Citat:
vladd:
Ima pravo da izrazi sumnju, makar i trapavo.
A interesantno bi saznanje bilo kako se to doslo do obracuna 90% iskoristivosti kotla, a ne recimo lozista, ili zagrejanih gasova u lozistu..
Ja podrzavam sumnju, ali argumentovanu, makar i trapavo.
I meni deluje preniska temperatura izlaznih gasova, ali ne otvaram sumnju posto nemam dovoljno podataka, relevantnih, koji bi omogucili nekakvu analizu situacije...
Takav stil diskusije je izabran, da se ne vidi jasna razlika izmedju prezentacije nekog uredjaja i stvarnih desavanja, razjasnjenih procesa u kotlu.
I da ne zaboravim, laboratorijska merenja se mogu obaviti i na terenu, oprema definise nivo merenja i laboratorijsku tacnost. Naravno i prisutna metodologija, i merenja i obrade podataka.
Pogotovo sto se obavlja i na kotlovima od vise MW, mislim da bi iluzorno bilo preseljavati instalaciju nekoliko hiljada tona u nekakvu laboratoriju na proveru..
Da, laboratorijska ispitivanja mogu da se rade i na terenu, samo je potrebna i pokretna laboratorija, koju nemam, niti mi je potrebna. Ono sa instalacijom od nekoliko hiljada tona je baš vickasto. Ovde je reč o grejanju na pelet, reč je o par desetina kW, a ne koliko već MW koji se, uzgred, na terenu testiraju samo na početku eksploatacije, potom se periodično proveravaju: koliko u dimu ima ugljen-monoksida i azotnih oksida i da li je koncentracija u skladu sa propisima, da li je mož'bit' više od dozvoljenog, kai i da li je iskorišćenje možda manje od propisanog. To tako mora - ima nekih zakona koji na to obavezuju velika energetska postrojenja, a u Evropskoj uniji i individualne kotlarnice.
Do obračuna iskoristivosti kotla, a ne ložišta ili zagrejanih gasova u ložištu, došlo se zato što to i jeste izračunavanje iskorišćenosti kotla, a ne... da se ne ponavljam. Prosto je to: šta nije izašlo napolje, ostalo je unutra, u ovom slučaju toplotna energija.
Elem, u kotlu gori vatra čija je temperatura u jezgru za zeru veća od 1000 stepeni, vreli gasovi prolaze kroz kotao, predaju mu energiju i hlade se, a sve što pretekne odlazi u dimnjak, pa napolje, u obliku dima teperature recimo 150 stepeni. Neko bi rekao - aha, 1000 stepeni na početku, 150 stepeni na kraju, ergo iskorišćenje je 85 odsto. Međutim, nije, jer temeptatura "ulaza" i "izlaza" bila bi merodavna samo ako bi bio isti sastav, gustina i brzina fluida na početku i na kraju, što ipak nije slučaj.
Neki pametni ljudi su nekada davno uočili međuzavisnost koncentracije nekih (merljivih) oksida i kiseonika u dimu koji, u sadejstvu sa inače poznatim vrednostima, kao što je najveća količina ugljen-dioksida datog goriva i koncentracija/sadržaj kiseonika u vazduhu, pa još kad se ukrsti sa razlikom temperture dima i ambijenta, može da se dobije relacija između proizvedene i bačene energije koja se izražava u procentima, a zove se iskorišćenost kotla. Kao što red nalaže, sve to je prevedeno u obrasce po kojima se izračunava ovo ili ono, tako da svako može da razume.
Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.
Re: Grejanje na pelet
