Citat:
atelago: Bagatelisanje kalendara je propagacija neukosti umesto spoznaje mesta i vremena u kom živimo.
Nisu periodične pojave samo dan, mesec i godina. Ima ih još podosta. Maje su znale i za periodične
promene zemljine precesije, Ptolomejevu godinu i ko zna šta još. Eto imali su i kalendar dugog
brojanja koji se završava 21. 12. 2012. To što nekom te stvari nisu važne nisu opravdanje za
bagatelisanje astronomskih istraživanja i mogućih promena koje možda zbog svog neznanja
ignorišemo i za koje smo nepripremljeni.
Izbor kalendara je konvencionalna stvar koja nema ama baš nikekve veze sa astronomijom i njenim istraživanjima. Astronomima je dovoljna i SI sekunda. Naravno, bitan im je i položaj Zemlje u odnosu na Sunce koji se meri i izračunava, pa imaju i druge jedinice mere, ali izbor kalendara nema veze sa tim. Uveli su recimo julijansku godinu kao 365.25x24x60x60 SI sekundi da ne bi vukli miliončine i milijarde u računu itd.
Citat:
HeYoo: Jel se jos uvek napredak astronomije meri tacnoscu kalendara?
Sta cemo sa letnjim racunanjem vremena? Strasna blasfemija :))
Upravo! Čiste besmislica.
Citat:
Java Beograd: I ne zaboravite još jednu jako važnu činjenicu, kad se govori o kalendaru: okretanje zemlje oko sunca nije isto svake godine. Desi se da nekad malo ubrza, a nekad malo uspori.
Kad se to desi, onda se u dogovoreno vreme (međunarodni dogvor, najčešće 1. januara) doda ili oduzme jedna sekunda.
Ta prestupna sekunda nema veze sa rotacijom Zemlje oko Sunca, već sa rotacijom Zemlje oko sopstvene ose. Srednja gregorijanska godina traje 365 dana 5 časova 49 minuta i 12 sekundi i to skoro uvek odstupa od tropske godine za mnogo više od jedne sekunde. Recimo, od prolećne ravnodnevnice 2009 do prolećne ravnodnevnice 2010 je prošlo 365 dana 5 časova 49 minuta i 30 sekundi. Tu se jednom do dve prestupne sekunde godišnje ne postiže ništa.
http://en.wikipedia.org/wiki/T...l_year#Length_of_tropical_year
No, vreme se tipično izražava u SI sekundama, tj. jedinici koja uopšte nije zasnovana na astronomskim pojavama.
Citat:
SI second is the duration of 9,192,631,770 periods of the radiation corresponding to the transition between the two hyperfine levels of the ground state of the caesium-133 atom.
E, sad, Zemlja se ne obrne oko sopstvene ose za uvek isto vreme, pored ostalog i zbog sistematskog usporavanja usled trenja između okena i dna koje se naziva vekovnim usporenjem. Stoga se prestupna sekunda dodaje najviše dva puta godišnje i to na kraju 30 juna u 31 decembra da nam ne bi jednog dana podne palo u pola noći, a ne da nam ne bi ravnodnevnica jednom pala u junu.
Citat:
Java Beograd: I još nešto da vam pojasnim oko jevrejske Pashe i takozvane "zabrane".
Određivanje dana uskrsa je opisno. Isus Hrist je došao u Jerusalim upravo za praznik, pashu, i sledećeg petka je ubijen, a u nedelju vaskrso. Crkva je tu nedelju upamtila opisno: kao prvu nedelju, (jer, bila je nedelja) posle prvog punog meseca (jer je tako i bilo), posle prolećne ravnodnevnice. I posle pashe, naravno, jer je i Isus ubijen posle pashe ! Dakle, ne postoji "zabrana" već logično određivanje upravo tog dana, te
the nedelje kada je Isus vasksro.
Problem je nastao kad su astronomi shvatili da je 21. mart daleko od ravnodnevice, pa se stoga i pri određivanju usksrsa greši.
Praktični narodi su stvar brzo i efikasno rešili. Zadrti narodi i dalje pogrešno računaju.
Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeju 325 godine je doneta odluka da se praznovanje Uskrsa
ne sme ravnati prema Pashi jer Hrišćani nemaju više ništa zajedničko sa Jevrejima, što je po njihovom značilo da ne sme nikako da padne na dan pashe, pa da treba formulisati sistem pravila koji ne zavisi od Pashe, a koji obezbeđuje da Uskrs ni slučajno ne padne na Pashu, pa je uvedeno pravilo preko ravnodnevnice. Da, usvojeno je pravilo da Uskrs
mora pasti posle Pashe. Čudno shvatanje nezavisnosti, ali šta da se radi. 21 mart je izabran iz vrlo praktičnih razloga, da se ne bi vršila merenja, tako da je potpuno svejedno kada pada prolećna ravnodnevnice. 21 mart je kanonska ravnodnevnica za potrebe računanja Uskrsa.
E, sad, obzirom da je način određivanja datuma Uskrsa određen konvencionalno (a kako bi inače), onda stav o "tačnom" i "pogrešnom" računanju datuma Uskrsa ima smisla samo u kontekstu usvojenih konvencija. Papa je rešio problem pogrešnih tablica Mesečevih mena iz 277 godine, ali je uveo problem praznovanja Uskrsa na dan Pashe i pre nje.
Alo, kalendar je konvencionalna stvar u kojoj nema ničega ni "praktičnog" ni "zadrtog". Pravoslavna crkva je "zadrta" u smislu da neće sama da održava vaseljenske sabore, a katolička je "praktična" tako što je to radila i same na svoju ruku bez drugih.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: Prestupna godina - nesto mi se tu ne poklapa
