Odin D.: Kad sam ja otisao na zapad prvi i najaci utisak mi je bilo saznanje da je nas narod
u prosjeku gomila lelemuda i dzabalebarosa.
Namjerno naglasavam
u prosjeku, da ne bi sad neko pao u iskusenje da izuzecima obara pravilo.
(Po onome sto sam ja vidio postoje tri tipa izuzetaka koji nisu u ovoj vecini lelemuda:
1. Oni ljudu koji su u takvoj materijalnoj situaciji i socijlanom polozaju da su bukvalno prisiljeni da rintaju;
2. Ljudi koji su po prirodi vredni i radni, a najcesce se nalaze u takvoj situaciji i okruzenju da ako tako i rade onda prave budale od sebe, zbog cega najcesce i ne rade tako;
3. Svi ostali izuzeci koji se vidjaju jednako cesto kao i bjeloglavi supovi.)
Zivotni ideal za vecinu stanovnista je docepati se drzavnog posla gdje ne moras nista da radis, a gdje te (iz nekog razloga) nemogu ili nece otpustiti.
U fabrikama sam vidio da prosjecan zapadni radnik u toku jednog dana obavi posla koliko jedan nas prosjecan za 3 dana.
Na baustelama sam vidio da dva radnika za 5 dana urade kompletnih 5 kupatila, dok su meni kuci dva radnika radili jedno kupatilo 12 dana, i na kraju sam ja sam radio tus-kabinu jer mi se smucilo da ih vise gledam.
Po kancelarijama sam sa kolegama progovarao "Guten Morgen" u 7:00 i "Aufwiedersehen" u 16:00, a vreme koje potrosim na pauzu mi se odbijalo od radnog vremena. Pusenje u radnim prostorijama je zabranjeno i ko hoce da pusi mora izaci iz zgrade, na ulicu, a ko izlazi u sred radnog vremena na ulicu sigruno nece dugo zadrzati posao. Ko pije kafu ili cita novine moze to uraditi kod kuce prije nego podje na posao. U toku radnog vremena moze popiti kafu za vreme polucasovne pauze za rucak. Nema nikakvih jutarnjih kafa na poslu u cilju "startovanja, razbudjivanja, probudjivanja, prodrmusavanja, resetovanja" i slicnih marifetluka. Nema privatnog telefoniranja u kancelariji - moras izaci napolje ako te neko privatno zove, a hoces da se javis. Ako zbog telefona izlazis suvise cesto i/ili razgovaras suvise dugo bice ti skrenuta paznja. To nisu nikakvi "nehumani" uslovi, to je sasvim normalno, bar zapadno od Srbije.
Fijat je dosao u Srbiju ne da bi radnicima davao italijanske plate nego srbijanske i ne da bi popravljao standard u Srbiji nego ostvarivao profit koristeci se lokalnom situacijom, sto je inace normalna strategija svakog poslovnog modela.
Ljudi koji se bune sto moraju da rade ne mogu da shvate da njih Fijat ne placa da "dolaze" na posao, kako je to bilo za vreme Josipa, nego
da rade na radnom mjestu.
Znam gomilu ljudi u Bg koji bukvalno
rintaju za 200/250/300 evra, na crno bez ikakvih soc/penz/zdrav/radni staz & Co. dodataka. Jedan prijatelj iz BG, koji je podstanar, je bio prije par dana na intervjuu za posao gdje bi trebao da rucno utovara gajbe sa picem u neki kombi i da ih razvozi po gradu i rucno istovara po citav dan za 22000 din. Znam i ljude koji sa fakultetskim diplomama rade u drzavnim firmama na za to predvidjenim mjestima za 30-35 iljada dinara, tako da ne treba gajiti neke iluzije da ce neko za zavrtanje srafova dobijati ne znam kakve pare.
Drugo, prijatelj koji radi za talijansku firmu sto pravi neke automatizovane proizvodne linije mi je pricao da inzinjeri u toj firmi tamo imaju plate koje konvergiraju ka 1500 evra sa gornje strane, tako da zavrtaci srafova sigurno nemaju 2000-2500 kako to ovdje neki pricaju.
Re: 40 radnika hoće iz „Fijata“ - Zale se na tezak posao