Vaspitne mere - blaga fizicka kazna

Bogami, ja sam dobijao od mame sveskom po glavi kad bih odbio da naucim neku pesmu napamet u osnovnoj!

Ne, ozbiljno - mnogo je prijatnije drugima da citaju kada se lepo formatira post.

---

Hehe ja se secam da sam samo jednom u zivotu popio batine od pokojnog caleta... ali taj jedan put i danas pamtim :-)))

Inace slazem se sa Moriheijem, zakonsko uredjivanje vaspitanja je idiotizam na kub. Klasican "nanny state" tj. drzava koja misli da kupusarama i papirima treba da skriptuje zivote svojih gradjana... kao da su oni nekakvi leminzi. Za zlostavljanje dece postoje zakoni, a sto se vaspitanja tice, to je definitivno interna stvar roditelja.

Opet, sto se blagih fizickih kazni tice... nisam siguran da to podrzavam, jer mislim da je to preterana mera pod uslovom da je ispunjeno sve ostalo sto se roditeljstva tice.... a i pitanje je koliko su takve kazne uopste efektivne, pogotovu ako klinac ukapira da moze da radi neke njemu "isplativije" stvari i da dobije "samo" neku cusku... mislim da su ciljane sankcije na stvari koje mu znace daleko bolje resenje :-)

---

Za birokrate je tezi put da obrazuju gradjanstvo.

Naravno da moze i bez cuski, ALI mora se ponoviti uputstvo 682894 puta, i dete ce prihvatiti.

Naravno, primitivci i prezaposleni, nemaju bas beskonacan period za boravak sa decom.

Sa druge strane, postoji los tretman drzave prema roditeljima, prema trudnicama, i prema porodiljama. To su malo prikrili pojedinacnim dnevnopolitickim potezima(neke opstine nesto kao nagradjuju..), ali uglavnom je besomucno jajarenje drzave kada su pare u pitanju.

Zatim, zakon se ne bavi uzrastom, nisu identicne ili primerene kazne, pa ni laki sljep, za razlicite uzraste..

Ne mislite da pubertetliji treba reci "pec", ili ga sljepiti po straznjici. Vise je tragikomicno, neko vaspitno.

Sa druge strane, od druge do pete godine, dete ne razume vecinu pojmova, nije socijalizovano u potpunosti, i funkcionise po principu lepo-ruzno, i po nagonima, ne kao razumna osoba. Tako da lagani sljep po ruci ili straznjici nema uticaj na formiranje licnosti, odnosno narusavanje ponosa ili osecanja samovrednosti.

Problem je kada se samobitna birokratija pokrene uz mahanje kupusarama..tada samo rat do istrebljenja pomaze

Poz

Neverovatno kakve se sve stvari mogu procitati i kako se bilo koja vrsta fizickog kaznjavanja wrappuje u milka omot i prodaje kao zastita porodice. I to se onda pravda iskljucivoscu po principu ako ga/je ne mlatnem to onda znaci da mu/joj tolerisem nevaspitano ponasanje i izrasce u monstruma. Pre ce biti upravo obrnuto gde detetu stavljas do znanja da je sila metod da dobiju ono sto hoce.

Kao sto se dete u materici razvija fizioloski kroz sve bioloske evolutivne korake, tako se i dete od rodjenja socijalizuje i prolazi kroz sve one kulturne stadijume covecanstva, period divljastva, varvarstva, itd. Mi napredujemo kulturno time sto svaka sledeca generacija unosi novi stepen socijalizacije na granicu koju su oni dostigli, ako u trenutku socijalizacije vi u vaspitanje uvedete fizicku prinudu onda postavljate limit na proces dalje socijalizacije, tako dete pretvarate u kopiju sebe umesto da mu omogucite da ucestvuje u formiranju boljeg drustva u kome ce nasilje i fizicka prinud biti zastarelo kao sto je danas npr ropstvo zastarelo. Tako izraste covek/zena koja smatra da je fizicka konfrontacija i razracunavanje ok dok god to ne prelazi neku imaginarnu liniju "dobrog ukusa", onda 50% muskaraca misli da je ok isamarati zenu/devojku dok god ne ostaju masnice, itd. Nisu oni nista krivi, tako su nauceni, ali postaju krivi kad to isto prenesu na svoju decu.

Vaspitati dete bez fizickog kaznjavanja je tesko, tesko je i sa ali mogu da posvedocim komparativno da je teze, sasvim sigurno vise frustrirajuce jer nemas taj relief na koji si navikao i naucio od svog oca, da nesto mlatnes i oslobodis se stresa. Ali to sto ga ne mlatim ne znaci da ga ne disciplinujem i da ga pustam da radi sta hoce, umesto da ga lupam po rukama kad pridje uticnici na istim imam one mehanizme (ubodes vertikalno, okrenes 90 stepeni i otvori se kanal u suko) pa mu se bez stresa kontinualno objasnjava sta je to i zasto da se ne dira, nece poslusati odmah ali nece ni ubiti sebe ako pipne a pippnu ce sigurno kad ne gledas jer ga interesuje, jedini nacin da prestane da ga interesuje na silu je da mu fizickom prinudom ubijes zelju za istrazivanjima te vrste samo sto ta zelja za istrazivanjem sigurno nije ogranicena samo na suko, uhvatice neku tvoju knjigu pa ces se brecnuti (bez batina) ali ce se on uplasiti pa ce povezati price i ostace mu i knjiga u glavi kao nesto sto ne sme da se pipa.
Kad je nevaspitan i neposlusan umesto da ga izlupam ide na timeout i prekida mu se aktivnost, ako mali klinci ista ne podnose to je dosada, ako im zanimljivu aktivnost zamenis dosadnim timeout-om zbog nezeljenog ponasanja posle par puta ce isto izbegavati, klasican pavlovljev refleks. Kad JA popizdim od njega, obojca idemo na timeout da ne bih sebi dozvolio da eskalacija sukoba ode do te mere da izgubim kontrolu. Vazna su pravila i ogranicenja i postojanje posledica koje su njima vazne i dok god su posledice konzistentne dete ce nauciti sta sme a sta ne sme i zasto ne sme. Ali to moje saznanje je doslo uz cenu, kad je imao godinu i po isprasio sam ga po turu, kao prvo nije postiglo nikakav efekat, kao drugo na kraju sam shvatio da sam to uradio iz svoje slabosti i frustracije i osetio se kao najveci zlocinac, a nije mi bilo neophodno vec je iz mene proradio taj sindrom koji sam ja pokupio kao mali.

Te price sa zlostavljanjem roditelja od strane dece su ziva istina ali to je posledica loseg vaspitanja i drugog ekstrema. Ako dete ne socijalizjes dete ce ostati na onom stadijumu razvoja koje mu najvise odgovara, a kome ne odgovara divljastvo ako funkcionise? Ja sam npr prisustvovao kod mog prijatelja Adnana dok sam ziveo napolju (dakle tamo gde fizicko kaznjavanje jeste nelegalno) kad mu je klinac osnovna skola poceo da zapotavlja obaveze u skoli i za kaznu dobio drasticno skracivanje "gaming privilegija", mali mu je izvadio papirce iz torbe (oni to dobijaju u skoli) sa SOS telefonom i zapretio da ce zvati da ga prijavi kako ga bije. Umesto da ustane i pokaze mu svog boga lik je totalno opusteno podigao slusalicu sa baze i dodao mu sa "izvoli, zovi". Mislite da je uzeo? Sve to pocinje kao blef i dok god ti ne pristanes na takav odnos oni nemaju na sta da se oslone, u krajnjoj liniji zavise od tebe i ako hoce da dobiju vise u zivotu morace da se socijalizuju. Tako je i on mesec dana kasnije doneo dobre ocene iz skole i dobio nazad svoju konzolu i sad sam rasporedjuje svoje vreme i postuje svoje obaveze jer zna da ce biti posledica ako to ne uradi.

---

Koliko vidim, svodi se na VB.

Da bi se izbegli nesporazumi sa zakonom, instalirati nekoliko kamera po kuci, i u slucaju spora sa bezobraznim detetom, ili lazne prijave komsiluka, zarad izazivanja neprijatnosti, priloziti snimke svakodnevnog zivota u doticnom periodu.

Sustina problema nije vaspitanje i batinanje deteta, i to mi je najveci roblem, u celoj prici, vec suvoparni paragrafi, koji se upetljavaju u kompleksan problem vaspitavanja deteta, paudsalno i pod laznim opravdanjem nekih patologija i laznih briga.

A decu je lako vaspitati i bez batina, za normalne ljude, i kada izazovu bes, moraju da vide i bes roditelja, da ne dozive kasnije u zivotu agresivni bes drugih ljudi. Poznavanje besa im je informacija o pojavi..


Poz

Ne vidim zasto ti trebaju kamere, itekako se vidi na telu deteta kad je zlostavljano do te mere da mora biti izvuceno iz porodice, situacija sa blagim fizickim kaznjavanjem je problematicna iz drugih, piholoskih razloga. Ako koristis te mere a dete te prijavi i socijalna sluzba te pita da li si to radio, sta ces uraditi? Slagati da sebe zastitis a za uzvrat izgubiti poverenje deteta ili ces prihvati odgovornost i zakonsku sankciju da bi sacuvao poverenje deteta? Ako to nisi radio a dete te prijavi onda nisi ni slagao ako poreknes. Deca su kao sundjeri, njih i ne interesuju pravni paragrafi, ako si ga udario i onda slagao da si to uradio preneo si obrazac ponasanja. Drugo, niko ti ni na zapadu nece uzeti dete ako si ga sljapio po dupetu, samo ces im doci na radar i umesace ti se u vaspitanje deteta i gledace kako da te nateraju da taj pristup promenis. Biti ljut i besan je ok, dozvoliti sebi da reagujes agresivno na taj bes je divljastvo i to je njihova polazna osnova i na to reaguju. I treba.

---

Aha,i onda se dete lepo navikne da mu se sve ponovi upravo toliko puta pre nego sto poslusa. Pa mu to postane zabavno,ponavljanje izgubi svoju svrhu. Ovako lepo za jedan krupan prekrsaj dobije malo ozbiljniju cusku,a za svaki sledeci dobije pitanje:jeli,da li bi hteo da prodjes opet kao onaj put? I-reseno, na obostrano zadovoljstvo.

Svi pominju famozno guranje prsta u steker,sto je trivijalan primer koji je sad i fizicki resiv pomocu raznih napravica. A sta je sa onom situacijom kad vam dodju gosti,vecera,vino,sve po redu,a dvogodisnji mezimac hoce da bude u centru paznje(sto je inace po default-u),kezi se,place,penje na glavu,ukratko radi sve da pokvari vas plan za to vece? Moze li mu se razumno objasniti? Ponoviti objasnjenje nekoliko puta? Hmm...

Druga stvar,niko od nas roditelja nema pravo da izjavi nesto kao:ta situacija se resava tako i tako,ja sam to resio na taj nacin,vidite da se moze ako se hoce. Nema pravo,zato sto se deca radjaju razlicita,pa jedna mera na neko dete ima jedan,a na drugo sasvim drugi efekat. I to u okviru iste porodice,a kamoli u sirem okviru. I sad to sve neko hoce da strpa pod neke paragrafe,prepisujuci neke idiotske zakone koji vec nanose stetu negde drugde.

Ako ovo uspe da prodje,nece biti daleko dan kad vase rodjeno dete nece smeti da vam sedne u krilo u parku,zato sto ce se neko setiti da izmisli/kopira neki zakon protiv pedofilije.Ako vas komsija vidi da ljuljate dete u krilu,pa vas fotografise,pa jos fotka ispadne onako bas blesavo,pa vas prijavi policiji(a sve to zbog nekih neresenih komsijskih racuna koje nemaju veze sa celom pricom),pa vi dokazujte na sudu.....brrrrrr,ne smem ni da zamislim kako bi izgledalo to dokazivanje.

Ista stvar i sa ovom idiotarijom oko „zlostavljanja”.Mogucnosti zloupotreba su neogranicene. Nisam sklon nikakvim teorijama zavere,ali izgleda da ovakve stupidarije neko pravi i gura bas da bi se omogucio sto veci haos u drustvu i mogucnost zloupotrebe,ucenjivanja itd.

---

Hmm..

Ne mora se uopste "govoriti 10000 puta" - vec, kao sto rekoh, primeniti ciljane sankcije :-)

Znaci, nema TV-a, playstation-a, kompjutera cega god, ne moze napolje i tako dalje i tako blize. To je daleko efikasnije od cuske, jer klinac moze i "proracunato" da napravi neki dzumbus "samo" za cusku - tj. da mu neko zadovoljstvo ili sta god od tog dzumbusa bude vece od trenutne kazne (cuske).

Medjutim ako ga razdvojis od necega sto voli zbog toga - i das mu do znanja da ce intenzitet toga biti proporcionalan sa dzumbusom, to ce sigurno naterati malog da razmisli da li mu se isplati :-)



Evo ja cu da ti kazem kako to izgleda - posto ovde gde zivim idiotizam "protiv pedofilije" je poprimio epske razmere, doduse jos manje nego u UK.

Poznajem coveka koji se razveo od zene... elem, znate kako to vec ide, sudski procesi, prepirke oko toga koliko ko treba da ima dete i tako dalje..

Sta se tu radi? Ex-zena samo unajmi advokata i podnesu tuzbu za seksualno zlostavljanje deteta. Sud "po defaultu" oduzima dete ocu na najmanje 6 meseci dok se sve ne utvrdi, "mislite na decu! jadna mala deca!"... dakle, psiholozi, ispitivanja, maltretiranje deteta - da ne pricamo o ugledu ako se tako nesto rascuje... naravno za tih 6 meseci dete i zaboravi oca ako je malo.

Tako to biva. Drzava brine za vas. I to je sablon ovde, ono klasicna advokatska fora...

---

Dakle da rezimiramo temu, ok je tuci dete zato sto drzava preteruje u zakonskoj zastiti dece od pedofila? kakve veze to ima jedno sa drugim, da preteruju preteruju al to i dalje ne znaci da deca ili bilo koje drugo svesno bice treba da trpi mentalno kondicioniranje bolom.

---

Bol je sastavni deo zivota i procesa saznavanja o zivotu.U nekim kulturama fizicki bol je deo procesa uvodjenja u svet odraslih. Bila je ovde tema o obrezivanju. U ovom slucaju vaspitavanja dece, ja fizicki bol(ili strah od njega)shvatam kao neku vrstu sirene upozorenja-hej,ovo je granica,ne sme da se predje.Fizicko kaznjavanje moze da bude samo deo procesa vaspitavanja,nikako jedino resenje za sve probleme.

Emocionalni bol moze po intenzitetu da visestruko nadmasi fizicki bol i da ostavi trajnije posledice.Jedna zestoka svadja izmedju roditelja pred detetom moze da napravi mnogo veci haos u detetovoj glavi i dusi nego jedna masnica na guzi. A o tome se mnogo manje razmislja i prica.

Ako u svakom trenutku mozes da objasnis detetu zasto je dobilo cusku i ono potvrdi da to razume,onda je svrha postignuta. Ako ne razume,negde si se debelo za*ebao.

A ovo za pedofiliju nisam rekao napamet,primer je sa New Zealand-a,gde su valjda otisli najdalje sa tim idiotizmima.

Hm,nadam se da se zakon nece primenjivati retroaktivno. Mada moji klinci nemaju dokaze,masnice su iscilele odavno.A i gledao sam da ne bude pred svedocima,nikad se ne zna

---

Da izvinis, ovaj rezime nije u skladu sa ostalom raspravom.

Ne nije rezime preterivati u zakljuccima.

Idemo ka normalnom razmisljanju

Poz

U svakom slucaju, pustimo tu pricu o drzavi i njenim pravilima i zakonima,
to JESTE svakako bitan deo cele price, ali je opet jedna izdvojena tema, i
nadam se da ce tako i ostati :) ("VB" ideja, itd...)

Moj neki stav je da treba, naravno - dati sve od sebe u procesu vaspitanja,
da se ni ova blaga fizicka kazna ne primenjuje.

Nemam iskusvo sa vlastitom decom, jer jos nemam decu. Da imam, bio bih
kompetentniji da pricam na ovu temu, ovako mogu samo da dajem pretpostavke
na osnovu svog znanja iz nekih nauka koje su relevantne za vaspitanje i svog
rada sa decom u skoli, ali je uvek iskustvo koje "prozivis" vaspitajuci SVOJE
dete - ono pravo, tj. daje vise kompetencije da se o tome prica.

Slazem se da je dobra strategija uociti sta dete voli od aktivnosti, a onda kao
kaznu primeniti uskracivanje te aktivnosti. Medjutim, nisam siguran da je ovo
u praksi bas uvek primenljivo, u svim situacijama.

---

Pa nisi ti daleko od toga bez obzira sto nemas svoje dete, imas sticenike sa kojima radis, u neku ruku tebi je jos teze jer radis sa malim osobama koje imaju problema u sazrevanju zbog svoje retardacije pa postoji prakticna granica do koje mozes da im pomognes. Da li bi na njima primenjivao fizicku prinudu kao metod mentalnog uslovljavanja? I zasto ne ako je tako lekovito? Svi ce odreda da kazu da je greh udariti dete od 12 godina koje je na mentalnom nivou petogodisnjaka ali je izgleda sasvim ok sljapiti petogodisnjaka koji je na nivou petogodisnjaka ili trogodisnjaka koji je napredniji i na tom nivou, iako su oni svi elementarno na istom nivou razvoja.
Ono sto je neophodno za primenu timeout metode i uskracivanja aktivnosti je shvatanje uzrocno posledicne veze, ista ta veza koju spominjete kao opravdanje za sljapkanje, ako uradim/ne uradim nesto bice posledica, razlika je samo u tome sta je posledica i da li od te posledice ostaje samo vaspitanje ili ostaje i trauma. Posle toga sledi osecaj za vreme i svoju poziciju u vremenu, sada sa 3g i 3 meseca on nema osecaj za tacno vreme ali ima osecaj relativnog protoka vremena (jutro, vrtic, igranje, crtani, spavanje i sta ide posle cega) i sad se disciplinske mere lako prosiruju na odlozeno dejstvo, tj ako se SAD ponasas neprimereno bices KASNIJE kaznjen (nema crtanih pred spavanje, npr). Posto mu je to relativno nov koncept par puta je to izignorisao i pozvao me na blef ali smo dosledni u primeni toga i vidim da vec deluje na njega.

Ako dete ne poseduje kognitivno uzrocno/posledicno razumevanje onda ni batine NE FUNCKIONISU, one izgledaju da funkcionisu samo zato sto su vise od blagog kaznjavanja, one su trauma koja utice na primalni uzrocno/posledicni deo nase psihe, onaj koji nas je odrzao u zivotu dok smo delili pecine sa medvedima (ako predjem u medvedov deo pecine, umlatice me medved, to boli) i nema nikakve veze sa vaspitanjem i kognitivnim razvojem, to je primalno uslovljavanje koje ostaje urezano u psihu. Upravo u tome i jeste problem, ako nije dovoljno traumaticno onda i nije delotvorno, ako deluje onda JESTE traumaticno i onda to ne treba ni raditi svesnom zivom bicu. Narocito zato sto postoje alternativne metode koje funkcionisu a i pride ne delimo vise pecinu sa medvedima i lekcija o opasnosti medvedove sape moze da se odlozi za kasnije doba kad se moze servirati usmeno.



Ja shvatam da ti ne razumes tu finu razliku, nije ova grupa ovde prva sa kojom sam ima slicne razgovore. Ti kao roditelj si malom detetu kao nesocijalizovanoj osobi bez drustvene podrske SVE u zivotu, ono ima inherentnu potrebu za stepenima maslovljeve hijerarhije, ali nema ni razumevanja za istu ni nacina da stvori njenu osnovu, to se ocekuje od tebe kao roditelja. Ti kao neko ko cuva njegovu hijerarhiju si mu mirna luka iz koje moze da istrazuje svet i ako mu taj svet nanese bol ono uvek moze utehu i podrsku da potrazi u tebi, zagrljalj, poljubac, osecaj sigurnosti, prestanak opasnosti, olaksanje bola, zadovoljenje drugog stepena hijerarhije. Ima gde da se odmori, smiri, da dogradjuje svoju hijerarhiju i skuplja hrabrost za novi izlazak i suocavanje sa svetom dok ne sazri dovoljno da se samo nosi sa time i preuzme odgovornost za odrzavanje svojih potreba i DANAS svi iole normalni roditelji pruzaju takvu "uslugu" svojoj deci (a nekad nisu ni toliko, a zapitaj se sta se promenilo). Medjutim, ako si pored toga pak ti taj koji nanosi bol onda dete nema gde da ode za olaksanje svoje muke, samo je, nema sigurne luke, seces mu piramidu pri dnu pravo u crvenom delu, gore od toga ne mozes sem da ga mucis gusenjem i uskracivanjem sna. To sto ces mu ti na kraju objasniti zasto je dobio batine i vratiti mu luku ne umanjuje strah, ocaj i izgubljenost tokom samog i odmah nakon cina, umesto da gradi vise stepene hijerarhije ono provodi vreme lececi povrede u njenom dnu jer nema poverenje da ces mu ti u tome pomoci.



Ja ne kazem da sam savrsen i bezgresan, bio sam cak potpuno nepripremljen na to sta je roditeljstvo i gresio sam dosta i on ce sigurno sa sobom poneti te moje greske, sa nekim stvarima jos uvek vodim bitku (npr instant-gratifikacija koju mu je usadio moj otac, njegov deda) ali bar neke stvari mogu da sprecim a to je koriscenje bola kao vaspitne mere i pruzanje apsolutne sigurnosti za prva tri stepena piramide da bi imao pun fokus da izgradi svoje pouzdanje i samo-realizaciju. Ne kaze se dzabe da ne pada iver daleko od klade, ali je truba ako padne bas na samu kladu, zar ne? Svetu ne trebam jos jedan ja, treba mu nesto bolje, i ako napravim i mali pozitivni pomak u odnosu na svoje roditelje onda to smatram uspehom, dajem njemu sansu da kad bude imao svoje dete u samom startu ima dovoljno visoku kognitivnu svest o neprimenjivanju fizickog kaznjavanja.
Tako vremenom evoluiramo, tako smo od divljaka sa dva stepena hijerarhije postali civilizacija sa pet. Kad dovoljno drustveno sazri neka ideja, a u ovom trenutku je to da deca ne treba da trpe fizicki bol od roditelja, to postaje zakon zato sto postoji deo populacije koji to ne prihvata i to postaje zakon ne zato da bi tebe promenilo vec da bi te sprecilo da taj koncept preneses dalje. Namerno sam zato pomenuo i ropstvo pre neku temu, posto je generalno isti koncept u pitanju. Ista prica se sada desava i za rasizam i sve ostale drustveno neprihvatljive pojave koje su nama odbojne jer smo rodjeni nakon sto je taj proces pokrenut. Neko rodjen 1300-e ce ropstvo smatrati validnim ekonomskim instrumentom, 1700-ih ce ropstvo tretirati kao nepozeljno ali ce ga tolerisati, 2010 ga tretiramo kao teski zlocin protiv covecnosti.

Izvinjavam se na malo duzem postu.

---

@mmix

Ok,cenim tvoje poznavanje teorije,postujem izucavanja i grafikone.Sve je to u redu,nisam kompletna terijska neznalica. Ali sto se tice ove oblasti radije cu poslusati roditelje 3-4 dece koji su ih uspesno podigli i sada se ponose njima,nego citati knjige i pokusavati iz njih da saznam na koji nacin dete razmislja. Ne moze doktorsku disertaciju o prezivljavanju u prasumi da pise neko iz fotelje,nego idi,prezivi,pa se vrati da mi pricas o tome.



Ovde se razlikujemo u misljenju na koji nacin ja da mu objasnim hijerarhiju
Ako sam mu ja utociste i mirna luka,onda mora da nauci da to utociste mora da postuje i u toj luci mora da se ponasa prema pravilima luke.Ne znam kako vise da objasnim. Postoje deca kojoj je jednostavno dovoljna jedna rec da shvate sta treba,a postoje i druga koja zele da iskusavaju gde je granica. Nadam se da si imao srece da su tvoja/tvoje dete od ovih prvih,a mozda te je to i navelo na misljenje da stvari mogu da se rese miroljubivim putem svaki put.

Imao sam i imam iskustva u radu sa decom i to u sportu gde je potrebna izuzetna koncentracija,gde nema takmicenja i nema lopte da jurcaju za njom.I to sa decom uzrasta 5-12 godina.Znaci,vreme kada je proces vaspitanja u kucnoj varijanti zavrsen i gde je proces socijalizacije poceo. Mogu da kazem sasvim odgovorno da su deca koja su bila fizicki kaznjavana(ne maltretirana)kod kuce,mislim na kaznjavanje onog tipa koji sam naveo,postizu daleeeeeeko bolje rezultate,skoncentrisanija su,u startu prihvataju hijerarhiju trener-ucenik,upornija u u savladavanju programa itd.

A imao sam par slucajeva gde roditelji dovedu dete,bukvalno ga istresu ispred mene i kazu:dajte molim vas probajte vi da ga malo vaspitate,kod kuce ne znamo sta cemo s njim. Znate mi smo protiv toga da se dete tuce,nikad nije dobio batine,uvek smo mu lepo objasnjavali,ali on je hiperaktivan.Ajde sine slusaj trenera,doci ce mama po tebe....Onda nastaje haos.Potpuni kolaps koncepcije treninga,sve sto se desava u sali je okrenuto i posveceno malom bogu koji je usao na vrata. Pa ja potrosim mesec dana da ga dovedem u red(ovog puta bez batina naravno),onda se razboli,provede mesec dana kod kuce i vrati se isti kao na pocetku. Pazi,pricam o normalnoj porodici kod koje znam stanje jer sam odlazio da se upoznam sa razlozima hiperaktivnosti. Njihov odnos prema vaspitanju tog deteta je bas po principu bolje da mu kazem 34256 puta nego da mu lupim zausku.

Da ne gnjavim puno,na pocetku sam rekao da je svaki teorijski i zakonski pristup ovom problemu diskutabilan.Praksa i iskustvo uz obaveznu LJUBAV prema detetu je zakon.U grafikone ne verujem

---

Uspesno podizanje deteta je prilicno relativan pojam, a na svoju decu je 95% roditelja ponosno ma kako ih odgajali a od onih 5% 95% ce ti reci da jeste ponosno iako nije. Naravno, cifre nisu tacne u procenat, sluze za iskazivanje poente.

---

NAravno da je potrebna ljubav, razumevanje i tretiranje deteta kao licnosti.

Roditelj je najveca instanca za vaspitanje i NEGU.

I svi pismeni, i veliki deo manje obrazovanih koji vole decu su protiv batinanja.

Licno iskustvo nije presudno, ovde na forumu, predpostavljam veci stupanj pismenosti, i normalno ponasanje prema deci.

Mozemo da vulgarizujemo problem i da se ispisemo na stotinak strana o necemu, sto nije jasno definisano. Bas tako.

Kao pricamo o lakim batinama, ili vaspitnom samaru ili pljuski po ruci ili pelenama, ne spominjemo uzrast deteta(dramaticno je drugacije vaspitanje u raznim periodima), ne pricamo o teroru i premlacivanju, ali ni o "upotrebi sile", nedefinisanog intenziteta, kakva se predvidja zakonom, a dobar deo diskutanata ne zna ni sta je u prednacrtu zakona.

Srdjan olako odbacuje "pricu o VB-u", a ta prica uopste nije "olako" odbacena u predlogu zakona.

I onda, uz olake diskusije, svako iz svog separea, sa detaljem teme za ili protiv, donosi nekakava polutacan zakljucak, ili prosto ispisuje neku parolu.

Malo mi smeta nedostatak socijalne svesti, i prepoznavanja drustvene nelagode, da ne kazem opasnosti, koje primitivna birokratija zeli da nametne.

Ako se misli da prosto glasamo "za" ili "protiv" batina, uz nejasne granice, da li je to sljep ili "batine koje se pamte", pa hvala na zeljama, ja ne mislim tako, i ne zelim da mislim tako.

Dete se moze vaspitati i bez nanosenja bola, ali je to veoma velik posao, zahtevan i to ozbiljno, od velike kolicine vremena(koje je malo teze odvojiti), preko sakupljanja informacija o detetu, pracenja ponasanja, stimulisanja i nagradjivanja, i to traje u 24/7 sistemu, nema pauze, vikenda, nema GO..cisto za one koji nemaju decu, da nijesamo olako razmisljanje i trosenje vremena dok se kucka post.

Na sve to, MOGUCE vaspitanje, pristize birokratska norma, koju cemo, valjda "olako" zanemariti, koja nastaje pod prividom torture, a tice se bilo kakve "upotrebe sile", ili izazivanja nelagode..kao zbog patoloskih likova..

Solidno cudno zabijanje glave u pesak i prostu zelju za "vote"..pro et contra..

Poz

Pored toga sto ti je shadowed rekao pride taj tvoj izgovor po osnovu autoritativnosti je truba isto, to je kao da robovlasnik kaze da ne moze neko ko nije vodio farmu robova da prica o tome kako voditi biznis i da je besmisleno sto zakon pokusava da robove oslobodi jer sta ce robovi raditi bez farme robova. Al kao sto reko ja ne ocekujem od tebe da spojis te dve price, to je jalov pokusaj koji nece uspeti i zato je zakon potreban bez obzira na to sta ti mislio o njemu; pazi oko robovlasnistva su se i ratovi vodili. Isto je vazno i sta smatras ciljem vaspitnog procesa, ako je to individua koja nece biti serijski ubica i kriminalac onda si ok, statistika je na tvojoj strani i oni koji su zesce zlostavljani ne postanu svi kriminalci, ali ako je cilj balansirana osoba sa moralnom i emotivnom stabilnoscu i odgovornoscu onda je "proizvodnja" takve individue malo kompleksniji proces koji itekako ukljucuje primenu psiho teorije i kojoj fizicka prinuda vise steti nego koristi.

Ja npr isto posmatram druge, samo je meni izbor bio mnogo opsirniji, ja sam video sve te porodice o kojima pricas ali sam video i onu stranu medalje koju ti nisi, npr porodicu sa troje dece, jedan kanadski par poreklom iz Halifaxa, koji nikad nisu udarali decu ali su im za razliku od ostalih itekako uvodili granice i pravila i disciplinovali ih, a to su poceli daleko pre nego je postalo zakonski kaznjivo. Ta deca su sada malo porasla, domace vaspitanje da ne pominjem jer je cakum pakum, ali nekako iz njihovog stava i odnosa prema drugima vidis da su drugaciji, otvoreniji, ispred svoje generacije iako ni jedno jos nema 20, pokusavaju da svojim delovanjem ucine nesto boljim, imaju odlicne aspiracije i realne vizije kako da ih ispune i to sve dok ih drmaju teen hormoni.

I sebe isto kontinualno ocenjujem i pored svih gresaka koje pravim ja njega (svog sina) sa sve 3 godine i 3 meseca mogu sada bez bojazni da povedem u npr Maxi gde ce on da gura svoja maxi kolica i da zajedno kupujemo hranu i dogovaramo se sta mozemo a sta ne mozemo da kupimo i to bez incidenata i bez jurenja neposlusnog deteta izmedju rafova. Ali dok smo do toga dosli incidenata je BILO, ono cega nije bilo je mlacenje deteta nasred maxija sto skoro svaki put vidjam i nije bilo jalovog "moli te tata da stanes" ubedjivanja. Pocelo je potpunim prekidanjem kupovine, preslo na oduzimanje kolica i sad se svodi na "jel se secas sta je bilo prosli put kad si bezao izmedju rafova da te ne vidim?". I on nije dete kojem je bila dovoljna jedna rec i takvo dete ni ne postoji, dete koje nema urodjenu potrebu da istrazuje i da ispituje granice svog sveta ima nekih drugih problema. Al to su sve saveti koje sam dobio od Scott-a (tog kanadjanina), prica o maslovu je skorijeg datuma iz nekog razgovora sa decijm psihologom (koji je takodje roditelj sa odralsom decom). Nema ponavljanja nicega 34256 puta, nema ponavljanja vise od tri puta, NIKAD. Kazes i objasnis zasto, kazes, kazes i zapretis, ako ne rezultuje ispunis pretnju (bespogovorno, zato je vazno cime zapretis jer ne smes da popustis, ako nisi u stanju da sprovedes sankciju nemoj je ni koristiti kao pretnju). Sledeci put kazes, kazes i podsetis, kazis i zapretis i opet ispunis. Treba nekoliko puta, nekom manje nekom vise, za neke stvari manje putqa za neke vise, ali UVEK radi. Bez batina, na kraju ce poslusati na trecem, pa na drugom, finalno ce zaista biti dovoljno reci jednom, ali je to kraj procesa, ne pocetni scenario cije odsustvo opravdava batine. Samim tim je pozivanje na to da je alternativa batinama anarhijska raspustenost ne drzi vodu, ako ja kao neko ko nije deciji psiholog i neko ko je iskusio batine u zivotu mogu to da praktikujem mogu vala i drugi, i moje dete zasluzuje kad odraste da bude orkuzeno prijateljima i ljudima koji nisu fizicki kaznjavani. Ako vec tudju decu mozes za mesec dva da unormalis nenasilnim metodama kao sto tvrdis, zasto su onda tvoja deca zasluzila manje?



Pa evo ja sam striktno PROTIV, a nisam salonski filozof i svoje stavove primenjujem u praksi sa za sada zadovoljavajucim efektima, vreme koje trosim na kucanje ovog posta meni jeste dragoceno, ali ako dopre do bar jedne osobe nije izgubljeno pa nemoj suditi o olakosti istog. Drustvena nelagoda lezi upravo u cinjenici da ljudi prave decu i onda izbegavaju stepen odgovornosti za podizanje te dece i "skracuju krivine" time sto brzim batinama zamenjuju sporiji rad na nenasilnom disciplinovanju. Zasto da posvetim vikend detetu i potencijalno stresnoj zajednickoj aktivnosti koja ce zavrsiti sporim disciplinovanjem kad mogu da ga izvedem negde na kratko, izmlatim kad se ne ponasa lepo i ostane mi par sati da blenem u utakmicu na TVu. Dete nauceno, check, utakmica odgledana, check, roditeljstvo 101. Imanje dece jeste 24/7 obaveza, sasvim sigurno u prvim godinama dok ne stvori neku svoju socijalnu strukturu kojom moze da popuni vreme, ko nije spreman na tu obavezu treba da zadrzi svoje punoglavce tamo gde su, ljudska vrsta nije bas ugrozena i ako nam neceg ne fali to je jos ljudskog mesa.


_{[Ovu poruku je menjao mmix dana 03.03.2010. u 14:21 GMT+1]}

---

Vidim "mmix" je prostudirao psihologiju :)


Kada se dete udari po zadnjici, zapravo se nesvesno primenjuje takozvana metoda "klasičnog uslovljavanja" čiji je cilj da se proizvede strah (približiš li se utičnici ili istrčiš pred automobil - dobićeš batine), koja spada u bazične, proste i efikasne vrste učenja.

Usput, batine su uvek praćene i povišenim tonom obraćanja i stavom tela. To je zapravo ono što većina roditelja voli da iznese kao "pozitivnu" stvar u svom privatnom sistemu vaspitavanja: "kad viknem, moje dete se odmah ukipi".

Jedna od dokazanih karakteristika ove vrste učenja je da se brzo razvija i generalizuje - a teško gasi! Dakle, odmah preti opasnost da se dodatno razvije strah od koječega drugog. Mislim da je to "mmix" i pomenuo.

E sad, koliko je ovakva vrsta "straha" štetna ili nije po dete u kasnijem razvoju ličnosti (neko pominje razvoj agresivnog ponašanja), može se diskutovati i diskutovati.

Verovatno je štetnije da dete udari struja i sl. Sad će neko reći, što nisi (kao roditelj) stavio plastične umetke :) U teoriji - to je tačno, a u praksi je verovatno previše tih "što nisi, što nisi, ...".

Stoga valjda kod roditelja "blaga fizička kazna" predstavlja prečicu u učenju, kao neki stepen sigurnosti, jer kod dece još uvek nije formiran adekvatan simbolički sistem (preovladava tzv. pred-operacionalno mišljenje), da bi se rečima dovoljno ubedljivo detetu objasnili razlozi. Ukratko, dete mora da istražuje okolinu, susreće se i sa opasnostima - da li je moguće predvideti sve životne situacije i na njih imati razuman odgovor koji će biti prihvaćen od strane deteta?

Kada se govori o posledicama "blagog fizičkog kažnjavanja", treba imati u vidu faktore gorepomenutog razvoja ličnosti:
* nasleđe (uz adekvatno sazrevanje),
* sredina (porodica, društvo, škola, ...),
* aktivnost (učenje, ...).


Deo koji se odnosi na "blago fiziičko kažnjavanje" uklapa se u deo koji se odnosi najviše na SREDINU i pododicu u okviru nje. Gledano na ovaj način, iz makroperspektive, po meni je puno tu činilaca koji mogu efikasno da saniraju negativne efekte retkog "blagog fizičkog kažnjavanja".

Stoga sam lično mišljenja da roditelj sam treba da proceni sve u vezi ovoga, spram osobina deteta, tj. potencijalnih štetnosti i dobiti. Nisam za univerzalne recepte. Mislim da je bitnije da u poridici dugoročno vladaju sklad, ljubav i poverenje, nego da se po svaku cenu izbegava retko "blago fizičko kažnjavanje".


Ipak, složio bih se i sa svima koji su rekli da je ovakav vid kažnjavanja izraz nekih prethodno načinjenih propusta i intelektualne nemoći - ali, dal' na planeti živi čovek koji sve može da predvidi, uzme i obzir i uvek staloženo odreaguje?

@mmx - Tema je vaspitanje deteta od institucije zvane "porodica"
(tj. od strane oca, majke, ili staratelja). U skolama bilo kakav vid
(pa ni "blage") fizicke kazne nije dozvoljen.

Nisam pominjao decu sa kojom ja radim jer je to ipak jedan manji
deo populacije koji ima svoje specificnosti (retardiran psiho-fizicki razvoj
cesto pracen i drugim raznoraznim problemima) - jednostavno jos jedan
ceo spektar problema koji traze poseban pristup u radu sa ovom
populacijom u odnosu na decu skladnog razvoja.

Dakle, tema bi trebalo da se odnosi na decu skladnog razvoja,
i na porodice u kojima ne postoji nesto patolosko - dakle "zdrave porodice".

Jer ako bi krenuli da unosimo razlicite patologije u pricu - tipa:
neuroticni roditelj, alkoholizam u porodici, losa edukovanost roditelja,
losi odnosi oca i majke... itd - onda bi imali dosta siru pricu u kojoj
bi jos teze bilo odrediti samo uticaj faktora o kome se govori u temi.

Dakle, interesuje nas samo kazna, ali sa ASPEKTA DETETA, kako
ce ta blaga fizicka kazna delovati na dete trenutno, u bliskoj buducnosti,
i daljoj buducnosti (odrasla osoba, zreo covek).

@X Files je pomenuo "preoperacioni stadijum" u misljenju, i ja bih se samo
nadovezao da nije lose poznavati kako deca misle u odredjenim godinama
svog zivota (kakvu inteligenciju dete poseduje sa 2 godine, kakvu poseduje
od 2-5 godina, koje su karakteristike misljenja deteta 6-7 pa do 11-12 godine),
a zatim posle 11-12 god, itd. Svi ovi navedeni uzrasti se BITNO razlikuju po
tome kako u tim periodima dete razume svet oko sebe, i sa strane intelekta,
i sa strane emocionalnog razvoja, koji takodje ide uz intelektualni, a vaspitne
mere treba da budu takve da ih dete moze sa svojim dostignutim stadijumom
mentalnog razvoja razumeti u trenutku kada se one primenjuju.

---

Pa tema je vaspitna mera, "blaga fizicka kazna", i nastaje u trenutku kada se donosi nekakav zakon, malo trapavo uradjen, da se blago izrazim.

Naslov teme i termin u zakonu, daju neko pravo na asocijaciju.

Elem, tema ipak nije vaspitanje dece, koje ne ide u pojedinacnom paketu, vec je i nega vazna. Mnogo je opasnije kljukati dete antibioticima i bapskim lekovima, nego viknuti ponekad, ali to nije tema.

Nemamo definisane termine, pe svega, sta je to "blaga fizicka kazna", ako se posluzimo aproksimacijom, pa uz malo forumskog preterivanja, blaga fizicka kazna se moze odnositi i na guranje, pomeranje ili odnosenje deteta od mesta vrsenja zabranjene radnje..ne samo sljep, ili varjaca...

U tom smeru je zapustena diskusija.

Inace, licno sam zavrsio veliki deo vaspitanja deteta, najvise je zasluzna supruga, bez ijednog zamaha rukom, bez pokazivanja besa, samo sa ljutnjom i nezadovoljstvom(koje sam smatrao licnim,m trenutnim neuspehom), moglo je i bez toga, a dogodilo se manje puta nego sto jedna saka ima prstica..

Tako da mislim da znam o cemu pricam, i imam dokaz da je moguc najpozitivniji i uspesan pristup, bez vandalizama i primitivizma.

Ugadjanje i ljubav su najvazniji..ali to nije tema.

Tematika vise lici na zadiranje birokratije u porodicu, lagano i suptilno, preko javnog stava i logicne osude batinanja, uz vrlo paljivo NEodmeravanje tezine termina, i veoma veliko podrazumevanje i generalisanje.

Ali to je posao birokratije, da manipulise, meni vise smeta sto se na forumu olako odnosimo prema takvim pokusajima, nasedamo i proizvodimo (nepotrebnu, al neophodnu da birokratija dovrsi zloupotrebu) graju, logicnu prema obrazovanju i nacinu razmisljanja....naravno da smo za ljubav i toleranciju, ali sta ima da se diskutuje o tome kao imperativ.

Nasedamo na birokratski trik, TO mi je problem..

Poz