethodne postove od Tihomira i Zmajdina,sa velikim zadovoljstvom zaključih da i nisam tako loš đak.Prilikom izrade mog akumulatora ja sam izbegao sve ove nedoumice tako što sam ostavio mogućnost ULAZA iz kotla u akumulator PRI VRHU a i NA SREDINI akumulatora.Istina,za sada još nisam koristio ovaj ulaz na sredini akumulatora ali sam to predvideo kao mugućnost i nameravam da i to probam,da rešimo nedoumicu.Ja takođe imam ugrađene elektro grejače (6 + 9 KW) direktno u akumulatoru.Ovaj od 6kw mi je u gornjoj polovini a ovaj od 9kw neposredno ispod ovog od 6 ali ipak nešto niže,tako mi dozvoljavali uslovi za bušenje,kad smo bušili.Inače,ako mene pitate,akumulator toplote bi bio pravi izbor,daj Bože da sam se toga ranije setio.Mislim da je realna ušteda oko 2 tone peleta na sezoni,konkretno,u mom slučaju a o komforu da i ne govorimo.Evo,stiže i sunce pa nameravam ovih dana da dovršavam posao na solarnom sistemu,a i za "ulaz"solarnog sam takođe predvideo dve mogućnosti pa ću vas izvestiti dali sam nešto dobio sa tim.Za sledeću sezonu mi ostaje automatizacija cele skalamerije ali o tom ćemo kasnije.Dakle,kod mene je sve u jednom-Pelet kotao,električni grejači,solarni kolektori,izmenjivač za toplu vodu.

Imama nešto slično,meni odrađuje posao ali opet bez motornog pogona mešajućeg ventila to ne može da zadovolji zahteve.

Ova automatika koju je zeljezara prikazao,kosta 130 evra.Da li je to sve(motor i automatika koja radi prema spoljnjoj temperaturi)?

Potpis

Junkers 25KW + Ecopell 35, (prizemna kuća,90kvm,5cm stiropor,drvena stolarija)
Kako izracunati snagu na Ecopell:3600s (s/h) /
23,5s+2,8s
(ciklus + vreme punjenja) = 136.88 (137 puta u satu gorionik dodaje gorivo).
137 * 2,8s = 383,6s (rad motora po satu)
383,6s * 5,1g (ubacivanje peleta u jednoj sekundi) = 1956g
1956g * 4,7KW (toplotna snaga po kilogramu peleta) = 9,19KW

Koato mi je Junkers K25(sada su to Bosch kotlovi).Nemam turbulatore i planirao sam da ih pravim.Medjutim,drugar,koji se bavi bas ovakvim kotlovima(montazom itd),kaze da ne stavlam turbulatore u kotao kad ubacim gorionik na pelet,jer ce prasina i pepeo od peleta cesce da ga gusi.E sad ne znam koliko je to cesce i sta se desava u jednom a sta u drugom slucaju?Koliko cesto se cisti kotao (ne resetka gorionika) od pepela?

Potpis

Junkers 25KW + Ecopell 35, (prizemna kuća,90kvm,5cm stiropor,drvena stolarija)
Kako izracunati snagu na Ecopell:3600s (s/h) /
23,5s+2,8s
(ciklus + vreme punjenja) = 136.88 (137 puta u satu gorionik dodaje gorivo).
137 * 2,8s = 383,6s (rad motora po satu)
383,6s * 5,1g (ubacivanje peleta u jednoj sekundi) = 1956g
1956g * 4,7KW (toplotna snaga po kilogramu peleta) = 9,19KW

dali neko ima saznanja o ceni peleta za predsojeci period van sezone.
intersuje me cena u Novom Sadu

[quote]nnikki: Koato mi je Junkers K25(sada su to Bosch kotlovi).Nemam turbulatore i planirao sam da ih pravim.Medjutim,drugar,koji se bavi bas ovakvim kotlovima(montazom itd),kaze da ne stavlam turbulatore u kotao kad ubacim gorionik na pelet,jer ce prasina i pepeo od peleta cesce da ga gusi.E sad ne znam koliko je to cesce i sta se desava u jednom a sta u drugom slucaju?Koliko cesto se cisti kotao (ne resetka gorionika) od pepela?
Ja imam isti taj kotao,kupio sam ga ove sezone,i trenutno koristim ugalj,moras da ga cistis svavih 6-7 dana,prosto je neverovato koliko se pepela nahvata,pre njega sam imao kotao sa horizontalnim promajama i nisam imao taj problem,ne vidim razlog za to ali tako je ....i imam dimnjak od 14 metara koji odlicno vuce ali naslage su bas velike...probao sam i bez turbulatora,naslage su manje ali je zato i iskoriscenost mnogo manja....tako da ja nedeljno gasim kotao i detaljno ga cistim i za to mi treba oko 20-30 minuta

Potpis

Ecopell 35

Jednom nedeljno nije strasno jos ako kupim onaj dodatak za usisivac,bice lakse.Turbulatore cu svakako praviti

Potpis

Junkers 25KW + Ecopell 35, (prizemna kuća,90kvm,5cm stiropor,drvena stolarija)
Kako izracunati snagu na Ecopell:3600s (s/h) /
23,5s+2,8s
(ciklus + vreme punjenja) = 136.88 (137 puta u satu gorionik dodaje gorivo).
137 * 2,8s = 383,6s (rad motora po satu)
383,6s * 5,1g (ubacivanje peleta u jednoj sekundi) = 1956g
1956g * 4,7KW (toplotna snaga po kilogramu peleta) = 9,19KW

Pozdrav svima,

Evo sezona je na samom kraju i možda je pravi (cenovni) trenutak za nabavku nove količine peleta za sledeću sezonu? Moje pitanje za iskusnije korisnike (meni je ovo bila prva sezona) je DA LI PELET MOŽE DA IZDRŽI 6-7 MESECI BEZ DA IZGUBI NA UPOTREBNOJ VREDNOSTI?