Grejanje na pelet

Shure, Ecom je imao istu sondu kao tvoja i na isti način je regulisao doziranja i slično. Sada je to izbacio i ide skroz na drugi način. Ali i ti znaš kao i većina, da kotlovi koji su namenski napravljeni za gorionike na pelet imaju mnogo veću iskoristivost, fabrički čak i do 92 %, pa čak i više. Mada ja mislim da je to više marketiški trik nego pravo stanje stvari. Da bi sonda merila pravo stanje izduvnih gasova mora da se postavi da ulazi u dimnjaču do polovine prečnika. Jer kada smo mi skoro merili dimne gasove na jednom kotlu. Dimnjača je bila vruća, mogao si da malo da drži ruku. Ali ni jednog trenutka nije davala osećaj da može da bude tolika razlika. Stavili smo termometar koji meri do 300 C. postavili smo sondu malo u dimnjaču i temperatura je bila ispod 100 stepeni, kada smo je gurnuli na sredinu dimnjače temperatura je bila 160 stepeni. Tako postojej i fabrički trikovi da izlazni gasovi u toku rada su manji od 90 stepeni i kotlovi imaju veliku iskoristivost. Ako pročitaš i drugi deo mog pisanija, videćeš da ovaj kotao kod Jarebice mi izgleda veoma dobar. Što više nego klasični kotlovi. Ja isto ugrađujem kao i ti, s tim što se ja bavim i grejanjem i klimatizacijom i malo više znam o tim stvarima nego većina ovde. Pogotovo što sam se nagledao raznih sistema i srpskog daj sto više od viška glava ne boli. Takođe sam rekao da neću da kudim nikoga, kupci su ti koji biraju a svako će prema svojim prohtevima i željama da uzme ono što mu najviše odgovara. I da objasnim ako sam prošli put bio ne dorečen. Gorionik baca plamen u kotao. i plamen udara u jedan zid kotla. I njega greje najviše a druge zidove slabij. Šta voda uspe da pokupi preko tih zidova to je to. Vodene rešetke skroz slabo uspeju da pokupe toplotu jer je manja površina razmene. U kotlu se stvara nadpritisak i toplota beži napolje.
Dok kod drva i uglja svi zidovi se greju. A pogotovo žar koji greje vodene rešetke. Mislim da sam Vam sada sve rekao. Zašto je kod klasičnog grejanja na pelet slabije iskorištenje nego kod drva i uglja. E sada i tu ima caka kako naterati i da pelet ima vecu iskoristivost. A to se ne postiže sa sondama i merenjem dimnih gasova. Tu mora malo više stvari da se odradi.

Vasicu,nisam ja rekao da se merenjem dimnih gasova problem resava ,nego ustanovljava.
Ne koristimo mi tu sondu da bismo utvrdjivali vrednost kotla,nego ona sluzi za funkcionisanje gorionika i doprinosi sigurnosti rada.Utvrdjivanje kvaliteta kotla je "kolateralna steta"koriscenja te sonde
Nema potrebe da mases svojom strucnjoscu,nego prilagodi svoje pisanje da te i mi(a mi smo jos uvek vecina na ovomformu)laici razumemo
Samo je to u pitanju.
Ako imas resenje za lose kotlove objasni ljudima sta da urade.
Ja ne verujem puno u pricu proizvodjaca(pogotovo ovdasnjih)kako je bas njihov(nov i preskup) kotao,jedini koji valja za pelet.
Takodje nikad nisam rekao da je moj gorionik najbolji.
To je samo dobar gorionik koji se moze prilagoditi svakom kotlu u granicama mogucnosti samog kotla.

Ustvari,postoje kotlovi na pelet u kome su gorionici integrisani u sistem i onda je to pravo.Tu je verovatno postignuto sve ono cemu mi sto ugradjujemo gorionike tezimo.
Ali to su neke druge price i druge cene.
Pre par godina me je jedan serviser iz Austrije pitao koliko ja naplacujem gorionike i kad sam mu rekao,bio je sokiran.On ugradjuje kotlove na pelet cija je cena 17 000(sedamnaest hiljada) eura.
Za cenu koju ljudi ovde placaju za gorionike,ocekuju pun komfor,da ne ulaze u kotlarnice,dnevno resavanje problema i ko zna sta jos i u pravu su.
A sta da ocekuju tek oni koji to plate 17000 eura ....

Šta očekuju? Od stvari o kojima ovde nismo ni razgovarali, automatsko pražnjenje pepela u kanister pored kotla :D

Shure, Vasicu74,

Citajuci sve do sad pokazali ste da ste jedni od retkih koji poseduju najvece znanje i iskustvo od svih nas prisutnih i verovatno ste i jedan i drugi u pravu po vecini stvari. I dobro je sto raspravljate medjusobno ali nemojte to da shvatate kao neki sukob i nadmetanje. Cilj ovog foruma je da i nas ostale vise uputite u celu problematiku jer zivimo u takvoj zemlji da ako izaberemo nesto lose vise nemamo mesta za ispravku, na zalost. Meni su misljenja i jednog i drugog i treceg jako bitna i samo tako mogu da budem blizi mozda ne savrsenom resenju ali boljem sigurno.
Izvinjavam se sto sam ja licno ponovio neke stvari koje su ranije vec bile ispricane ali sam se malo i pogubio u broju komentara pa sam kao i mnogi postavio svoj problem.

Zahvaljujuci obadvojici, utvrdio sam stav da za sad necu da menjam kotao tako da sam jedan problem resio, za sad.
Sad je ostao drugi, izbor gorionika i goriva, tako da molim i ostale da se ukljuce u celu raspravu jer mislim i da je za ostale bitno da se sa trzista izdvoje 3-4 stvarno najbolja gorionika jer verujem da bilo koji izbor nece dovesti do greske i da su pitanje samo nijanse.
I ja licno nemam nista protiv reklamiranja, ako nesto stvarno valja onda treba da se cuje i naravno da svaki ima prednosti i mane a ja bi da iskoristim sto vise prednosti.

Pozdrav za SVE

Ja sam i igovorio o integrisanim kotlovima na pelet. naravno da onaj ko ima kotao i jos mu je nov tj. star 2 do 3 godine kupi gorionik. Ako bas ima para, onda neka kupi kotao na pelet sa integrisanim gorionikom. Pa moze redno da ih veze. Ima kotlarnica koje imaju tri kotla, jedan na drva, drugi na naftu i treci na gas. E sada lozi smederevac u jednoj sobi. To mu je najeftinije, svi otisli ostao on i baba. :))
Jarebice o izboru gorionika moraš sama da proceniš. To je nešto najteže. To ti je kao televizor sada imas milion proizvodjača. Od toga imaš par renomiranih. Koji je sada najbolji. Naravno onaj koji ti se svidi. Bas tako, ja bi ti preporučio SONY, ti ćeš reci i Samsung je dobar ili LG ili Sharp, ili moji imaju Grunding koji služi 100godina. Nadam se da si me razumela. Kada imaš veliki izbor, nastaje glavobolja. Svako hvali svoje. Nisi u toj materiji i samo slušaš a pogubiš se. Pošto ovaj sajt jeste da se Vama pomogne a to mi uvoznici i serviseri ne mozemo da ti pomognemo. Jer hteli ili ne moramo da budemo pristrasni. Naravno da shura nece reci da vasic ima bolji gorionik, kao ni ja da shura ima bolji. Iskreno receno ni on nije ugradjivao moj ni ja njegov. Svako od nas izlaze sta njegov gorionik sve moze. Na Vama je da odlučite koga će te. A nismo samo mi u igri ima nas mnogo, hvala bogu. Za dve, tri godine ce se to prorediti, jer odprilike za tri do cetri godine ce se videti koji je gorionik najizdržljiviji. Većina gorionika trpi velike toplotne udare u kotlovima, a nemaju mogućnost da se ohlade.
Sto se tiče starih kotlova, to tesko da mogu da Vam pomognem pisanjem. To mora da se vidi. Da se pogleda ceo sistem, radijatori, debljina cevi, kompletna podstanica i da se da resenje. Svaka kuca je drugacija.
Toliko od mene.
E da Shure ako imas idresu za ruski pelet, tj fabriku peleta po 65 eur. Molim te posalji mi. Jer imam prijatelje u Moskvi a i sam sam tamo radio, u Podmoskovlju je negde oko 10 do 11 dinara u fabrici 1 kg peleta.
Veoma mi je zao sto si me pogresno razumeo i smatras da se hvalim zvanjem, ja smatram da sam laik u svojoj materiji. Mnogo sam stvari naucio od samog proizvodjaca. Ipak mozes ti zavrsiti 100 fakulteta ali praksa je praksa. a njegovo 21 godisnje iskustvo sa gorionicima i kotlovima je ogromno. On je jedan od osnivaca oregon gorionika. A napravio je svoj gorionik na drugom principu.
Pozdrav.

Malo skrećemo sa teme, ali da pitam da li iko pouzdano zna kako se stvarno određuje stepen iskorišćenja kotla?
Proizvođači obično daju cifre tipa 87%-ugalj/84%-drva. Sad čitam da je za pelet još 10% manje, jer je prednji deo kotla hladniji?! Moj kotao je navodno 31kW-nafta/24kW-gas sa stepenom iskorišćenja od "preko 90%" kako kaže proizvođač, te sam kao laik došao do zaključka da to zavisi od samog energenta.

Ako uzmes sa sajta i pogledas recimo centrometal ili simanovacki kotlovi. Ne mogu da se setim tacno ali tamo ces da vidis za koju kvadraturu su preporuceni kotlovi. Po tome ispada da kotlovi imaju iskoristivost od 50 do 70 %. Na drva i ugalj. Jer recimo za 200m2 treba ti kotao od 40 kw ili veci. Dajem samo primer ali to pogledaj na njihovim preporukama. Imas na sajtu. Sve ce ti biti jasno. Svaki kotao ima gubitke kroz vrata jedna i druga pa onda na islazu iz kotla dima pa temperatura samog dima. Pa guici od samog kotla. koliko god da je staklena vuna oko kotla on odaje malo toplote sam po sebi. Kada saberes sve to pa onda postavis sam sebi pitanje dali svarno je iskoristivost 90%. Ako me razumes. Samo kroz dim ce da nam ode 10 % mozda i vise nisam racunao. A sta se desava sa odavanjem samog kolta kroz lim kroz vrata na drugim mestima gde ulazi armatura za resetku. To niko ne prikazuje. Realno na drva opet zavisi da li je dvorpomajni, tropromajni, klasik. Klasik ima oko 50 % do 55 ili 60 % iskoriostivost. Ali preko toga sigurno ne ide.

Kad sam kupovao gasni bojler pisalo je da mu je stepen iskorišćenja 93%, a za kondenzacioni su tvrdili da je 106%, pa mi to malo nije jasno. Govori se o nekom "nominalnom" iskorišćenju (kao ono nominalna i efektivna kamata) i kod njih (kondenz. kotlova) je bolje da je voda u sistemu hladnija (pr. podno grejanje) onda se kao postiže svih 106% inače što je veća temperatura vode u sistemu manje je iskorišćenje, dok je kod toplovodnih kotlova na čvrsta goriva koliko sam shvatio, potpuno obrnut slučaj... Onosno javlja se korozija pri niskim temeraturama vode.
Zračenja svakako ima i kod tih famoznih kondenzacionih kotlova, kao i toplotnih gubitaka kroz odušak (da ne kažem dimnjak), a opet je stepen iskorišćenja (efikasnosti, čega god) preko 100%.

Ja iskreno nisam pronašao ni jedan recimo grafikon koji prikazuje promenu stepena iskorišćenja kotla u zavisnosti od temperature vode. Logički gledano ako u sistemu imamo vodu 50/40 i sa druge strane 70/60 u oba slučaja se preda 10 stepani. Po meni je efikasniji onaj koji tera hladniju vodu, jer je lakše postići u 50 nego 70 stepeni. Verovatno se za referentnu vrednost uzima tako nešto tipa 70/60, pa mu onda ova hladnija dođe preko 100%.

Izvinjavam se na ovom skretanju sa teme, ali stvarno bih molio da neko ovo malo objasni ili pusti neki link da reši nedoumice, jer se stvarno stiče utisak da su podaci proizvođača kotlova veoma proizvoljni. Pre neki dan je mimpes postavio linkove dva kotla, koji su sudeći po poprečnom preseku isti, a imaju prilično različite rezultate u eksploataciji.

Da se vratim na temperaturu izduvnih gasova, opet laički, po meni ne mora nužno da znači da kotao ima veće gubitke, ako mu je temp. izduvnih gasova malo veća, već to zavisi od ukupne zapremine izbačenih toplih gasova iz kotla.

Da ne bude zabune. Laicki izgleda da 50/40 sistem i 70/60 sistem je kao isti. Delta T je 10. Medjutim nije bas tako. Ali da ne bi bunio ljude vrlo prosta racunica. Ako tvoja kuca ima gubitke na -18 stepeni 20 KW da li si ti stavio podno grejanje ili radijatorsko , moras da postavis toliko grejnih tela da bi nadomestio tih 20KW na -18 C. Naravno kada je podno grejanje u pitanju onda je temperatura niska ali povrsina preko kohe se prenosi toplota mnogo veca. A i kolicina vode je mnogo veca za grejanje. Naravno grejes do 40 C ali grejes dva puta ili tri puta vise vode. Znaci moras i u jednom i u drugom slucaju da ubacis 20KW toplotne energije. To je proracunski u stvarnosti to je druga situacija. Jer su vec zidovi zagrejani, izolacija radi svoje i tako u krug. Sve u svemu podno je bolje jer je temperatura ista u svim coskovima nego kod radijatorskog. A sto se tice tvojih gasnih kotlova, tu nemam bas neko iskustvo niti znanje. Mada kako skace cena gasa necu se uskoro ni truditi da upoznam princip rada.

Moram da se malo umesam vezano za stepen iskoriscenja.
Cinjenica je da ovde kod nas proizvodjaci kotlova mogu da pisu sta hoce u vezi svog proizvoda. Verujem da je to prilicno "slobodno " pisano i izjavljivano. Da bi se uporedio stepen iskoriscenja kod raznih kotlova, oni moraju da se testiraju po istoj proceduri. To je reseno u Evropi normom EN303-5. Po toj normi postoji TACNA I PRECIZNA procedura za testiranje raznih vrsta goriva u pecima. Cak je tacno propisano kakva su drva do u detalje . Tako testirane kotlove mozemo da uporedjujemo. A sto se nasih proizvodjaca tice, mozda je iskoriscenje stvarno najvece od svih na svetu, ali ja ne znam kako su ga oni merili i ne mogu da verujem na njihovu rec.
Evo link koji sam nasla vezan za nacin i uslove kategorizacije: http://www.vtwoodsmoke.org/pdf/OutlineEN303-5.pdf
A evo i sertifikat koji ima ferroli: http://www.thermodesigntotal.com/upload/d-00020_1[1].pdf
Eto, to je nesto konkretno, a ne "od prilike odavde do Ivanjice...."

Pozdrav,

Potpis

preduzimljiva baba

Za Misko No1, u vezi sa pitanjem o iskorištenju kotla. To teoretski nema veze sa tim da li je voda 70/60 ili 50/40, već koliko se hemijski vezane energije u gorivu pretvori u toplotu. U nastavku je dat teoretski dio iz knjiga za mašince, s tim da se u početku daje definicija dva izraza koji su jako bitni za dalje objašnjenje:

Gornja toplotna moć (GTM) je energija koja se oslobodi pri sagorijevanju jedinice mase goriva, a da pri tome voda kao produkt izgaranja vodonika ili voda iz goriva ostaju u tečnom stanju.

Donja toplotna moć (DTM) je energija koja se oslobodi pri sagorijevanju jedinice mase goriva, a da pri tome voda u produktima sagorijevanja ostaju u parnoj fazi.

Pojednostavljeno rečeno, jedan dio toplote koja nastaje pri sagorijevanju onoga što bi se toretski moglo dobiti iz goriva (GTM) utroši se na ispravanje vode koja nastaje pri izgaranju vodonika (ili se već nalazi u gorivu). Pošto produkti sagorijevanja obično napuštaju ložište na tempereaturi većoj od 100°C, tj temperaturi u kojoj je voda u parnoj fazi, taj dio energije nepovratno odlazi sa vodenom parom u produktima sagorijevanja i zato se taj podatak (donja toplotna moć) uvijek daje kao ono što je realno da se može dobiti iz goriva i to se obično daje u prospektima kao podatak o toplotnoj moći goriva, mada to dakle nije maksimum koji se može dobiti iz goriva. Stvarni maksimum je GMT koja se obično ne pomonje u literaturi. Dio toplote koji odlazi sa vodenom parom naziva se latentna toplota.

Da bi se iskoristilo ono što je dato kao gornja toplotna moć (GMT), morala bi se iskoristiti energija sadržana u vodenoj pari (dakle ta latentna toplota), što je tehnološki/finansijski teško izvodivo.

U posljednje vrijeme pojavili su se tzv. kondenzacijski kotlovi kod kojih se ta latentna toplota (toplota sadržana u vodenoj pari izduvnih gasova) djelimično iskoristi i oni imaju stepen iskorištenja preko 100% ali naravno u odnosu na donju toplotnu moć, ali ispod gornje toplotna moć koja se ne može premašiti, što to je stvarnih 100%.

Npr. za vodonik

Donja toplotna moć (DTM) je 120 MJ

Gornja toplotna moć (GTM) je 142 MJ

Znači ako se kod kondenzacijskog kotla uspije izvući 130 MJ, to je 108% u odnosu na DTM (što se prikazuje u literaturi), a u stvari je to 91,55% GTM.

Hvala za objašnjenje!

Evo jedno moje zapažanje u vezi sa izduvnim gasovima...
Pošto kod gorionika na pelet nije potreban veliki promer dimovodne cevi, tj. dovoljan je fi-80mm, ubacim ja klapnu i zatvorim je što je moguće više, a da nemam dim prilikom startovanja (recimo negde između 0 i 45°). Očekivao sam, logički, da će temperatura dimnih gasova na izlazu iz kotla da poraste, jer klapna sprečava izlazak prekomerne toplote, međutim temperatura gasova je ostala skoro ista, ali je deo cevi posle klapne hladniji. To "hladniji" ustvari znači da ne peče na dodir posle prve, već posle četvrte sekunde.
Nažalost nisam mogao da izmerim sondom koliko je to tačno u stepenima, već sam se zadovoljio ovom pipajućom metodom (pričvrstio sam sondu na dimnjaču onim visokotemeraturnim silikonom za kotlove i nije mi se razvaljivalo).

Pozdrav svima, nov sa na forumu.

Trenutno se grejem na drva, imam Centrometalovu etaznu pec EKO-CET 23, ali me je bas zainteresovala grejanje na pelet.
Video sam pec koju proizvodi Termomont http://www.termomont.co.rs/wp-...loads/2011/11/TX-2011-srb1.pdf
Interesuje me da li neko zna koja je cena ove peci?

Napokon sam se snašao i evo nekih sličica Peletirke!!!

Potpis

Miodrag

Da nije malo previse ostra ivica na ulazu rupa na matrici. Makar sto se drvenog peleta tice. Neke preporuke su za drveni pelet su da bi pored konusa u samom telu, matrica trebala da ima i jedan kraci konus na samom ulazu.

Valjci mi deluju malo previse glatki......Ovo su moja zapazanja, onako na prvi pogled, ali ako se ne varam rekao si da je matrica fiksna a valjci pokretni, pa ne znam kakva su iskustva sa takvim sistemom.

Svaka cast na trudu. Predpostavljam da imas jos dosta da eksperimentises, ali bitno je da mozes da se grejes na pelet koji ispada iz nje.

Vasicu,
danas me je kontaktirao jedan Slovenac i rekao mi da Ferroli gorionika nema vise u Sloveniji da se kupe. Kaze da je retko koji izdrzao vise od dve sezone, jer im pukne ona cev koja ulazi u kotao i ne moze da se poravi. On licno ima Centrometalov gorionik, ali mi je preporucio EcoM. Kaze da je na njihovom trzistu u svojoj klasi najbolji, i da kod njega moze da se menja ta cev.
Eto, samo da ti javim, bice ti sigurno drago da cujes. A nije lsa ni informacija za buduce kosrisnike peleta.

Potpis

preduzimljiva baba

Trebalo bi da mi bude drago, ali mi je zao ljudi koji su pukli pare za taj gorionik. Vec sam pisao o temperaturskom opterecenju samog gorionika. Svi manje više gorionici koji ulaze u kotao to trpe. A ECOM nema taj problem jer ne ulazi u kotao. Naravno ako se ne igrate kao ja sinoc. Preko vikenda trosim drva i ugalj. Jer ga imam dosta a i kuci sam. Pa sam sinoc napunio drva pun kotao, ostavio da gorionik ubacuje svez vazduh do 65 stepeni izlazne temperatu. Naravno termo glave su mi skoro sve zatvorile, temperatura spoljna visoka. temperatura u kotlu ko zna kolika je bila kada mi se izolacija istopila u podstanici na cevima. Sigurnosni dodatni termostat izbacio napon. Jutros kada sam otisao u kotlarnicu da vidim da li mi se upalio gorionik jer sam ostavio na kombinovanu opciju sve je bilo ugaseno a temperatura u kotlu 80 stepeni. Hvala bogu pa je na kraju sve bilo u redu upalio sam gorionik i on je odmah pokrenuo pumpu i temperatura je opala. ukljucio sam ga i normalno radi. Jer nema sta da pregori u delu do kotla. debeli su zidovi od gorionika. Cak sam skinuo resetku u kotlu. pa je žar bio sve vreme naslonjen na gorionik. Ali to mu ne smeta. Ovo pisem da oni koji budu koristili ovaj gorionik paze koliko lože drva,uglj ili briket, nikako pun kotao a da pri tome odes na spavanje. I pri tome termoglave sve zatvore. Naravno to sa peletom ne može da se desi.

Uh, gadno! Mozda ne bi bilo lose da stavis opciju za pumpu da moze da radi i bez pelet gorionika? Negde sam procitala da ti termo-ventili mogu da se stave na polovinu radijatora, a druga polovina da ima obicne ventile i to skroz otvorene. Ja nemam termo ventile, kod mene je proracun radijatora uradjen tako da mi u spavacim sobama uvek bude temperatura za 2C manja nego u dnevnoj sobi i u kupatilima. Mislim da je to bas zgodno.

Potpis

preduzimljiva baba

Kada se lozi na drva i ugalj onda se otvori pola rdijatorskih ventila na maksimum. Naravno samo kada ides da spavas ili nisi tu. Verovatnoca da zatvore na 28 stepeni je veoma mala. Drugo bez termoglava i mesnog ventila imao bi ogromnu potrosnju. Ovako za nekih 340 m2 potrosim oko 50 kg kada je bilo oko 0 napolju. Nece se puno promeniti ni na -5 ili -10. Jer su zidovi zagrejani. A danas kada sam koristio samo pelet, pola dana nije radio gorionik jer je otisao u stenbaj. Tako da danas je potrosnja veoma mala. Naravno danas sam grejao oko 240 m2. Dosta je toplo napolju.
Sto se tice temperatura u sobama to mozes da odradis sa manjim brojem rebara. samo ako nemas termoglavu u spavacim sobama onda ce ti temperatura biti visoka.Jer nema sta da regulise toplotu u sobama. I tada ti gorionik radi bespotrebno a tebi vruce. Jedino u prelaznom delu godine da sama gasis gorionik kada ti bude vruce. Slaobodano kada se grejete na pelet stavite sve termoglave na svim radijatorima osim u kupatilu. Mada u prelaznom periodu trebalo bi i tu. Jer je pakleno vruce. :)).