Citat:
A ko je taj ministar prosvete koji može da proceni za svaki pojedinačni fakultet da li zadovoljava kvalitet da dobije akreditaciju? Onaj koji je upravo kupio stan za 500.000€? Potpuno nepristrasan, i upućen dobro u sve prirodne i društvene nauke? Jedini kriterijum za akreditaciju je broj doktora nauka i kvadratnih metara učionica, sve ostalo se našminka. Zar nije bolje da svi dobiju akreditaciju pa da tržište samo odvoji žito od kukolja?
Meni se cini da ti ne razumes sta znaci akreditacija.
Njome se ne propisuje da fakultet mora dobiti izvrsnog predavaca ili da mora raditi u high tech laboratorijama, njome se odredjuje
standardizacija.
Ako jedan fakultet npr nudi doktorske studije, to ne moze biti njihovo vidjenje doktorskih studija od dvonedeljnog krkanja prasetine na Mokroj Gori, nego da mora posedovati minimum 180 ESPB bodova, od predhodno ostvarenih 300 bodova na osnovnim studijama.
http://www.medfak.ni.ac.rs/PDF...0o%20visokom%20obrazovanju.pdf
Str 16.
To rade clanovi Komisije za akreditaciju koju cine 15 predstavnika iz svih naucno obrazovno umetnickih polja.
Oni odredjuju jedino da postoji standard na osnovu cega ce se moci vrsiti poredjenje sa drugim fakultetima.
I to se odnosi na tvoj predlog i da cobani mogu otvoriti na poljani faks. Mogu, ali nece dobiti akreditaciju ako ne postuju standard.
Ako postuju, imaju sansu da kvalitetom programa budu konkurencija bilo kome i izbore se za svoje mesto.
Citat:
Ama, ako je potražnja za visokoobrazovanim veća od trenutnog broja, čemu tata država da to stimuliše? Ljudi će sami u većem broju upisivati studije traženih struka jer znaju da će brzo da pronađu dobro plaćen posao.
Ako je tako, onda ni ne treba.
Ali nije tako.
Naveo sam da Srbiji nedostaju strucnjaci iz oblasti usluga i opet ljudi ne upisuju te studije.
Dok npr za neke druge oblasti treba smanjiti broj mesta na drzavnim, jer ih ima previse.
Privatni mogu ako zele da zadrze ta mesta, jer je njihova volja i mozda nude bolji program.
Citat:
Nemam ništa protiv državnih univerziteta već protiv toga da se finansiraju iz budžeta. Ako mogu da opstanu na tržištu, svaka čast, ako ne ili neka se prodaju ili ugase. Šta ono bi sa pravnim fakultetom u Kragujevcu? Tolika se galama digla oko prodaje diploma i na kraju se svi profesori vratili na "radna mesta" i mogu da nastave sa prodajom diploma i ispita.
I šta je tu loše da u nečem pozitivnom budemo presedan? Zar uvek treba da samo pratimo šta drugi rade i da kasnimo za njima 30 godina?
Ne bi kasnili mi ni za kim 30 godina, jer to ne bi bio pravac u kojem idu ostale zemlje.
Jer obrazovanje nema samo trzisnu vrednost. Ona je opste dobro.
Zato opstanak na trzistu nije jedina vrednost kojom se utvrdjuje kvalitet.
Samo jedan primer: sve drzave Evrope imaju Strategije za smanjenje siromastva, pa i Srbija.
I u okviru te strategije je obrazovanje navedeno kao jedan od osnovnih mehanizama za smanjenje siromastva.
Stoga se i podstice da oni koji nemaju pare da mogu da studiraju, u nasem slucaju i zene, Romi, osobe za invaliditetom itd.
Da li mislis da bi se neki fakultet koji se vodi samo trzisnim vrednostima, uopste obazirao na potrebu sufinansiranja onoga ko nema mogucnost da studira, a da za to ne postoji pravna regulativa drzave i sredstva koja je ona obezbedila?
Citat:
Mislim da se slažemo ovde. Provlači se ideja o vaučerizaciji po kojoj bi se državni i privatni fakulteti izjednačili. Fazon je samo to što sve to košta i zašto bi neko ko nije rođen inteligentan i talentovan za fakultet finansirao one koji jesu pa da on ceo život radi za minimalac a ovi drugi za 5-6 puta veće pare? Dajmo šansu svima, i siromašnim i hendikepiranim, ali da se to ipak plati kada to obrazovanje počne da donosi rezultat.
To ne kosta i to se vec odavno radi.
Fakulteti i privatni i drustveni su jednaki i vec sad dobijaju licencu za rad.
Evo lista privatnih fakulteta u Srbiji, pa reci da ih nema i da li bi radili da nisu ugrozeni od drzave
http://www.mingl.org/karijera/obrazovanje/privatni_fakulteti.php
I niko ne podrzava nikog na lepe oci, nego odredjen procenat i to bi se kroz kreditiranje vracalo nazad.
Razliciti programi nude se za razlicite cene.
Ni Harvard nema istu cenu kao neki drugi drzavni americki univerzitet, ali postoji standarni okvir kojim se moze utvrditi njihova medjusobna konkurentnost.
I to je cela poenta.
Citat:
Jedina strategija naše države je da tržište privuče strane investicije i time smanji nezaposlenost, deficit i ostale probleme. Mi nismo Nemačka da imamo jaku industriju, kvalitetno školstvo, kompetentnu administraciju. Jedina nada nam je da se sve samo od sebe sredi, zato što smo mi siromašni i radimo za male pare a Evropljani su bogati pa im se isplati da svoje pare ulažu kod nas. Mislim da je to dobro jer nijedna država na svetu nije pametnija od svih njenih građana zajedno koji mnogo bolje znaju koje su im potrebe i koji su im kvaliteti i mane nego neki tata država koji će sve da im reguliše.
Po tome što pričaš, zaključio bih da ti kao da ne živiš u Srbiji kad tako pričaš, samo što ti to i piše u profilu. Pa kako očekuješ od naše nesposobne partijske oligarhije da reši i jedan problem? Ne mogu da rekonstruišu jedan most, autoput im je zakrpa na zakrpi, pojedoše svaki dinar poreza koji platimo, rasprodaše sve što su mogli. I sad će taj sposoban partijski kadar da nastavi da uspešno reguliše visoko obrazovanje u Srbiji a sve prema potrebama industrije? :)
Laku noć i lepo sanjaj. :
Ne zivim vise u Srbiji, ali sam ziveo tamo skoro 30 godina, studirao ma jednom privatnom i na jednom drzavnom fakultetu i radio jedan period na upravo ovome o cemu pricamo.
Nisam naveo Nemacku kao primer koji treba kopirati, nego kao primer uspesne drzave koja radi za korist i sebe i gradjana i privrede.
Jedino taj princip treba da bude cilj, a li ne i rezultati jer je situacija na terenu drugacija, logicno.
I to je proces koji ce u Srbiji dugo trajati, jer je svuda drugde dugo trajao, ali ona je kasno pocela. I to je tako.
A dugo traje bas zbog ovoga stava
Citat:
Mislim da je to dobro jer nijedna država na svetu nije pametnija od svih njenih građana zajedno koji mnogo bolje znaju koje su im potrebe i koji su im kvaliteti i mane nego neki tata država koji će sve da im reguliše.
jer ona ni ne treba da regulise nista mimo gradjana niti mimo industrije.
Jer ne moze se funkcionisanje trzista posmatrati kroz jednu nefunkcionalnu zemlju kao sto je Srbija i dati konacno misljenje o vrednosti drzave.
Jer da je to sve tako jednostavno, prvo bi se zemlje zapadne Evrope odrekle drzave u korist trzista.
Pomenuo sam pozitivne pomake od ranije, na gradjanima Srbije je da se potrude i da vrse pritisak da se to tako i nastavi.
Niko im nista nece dati, osim dela koji je izmenjen zbog pritisaka spolja doduse, ali jbg svako kocka svoju sudbinu sam.
Nefunkcionalnu drzavu poznajem dobro, imao sam posla sa njom, ali ona ce biti takva dokle god postoji aminovanje od strana gradjana.
I to je sustina cele price.
Registrovani: 4 ( djoka_l, Nebojsa Milanovic, fangorn, Stankovic Srdjan )
Re: Da li osecate bilo kakvu moralnu obavezu da ostanete da radite u Srbiji nakon zavrsetka skolovanja?
